Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.
Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori: - Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt! Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej: -ći ći ći ći Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu. Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni. Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.
Bilo je to leta gospodnjeg dve 'iljade sedmog, još uvek sam visio po kraju sa studentskom bagrom iako sam, realno, batalio faks. Blejaž na gajbi, svako veče nova priča, lepa vremena. Klasična priča za studenstske okolnosti, sve pare se trošile na vops, gudru i kladžu. Mali stan na Krstu, dva cimera i ja, svet nije imao šanse protiv nas. Moto: Sledeće godine u ovo vreme bićemo na budžetu! Naravno da taj famozni budžet neće da isfinansira dva džoka pred spavanje i fuka sa Željanom iz Trebinja. Neće ni da ispoštuje iz keca u dvojku na Parmu svako kolo. Za rebalans budžeta je bio zadužen Pesve (PSV - Prva Sisa Valjeva) sa svojim fiks idejama. Tako smo valjali Tepsiji pola keta po ceni jednog da bi mi rivali na ler. Tako sam radio debelu Gocu iz Maksija za vops na crtu. Tako je Šomi ukrao akumulator iz keca... Ali jedan događaj mi posebno ostaje u sećanju. Bilo je govnjivo decemabarsko predvačerje vraćao sam se sa faksa, noge su mi bile mokre od bljuzgavice jer sam nove patike popušio a cipele prokockao. Nazvao me je Šomi i rekao da Pesve ima opasnu ideju - da uplatimo loto. Zamisli tebra, loto, pa nas trojca smo toliki luzeri da i kada bi dobili milion jura il' bi nas Japaci izrokali nuklearkama ili Šiptari podavili na spavanju, uglavnom sutra ne bi bilo. I ništa, slep kod učiju kakav jesam, umesto da si kupim jedini obrok taj dan, bonžitu i pola litre mleka, odem do trafike i uzmem jedan random tiket. Gladan i žedan u stanu ispeglirah dve kašike ubuđalog ajvara koji sam dobio u kontigentu prve studenske pomoći negde u septembru. Zapalismo džok i pustismo tekmu, naša omiljena Jupiler liga i 2+pp ekipe - Go Ahed Igls vs Viljem Treći. Vreme je sporo proticalo uz kvalitetan napadački fudbal, pa smo pozvali neke cupike. Rekle su da će doći pa smo kupilii kokišku i čips, ispalile su, nema veze, bar se Šomi otvorio za has. Pesve i Šomi su zakuntali pred teveom a ja sam blejao na netu i onda je dobauljao Pesve do mene i rekao mi da proverim loto. Ne mogu da kažem da me nije pecnula nada u tom trenutku ali mene je pecnula nada i kad mi je Željana rekla "ćao", priznajem bio sam optimistična budala. Našao sam sajt i počeo da diktiram brojeve:
- Aj brate čitam ti: loto sedam od trijes dev.. - E ne rise nego čitaj te brojeve. - O-kej! 7 - Ima. - 9 - Ima. - 14 - Ima. - Ložiš me? 17 - IMA! - Brate jebaću te ružno nemoj da me ložiš! 22 - IMA BRATE IMA! - 26, 32! - Koji broj? - 26,32! - Brate. Dobili smo sedmicu. - Daj ‘vamo! Ne brate nešto nije okej, ima neka kvaka. - Šta sereš, stalno nešto sereš, boli me kurac, dobio sam sedmicu! - Ti si dobio? Ja uplatio, Šomi me zvao da uplatim, a ti si dobio!? - Pa.. - DOBILI SMO SEDMICU! TO SINOVI IDEEEMOOOO! - Šomi tebra aj iskuliraj se, da li si realan da nas trojca dobijemo na lotou. Brate sistem se urušava, kapiraš, kontra veliki prasak, spajanje paralelnih univerzuma, ne budi decxko. A i Pesve kaže da je on dobio… - Pusti Govedaricu nek rise. Znaš što njega zovu Pesve? - Alo šabane oćeš da ti prsne pička pre nego postaneš milioner? - Zato što ima najveću sisu? - Ne brate, zato što je najveća sisa! - Deki pali džok ne slušaj babske priče. Brate sutra ću da ti kupim auto, ne ne ne ja te častim jedan auto, na šta se ti ono ložiš? Da na alfu, jeste, kupiću ti alfu. - Taman da nam Deki bude šofer, kapiram da se sreća okreće, sad ćemo mi da jebemo. - Prvo što ću da uradim kad uzmem kintu je da si kupim stan. I samo kamin jedan da ubacim i medveđa krzna po podu i onda da napunim prostoriju golim manekenkama podložim vatru da se dobro oznoje pa da se valjam sa njima po onim kožama dok vatra pucka… - BRATE, UZELI SMO KINTU BRATE! - AAAAAAAA! - AAAAAAAAAAA! - AAAA! - Da nema neka fleka na tiketu? - E, da, pogledaj, da nije zacepljen ili tako nešto. - Ne, kul je, proveri brojeve još jednom. - Evo gledam, sve je kul.
