Prijava
   

Uštva

Loš, rđav čovek, ništarija. Bolje rečeno, đubre od čoveka.

(---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---)
(levo krilo srpske/ desno krilo osmanlijske vojske)
Vlatko Vuković: Nači pajsad strategiju! Strelci, vi se zaštekajte ovde i gađate ove gancije što nadiru, a mi na konjima ćemo da ojebemo njihove konjanike, vi pešaci obilazite u polukrugu, pa sijecite što stignete! JASNO?!
Ivan Paližna: Ćek, ćek, kaj s nama, Vlatko?
Vlatko: S vama? Pa šta znam, vi budite toliki heroji pa čuvajte ove logore dok mi posečemo Osmanlije, u redu?
Ivan: Jasno, pazićemo ih junaćki!
Vlatko: Hehe, duhovito. DOBRO VOJSKO, JE L' UPUTSTVO JASNO?
Vojska: JASNO!
Vlatko: JEBAĆEMO IM ŠTA?!
Vojska: MAJKU, GOSPODINE VOJVODO!
Vlatko: Zašto niko nikad neće sestru, nikad mi neće biti jasno, kontam da im keve imaju po šezdes' godina, fuj to, bre. NAPAAAAAAD! Pa kaže: sijeci lijevo, pa opet lijevo, pa opet lijevo, pa des... moša, opet lijevo, pa lomi, zjuuu kako nemate pojma sa životom, garavi!
(centralni deo vojske)
Štitonoša Boleslav: Izvinite što vas prekidam, kneže, al' izvalite što je Vlatko izdominirao Osmanlije na levoj strani!
Lazar Hrebeljanović: Dobro... jebem... mu ...mater... što... me... prekidaš... u.... sred... dinostora... E sad ček' da vidim...OPAAA TO VLATKO MAĐIJO, BUREKOM SASROM TE DO GROBA 'RANILI!
(levo krilo)
Vlatko: Ja kakva uštva ovaj Lazar, jeb'o ga burek. FALA LAZO, DABOGDA TE SIRNICOM PO TABANIMA MAZALI.
(centralni deo)
Lazar: E sad, 'de smo ono stali...a da. De 'š ti mali, a? I ti? Odakle iskaču više? Vi' ga Turak, odi Turak, mali Turak!
(pozadina centralnog dela- streljački odredi)
Lazar Musić: Divi ovo, samostrel mejd in Mletačka Republika, gađa 15 strela u minuti, e!
Stefan Musić: Ti kakav si, ima da sebe na kraju pogodiš u nogu s tim, bolje sklanjaj to i gađaj ih jabukama, njima se bar nećeš povrediti.
Lazar M: E duvaj kurčinu malo, pajsad. Jedan od jedan, dva od dva, tri od tri, ma takoeeee, ♫ ga-ga-ga gara, gara, gara, gariš li se sada, k'o što si se gara-gara garila nekada ♫
Stefan: Brate, sve je to lepo, al' što ih gađaš skriven iza drveta, znao sam da si pička kamperska oduvek.
Lazar M: Posisaš mi kulen pederu, vodim 20:7 u odnosu na tebe.
Stefan: Jeste, al' si od tih dvadeset jedno 19 pogodio iz šteka, a i onog jednog si slučajno pogodio.
Lazar M: E, gađaj tu i ne seri mnogo, uštvo.
(levo krilo srpske vojske)
Vlatko: Opaaa, odi 'vamo pičko nagaravljenaaa! Ma i ti dođi, žoharu! A nu, viđu ih što beže! EHEJ, KAPIČI-PAŠO, DOĐI 'VAMO, NEĆU TI NIŠTA URADIT', SAMO DA TE MALO PODŠIŠAM, SVEGA MI!
Kapiči-paša: Neka, neka, ošišan sam ja, samo ti cepaj, jeb'o ti mater svoOoju!
Vlatko: Je l' on to meni reče da jebem ja mater svoju?
Srđa: Ma pusti ga bre Vlatko, to je kod njih uzrečica!
Vlatko: A ma nećemo mi tako moj kolorisani brate, ALO ĐUVEGIJE, UDRI 'VAMO!
(centralni deo)
Lazar: Ma.. jebem.. ti... više... kol'ko... vas... ima? ALO BRE STRELCI, RADITE LI VI IŠTA TAMO U POZADINI?
Lazar M: RADIMO, RADIMO, BEZ BRIGE!
Stefan: LAŽE PIČKA KAMPERSKA!
Lazar M: Jooo, jebo sam ti mater, samo kad završimo ovo!
(desno krilo srpske/ levo krilo osmanlijske vojske)
Vuk Branković: (preko radio-veze) GAĐAJU LI TI TOPOVI TAMO? PRIJEM!
Artiljerija: Pozitivno. Prijem.
Vuk: Ređaj poziciju 3-12-42! Prijem.
Artiljerija: 3-12-42 nadleće, prijem.
