Prijava
   

Dvadeset ćevapa iz studentskih dana

Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!

Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.

Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.

Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.

Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.

Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.

Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.

Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.

I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.

Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...

Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...

   

Kafanski život

Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.

   

Hijerarhija univerziteta

Rektor univerziteta:
Preskače visoke zgrade iz mesta, moćniji je od lokomotive, brži od metka, hoda po vodi, uređuje Božju politiku.

Dekan fakulteta:
Preskače manje zgrade iz mesta, moćniji od obrtnog motora, brz taman kol'ko metak, šeta po vodi ako je more mirno, razgovora sa Bogom.

Profesor:
Preskače zgradu sa kratakim zaletom i pri povoljnom vetru, skoro je moćan kao obrtni motor, može da ispali metak, hoda po vodi u zatvorenom bazenu, razgovora sa Bogom, ako je odobren poseban zahtev.

Vanredni profesor:
Ume da očisti i sredi kabinet, gubi u nadvlačenju konopca sa lokomotivom, opali po nekad, pliva dobro, povremeno mu se obraća Bog.

Docent:
Pri pokušaju da preskoči zgradu, pokazuje izvestan entuzijazam, pregažen od strane lokomotive, ponekad može da rukuje pištoljem bez samopovređivanja, zna da koristi pedolinu, razgovara sa životinjama.

Apsolvent:
Zatrčava se u zgrade, prepoznaje lokomotivu (dva od tri puta), nema dozvolu za držanje oružja, može da pluta na površini uz vazdušni prsluk, razgovara sa zidovima.

Brucoš:
Pada pred vratima pri pokušaju da uđe zgradu, kaže ''Vidi Ćira! Ćuu-Ćuu'', iskvasi se kad koristi pištolj na vodu, valja se u blatu, mumlja sa sobom. Ponekad zna da pokaže gde zeka pije vodu.

Radnica u studentskoj službi:
Diže visoke zgrade i šeta pod njima, jednim udarcem izbaci lokomotivu iz koloseka, hvata metke zubima i jede ih, zamrzava vodu jednim pogledom, sedi s'desne strane Bogu.

Čistačica:
Bog lično.

   

Život preko grane

A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:

Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.

Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.

A zemaljski dani teku...

   

Igra prestola

Prljava igra u okviru jedne porodice koja se bori oko fotelje ispred televizora kao kućnog prestola.

-Ćale!
-Šta je? Ne mogu ni Šešelja da gledam da me neko ne zivka svaki čas.
-Opet došli Jehovini svedoci, pitaju me ima li mi roditelja kod kuće i nude mi neke knjige.
-U majku im jebem sektašku! Milanka, donesi mi sataru!
20 sekundi kasnije
-Pa, nema nikoga tamo. Pizdo mala, jesi uvalio bulju u fotelju?!
-Ha, naivčino...

   

Venerin breg

Oslonac za nos

   

Disnotor

Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.

---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine---
(rano jutro, srpski tabor)
Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej!
Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći.
Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku.
Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja.
Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda!
(dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu)
Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili!
Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali!
Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu?
Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku!
Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe!
Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi.
Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali!
(dolazi Vuk Branković sa svojim odredima)
Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas?
Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros.
Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše!
Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac!
Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak...
Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a?
(dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika)
Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero!
Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino!
Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao.
(Miloš odlazi)
Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće!
Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo
Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo
Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e!
(dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik)
Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice?
Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani?
Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko!
(jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis)
Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Vuk: Šta napriča ovaj?
Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku.
Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda?
(drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem)
Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne?
Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti?
Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj!
Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod?
Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima.
Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre!
Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici.
Lazar: To s' čuo od svoje žene, a?
Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne?
Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju.
Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo?
Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega.
Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje?
Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku.
(dolaze braća Musić)
Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora...
(Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću)
Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska!
Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj!
Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina!
Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka.
Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad.
(Lazar M. i Stefan odlaze)
Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave.
(u međuvremenu, osmanlijski tabor)
Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju!
Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte?
Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub.
Murat: Aha.
Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega?
Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu.
Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod...
Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva!
(Bajazit izlazi iz šatora)
Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju?
Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš.
Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš.
Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu.
Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava!
Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e!
(Jakub odlazi)
Bajazit: Oj Ćamil!
(Ćamil dolazi)
Ćamil: Da, ekber-Bajazit?
Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta!
Ćamil: Alijorum, ekber!
---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu---
(srpski tabor)
Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor?
Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon.
Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske.
(osmanlijski tabor)
Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat?
Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam?
Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad!
Jakub: Nemoj ti budala da budeš!
Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred!
---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO?
Srpska vojska: JESMO!
Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS!
Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA!
Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE?
Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR...
Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini?
Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj.
Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili!
---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO
Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI!
Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA

