Prijava
   

Samo za tvoje oči

Ne halteri, ne striptiz, ne crna čipka. Ništa od onoga na šta si verovatno drkao k'o mali na samo pominjanje ovih par reči. A i sigurno ne bi bio jedini koji je to video.
Samo za tvoje oči momenti dolaze tek u braku kad žena bude sigurna da nećeš tek tako pobeći glavom bez obzira kad vidiš neobrijane noge, vadžajnu, nepočupane obrve i slično. E to pre tebe niko nije video.

   

U cvatu

Period u životu jedne žene. Ne mogu ti baš tačno reći kada počinje, kad se završava i koliko traje. Ali se da prepoznati.
Video si je, prošao pored nje. Ne, nisi se okrenuo i zviznuo, ali si u trenutku zaboravio kuda ideš, šta radiš, zašto postojiš...

Njena fizička lepota ovde nije primarna. Ta žena jednostavno cveta u punom jeku i svesna je toga. Ima siguran hod i samopouzdanja na zajam. Ne govori mnogo, ali kaže puno. Zna šta želiš, čak i kada ti ne znaš šta osećaš.

A možda si je poznavao dok je još bila krhki mladar u džungli trnovitih ruža ili kasnije, kada je kao tek rascvetali pupoljak stidljivo promaljala svoju potencijalnu savršenost. Ili si je pak, posedovao kada je već bila precvetala, uzaludno prskajući usahlo stablo, dok lati neumitno opadaju, jedna po jedna. Možda je možeš prepoznati i kao sasušeno poljsko cveće bez mirisa, zagasitih boja, ali sa titrajem u očima, kao daleki svetionik blještavila kojim je nekada sjajila.

Ali ako si je ubrao u cvatu, dok je nesebično širila behar oko sebe, ako si bio izabrani srećnik kome je uzvratila emocije, baš tada, dok je cvetala... Pa čestitam, čoveče! Ti me razumeš.

Desi se jednom u životu.

Češće si ni ne desi.

   

Crno more

More na koje srpski radnik ne zeli da ide.

-Gde ces na more?
-Kakvo crno more,struju nisam platio za februar!

   

Čortana

Izuzetno dosadna ženska osoba. Pa analogiji sa famoznom pomoćnicom na Windows-u.
Samo nešto zapitkuje, u sve bi da se meša, upada bez kucanja, prekida te usred drkanja, preljubazna je i nesnosna.

- Oćeš ratluk beli ili žuti da izvadim, Dragašine?
- Svejedno.
- Žuti je sorasima, ali ovaj beli malo tvrđi onako pod zubima.
- Uzmi koji oćeš.
- Oćeš Večernje novosti da ti dodam?
- Ne treba, imam.
- Da li si siguran?
- DA.
- Pišu da Zlata Petrović ima novog momka iz Vukojebišta, pa to nam komšija, je li znaš koji je, bratanac od onog limara što se obesio o oskorušu.
- Joj.
- Oćeš da ti uključim malo tranzistor?
- DAJ BRE PUSTI ME DA SEREM VIŠE, ČORTANA!
- Ima hit-maraton na Moravi, da li si siguran?

   

dama

Sve veća retkost u današnje vreme izjednačavanja polova.

Neki upicanjeni, pican čiča sa leptir-mašnom i ja čekamo prevoz i nailazi nam linijski taksi koji vozi žena. Čiča to primećuje i hitro prilazi kolima i seda na suvozačevo sedište, te ja sedam pozadi. Par minuta tišina; čiča se sa kicoškim osmehom okreće "taksistkinji":
- A... Kako to da dama vozi taksi?
Žena ga pogleda ko krava mrtvo tele i kaže:
- Dame su kod kuće - ja sam rabadžija!

