Prijava
   

12. mesec - decembar

Poslednji mesec u kalendaru. Mesec koji preziru svi radnici u auto industriji jer tada nakon 11 meseci lenčarenja moraju da odrade ceo plan za proteklu godinu - bar sudeći po auto oglasima na Zapadnom Balkanu.

Fiat Stilo JTD 1.9
1900 cm3,85 kw dugo registrovan, uradjen komplet mali i veliki servis, zamenjen vazduh u gumama.Prešao 99 999,99 (ni sto hiljada km , tek razradjena mašina). Ne troši ni gram (preko litre) ulja. Kočnice sredjene, ABS ima (ako ste pobožni jer Ako Bogda Stane).
Godina proizvodnje - KRAJ DECEMBRA 2003.

Aleko Moskvich 1.1 MLi
1100 kubika sa ugradjenim sekvent plinom (nije upisan u saobraćajnu). Kupljen nov u Srbiji, prva boja (mislim da je crvena koliko se nazire). Treba malo ulaganja oko limarije ali uz njega dajem i celu rolnu hladno valjanog lima iz Sevojna tako da to i neće biti neki trošak. Od dodatne opreme ima ručnu kočnicu-ISPRAVNU koju možete koristiti kad god treba jer nožna slabije vata. Sve u svemu VREDI POGLEDATI.
Godište - DECEMBAR 1981. (praktično '82)

   

Stado

Golubovi koji su ranije bili jato, pre nego što je došao stari čika sa mrvicama.
Ljudi funkcionišu na istom principu.

   

Ako već nemate jel' znate koliko košta?

Mnogo dobra fora iz Roda. Ono kad tip dolazi na tezgu i traži one male, one..ne zna kako se zovu ali to je nešto malo. I pošto ovaj nema on ga pita ovo iz naslova. Neverovatno je da sam za par godina rada na novobeogradskom buvljaku sretao masu tih što ne znaju da objasne šta traže i kad im kažete da nema, pitaju koliko košta.
Može da se iskoristi u drušvu kad neki smarač počne da objašnjava nešto a ni sam ne zna šta.
Ako već nemate, jel' znate koliko košta?

   

Milunka Savić

Na zamračenoj pozornici krvave srpske istorije se diže zavesa i lagano kreće neka muzika. Na scenu stupa žena u srpskoj uniformi iz Prvog svetskog rata, ril lajf Rambo tadašnje srpske vojske i nezaustavljiva mašina za ubijanje. Podnarednik Milunka hvata antičke heroine i heroje za kosu dok streponom, uz pretnju svoje verne kame pod grlom, vrši dominaciju nad njihovim ličnostima i delima. Gromada od žene ispred koje se Legija, Arkan i ostali osloboditelji bele tehnike i bukovih šuma od straha, posranih gaća prerušavaju u francuske sobarice i igraju kan- kan pred njom. Ćale je još kao devojčicu naučio kako da barata nožićima, nožekanjama, pištoljima i puškama, što joj je kasnije omogućilo da Prvi svetski rat pređe na 'easy'. Njeno vojevanje je počelo već u Balkanskom ratu 1912, kada se prerušila u muško da bi od mobilizacije zaštitila brata, klasičan čika Velja stajl. Kao bombaš se istakla u Kolubarskoj bici, gde je nagrađena prestižnim ordenom Karađoreve zvezde sa mačevima. Ostala odlikovanja nećemo nabrajati da neki dečaci ne bi plačući otrčali u svoje sobe. Dalje sledi albanska golgota, Krf i bitka na Crnoj reci, gde je zarobila 23 bugarska vojnika. Preživela je devet ranjavanja, pravih, ne kao one pičke Fifti sent i Vuk Vetrokaz Drašković.

Kada se rat završio i kada je Hemingvej doživljavao nervne slomove, padao u depresiju i pisao neka antiratna govna, Milunki su ponudili da se preseli u Francusku, gde bi primala francusku vojnu penziju. Ovde se žena grdno zajebala, odbila ponudu i odlučila da ostane u Beogradu. Država joj se, kao i većini ratnih veterana zahvalila tako što je zaposlila na visoko mesto u državnoj administraciji- švalju u fabrici tekstila. Kasnije je prekomandovana na mesto kuvarice, a na kraju je unapređena u čistačicu. Umrla je 1973, ali i posle svoje smrti je ostala simbol svih onih koji su ovoj zemlji bili dobri samo kao topovsko meso. Kada je sranje prošlo, takvi su bivali gurnuti na margine da bi se njihovim perjem kitili oni koji su tada svoje guzice pune šuljeva držali u udobnostima fotelja, a po njihovim delima pljuvali svakojaki Pešići, Kandići, Lihtovi dok bi uspomene na njih prljali razni naši, obrazi i neke navijačke grupe.