Celu noć smo proveli u virtuelnom trošenju sedamsto soma jura. A onda ujutro na trafici je pisalo: “loto 7/39 državne lutrije srbije izvučeni brojevi za 87 kolo 5,8,10,11,23,30,36” Da, uboli smo sedmicu, al’ za predhodno kolo.
Mešavina pića koja se sastoji od red bula, vodke i fante popularno je nazvana fantom. Taj naziv opravdava i svako onaj ko se usudio da popije više od pola litra ove mešavine.
Praistorijski klikeraški izraz kada neko toliko navikne da igra na jednom terenu da je prosto nepobediv, a rupu nalazi i "pešaka" i "iz visa" i "iz nabaca". Uglavnom se i danas koristi kod starije generacije kad im rupa odgovara...
-Oćemo da spičimo jednu partiju? -Oćemo, al ne ovde, misliš da ja ne znam da hrčeš na ovu rupu?
-Ti opet sa Maricom? -Opet. -Pa šta bi sa onom malom manekenkom? -Ma teraj je u kurac, traži neke tantra mantra poze, nisam bre ja gumifleks, a kod Mare hrčem na rupu...
Rečenica koja služi da bi se na sarkastičan način okarakterisao neki član kolektiva koji ne radi ništa po ceo bogovetni dan, a dozvolu za tako nešto ima od viših instanci, te zbog toga neki drugi ljudi moraju da zapnu i odrade i svoj i njegov posao.
Jebeni parazit i lenčuga, koju bi najradije udavio golim rukama, ali nisi u mogućnosti za tako nešto jer iz nekog čudnog razloga nije dozvoljeno prebijati ljude na radnom mestu, pa se zadovoljavaš time da ga ogovaraš, povremeno uvrediš, a ako se poklopi situacija i da mu uteraš neku pušku, čisto makar malo da se uznemiri.
- Džoni, ajde odradi onaj izveštaj što je Maksa trebao juče da uradi. - Što ja? Valjda Maksa treba da ga uradi. - A znaš i sam se on ne meša puno u svoj posao. - Bole me kurac. Neću. - Aj da ne potežemo ono šef, zaposleni i tako ta sranja. - Ma puca mi kurac više da radim njegov posao. - Zovem neke šiševe ako to odradiš. - Znaš, zvala me je na razgovor ona firma što sam ti pričao. Ako dobijem posao tamo, pre nego što odem, nabiću Maksi monitor na onu njegovu svinjsku glavudžu i išutiraću ga k'o konja. Pavlaka, senf i kupus. - kakav kupus bre? - U šiš nek stave. ---------------------------------------------------------------------------------------- - Treba nam monitor za kabinet direktora proizvodnje. - Pa Jelena to treba da uradi. Njen posao su kompjuteri. - Znaš da se ona ne meša u svoj posao puno. - To što puši direktoru ne mora da znači da ne treba ništa da radi. - Hoćeš ti da pušiš direktoru, a ona da naruči monitore? - I to što kažeš, ipak ću ja da se držim ovog njenog neeksplicitnog dela posla.
Mont Everest u karijeri alkoholičara. Treći stepenik je za one koji ližu patos, drugi za one iz urgentnog, a podijum pripada dasi koji postaje zaštitno lice kompanije koja se pobrinula za njegov izgled.
