Tajno oružje svake individue, koje se uključuje u bezizlaznim situacijama i čini da se stvari urade mnogo bolje od realno mogućeg. Super Mario ima pečurku, supermen telefonsku govornicu, pasulj suva rebra, a akcioni heroj saću ti jebem kevu pogled. Ipak, često se desi da se magija nalazi tamo gde se najmanje očekuje.
- Pričaj, šta uradi juče s onom manekenkom? Jesi li joj pokazao svoje gorštačko poreklo i rastavio joj pičku na fundamentalne čestice? - Joj, i dalje ne mogu da se opasuljim. Privedem je na gajbu, sunem joj neki alkohol, pustim Beri Vajta, zapalim one indijske štapiće što luče aromu vanile...ma napravim do jaja atmosferu. Ona sva blesava, odma' počela da izvodi striptiz, ostade samo u halterima, baci se na mene, poče da me gnjavi, a meni u gaćama mrtvo more, ne znam koji mi je. Tako se valjasmo jedno pola sata, nekako mi se diže do pola, ćušnuh joj uz pomoć štapa i kanapa i počeh da je mrcvarim. Posle 2 minuta, taman kad sam hteo da skočim s nje i odem u kupatilo i sit se isplačem, riba mi cepi cajper direkt u rčma. Brate! Brate!!! Odjednom videh neku ružičastu maglinu i trnci počeše da mi piče kroz telo. Tuki mi se udrveni k'o nikad pre. Kad sam je do'vatio, burazeru, 2 sata nisam silazio s nje, vrištala je k'o nenormalna, komšija iz trećeg ulaza zvao muriju. - O_O - E, što me gledaš tako, mislim, nisam ja derpe, samo...eto, jebemliga.
Kiša koja pada kao da vas neko poliva kantom. Za razliku od pljuska, koji je kratak, a jak, ili rominjanja koje je dugotrajno, a slabo. Kad lije ko iz kabla, znači da pada i jako i dugo.
-Jaj Avatare, kako lije ova kiša. Ko iz kabla. Sve mi šerpe u kuću zauzete. -Jeste i meni. A dva dana nisam suv opušak našao. -I gvožđe će nam zarđa. -Vi ste dva dilou! Zato če nam karton bude duplo teži.
4810 metara sramote čiste kao alpski glečeri niz koje piči neki šašavi snouborder.
- Kevo, zovi miliciju, hitnu pomoć i sveštenika. Posle toga mi donesi nož da te zakoljem, život si mi upropastila. - Iju, sunce mamino, pa šta to govoriš? - Da li ti znaš, de facto čedomorko, da sam upravo ispušio kod Jelice. Eeeej, tri godine je muvam i kad sam konačno uspeo da je uhorizontalim...:guta knedlu i jeca:...kako sam bre mogao da joj objasnim da moje gaće nisu upišane nego si ih ti oprala sa Natašinim kineskim žutim tangama, pička li joj materina kurvanjaska? - Joj, sine, nemoj se nervirati, kupila majka aće, očas ću to da izbelim, al je fora dobra u pičku materinu. :loluje:
Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.
Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.
Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.
Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.
Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.
Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.
Lik cije su fore bazirane i uvek aludiraju na seks. Za razliku od obicno seksualnog manijaka, on to radi na vrlo duhovit i ne tako vulgaran nacin(kako za koga). Ima moc da zasmeje okolinu u svakoj situaciji. Jednom recju, kralj.
Profesorka:"Aleksandre, kako tebe zovu? Imas li neki nadimak?" -Molim Vas, zovite me Masturbator! ------------------------------------------------------------- -Je li mali, bacas li ga ti? -Pa ono, ponekad. -Sta bre ponekad? To mora k'o pranje zuba. Pred spavanje obavezno i jos jednom po zelji. A gde ga bacas? -U kupatilu uglavnom. -E moj ti, ja u tvojim godinama nisam gledao gde ga ljustim. Kupatilo, soba, ma u sudoperu ako treba! A reci mi jos ovo, drkas li sa calom? -Hahha Jesi lud bre? Gde sa calom... -Pa ti ne znas sta valja. Najbolje je u porodicnoj atmosferi. Jos kad burazer dodje i skole pa nas trojica ga zajedno bacimo. Pa posle organizujemo turnir. Igramo na pobednik ostaje. A vikendom dodju komsije pa igramo kup sistem. Juce sam izgubio u polufinalu od burazera. Nisam ga dobro usicio i eto vidis sta bi. A burazer ga ostri redovno. Zato ti ja kazem da moras cesce! ------------------------------------------------------ Ja:U, Sladja se prolepsala. NSM:Ma... To je neki moj kolega probijac zavrsio pos'o i sad je procvetala. Ja:Ma da nisi ti? NSM:Taman posla! Ja kad probijem tu ostaje prtina. Mozes FAP-a da okrenes!