   

Ne uklapa se u okvir epohe

Zastarelo, nazadno, anahrono, neshvatljivo. Prosto, ne odražava savremeni sistem vrednosti, političke i ine ideale i dešavanja. Nije kulturološki pogodno, te se mora ukloniti i zameniti savremenim i aktuelnim sadržajima.
Neophodno u cilju oblikovanja savremenog, pametnog i svesnog građanina sa razvijenom kritičkom mišlju.

- Petroviću, jesi li barem za ovaj čas spreman?
- Jao, bre, profesorka... Nije valjda da opet radimo neku književnost i čitamo neke knjige...
- Na tvoju žalost, da. Moraš malo i da čitaš... Prilično sam sigurna da ništa nisi čitao još od osnovne škole i šaljivog romana "Ahmed i Mohamed migriraju u Srbiju" od Dr S. Malog.
- Izvinite, profesorka, ali...
- Znam, Markoviću... Tebi predavao onaj metuzalem pred penzijom, pa nije obrađivala to savremeno delo već tamo nekog "Pop Ćiru i pop Spiru" koji bili po starom programu... Ali, izvoli na dopunsku, sredićemo... Nego, Petroviću... Jesi li ti čitao neku lektiru?
- Paaaa... Čitao sam...
- Šta?
- Paaaa, dosta toga...
- Aha... Jesi pročitao "Miličine tate se vole" od Bokija 13?
- Paaaaaa...
- Aha... "Draganove mame idu na prajd" od A. Brnabić?
- Ufffffff... Imam tu par nedoumica...
- Reci.
- Kako to mame, a ovamo začele dete?
- Vidi, to oko mame 1 i mame 2 najbolje da vidiš sa nastavnicom biologije.
- Pitao sam je... Samo odmahuje glavom i proguta šaku bensedina i počne nešto drugo da predaje...
- Javi se psihologu po tom pitanju! I ne skreći sa teme! Neka druga lektira? Na primer "Zašto predsednik Vučić treba da bude doživotni predsednik" od Aleksandra Vulina?
- E, to sam počeo...
- Aha... Da li bar znaš ko je ON?
- Da nije onaj što mu iznad table stavljena slika umesto onog proćelavog sa svetlim krugom oko glave?
- Da, umesto Svetog Save... Morali smo kao manjeg sveca Savu da sklonimo... Ali dobro, neki bar pomak i kod tebe... Ali vidim da ne čitaš mnogo...
- Kako da Vam kažem...
- "Beogradski Metro 2025" od G. Vesića?
- Joj...
- "Silueta gondole na nebu, bez drveća", isti autor?
- Vidite, profesorka...
- "Zašto ne valja biti navalAntan prema ministru" od anonimnog autora poznatog pod pseudonimom Kvarceneger?
- Joj...
- Ijao, Petroviću, sa čime ćeš ti izaći na maturu?! Gimnazijalac, jezički smer! C, c, c... Ovo savremeno vam teško da čitate, deco? E, a zamislite da je staro doba, pa čitate neku pesnikinju što naglaba o ljubavi i rodoljublju?! Ili neku pijanduru što tvrdi da su vođe slepci?! EJ!!! Koja glupost u ovo vreme i sa ovim vođom! Ili detinjeg pesnika što mlati o nekim Jututuncima i juhi... A o Čvoroviću koji čak ni podstanara ne može lepo da potkaže da i ne pričam! I tako dalje...
- Pa, dobro, profesorka...
- Ajde, šta sad... Da nastavimo sa današnjim časom... Izvadite današnji primerak Kurira. Prvo analiza naslovne strane, potom i pojedinih bitnijih tekstova. Da, obradićemo i sliku Kije i analizirati da li je obukla gaćice ili ne. A za sutra ne zaboravite da donesete Informer, samo da napomenem... Pa, da počnemo...