Vuk: Jooo, gađate k'o zmajevi. Prijem.
Artiljerija: Imate pravo da pogađate triput zašto nas zovu Zmajevska artiljerija. Prijem.
Vuk: Da nije možda kurčina? Prijem.
Artiljerija: Što je babi milo, to joj se i snilo. ŠUK-NO. Prijem.
Vuk: Jebaću vas, uštve. Prijem.
(centralni deo)
Lazar: Javljaj 'vamo u logoru... oklen je sad ovaj kolorisani iskočio? Ček momenat... E tako, dakle, javljaj Milošu i onim njegovima da se pravi rupa, pa nek projuri s onom njegovom družinom do Murata, jasno?
Štitonoša Boleslav: Jasno, odo' ja, nego paz'te na onog što vam pritrčava.
Lazar: Jooo, jooo, ma ćao! ŠTAE OVO KOJI KURAC, OKLEN OVOLIKO OVIH KOLORISANIH?
(levo krilo srpske vojske)
Vlatko: Alo, Mutimire!
Mutimir: Da, vojvodo?
Vlatko: Piši pismo Tvrtku!
Mutimir: Znači ono klasika, "Dragi i poštovani kralju, poniz..."
Vlatko: Ma kakvi, samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrraavo.
Mutimir: Znači, "Dragi i poštovani kralju, Vlatko..."
Vlatko: Ne duži, znači samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrrravo.
(logor srpske vojske)
Štitonoša Boleslav: ALO MILOŠEEE, OJ MILOŠEEE!!
Miloš Obilić: Jeb'o te Miloš.... OJ RECIIII!
Štitonoša Boleslav: E, rek'o Laza da imate sad prolaz kroz sredinu, ako požurite!
Miloš: Mi već spremni, idemo braćo!
Ostatak ekipe: Idemoooo!
(centralni deo)
Lazar: Aman bre je l' ove Turke od zemlje prave, štae ovo koji kurac? Opaaa, eno ga Lošmi i ekipa, takoe maćana, toe srpska konjička škola, reko' li ja, Boleslave, a?
Boleslav: Ma sve je to u redu, al' eno ona trojica nam se približavaju...
Lazar: KAKVE UŠTVE MAJKU IM JEBEM, IMATE LI VI KOLORISANI IKOG NA OVOM BOJNOM POLJU SEM MENE DA NAPADATE, A?
(desno krilo)
Vuk: Je li, artiljerija, koji su ono što protrčavaju, prijem?
Artiljerija: Lošmi end kompanija, prijem.
Vuk: Neće valjda stvarno da idu da ubiju Murata, prijem?!
Artiljerija: Hoće zapravo, prijem.
Vuk: Ajoj, majko moja, kakve paljevine, pa da li je ovo moguće? Daj gađajte oko njih, prijem!
Artiljerija: Jok, gađaćemo oko Durmitora, prijem.
Vuk: Kakve ste uštve, majku vam jebem.
(pozadina, strelci)
Stefan: OPAAA, izjednačenje, pičko devičanska!
Lazar M: Duvaj ga, nie fora da gađaš dok se ja riloudujem!
Stefan: A u redu je da ti kampuješ k'o da ti je ovo Kanter, a?
Lazar M: Ajao, majko moja!
(levo krilo)
Vlatko: Je li, je l' ono Lošmi prođe?
Ratko: Ja bi' reko da jes'.
Vlatko: Ti bi reko', bolje idi da gledaš tamo da se ovi Turci ne vrate.
Ratko: Ushtwas, ushtwas everywhere.
(Miloš i ekipa stižu u osmanlijski logor)
Murat: Aljo, Ćamil!
Ćamil: Da, ekber?
Murat: Postavi lji ti onu zastavu za predaju na zemlju?
Ćamil: Da, ekber.
Murat: Dobro, dobro, ako siđe pred nju, znaći predaje se, jeboo on mater svoju, a ako je podigne kopljem, 'nači da oće da se koljemo k'o ovnovi na ono brvno, znaš.
(Miloš i ekipa stižu pred zastavu)
Miloš: (diže kopljem zastavu) Gle što fensi tepihe imaju ove uštve, svega ti.
Ćamil: OPAAAA NEVERNICI, DOĐI VAMO DA VI ZAKOLJEM.
Miloš: Grohotom se smijem. OPAAAA, DODŽI VAMO, I JO, I JO, ĐES POŠO, OPAAA, MA KAKO NE, OĆE TO NA OVU VRUĆINU, JOOOOO, ZDRRRAVO.
(Murat se diže i kreće da beži)
Miloš: ALO UŠTVO ĐEMBELA, DE SI TI POŠO?
Murat: Pa vidiš da bežim, jebo ti mater svooju?
Miloš: Paz' da 'oćeš! (vadi nož i ubija Murata) Ode uštva, opaaa!
Ekipa: To Lošmi ploditelju!
Miloš: JA JEMEN!