Ništa , nula, ne postoji. To je imaginarna stvar ili u najboljem slučaju mit ili legenda. Takođe, označava i neku tešku ispalu. Može biti nešto što se jako želi, ali i onaj ko to tako silno želi zna da mu se želja prosto ne može ostvariti. Pre će neki naš klub osvojiti ligu šampiona ili ćeš ti jeati Jessicu Albu i Milu Kunis, istovremeno (odnosi se na jeanje Džesike Albe i Mile Kunis, malo bi previše bilo, čak i za tebe, da ih je*eš, dok gledaš kako npr. (da budem neutralan) Vojvodina osvaja ligu šampiona), nego što ćeš da dočekaš da ti se želja tipa prednja vuča od fergusona ostvari. Ime je dobila od daleko najpoznatijeg proizvoda mile nam fabrike koja nosi naziv industrija mašina i traktora. Bravo, već ste pogodili, u pitanju je imt 539, u narodu poznatiji kao ferguson. Kao što se ovaj naš čuveni traktor nije, niti će se ikada proizvoditi sa duplom vučom, tako će se svaki cilj ili težnja ka tom tipu nerealnog završavati samo na pustim željama.
- Kako je bilo na ispitu kod Kneževićke? Nisam smeo da se pojavim, pipnuo knjigu nisam. - Ma šta kako je bilo? Prednja vuča od fergusona, tebra. - Nije valjda tako strašno bilo? - Šta nije, da nisam imao indeks ispred sebe, ne bi znao ni kako se zovem.
- Priča mi Šomi da si sinoć muvao malu Maju, ćerku Radeta vodoinstalatera. On i Dule se diskreto povukli nešto posle ponoći, da ti ne smetaju, kažu mala proradila, samo što nije zagrizla. - Ma da. Nego koju grafičku da ... - Ček, stani malo. Nemoj tu da mi glumiš artičku hladnoću, nego pričaj, kakva je bila? Deluje sva onako hoćna, mora da se je*e kao štuka. - Šta kakva je bila? Sad ću da ti kažem. Celo veče plaćam pića njoj i njenim drugaricama, oblećem oko njih, reko da bude nešto i za ovu dvojicu, kad ono pederi pobegoše, uopšte nisu skapirali da radim za kolektivno dobro i da mi treba bek ap(back up). Ali dobro, nastavim ja sa žvakom, ona se smeje, sve super i u neko doba odem ja da šoram. Kad sam se vratio, njih nema, dolazi konobar, donosi mi njihov račun i račun Goksijeve ekipe, one otišle sa njima, zamisli to. - Au brate, kakva prednja vuča od fergusona, da ne poveruješ. - I to u paketu sa CTF – ovim menjačem sa sve sinhronima.
- Znaš, tebra, ovaj moj golf nešto slabo vuče u poslednje vreme, kao da je negde produvao. - Kako ga voziš, čudim se da još uvek radi, kako nije do sad zaribao? Kad si zadnji put menjao ulje? - Pre dva meseca, nije to u pitanju. Čak sam mu sipao modričin maxima long life. Evo već 3 dana kopam po oglasima i nema ništa što bi mi se svidelo. - Ako hoćeš da ga menjaš, uzmi onog Siminog, vozio sam ga, jeste i on star, ali još može dobro da povuče. - Ma dobro, pusti to. Nego gledao sam nešto na jutjubu (youtube) i tako malo po malo naiđoh na onog lamburdžinija. Znaš onog novog, kako se beše zove? -Lamborghini aventador -E taj. El si video šta su kolica? Prava mašina, ima 6 500 kubika i 694 konja. Ej 694 konja, gde li samo nađoše i ovih 4? A mogli su i da zaokruže na 700. - Alo Alonso, spusti se malo na zemlju. Pre će da se jedne zime skupimo ti, ja, Mile, onaj ludi Paja mašinac i Dragan automehaničar, založimo onu staru peć u tvojoj improvizovanoj garaži, i pogodi šta, da nabudžimo prednju vuču na tvom ferdži, nego što ćemo i da vidimo uživo tog lamburdžinija. Nije to za nas, prvo, el si video koliko košta, ili si samo balavio gledajući kako za 2 sekunde stiže do stotke. Drugo, tih 6 500 kubika treba nečim registrovati, a 694 konja napojiti i to isključivo evro BMB 98. Treće, to treba i negde voziti, a gde, kad kod nas, na putevima se uzgajaju rupe. - U pravu si, svaka ti je ka' Njegoševa. Nego da mi daš Simin broj, da obavim ja transakciju dok moj golf ne zariba.