   

Fondacija

Drugi naziv za prevaru.

   

Istrošen

Raspadaš se - a ne znaš zašto.
Budiš se umoran, prezireš sunce.
Budiš se u mrtvačkom znoju, blijed kao krpa.
Nemaš snage.
Nemaš volje.
Neko ti je umro.
Taj neko si ti.
NEMAŠ VOLJE ZA ŽIVOTOM.
Više stvari nemaš,
nego što imaš.
Zašto?
Tvoja porodica kaže da zna,
a ti ne znaš.
Ne znaju ni oni.
Komunizam laže iz njih.
Propadaš,
umireš u sebi svaki dan.
Ko je kriv?
Ti?
Porodica?
Riba?
Društvo koje je istrošeno jednako kao ti?
Ipak si ti kriv.
Priznaješ to sebi.
Napreduješ - al' u kurcu.
Istrošen si i dalje.
Lagano propadaš,
Režim štednje baterije,
i dalje se trošiš.
Šta reći na kraju?

Nisi ti dečko umoran,
niti depresivan,
niti neshvaćen.

Ti si roba sa greškom.
Ti si istrošen.

Ende.

   

Akaldrmsko obrazovanje

Lekcije naučene na ulici.

   

Sutra

Daleka budućnost. Najčešće predstavlja vreme koje će se uslediti nakon par decenija. Uglavnom se koristi u negativnom kontekstu ili usled brige pri pogledu na neodredjeno nekad.

- Uči dete školu da sutra imaš svoj dinar.

- Treba, zbog tebe, sutra da crvenim pred narodom?!

- ...da imam sutra nekog da mi prinese čašu vode...

   

Ćopavi Zagorac

Košarkaš Partizana posle izvrtanja zgloba

   

Pa što su jači

Jednostavna istina izgovorena od strane ciganke kojoj su oduzeli mečku. U dve sekunde je čergarka objasnila način na koji svet funkcioniše i obrisala guzicu diplomama svih sociologa i psihologa sveta.

Baba, što su vam oduzeli mečku?
Pa što su jači.
---------------------
Zvezdane, pa kako 9 komada od londonske jevrejštine jbg?
Pa što su jači.

   

Vrzinar

Osoba koju roditelji nisu pravili u krevetu ili na zadnjem sedištu, kao što Bog zapoveda, već po kojekakvim vrzinama i budžacima, naprečac i kriomice.
Ergo i vrzinar bude takav: nedojeban, nedoklepan, zbrzan. Ništa ne ume da uradi kako valja i malo šta može da iščeka do kraja.

-Alo, manijače, gde si upro?! Gde je žvaka, gde je peting, gde je oral?!
-E pusti me sad kad sam se zalauf'o, posle se drpaj sama ako ti treba.
-U kojoj vrzini su tebe pravili, da mi je znati...
-----------------------------------------------------------------------------------------
-Jebem ti 'vaku državu, raskopavaju nov trg!
-Brate, vrzinari su to.

   

Kut gledanja

Svi gledamo svijet oko sebe iz vlastitog kuta gledanja.
Neki će se zapitati pa zar i drukčije postoji?
Sad ću upotrijebiti onu otrcanu frazu da se možemo staviti u tuđu kožu što još zovu i zlatni standard ponašanja.
Ni ona nije precizna zato jer obuhvaćan samo jedan oblik viđenja i to negativan.
" Ubio ženu i ljubavnika." " Što bi ti učinio?" i milijun sličnih primjera.
Pa smo napredovali i do srebrnog standarda ponašanja; kad se ne možemo staviti u tuđu kožu, ali svejedno ne uradimo neku radnju jer znamo da se toj osobi neće svidjeti.
Nećeš pripaliti u prijateljevom stanu, već ćeš izaći na balkon jer znaš da ne voliš da mu se usmrdi stan.
Opet, s ovime smo samo zagrebli vrh površine.
Toliko smo opsjednuti sa sobom da pomislimo ako neki ljudi nemaju ono što mi imamo, da automatski propuštaju nešto značajno.
Nedostatak formalnog obrazovanja u zemljama trećeg svijeta znači, po našem gledištu, da su uskraćeni za intelektualni razvoj.
Mi na Zapadu smo navikli opažati svijet samo umom i mislimo da je jedino time možemo razumjeti svijet oko sebe.
Vid nam je najbitniji i otuda i izreka "vjerujem samo ono što vidim vlastitim očima" što je apsurdno jer zanemarujemo ostala osjetila.
Prvotni instinkt nam je sasvim točan za razliku od strukturalnih analiza gdje se prevarimo ili dođemo do prvotnog instinkta verbalizirajući ga pritom.
Mi smo svi povezani na nekoj dubljoj razini i podsvjesno primamo informacije iz okoline.
Moramo osjećati svijet oko sebe jer inače svijet gubi svoj smisao.
Moramo prestati gledati samo zato da bi utvrdili da su stvari na svojem mjestu, već moramo VIDJETI što znači opažati suštinu stvari.
Da umjesto drva kojeg gledamo ne vidimo samo udaljenost među nama i njegovu prisutnost, to jest stalnost, već živo biće ili energetsku strukturu koja ima svoje zakonitosti i mogućnost spoznaje kao i Mi.