   

Na njegove laži baron Minhauzen hvata beleške

Ekspert u izvrtanju istine na najmaštovitije moguće načine i kreiranju vrhunskih laži u koje povjeruje čak i isti taj koji ih izgovara. Takvi bukvalno stvore više svjetova okovanih raznim neistinama i u svaki uvrštavaju ljude s kojim komuniciraju na bilo kom nivou. Pažljivo smišljaju svaku svoju laž, i od prvog izricanja iste, njeguju je i hrane dok ne naraste do neslućenih visina, dubina ili daljina. Vrsni i iskusni predstavnici ove vrste naroda mogu istovremeno da operišu sa mali milion svojih "čeda" a da se ne zajebu i klupko neistine odmotaju očas posla. Ovi neiskusniji uglavnom dobiju žestoke disciplinske mjere, a u zavisnosti od veličine i komplikovanosti laži, neki dobiju i po 10 godina ili doživotnu.

Česte profesije navedenog tipa su sitni lopov, krupni prevarant, pisac, a u posljednje vrijeme, najčešće političar.

- Marinko sine, pa kako ti je onaj drugar završio u zatvoru?
- Šta da ti kažem stari... Ispade da mi i nije bio neki drugar.
- Kako to? Zar ti nije rekao da će da te prebaci preko grane? Jebem mu miša, zašta sam ti pare davao?
- Ni za šta ćale. Ispada da je Goran zapravo Dragomir, i da nema veze s Njemačkom, Švicom ili bilo čim ostalim.
- Aaaa???
- Kaže milicija da su ga ganjali jedno 10 godina da mu nakače nešto, da ga uhapse. I eto, ja budala, dao mu zadnjih 200 evra iz kuće, novčanice bile falsifikovane i utrapili ga.
- MILE MI DAO FALŠ 200 EVRIĆA???
- Ne znam ćale, al ovaj Dragomir je prejebao izgleda pola Evrope. Jebote, baron Minhauzen bi mog'o na njegove maštarije 'vata bilješke.
- Uh... Jebem ti... Srč... Ka... Zovi... Aa...
- MAMAA!!! TATA IMA SRČKU!!!
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
AV: Biće nam bolje za dve godine!

Definicija zono takmičenje

   

Krik tišine

Možda najneprijatniji osećaj koji postoji. Koliko god fizički bolovi delovali strašno, ovo stanje psihe je toliko teško da bi fizički bilo nepodnošljivo. Skup svih neprijatnosti i nelagodnosti na jednom mestu, u istom trenutku. Istovremeni osećaj tuge, očaja, ljutnje, besa, straha, neverice, nemoći, šoka, panike... najčešće usled nečijeg fizičkog nedostatka ili nekog neprijatnog ili strašnog događaja.

Npr. kada kroz prozor autobusa vidiš momka od 20 i nešto bez jedne noge; kada vidiš čoveka koji je rođen bez jedne strane lica, tj. oka; ili devojku kojoj je jedna strana lica normalna, a druga visi kao da je mrtva; kad vidiš vaspitačicu iz Doma za nezbrinutu decu koja sa teškom mukom objašnjava detetu sa Daunovim sindromom da moraju da se vrate u zgradu doma; kada te u supermarketu potpuno nepokretna devojka u kolicima zamoli da joj dodaš par artikala sa rafa i da joj iz džepa izvadiš pare da plati; kada naletiš na vapaj ljudi kojima je za lečenje od teške bolesti potrebna suma novca koju ti ne može da zaradiš ni za 10 godina rada; kada na pregled kog lekara specijaliste pre tebe dođe dete od 3 godine kome mora se odstrani neki deo tela zahvaćen tumorom. Počinješ da sumnjaš u sve što znaš, sumnjaš istovremeno i u Boga, i u Darvinovu teoriju. Pitaš se kako je Bog stvorio čoveka po liku svojemu, a lice nekoga može da izgleda tako jezivo. Pitaš se kako smo mi po Darvinovoj teoriji najviši oblik života, kraj lanca evolucije, a eto, obične morske zvezde mogu da regenerišu odsečene krake, a ljudi ne mogu nogu, ruku, oko, kičmu ili kako ne mogu da regenerišu bolesne organe.