-Alo, ćero, gde si? -E, ćao mama, evo kući sam, šta radiš? - Peglam stvari tvog oca, usvinjio se kako samo on ume. Nego da ti ispričam najnovije abrove. El tu onaj tvoj? Ako je tu samo kaži dobro, još malo kao nešto da pričamo, pa da prekinemo, a kad on negde ode, ti me samo zvrcni, pa ću ja da te pozovem, da on ne primeti. - Nije tu, ode sa drugom da kupuju neke delove za traktor. Kad sam ga pitala šta se to opet pokvarilo, reče mi nešto, valjda im treba neka prednja vuča za fergusona. Pitaj tatu da on nema taj deo, čini mi se da su im isti traktori. - Ček da zapišem, zaboraviću. E tako, kad se vrati matori, nateraću ga da pogleda. On sam popravlja traktor i stalno skuplja te stare delove. ... U međuvremenu, lokacija nepoznata - El ćeš više da se javiš na taj telefon? - To je sigurno žena. .. U je*ote, tast me zove. - Dobar dan taste, kako s... -Zete čujem tražiš prednju vuču od fergusona? -Ma nije, ja se samo šal... -Slušaj mali, nemoj da ti dođem dobićeš i prednju i zadnju vuču, ali po glavi, ščuo!
Uglavnom izanđalo parče tkanine koje još pamti Tita, toliko iskorišćeno da se mogu čitati novine kroz njega. Ne pere se, jer bi ga samo jedan okret centrifuge diferencirao na atome. Koristi se za prikupljanje telesnih izlučevina sa tela partnera, jastuka, zidova ili pločica. Posle upotrebe se skarabudžuje na tačno definisano mesto, da se ne pomeša sa ostalim peškirima i tamo čeka sledeću akciju. Inače je odlično sredstvo u operaciji "kako na kulturan način uvaliti kurac nekom".
Neki smor drug: E, idem do wc-a da se umijem, skuv'o sam se u prevozu. Koji ti je peškir za lice? Vlasnik svršavačkog peškira: Taj tu je za ruke, sa'ću da ti dam...Evo! NSD: Uh, je l ovo neki specijalan omekšivač? Čudno miriše. VSP: Ma, jeste, keva kupila neki novi bugarski, bio na sniženju. Mislim da je od kokosovog mleka. ( u sebi: svrših ti po licu, šabane )
A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:
Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju. Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje! Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne? Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi. Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko! Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.
Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.
Tokom pisanja istorije na svojim životnim stranicama, kako zlatnim, tako i nekim drugim slovima, ne gine ti susret sa svim i svačim, od svetice do kurve, igle i lokomotive, prosjaka i buržuja, apenca i nove jamahe, peglice i nekog snažnijeg Nemca, druga i ološa, vrhunskog pičića i one uz koju ne bi ni biciklo naslonio. No, tu su i prijatelji, među kojima će se izdvojiti oni koje valja čuvati,jer su to retki prijatelji koji se ne plaćaju i koji ne očekuju stalno nešto za uzvrat, što bi matori rekli malobrojni prijatelji kojih možeš imati tek toliko da ih nabrojiš na prste jedne ruke, ako ti fale tri do četiri prsta.
-Care, idem večeras da se vidim sa Milicom. -Opa, opa, ko iz topa. Ako! Daj da vidimo šta bi mogao da obučeš za večeras. -Hteo sam da ti se zahvalim, da mi je nisi nabacio ne bi ništa od toga bilo... -Ma daj bre, šta mi se zahvaljuješ, nego večeras da mi tamo osvetlaš obraz, evo ti ključ od mog auta, da malo ubrzaš sled stvari.
-Ćale, a što keva i ti ne odete kod kumova večeras? -Kakvih bre kumova? Večeras ti mama gleda seriju, a ja preuzimam u petnaes do, ima liga šampiona. -A mislio sam... Treba jedna mala da mi dođe, zabacujem već koji put, izgleda da sam je konačno upecao. -Mala,a? O, sunce ti jebem, daj telefon da okrenem kuma... Do kad treba da ostanemo?