Tko zna, možda je ovo samo moj kut gledanja?

   

Tomos

Većini prigradskih tinejdžera prvi motor. Toliko omiljen da ga zovu: Apenac, Apenjara, Automatik. Omiljen kako vozačima tako i saobraćajcima ako vas uhvate da ga vozite po gradu neregistrovanog! Što se registracije tiče, bolje da kupite 5 Tomosa pa da imate i delova i motora nego da plaćate 20-25 hiljada! Iako nekima deluje slabo i prljavo...naprotiv, njihovim vozačima deluje moćno, prelepo i muževno. Iako je Tomosu izvađena duša pre 20 i kusur godina...njihovi vozači tvrde da mogu oni još drva da poteraju...još makadama da prođu...još cura da provozaju! Doživljavaju ga kao simbol lepote i blagostanja u saobraćaju. Takođe ga vole zbog njegove ekonomičnosti...sipaš 2 L benzina, i mesec dana jezdiš po selu, iritirajući okolinu bučnim zvukom motora...tandrkanjem blatobrana i mirisom ulja koje curi po auspuhu pa tako kao šlag na tortu dodaje zagoreli miris koji vozačima(kako oni tvrde) podiže adrenalin.

Pera: (šeta se sa devojkom po selu) Jovana kako samo jedva čekam da napunimo 18 godina pa da se uzmemo!!
Jovana: Jao Peroo...ljubavi! (ljube se) Ma biće nam prelepo!
Narator: U blizini Željko vozi Tomos...oko njega buka...iza njega dim i prašina...brzo se približava našim golupčićima....
Pera: (baca se na Jovanu onako junački i padaju oboje u šanac)Pazi draga...to je bio Željko sa Apenjarom! Mogao je da te osmudi! Da ti ogaravi to lepo lice!
Jovana: Ajd' ne seri nego silazi sa mene...konju jedan! Hoću da ustanem iz ovih govana! Pet dana neću moći da se operem...jao božee!
Narator: Željko se samo nasmeja, doda gas do kraja...i nesta u daljini...ode...ko zna gde...

   

Nije to - TO

Kad ti svi zamazuju oči dok se ti svim silama trudiš da ti i razum ne zamažu.

Imao si 5 godina kada ti je tata doneo bicikl. Naravno, nije se imalo i dobio si polovan. Pedale su otpale i morao si da naslanjaš đonove na preostalu šipku. Znao si da to nije TO. Kad si dobio svoju decu, skontao si da je ćale mogao da kupi i namontira ti nove pedale.

Bio si bubuljičavi pubertetlija koji je jedva čekao masne fote na rođendanskim proslavama. Jedinstvena prilika da se ljubiš sa najlepšim curicama. U tebe se zagledala samo bucmasta Snežana. Samo je ona htela da se ljubaka sa tobom. Nije to - TO.

Zamomčio se kad si shvatio da ćaletu mož’ da mazneš samo drljavi Tomos. Nije to - TO. Svi drugi su mažnjavali ćaletov auto.

Svi su studirali. Ti si uveliko radio kao automehaničar u Zastavinom servisu. Dojadile su ti metalne kasete sa posterima obnaženih devojaka, večito masne ruke i crno ispod noktiju. Tvoji drugari iz osnovne škole su te se setili samo ako im se auto pokvario. Tada su te, nakon popravke na parkingu, vodili na ćevape. Želeo si da se družite, a oni su te otaljavali.