I plače ti se, i vrišti ti se, i urla ti se, dođe ti da pobegneš negde daleko od ljudi, da trčiš dok se ne onesvestiš od umora, da bi možda tako zaboravio ono što si video; na trenutak ti kroz glavu prođe pomisao šta bi bilo da u koži te nesrećne osobe; najcrnje moguće misli ti se roje po glavi. Mišići ti se grče, noge ti se odseku, srce lupa jače, počinješ da se gušiš, odjednom osećaš ogromni nalet nelagodnosti koji te tera da vičeš iz sve snage. U tebi sve ječi, ali se taj odjek ne čuje kao da je neko na tvoje glasne žice stavio zvučnu izolaciju. Stoji ti knedla u grlu, svaka reč ostaje na usnama, čak ni suze ti ne idu nego kao da stoje samo da ti malo peckaju oči i još više pojačavaju neprijatnost. Nema ničega osim glasne tišine.

I posle nekoliko desetina sekundi kada prođe prvi talas nelagodnosti, kad progutaš knedlu koja ti je stajala u grlu, duboko uzdahneš i samo ti se otme jedno tiho: "Jebiga...", dok nastavljaš dalje poražen činjenicom da je tebi ustvari još i dobro.

   

Emotivnost

Srčana mana.

   

Prihvatiti uslove korišćenja

Reći "Da" matičaru.

   

Naše gore list

Svako kome se prezime završava na ić.

Pera Detlić

   

Na dijeti

Lakše ranjen.

   

Dobrodošli u Tri pizde materine

Natpis koji vas može dočekati kad ulazite u neko manje mesto.

Meštani su zapostavljeni i usamljeni. Sve vlade su oguglale na njihove apele da se izgradi put, da se popravi krov na školi, da se uvede bilo kakva autobuska linija. Apele redovno potpisuje šaka ljudi kojima je prosečna starost pozamašna. Država oseća da će i to da utihne i ima sad preča posla.

Pre nekih tridesetak godina, postojalo je sve : škola je bila tesna, seoska prodavnica snabdevena, dva puta nedeljno je dolazio i doktor u ambulantu, bila je jedna fabrika, malo dalje još nekoliko.
Država je tu malu fabriku odavno stavila u nekakvu „privatizaciju“, a iz one dve obližnje „radnici“ uredno istrčavaju da put ili prugu kad god prođe više od pola godine poslednjeg „obećanja“ u vezi isplate „preostalih zarada“.

Bavili bi se oni seoskim turizmom kad bi turisti bili ptice pa da dolete same; sadili bi oni nešto na svojim imanjima kad bi postojala stabilna „agrarna politika“; gajili bi stoku kad bi imali sa čim da je hrane....tako oni kažu.
Mi tu vest čujemo i zaboravimo.

Doviđenja Tri pizde materine.

   

Sklapanje očiju

Simboličan otklon od svega. Zidanje barijere od svijeta koji te je upropastio. Potez kojim daješ do znanja svom umu da si se predao. Sklopićeš oči i čekati da se desi ono što mora. Sam. Pomiren. Tih... Sklopljenih očiju.

Zašto mrtvacu zatvaraju oči? Jer mu je sve jedno. Tamo gdje on putuje, ništa se ne dobija na lijepe oči. Mada, manje je jeziv sa kapcima preko jabučica. Nama. Njemu je sve jedno, rekoh.

Onaj ko te goni ne haje za tvoje muke. Bilo da je u pitanju živ čovjek, bilo da je u pitanju onaj u tvojoj glavi. Borićeš se dakako. Svi se borimo. Neko do kraja života. I onda izgubiš. Od koga? Loše misliš. Smrt je pobjeda. Nema muka jel de?

Sklapanje očiju je pobjeda. Simbolična smrt. Samo, sklopljenih očiju možeš umrijeti milion puta. I svaki put pobijediti. Onog trenutka kad dokažeš sebi da više ništa nije važno, da mogu da ti urade šta požele, pobijedićeš. Sebe. Njih. Postaće nebitan onaj kome duguješ. Neka dođe, nek ti polomi prste. Može. Nećeš mariti za zvjeri koje ti pohode snove. Neka dođu, nek te prestrave. Na kraju krajeva, umro si. Šta mogu da urade mrtvom čovjeku?