- Vidi šta si flaša naređao... - Ma mani me bre ženo... - A koje ti je ovo piće? - Ne znam, ne vidim na uši, ne čujem na oči... Jel' ima neka životinja na flaši? Medved, lav, jelen? - Biće tvoj lik jer si začetnik discipline ispijanja deterdženta za sudove. - Šta? Ne bre. Nemoguće. Jao, šta će biti sa mnom? - Bolje razmisli čime ćeš da pereš sudove sutra. - Hoću. Čekaj, šta da radim?
Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.
Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju: - Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto? Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.
Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada. Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši. 40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.
Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.
- Hoćeš li ti da spavaš, pobogu? - Nado... Dodji, sedi pored mene. - Šta ti je, jel ti zlo? - Jesi li se ikad pokajala što si pošla za mene? - Šta ti to sad pade na pamet? - Vek smo proveli zajedno... Osedeli jedno pored drugog... Voleo bih da znam. - Eh, moj Milija... Da nisam pošla za tebe, onda bih se pokajala. Nismo živeli bogato, ali smo živeli vredno i pošteno. Da je Bog hteo da nam bude bolje, bilo bi nam bolje... Jedino... - Jedino? - Žalim što ti decu nisam rodila. To me muči i tišti godinama. Oprosti mi.
Milija zausti da kaže nešto ali nije mogao. Samo ju je jako zagrlio...
Tipičan dokaz da i nauka ume debelo da pogreši. Još se sećam one podebljane rečenice u udžbeniku: ''Voda nema miris, ukus i boju''. Nema kurac! Voleo bih kad bih sad negde naleteo na onu baba devojku koja mi je predavala, pa da joj kažem koju.
Nije narod za džabe rekao ko rakiju večera, vodu doručkuje. Znali su naši stari koliko slatka voda može da bude posle celonoćnog bančenja. A onda doš'o neki učeni siđoš koji se nastanio u nekoj urbanoj pripizdini, pa rek'o onu glupost sa kojom je obrnuo krug, a da toga nije bio ni svestan. I onda su oni slični njemu, koji nikad nisu osetili blagodeti bogovskog nektara mamurnih, rešili da to stave u udžbenike.
E sad, to što se do ukusa vode dolazi određenim putem, to je druga stvar.
- Ćale, dosta je za danas. Ne mogu više. - E moj ti, ja sam u tvojim godinama kitom armirani beton lomio, a vidi ga on, natovario 10 prikolica đubreta i već lips'o. Blago meni s' tobom tako metiljavim! - Dobro je ćale, iskuliraj... I idi okupaj se, da ne ideš tako govnjav u Monako večeras, prošli put nisu mogli da provetre kafanu mesec dana.
''Gde li su mi pljuge? Aha, evo ih.'' :seda ispod šljive,pali cigaru i gleda zalazak sunca: ''Eh živote, na kurac te nabijem. Što bre nisam mogao da se rodim u nekoj lovatorskoj porodici nego baš u seljačkoj? Da me boli kurac lepo, proputujem svet i jebem crnkinje i kineskinje? Pa da... Jes',pa da ne mirišem šljivu svako veče i da ne gledam ovu lepotu... Ma... Dobro je meni i ovde.'' :telefon zvoni: ''Ko je sad u pičku materinu?'' - 'Alo? - 'De si pičko bradata? - Oooo, desi Đikili, kurcem te obradovao? Pa jel to stigla mobilna telefonija u onaj tvoj pičkojevac pa sad zoveš da se pohvališ? - Jedi govna dilindaro seljačka! Evo brate, došao kući, pa rekoh da se skupimo malo, nismo se videli još od srednje. Dolazi skoro pola odeljenja, pa rekoh da te pozovem. - Hoće li da se šika? - Pa nego kako, to sam sad hteo da ti kažem, svi nose domaću, bez toga ne dolazi. - To mi kaži. Gde i kad? - Gde i svi klošari, u parku oko 10. - Vidimo se tamo.