Jednog dana ti je kvrcnulo pa si vanredno upisao prava. I diplomirao. I dobio posao u struci. U preduzeću su te svi oslovljavali sa Majstore…Prevrtao si spise, prekucavao ugovore i shvatio da otaljavaš sopstveni život iako te kući čekala tvoja Danica i dvoje pubertetlija. Para nikad dovoljno.

Zastava je davno propala i našao si posao u Fordovom servisu. Nisi bio zamazan ali ni to nije bilo - TO. U medjuvremenu si prodao očevinu, dovršio svoju kuću i kupio plac do nje. Rešio si i sazidao servis uz Dankinu podršku. Sopstveni servis!
Nisi se mešao u izbore svoje dece ali ispalo je da je najbolje da radite svi zajedno u servisu iako imaju fakultetske diplome, mastere i sve što su želeli.

I baš juče ti sine prava stvar! Danica i ti ste lagano ispijali hladni nes na terasi i prebirali po glavi gde bi bilo najbolje da odete na odmor. Dovoljan ti je bio letimičan pogled i da vidiš da se u tvom servisu radi punom parom. Deca se javljaju da je na Baliju “baš super”, a vama dvoma je Grčka sasvim dovoljna. I baš tada te poziva drugar iz osnovne škole. Traži da ga šlepaš od Zlatibora do Beograda. I da mu posle popraviš auto. Od poslednjih ćevapa u lokalnom bircizu se niste se ni čuli, ni videli preko 20 godina. Otkud mu broj?! Naviru ti uspomene….da si ti onaj od pre, skočio bi i očas posla mu sve učinio za “DŽ”. Ovako, tvoja apgrejdovana verzija pošalje mu SMS gde lepo stoji: šlepanje toliko i toliko, opravka po cenovniku i sve to može odma’, poslaćeš svog radnika i odradiće pošteno.
Telefon je zamukao. Danica, tvoja predivna Danče, je našla aranžman, sedate u auto I idete da uplatite letovanje i uživate u večernjoj šetnji.

To je - TO.

   

Život bez pasoša

On ima ličnu kartu, nevažeću zdravstvenu knjižicu, radna je ukinuta-ali i da nije, on tu knjižicu ne bi posedovao.

Od diploma ima samo školu života.

Po zanimanju je navijač početnik. Light varijanta, bolje rečeno, jer mu se od šibanja sa lokalnim protivnicima nije dalje išlo.

Od života ima samo tekme, kladžu ispred koje zeva do i iza ponoći, trafikantkinju kojoj se nabacuje svaki put kad mu ćale da kintu za pljuge i sisatu pekarku u koju bulji dok mljacka burek iz plastičnog tanjira sa sve limenom viljuškom.

Radijus kretanja bi mu bio 10km oko kuće da ne stanuje u predgrađu pa je prinuđen da se švercuje po prevozu i tako nabaci celih 30-ak km.

Od prijatelja ima samo ortake sa kojima tu i tamo prenese po neki "paketić" i za to dobije kinticu. Pravim prijateljima smatra one ortake sa kojima se nije do sada potukao i njima čini sve.

- Alo, tebra, letiš za Amsterdam, blago tebi !! Šta ti treba...za tebe sve...reci...ne, ne znam gde se kupuje ta zip kesica. I ne kontam, šta će ti....molim, treba ti za avion? Šta...slabije te čujem...pa je l' to svoje stvari ne pakuješ u putnu torbu nego u kesu?! Pa kakvim to avionom ti letiš kad ne možeš krmaču kao čovek da poneseš nego moraš da se zapakuješ u rančić?!!! Lou kost, šta ti je to?

-Alo, tebra, pa ti ni pasoš nemaš, a ja našo od tebe da tražim zip kesice, troler dimezija 55 x 40 x 23 cm. Aj ćao, zvaću nekog svetskijeg od tebe!!

   

Kaišar

Zelenaš, lik koji daje pare pod kamatu, usput pod izuzetno nefer uslovima.

Vratiću ti sutra pare, čuo sam se sa Misircem da pozajmim.

Od onog kaišara? Komšo, ne treba da vraćaš ništa. Ako sam kurvama dao tolike pare, mogu jednom da učinim i poštenom čoveku. Da se malo i ja osevapim.