Umro si. Sklopio oči. Sad ide finta. Naučena iz video igrica. Prosta. Otvori oči. Progledaj. Rodio si se. Po milioniti put rođen opet vidiš svjetlost. Čuješ zvuk. Osjećaš miris. Umro si a nisi satrunuo, rodio si se a ne nisi usrao pelene.
Vidiš, magija.

A sad sklopi oči, predaj im se. Pa se opet rodi i raduj se, jer život je radost. Dar. Samo je nekada teško, zato uči finte da ga zajebeš. Kao Džordž Best mutave bekove.
Best je jebao život.

   

Mene nije lako voleti

Patetični pokušaj teenejdžera sakupljača salveta da se bar na kratko oseti kao zajebani dugokosi bajker iz holivudskih filmova. Ova fraza, praćena dubokim uzdahom i zgrčenim obrvama, istog trena ubrizgava neverovatnu dozu preko potrebne zajebanosti. Nakon melodramatičnog kraha nesuđene ljubavi devojka ostaje uplakana na kiši i pogledim prati nesuđenog izabranika srca njenog kako tiho nestaje u noći. On hrabro priznaje da je stoka kojoj plođenje jedne ženke nije dovoljno i da ne želi više da povređuje svoju dragu, te muški prekida sve i lišava je sigurne patnje. Ah, sudbino!

-Malena, nije mi lako dok ti ovo pišem, veruj mi. Samo nemoj plakati. Mnogo. Moram da raskinem. Ja sam jedan vuk samotnjak kojeg vodi tajanstvena mesečina dok bez saputnika luta po nepreglednim divljinama. Ne drži mesto ovog besnog pastuva. Mene nije lako voleti. Znam da sam bio ološ i svinja muška, ali ti želim sreću sa drugim, kad je sa mnom nisi imala...
-OK poyyy

   

Mesto pod suncem

Imaginarna lokacija ka kojoj teži svaki rab božji od trenutka kada napusti majčinu utrobu i ugleda svetlost dana. Ne mora nužno da bude vezana za sunce i suncem obasjana mesta, za šta su nam najbolji dokaz oni koji su sreću našli u skandinavskim fjordovima, ali pod obavezno se odnosi na neku vrstu blagostanja. E sad to blagostanje se razlikuje od čoveka do čoveka. Na primer, ljudima kojima je porodica najveće bogatstvo mesto pod suncem će biti tamo gde će sviti porodično gnezdo i podići svoju decu, dok ga oni koji vole da žive život punim plućima zamišljaju na nekom karipskom ostrvu uz dve pičke i čašu nekog skupog pića.

Dedal: Sine, konačno sam našao rešenje kako da pobegnemo sa ovog ostrva.
Ikar: Slušam vas, oče.
Dedal: U tajnosti sam skupljao i voskom od sveće povezao pera galebova u dva para krila koja bi bila dovoljno snažna da nas odvedu odavde.
Ikar: Sjajne vesti, oče! Krenimo odmah!
Dedal: Polako, sine. Moram te prvo upozoriti da ne letiš prenisko jer će voda natopiti krila ali takođe ni previsoko jer će sunce istopiti vosak i pašćeš u more.
Ikar: Ne beri brigu, oče. Konačno ćemo naći naše mesto pod suncem!

Ikar 1917 p. n. e. - † 1897 p. n. e.

   

Ušlo u pore

Navuk'o se k'o na nogu čarapa, naložio u maniru mladog majmuna. Ili hepo kocke, kako vam draže. Preko pora direkt u krv, a onda nema dalje. Zaraza teška.

- Sti još sa onom tvojom? Kaće se ženiš?
- To je ljubav, stari moj! Ušla mi u pore!
- 'Oćeš reći, ušla ti u pare, Punišiću...

   

Janjičar

Rođak iz inostranstva koji je kao beba otišao sa porodicom iz Srbije u inostranstvo pa se posle 20 godina vratio sa ogromnom svotom novca i prepotentnim ponašanjem.