   

Usisavanje

Kućni posao koji može da nagovesti određenu buduću radnju ili stanje u zavisnosti od toga ko taj posao obavlja.

Ćerka usisava - dolaze joj drugarice.
Sin usisava - dolazi mu devojka.
Majka usisava - ništa neobično.
Ćale usisava - ćale je odlepio.

   

Warning - Do not enter - Dangerous area

Upozorenje koje se moze vidjeti blizu opasnih mesta. Ovaj natpis preveden na srpski znaci : "Ako ne udjes, pička si!"

   

Ravnopravnost polova

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?

   

Cane Partibrejkers

Jedan od najoriginalnijih frontmena , alfa i omega beogradske grupe Partibrejkers.

Cenjen od strane inteligentnih, osporavan od strane glupih ljudi.

Po mom misljenju jednostavno - CAR

Citati:

"Muzika, stani...debela iskuliraj" (obraca se debeloj ribi koja se bacaka u publici"

kad su se dogovarali za turneju po Hrvatskoj iliti slično gde je Cane pitao: “A gde ćemo da spavamo, u Jasenovcu?”

Kad se neka debela cura u nišu popela na binu cane je posmatra, ona zastane i ovaj odvali "sidji sa bine debela, što stojiš, čekaš dizalicu"-INFO - Serif Gile

Na koncertu u Sloveniji: “Šta je bre, Hrvati?”

Na koncertu u nekom selu: "Gde ste ratari, jel ste poneli motike?"

U nekom manastiru pred polazak, igumanu: “Oče, blagoslovite pa da palimo!”

Brejkersi svirali u nekoj vukojebini, i seljaci krenuli da ih gađaju kupusom, krastavcima, i raznoranim povrćem pa im je rekao : "Šta je seljani? Rodilo? Aaa?"

   

Kume izgore ti kesa

Signal za početak romskog Mortal Kombata ispred opštine ili crkve.

   

Otvaranje Olimpijade ''Beograd 2028''

Marakana.
Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno!
Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi.
Režija: Gorčin. A ko će?
Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.

Predstava počinje.
Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.

Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu.
Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka.
Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze.
Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum.
Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene.
Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto.
Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama.
Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.

Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.

Igre mogu da počnu! Važno je učestvovati.

   

Ćebovanje

Tradicionalni način lečenja povišene temperature. Bolesnik kokne par Andola i legne u krevet dok ga ukućani zatrpaju svim prekrivačima koje imaju u kući, uključujući i otirač za noge ispred ulaznih vrata. Na vrh jorgan planine poželjno je da sedne baba koja će štrikajući vunene čarape da se priseća rodnih brda i starog zavičaja. Dok kuvanom pacijentu vire zakrvavljene oči, temperatura će spasti već posle devete litre prolivenog znoja.

-Kevo, ja ne mogu više da izigravam ekspres lonac, ispustiću dušu ispod ovolikih ćebadi, ne mog' da mrdnem!
-I ne treba da mrdaš, viš' da se treseš k'o otrovani pacov. Milorade, donesi ciradu od Moskviča.

   

Grupa TNT

Družina iz Cvijećare na 6. aveniji, kojom rukovodi metuzalem u kolicima poznat samo kao Broj Jedan, udarnu pesnicu joj čine dobroćudni Alan Ford i nadrkani Bob Rock, za logistiku su zaduženi Sir Oliver i Grunf, a za back office debeli Šef i usahli Jeremija. Svoj kultni status – a Alan Ford je zaista kult i mogu da mi se napasu čmarne travuljine PR punoglavci što lepe ovaj pridev na sve živo od jebenih Guano Ejpsa u Areni do nikad-jebene Trejsi Ševalije na sajmu knjiga – čitav strip ima da zahvali pre svega masonski prefrigano osmišljenim glavnim likovima koji savršeno otelotvoravaju nacionalne stereotipe. Ko najubervic svih vremena.