E fala ti ko bratu. Idem sad do klad... do crkve.

   

Oblomovština

Krenimo od akademske definicije:
"Oblomovština je osobina čoveka nepokretnog, lenjog, slabe volje, po prirodi dobrog i pitomog, ali od koga su vaspitanje i društvena sredina učinili gotovana (po Oblomovu, glavnom junaku istoimenog romana ruskog pisca I.A. Gončarova)"

Ukratko, jedan od ruskih klasika, Ivan Gončarov, koji je uhlebljenje pronašao kao državni službenik, uspeo je da se upozna sa raznim ljudskim osobinama, te da izoluje karakter- Oblomova, o kome je ubrzo napisao roman. Ko je on? Oblomov je u originalnom značenju poslednji zaostatak feudalne klase. On se obrazovao više reda radi, nego radi nekog cilja, verujući da će kao i u slučaju njegovih roditelja sluge i kmetovi nastaviti da donose sva sredstva za život. Ali, ono što mu niko nije rekao, vremena su počela da se menjaju: sluge su počele da se opismenjuju i osamostaljuju, feudalizam je nestao. Trebalo je postati preduzimljiv. Nekako su skoro svi oko njega to shvatili. A on? Po inerciji je ostao lenj, nezainteresovan, bezvoljan, mada dobroćudan. I zapravo, cela knjiga nema gotovo nikakvu radnju, već opisuje to njegovo stanje, koje ga na kraju indirektno i ubija. Nekoliko decenija kasnije, psiholozi su uveli oblomovštinu u svoje udžbenike i knjige.

Zašto? Zato što se veoma lako može preneti i na drugačija društva. Evo, recimo, vratimo se 40-50 godina unazad, u vreme samoupravljanja. Svi bi po automatizmu završili neke škole, gimnazije, uglavnom i skrpili neki faksić sa nekim bednim prosekom i uz člansku knjižicu SKJ dobili posao gde bi se pravili da rade, a država bi kupovala socijalni mir nekim solidnim platama za sve to. I onda, pošto je taj sistem jednom puko, došli smo do epohe državne oblomovštine: jer po automatizmu, svi su se navikli na prokleto samoupravljanje, i nikome ne pada na pamet da nekom novom idejom prekine opštu letargiju- političari se smenjuju na vlasti samo da bi krali, upravne odbore pune svojim korumpiranim pratiocima, narod slepo zaokružuje cifre na listiću i živi od ono malo mizerije što mu ostaje, verujući da će mu ona druga nijansa sivog doneti nešto bolje.

(Bazirano na romanu, ali preneseno u moderni svet)
Pera (dolazi u goste iz Kanade): Lazo, brate! Živiš u ovom ćumezu od dvajes kvadrata... Buđ i paučina! Brate! Zar ti?
Laza: Pa šta ćeš... Eto, nemamo mi standard ko vi tamo u Kanadi...
Pera: Brate, ja tebi ne pričam o Kanadi, ja pričam o tebi!
Laza: Šta o meni? Živim od socijalne pomoći, ćale mi od penzije daje za kiriju...
Pera: Pa zašto nemaš posao...
Laza: E, zašto nemam posao... Dobio sam otkaz, a zbog ušteda u budžetu je zabranjeno primanje novih ljudi u državne ustanove...
Pera: Lazo! Alo! Ja sam otišao u Kanadu sa 300 dolara u džepu i prosekom za ocenu i po manjim od tvog, pa danas posle godinu dana radim u struci i imam platu od 3000 dolara.
Laza: Ja ne razumem šta ti hoćeš od mene...
Pera: Hoću da ti kažem, po ko zna koji put, da treba i ti da pođeš sa mnom. Mlad si čovek! Zar treba sa takvim kapacitetom da zaboraviš svoj posao i zaradiš u ovom ćumezu neke boleštine? Treba i porodicu da imaš, vreme ti je...
Laza: Znam sve to brate, ali... Nekako nisam ja za to...
Pera: ŠTA BRE NISI TI ZA TO! Svako ko je iole sposoban treba da misli na sebe. Kako ti uopšte provodiš vreme ovde...
Laza: Pa ništa, probudim se u 11, hasam nešto, igram DOTU, izađem malo da prošetam oko zgrade, vratim se, igram još malo DOTU, hasam i spavam...
Pera: To život!? To nije ni pseći život... To je vegetiranje!
Laza: Dobro brate, daleko je Kanada... Kako ja da se iscimam dotle...
Pera: Pa kako sam ja... Slušaj, ako nećeš odmah u Kanadu, daj, evo, daću ti keš, pokreni neki svoj biznis...
Laza: C!
Pera: Šta je sad!?
Laza: Brate ko će da plaća porez!? Ko zdravstveno? Sam sebi?
(i tako dalje)
Pet meseci kasnije, Pera saznaje da je Laza pronađen mrtav u stanu