-Gde si brat, ne vidim te 20 godina. Jesi siromašan? Hoćeš para da kupiš patiku? Idemo u diskoteka da ti platim pića, ja imam para ti nemaš. Hoćeš da jedemo, ja platim, ti nemaš?
-Može.

   

Žena kojoj pišeš stihove

Bila je deo moga života,
Radost i ljutnja,
Posebna nota,
Ona nežna ali i čulna,
K'o ciganski život burna,
Pokatkad nesvesna lepote svoje -
Ah! Kako je lep život udvoje!

Ne, nije to bilo koja. To je ona žena. Najčešće prva (i prava!) ljubav, ali ne nužno. Ona koja od tebe, tarzana zadriglog, napravi čoveka, sposobnog da misli, oseća, stvara. Da uzmeš olovku u te uljem umazane, grube muške ruke i crno na belo, nespretno preneseš svoje viđenje ljubavi. Sposobna da ubije Bukovskog u tebi. Ona dama iz legende, koja kroti jednoroga.
Za tebe je posebna. Rara avis. Posle nje misliš da nećeš voleti nijednu.

Ipak, i te druge, ''bilo koje'', nekome su one žene. Da bar možeš da se setiš setnog majčinog pogleda upućenog ocu, kada si ga kao klinac pitao šta znače ona slova, inicijali na njegovoj mišici... Eh, da si samo svestan koliko je tvoj otac insistirao da ti se sestra zove drugačije, ali majka je bila neumoljiva.

Ostali smo drugovi dobri,
I nije da to nisam hteo,
Samo je teško ostati drugar
Osobi čiju sam dušu jeo.

Eh, ona moja. Znamo se, na sve moguće načine. Razgovori postaju dosadni, jer završavamo jedno drugom rečenice. Hoće da bude kurac u vezi, jer sam ja kurac u krevetu. Valjda je tako fer.
Dugo me je pripremala za to putovanje, ali ja nisam primećivao, nisam želeo. Iako je to krajnje logičan, maltene filmski rasplet. Jer dođe trenutak kada ulaganje u sebe postane preče i od prve (ili bilo koje) ljubavi. Sada je sa druge strane lopte. Osam sati razlike. Prva mi čestita rođendan, po njihovom vremenu. Prva vidi rađanje sunca. Katkad pomislim da sam jedini Srbin ikada koji je zaista želeo da je Srbija do Tokija. Uz Piksija, naravno. Čujemo se, s vremena na vreme. Šalje mi slike nebodera, hramova i ramen supe. Uskoro će obići Kjoto. Opominjem je, ''donesi mi neku mangu ali sa dobrim crtežom, jer ionako ne znam da čitam te tvoje hijeroglife'', a sve što zaista želim je... da mi donese sebe.

Kroz magličast dim cigarete
Vidim njen bledi lik;
Aristokratski bela, kao avet,
Rastapa se i nestaje,
Visoko gore, na tavanici
I dalje,
Sa druge strane sećanja...

I tako, prolaze dani... Ljudi me pitaju za nju. Na kućnim sedeljkama i proslavama, uvek puste ''Nije život jedna žena''; svi pogledi ovoga sveta stopljeni u jedan, uprti u moju dušu. Rođa moj, sprdač teški, pevuši ''Moja draga sad je u Japanu'' ...Ali rođo, prošlo je vreme pisama, sad je to mnogo lakše, znaš i sam. I, za kraj, da završim sa Đokom, u stilu:

I proturaju priče da sve curice liče kad je čaša pri dnu...
Pa dobro, možda jedna na drugu - ali nikad na nju...

Definicija napisana za Mariju

   

Guja Nevesta

Postoje, brate, razne ale i aždaje, čume, veštice, stvorenja i džidža bidže, minotauri i ostale pernate živuljke. Divovi i promaje, zmajevi i čardaci ali sve je to kerov kurac, da se tako pesnički i mitološki izrazim, kad se samo pomene a kamoli pojavi Guja Nevesta.