Alan Ford – naslovni lik, jer je najveća komercijala. Jedini pravi Amer u družini: lep koliko je glup, misli da ima dobre namere i služi da zasere stvar.

Bob Rock – Škot. Nizak, iskompleksiran, večito nadrkan, barjaktar za sve ugnjetane sveta i ogledalo u kome mogu da vide tačno zašto su zaslužili da budu ugnjetani. Najpopularniji lik, makar u našem parčetu prćije.

Sir Oliver Oliver – Englez. Nikad mu ne veruj, jer uvek traži kako da te zajebe i zaradi za sebe. Posebno ceni umjetnine, koje je mažnjavao po čitavoj kugli zemaljskoj. Scene u kojima guzi Boba Rocka su u jugoslovenskom izdanju bile cenzurisane od strane Vrhovnog komiteta KPJ.

Šef, Gervasius Twinkleminkleson – Čeh, dakle Sloven, dakle debeo, lenj i u večnom iščekivanju da legne leb i plata, što se naravno nikada ne događa. U mladosti bio sportista i majstor za kućne popravke. Dijagnoza: terminalno marginalan.

Jeremija Lešina – Žabar. Kukavac. Uvek ga nešto boli, nešto mu fali i zato se stalno žali. Jebiga, to je jedino što mu je ostalo, osim što ume da te taman toliko zajebe da ti proda zeleni limun umesto limete. Iako je hipohondar, činjenica je i da je mumija koja samo čeka da dune jači vetar pa da se raspadne na sastavne delove.

Otto Grunt - naturalizovani Nemac, iz korena promenio prezime u Grunf. Kreativnost ispoljena samo u inženjerskim stvarima, za sve ostalo postoji isključivo čist bandoglavi entuzijazam dobrog vojnika Rajha. Šlag na rektalni rempling od satire "Alana Forda" predstavlja to što Švaba bespogovorno sluša baš Broja Jedan.

Broj Jedan – očigledno Jevrejin, iako se to naravno nigde eksplicitno ne pominje. Mislim, ogroman nos? Štekanje keša? Uvek i svugde poznaje nekog i beleži sve u tefter? Majke mi, jedino bi očiglednije bilo da su na svakoj strani na kojoj se matori paralitik pojavljuje lepili one kurčić-bipere iz kineskih razglednica koji sviraju “Hava nagila”.

   

Srpski alternativac

Onaj koji odvaja masno s' prasetine.

-Dečko je l' si ti peder?
-Nisam gospodjo, samo ne volim masno...

   

Nisam skrenuo, al sam dao migavac

Nisam poludeo, ali sam na dobrom putu.

Muž kući sam bakće se sa decom, žena otišla sa drugaricama na kafu..
Muž: Dušo kad dolaziš kući, klinci su malo nemirni?
Žena: Pa znaš ostaću bar još sat dva, da se ispričamo lepo, nismo se dugo videle..
Muž: Daj ne zajebavaj me, Marko pišao u saksiju, prevnuo televizor i juri džekija gurnuo mu prst u bulju i hoće opet, ker prestavljen sakrio se iza kreveta. Petar je bolji, sam sedi pored zida, kida komadiće i jede, a i ja sam gladan odavno, znači dao sam migavac samo što nisam skrenuo, dolazi kući!
Žena: A teo si da jebeš, što ga nisi vadio na vreme, aj ćao!
Muž: Ali sl.. TU, TU, TU, TU.. Ma zajebi, Petre sine napravi meni mesta pored zida da i ćale prezalogaji nešto

   

Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji

Mudra izreka naroda koji je oduvek znao da je za srećan brak dovoljno samo dobro peglanje.

   

Recept za ćevapi

Ako si nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi.