:noć je protekla u ispijanju 15 litara mučenice. Prekid filma je nastao negde oko 12. Iako ni sam nije znao kako, završio je u svom krevetu:
- Ustaj konjino, 12 sati! - Dobro bre ćale, napušim ti se kurca, koji ti je? - 'Ajde, 'ajde magarčino, ceo svet već naveliko radi samo ti konjošeš. Čeka te lopata. - Znam ćale znam. Evo, dolazim za pola sata. '' Uffff...Arghhh,hrk,pu! Kako li sam došao kući? Ništa nije rekao za kola, znači cela su. Nema nigde treagova pegle... ODELO SLOŽENO?!! ŠKK?!! Au lebac ti jebem... Šta li se dešavalo sinoć, da mi je znati. Arghhh.... arghhhh... Uh... UH!! Uh, kakav grozan ukus! Voda... Voda!'' :trkom odlazio do česme sa koje direktno pije: :gut,gut,gut: - Slatka li si, mamu ti jebem! :gut,gut,gut:
- Op, ful! Do viđenja, prijatno. - Mamu ti srećarsku, svaku ruku dobijaš! - Nije to sreća sinovac, to je znanje. ----------------------------------------------------------------------------------------- - Brate, daj da ustanemo, sjebaćemo ovo što smo napravili. - 'Ajde ne kenjaj, vidiš da nam ide. - Baš zato, bolje da ustanemo dok nam lepo ide. Posle kad krene loše, džabe. Nije majka sina klela što se kockao, već što išao da se vadi. - Dobro baksuze, evo, još jedna ruka, obećavam. ----------------------------------------------------------------------------------------- - Gde ste klošari? - Oooo, 'de si Mićko? Šta se radi? - Evo, spremam neko orgijanje večeras, pa rekoh da svratim da kupim neki alkohol. Može pivo? - Ih, pa kako! - Odma' dođe! - Ko ti je ovaj? - Mićko? Drugar iz vrtića. - Daj vidi ubaci nas tamo, da omrsimo brk malo, he he. - Džaba prijatelju, nismo mi te sreće. A ni kapaciteta, ako me razumeš. - Ne razumem. - Recimo to ovako, ne zovu ga džabe Mića Anakonda. Jebavao neku ribu, ova razglasila po gradu, još ima i kintu... Jebi ga, tako je kad ti život deli dobre karte, svaka ruka dobitna.
Izbor je ljudska kletva bez koje ne bi bilo zanimljivo. Ovo teke pičke materine od životne navigacije često nas dovede na raskrsnicu između loših i dobrih puteva, a da nema nikakvih putokaza. I tako, bez dobrog pogleda, sa maglom na očima savesti, dolazimo u situaciju da biramo i da pogrešimo. Istini za volju, ne dovede nas baš uvek okolnost ili đubre od sudbine u takvu problematiku. S vremena na vreme smo i sami krivi jer tražimo đavla, što bi naš narod rek'o 'oćemo po pičCi.
Prethodno ustanovljena paradigma dovodi nas u realnost koja uzrok pretvara u posledicu, a opet kasnije tu posledicu u uzrok, i tako sve do konačnog duševnog i fizičkog odlaska u tri pizde materine po svim merljivim i nemerljivim parametrima. Samo pravo!
- Brate, ostao sam bez posla! Ona me kurveštija ostavila. Žena mi ne da joj se vratim! Deca neće ni da čuju za mene! - Jebiga, kad pogrešiš voz sve stanice su pogrešne!
Odgovor koji se upućuje muškarcu(ironija ili sarkazam?) koji vam je stavio do znanja da bi vam polno opštio sa nekim ženskim članom porodice ili je to samo nagovestio. Ovu frazu je potrebno izgovoriti izrazito mirnim glasom, bez ikakve facijalne ekspresije.
-E, ja pijem još ovaj špricer i odoh, žena me čeka i rekao bih da je nervozna... -Ajde ne seri, tek otvorili treću flašu! -Moram brate, trebam joj nešto. -Hoćeš da ja idem da te zamenim kod žene, ja ću to brzo hehehe? -Pa mogao bi...bolje i ti nego neki muškarac.