Veštice bacaju čini, divovi su ogromni, vampiri piju krv a Guja Nevesta ima tu osobinu da ne znaš kako izgleda. Tj znaš, bude ti odmah jasno kada je vidiš, ali se uvek pojavljuje u drugom obliku pa nikad ne znaš odakle vreba i kibicuje seme joj jebem krvožedno. Dešava se, doduše, da se više puta pojavi u istom obliku ali to su ekstremni slučajevi i tada izgleda ko boginja jbg-znaš da je Guja Nevesta al je ipak vodiš na šampite i limunadu.

Jedino što je sigurno kod ove nemani je da napada samo muškarce. Ništa rodna ravnopravnost, ništa tolerancija, nulta emancipacija, čista feminizacija. U ovom podskupu ljudske populacije kriterijume nema-od balavog čupavog masnog metalike do matorca čijim venama teku proteinski šejk i vijagra. Penzioneri? E pa kurac malo-nije vam ovo gsp da se švercujete ni tv pretplata da budete povlašćeni.

Kida, lomi, grize, grebe, skida, čupa, gura u ambis, skida pare sa računa, zadužuje, emotivno osakaćuje, izaziva impotenciju, isisava život, krade mladost, obogaljuje starost, baca u sivilo, depresiju(mitsko stanje, objasniću drugi put), stvara kamenac na zubima i sede vlasi, zaliske i bore, krivu kičmu i rogove na glavi, dlake gde im mesto nije i otromboljena muda, ego ti postane kao drug iz vojske-gotivan je ali ko zna gde, obaveze rastu a užitaka sve manje(tendencija nuli) i(jedno veliko I(sad bi rekao sa još većom tačkom iznad ali ćirilica rođaci čuvajmo naše)) nema jebenog trika da pobegneš.

Nemaže. Taman da si brat Roko Sifriedi ili burazer Čarli Šin možeš samo da gledaš kako te usisava i proždire(prvo bukvalno a posle i metaforički) i to ti je. Naspram ovoga neki tamo drekavci deluju ko ekipa za pogledati tekmu sa njima.

-Izvini jel možeš samo malo...
-Jel ti izgledam kao neko ko može......e jebem ti kosmos. Pu.
-Šta ti je odjednom, samo sam te pitala da se malo pomeriš da prođem?
-Znam ja šta si ti mene pitala i znam kuda ćeš proći a znam, jebiga, i kako ću ja proći.
-Haha, ti si neki čudak što nosi fiksni ulicom? Kako ćeš proći?
-Ko kokoška u Vojvodini nedeljom.
-E, ja stvarno samo hoću da prođem! Bože...
-Ne pomaže meni više ni Bog ni Sotona ni Arkan ni Niksa Zizu...
-O čemu ti, čoveče, pričaš?
-Pričam o tome da već vidim kako te zovem da šetamo obalom reke u suton i jedemo šećernu vunu, kako ti recitujem stihove i vodim na degustacije vina, kako se ljubimo, kako se zaljubljujem, kako zvone svadbena zvona i mažemo se tortom po nosiću i nosini i ode sve u kurac.
-E, ovako me još niko nije startovao. Duhovit si.
-Nisam ja duhovit nego realan. Evo ti odmah ključevi od kola i kreditna kartica, lakše mi je ovako odjednom kao da skidam flaster sa dlakavog mesta.
-Hahaha, pa ti si sjajan. Hoćeš da se jebemo u kolima?
-Može, samo da javim ortacima da se ne družimo više. I da bude u dupe, ako već ginem-neka bal bude maskembal.

definicija za takmičenje

   

Breme

Teret teži od fizičkog opterećenja, veći od snage koja ga nosi, teret za koji mišići nisu dovoljni nego se mora podupreti snagom volje. A ako ni volja ne pomaže onda prostim, pukim, srpskim inatom.

Nema tog bremena koje inat ne može podići i poneti.

- Tebra, smešne su ti one priče jako, uvek me oraspolože.
- Eh, druže moj, veliko je to breme...
- Kakvo breme bre, ti to pišeš sa lakoćom!
- Da ti znaš kako je teško biti tužan, a druge nasmejati...
- Pa što to radiš onda?
- Iz inata, da crknu dušmani, majke im ga...

?
+2488
80
definicija