Radnja na Banovom brdu sa najjačim imenom na planeti.
Ko nije izvalio, nek brzo izgovori puno ime, sa sve ovim ''str''!
Rečnik / autori
BA
babojebac
na Vukajliji od jun 2010.viđen 6. apr 2016.
12 definicija0 odabranih378 poena
Upasti mu u reč.
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk:
- Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati.
- Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on.
- Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji?
Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo.
- Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci?
- Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
Krema koja je ušla u anale.
Naizgled blesava kombinacija, ali funkcioniše mnogim pevačicama.
-Jesi li video kako peva u novom spotu?
-Video, kako ne. Opasnu sisu ima.
Tehnološki usavršena prodaja magle uz promenu agregatnog stanja iste.
Složićeš se sa mnom zar ne, jer ovo što ću upravo reći je ekstremno smisleno, neosporivo i edukativno. Ipak, ja sam čovek širokih shvatanja i ostaviću prostor za verovatnoću da ono što sam rekao možda i nije 100% tačno. Iako jeste.
„Ispravi me ako grešim, ali tvoju sestru iz našeg društva jedino ti nisi jebo.“
Komentar iskusnog travaroša svežem početniku u poslu uzgajanja konoplje.
Negde oko ponoći na železničkoj stanici, auto sa zatamljenim staklima, izbačene ruke kroz prozor i čuje se neki gegsta rep.
-Motika brate aj promeni pesmu keve ti, dobiću sifilis mozga od ovih indijanaca.
-Gađiglo bre Električar, mojne ti isečem fazu pa da kevi ideš razrok.
-E ako si mi reko, kalamunjo naduvana, kad vidim drotove ima da te prodam u naduvano roblje! I gde je ovaj Džankan, čekamo ga već lapo čuke, ako nam dođu spajdermeni jebaću ga u rč!.
U tom trenutku iz raspalog obrenovačkog busa izlazi legenda srpskog slenga i nosi karton vinjaka u rukama.
-Ne seri da je poneo i nešto za cirku?! Ovaj je puko, keve mi Nevenke! Ajde bem te pijana, kao da si krenuo na svoju saranu!
-Alo mojne vičeš na mene, morao sam neke Moldavke da ukrcam na bus za Budimpeštu.
-Ma boli tebe patka ti si jebo ceo dan, a ja sa ovim pajdomanom obilazim sve lerdije od Žarkova do Žagubice, travu sam zadnji put vido na Marakani kad je Zvezda ušla u Ligu Šampiona!
-Ne seri nego šibaj pozadi i drži ovaj vinjau!
-Oću kako da ne, oćeš i da ti popušim usput...
I dok su se banderaš i Džankan svađali ko dva klinca oko korneta, Motika je pripalio džokavac i dao mu ga po gasu. Dok si reko buksna eto naših putnika na Pančevcu. Kad ja tamo ono međutim... Neka baba se u busu pošibala sa vozačem, jer je u cegeru nosila mrtve četnke pa je bus napravio kolonu od mosta do granice sa Albanijom. Posle pola sata Džankan završava sa poslednjom flašom vinjaka i pali skajp da se čuje sa Frenkijem i Tulumom, jer su ugovorili neke rave za vikend kod Frenkija u stanu. Znači nemam pojma gde nađe net na sred Pančevca, ali znam da je Motika posle treće buksne počeo da priča sa jelkicom na retrovizoru o uticaju globalnog zagrevanja na parenje člankovitih glista. Električar je naravno izašao iz zadimljenih kola i krenuo prema pandurima da vidi šta se dešava. Ha prepoznao je pandura, neki Džemalov ortak koji ga je dovozio kući posle bančenja preko mosta.
-Jel bre Palica kakav je ovo krkljanac?
-Ma stoka bre, potukli se oko kila smrdljivog luka. Gde si ti pošao?
-Ma mi pošli preko kod baba Radojke, ali izgleda da ćemo morati na skelu.
-E aj prođite vi, reći ću ovima pajvanima da ste iz Crvenog krsta.
-Tebra imaš vops za ovo, samo ako mi je šofer još na zemlji...
-Motinjo pali taj krš i pravac Borča plantaže!
-Fala kurcu, nestalo mi rizle pa sam počeo da rolam u ove tvoje novine.
-Šipu Rac to mi je diplomski džankosu jedan! Šta sad da nosim pred komisiju, gajbu vinjaka i Evertonov dres jebem vas falične!
Diže se rampa ko Mandingov palamar kad vidi sitnu Azijatkinju sa tetovažom na leđima i pičkom ispoliranom Fa proizvodima na bazi meda i kavurme od Patagonijskog jazavca.
Pred kapijom deda puši neki skank i razgovara sa komšijom, nije nas ni izvalio kad smo ušli. Na vratima baba Radojka kuka na sav glas kako se gudra nije primila i kako je Džemal otišao u blokove da traži novi zeleniš. Pošto smo se mi smorili kao turski šofer na Labudovom jezeru, seli smo u kola i pravac blokovi. Kako smo prešli Pančevac ja i dalje ne znam, ali onaj skank što smo našli pod sedištem je bio TAMAN.
Zadušnice.
Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.
G - E, gde si?
R - Evo ništa.
----------------
T - Šta ima?
R - Tu sam.
----------------
V - Kako je?
R - Evo do grada nešto.
----------------
H - E, šta radiš?
R - Dobro sam, ti?
H - Kući.
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Ako si nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi.
Od meljano meso od plećku i od šiju na bika sa so se udesi, i kad se ubavo izmesi, turi se na led da prespije. Ujutro se izmelje jos je'nput. K'd meso odvugne, turi se na žar. Ćumur mora da je iz planinu, domaćica da je ubava, a domaćin da voli raćiju. Kad se toj udesi, ćevap će si sam ripne u tanjir.
Takvi ćevapi se praviv samo na jug.