   

Čojstvo i junaštvo

Kodeks koji određuje društveno ponašanje u Crnoj Gori. Neopravdano se prebacuje mlađim generacijama Crnogoraca da su napustili staze časti svojih predaka. Ko pročita „Primjere čojstva i junaštva“ Marka Miljanova, uveriće se u to.

Jedna od tipičnih situacija iz knjige: Sestra npr. nekakvog serdara kaže da će se udati za junaka koji je na mejdanu osvoji. Onda se skupe junaci, a veli npr. Miljan Đokov Peru Jovovu: Đe si ti za taku đevojku, nema te šaka jada. Onda Pero ubije Miljana na mestu, a zbog krvne osvete skoče Bratonožići na Kuče te im sve muško pobiju, i poplene ovce. Onda Bratonožići skupe još i Paštroviće pa udri na Kuče, te im sve muško pobiju, i poplene ovce. Onda Cuci iskoriste priliku, te upadnu, sve muško pokolju, i naravno poplene ovce. Onda upadnu Turci dok se ovi krve, te sva sela popale, žensko odvedu u roblje, i poplene ovce. Onda zakliče neki junak: Braćo Crnogorci, ko je vitez roda Obilića, odvedoše dušmani turski ovce! Tu se onda svi na bojnom polju izmire, te za Turcima, te složno pokolju Turke, vrate stada, i još popale neke Arbanase i poplene im ovce. Onda se međusobno darivaju ovcama i sestrama, i vrati se svak u svoje brdo.

Istorijske činjenice...

   

Čika Pera

U neka slavnija vremena, u srpskom narodu odomaćeni i, pre svega, u znak ljubavi nadenuti nadimak Kralja Petra I Karađorđevića. Čika Pera, jebote. Kao neki gotivni komšija iz kraja koji ti dopumpava loptu i krišom daje gutljaj piva/dim Lakija. E pa, ovaj iz naslova je bio preteča tog dobričine iz komšiluka, poznat još i kao Kralj Petar Oslobodilac i Stari Kralj, inače rođeni unuk Karađorđa i ozbiljna kraljina od čoveka...i verovatno poslednji pozitivac koji je sedeo na tronu sprske države, ono, još od Cara Dušana. Nebeski narod ga pamti i veliča kao mudrog, štedljivog, skromnog, plemenitog, hrabrog - a svi znamo koliko je pomenuti škrt na komplimentima kad su vladari u pitanju. Postoji tu, naravno, gomila priča i anegdota o njegovoj kuloći, kako na dvoru tako i van njega (tipa, jednom se pod lažnim imenom Petar Mrkonjić borio u Bosansko-hercegovačkom Ustanku 1875-e goodine, a s tim u vezi stoji i ime Mrkonjić Grada), ali je od svih verovatno najmoćnija i, ujedno, najneverovatnija ona u kojoj taj omaleni i ostareli čovek predvodi svoj narod u egzodusu preko Albanije, neretko i peške, kao običan čovek i smrtnik...kakvim je sebe, uostalom, i smatrao.

Elem - iako prilično u godinama i već teže bolestan, uspeo je da dočeka kraj rata i oslobođenje otadžbine...što je umeo i da proslavi brijanjem brade koju je puštao pune 4 godine. Kakav car, ali stvarno.

♪♫♬

"Čika Pera jaši konja bela
a za njime Srbadija cela.
 Aleksandar jaši konja vranca
a Car Vilhelm jaši na magarca.
 Čika Pero, živeo ti Đorđe,
puštaj vojsku neka kući dođe.
 Čika Pero, živela Jelena,
puštaj vojsku sa pusta Jedrena.
 Čika Pero dođi do palanke
pa da vidiš svoje Srbijanke." 

Stara Slava Konkurs

#942
+2837
128
definicija