Od meljano meso od plećku i od šiju na bika sa so se udesi, i kad se ubavo izmesi, turi se na led da prespije. Ujutro se izmelje jos je'nput. K'd meso odvugne, turi se na žar. Ćumur mora da je iz planinu, domaćica da je ubava, a domaćin da voli raćiju. Kad se toj udesi, ćevap će si sam ripne u tanjir.
Takvi ćevapi se praviv samo na jug.

   

7 nivoa učenja srpskog jezika za strance

1. "Bukvar"
Program: Učenje reči koje označavaju sve pojmove koji slušaoca okružuju, kao i najčešćih radnji.

Rezultat: Polaznik kursa može na srpskom da se snađe na ulici, koristeći se nazivom neophodnih pojmova, infinitivom glalola i, neizbežnom pantomimom.

Primer: "Konobar, pivo!"- sa pogrešnim akcentom, prstima se sugeriše broj naručenih pića, kao i iznos napojnice.

2. "Čitanka"
Program: Polaznik kursa počinje da se opismenjuje, kroz latinicu. Uče se prezent i imperativ.

Rezultat: Pantomima, kao element komunikacije, postepeno izlazi iz upotrebe. Polaznik kursa je u stanju da čita najosnovnije informacije (npr. račune)

Primer: "Konobar, ti donela mi (nama) šest piva po 70 dinari na ova sto!".

3. "Čika Jova Zmaj"
Program: Počinje se i sa učenjem ćirilice. Uče se i padeži nominativ, instrumental i vokativ. Uče se i glagolski oblici: prezent i futur.

Rezultat: Polaznikovo još bolje snalaženje na srpskom govornom području.

Primer: "Konobar, ti ćeš nam donela nam 4 "Jelen" piva sa ovim stolom" (instrumental menja akuzativ, koji još nije učen)

4. "Vuk Karadžić"
Program: raščišćavanje poslednjih nedoumica oko upotrebe oba pisma. Uče se genitiv, dativ, akuzativ i lokativ, kao i perfekat i aorist.

Rezultat: Polaznik kursa se sasvim dobro snalazi u Srbiji, iako mu neke stvari nisu sasvim jasne, što je posledica činjenice da je došao iz druge zemlje.

Primer: "Konobar, donesi...te nam 4... "Jelen" piva, za ovaj sto. Molimo vas, bićete brzi!"

NAKON OVOG NIVOA, POLAZNICI IMAJU MOGUĆNOST DA POLOŽE ISPIT ZA RADNU DOZVOLU U SRBIJI. KURS SE MOŽE I NASTAVITI.

5. "Ivo Andrić"
Program: Uče se i imperfekt, futur dva, kao i instrumental. Upoznavanje sa srpskom književnošću i kulturom.
Rezultat: Polaznik kursa počinje da razume srpski mentalitet i običaje.
Primer: "Konobar, budi brz, donesi nam četiri "Jelenka" za ovaj sto, nećemo do sutra da te čekamo!"

6. "Bora Stanković"- poznat i kao Istočnosrpski bermudski trougao Niš-Pirot-Vranje
Program: Nastavlja se sa upoznavanjem srpske kulture. Uče se glasovne promene, stilske figure, počinje se sa upoznavanjem različitih dijalekata kroz tzv. "nepostojane padeže". Na kraju, uči se i perfekat u futuru.

Rezultat: Polazniku kursa je sada savršeno jasno gde je dospeo.

Primer: "Konobar, suprasna svinjo debela, donesi nam 4 piva s rozi za astal vamo. Ako ne požuriš, prebio sam te kad te stignem!"

7. Psovački
Program: Raščišćavanje preostalih nedoumica u srpskom jeziku. Polaznici se tretiraju kao da imaju nameru da studiraju Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu

Rezultat: Polaznik kursa je posrbljen

Primer: "Konobar, suprasna svinjo najobičnija, donesi nam više ta 4 piva s rozi za ovaj astal, a ako ne požuriš jebo sam te masnom kurčinom u tu debelu bulju kad te stignem! Šta nabijaš toj ribi nos u sise, gledaj porniće pa ga drkaj noćas!"

?
+1660
21
definicija