   

Agresija i pacifizam kod Balkanskih digimona

Balkanski digimoni su izuzetno čudne vrste digimona. Odlikuju se velikim animozitetom, dok istovremeno sadrže enormno veliki bol u kurcu.

Glavne karakteristike, prednosti i slabosti primarnih grupa Balkanskih digimona:
_______________________________________________________________

                                                          Srbimon:
 
 
 
- Nebeski digimon.
- Prethodni oblik: Slovenmon.
- Napredni oblik: Srbrendomon.

Srbimoni se prostoru na centralnom delu Balkanskog Sveta. Odlikuje ih veliki apetit, agresija i želja za moći.

>Način da iznervirate Srbimona: Započnite priču o politici, često koristeći izraze: "majku", "jebem", "pičko" i "Kosovo".
>Način da dresirate Srbimona: Poslužite ga velikim količinama alkohola i pustite nešto od Sinana.

* UPOZORENJE: Pokušaj smirivanja može rezultovati kontraefektom.
_______________________________________________________________

                                                          Hrvatomon:
 
 
 
- Morski digimon.
- Prethodni oblik: Slovenmon.
- Napredni oblik: Ustašomon.

Hrvatomoni se odlikuju velikom ljubavi prema moru i svom antičkom poreklu, koje izraženo u vekovima, traje kraće od količine mora na koja njihov predeo izlazi.

>Način da iznervirate Hrvatomona: Pitajte ga o njegovoj istoriji.
>Način da dresirate Hrvatomona: Hvalite njegovu istoriju.
_______________________________________________________________

                                                          Makedomon:
 
 
 
- Digimon pesme.
- Prethodni oblik: Slovenmon.
- Napredni oblik: Grkomon.

Makedomoni su poznati po svojim vokalnim sposobnostima. One najbolje nakon smrti voršipuju kao uzvišena, mitska bića. Jako su religiozni.

>Način da iznervirate Makedomona: /NIJE POZNAT/
>Način da dresirate Makedomona: /NEMA POTREBE/
_______________________________________________________________

                                                          Albanomon:
 
 
 

- Seoski digimon.
- Prethodni oblik: Paramecijumon.
- Napredni oblik: Homosapiens.

Albanomoni su izuzetno agresivna rasa, karakteristika sličnim skakavcima.
Razmnožavaju se u čoporima i naseljavaju sve moguće predele, iskorišćavajući sve resurse do samog kraja, u kom momentu se sele na sledeći predeo.

>Način da iznervirate Albanomona: /NEMA POTREBE/
>Način da dresirate Albanomona: /NIJE POZNAT/
_______________________________________________________________

                                                          Bosnomon:
 
 
 
- Planinski digimon.
- Prethodni oblik: Kamenomon.
- Napredni oblik: Intelektomon.

Bosnomon je nisko inteligentna rasa, bez ikakve potrebe i želje za nečim više. Hedonistički digimoni, nesvesni svog okruženja. Jednostavno - srećni.

>Način da iznervirate Bosnomona: Spomenite burek.
>Način da dresirate Bosnomona: Udalji se i sačekaj da prestane da te posmatra krvavo-crvenim očima, dok mu iz nosa izlazi para.
_______________________________________________________________

                                                          Crnogoromon:
 
 
 
- Vodeno - planinski digimon.
- Prethodni oblik: Lenjivacomon.
- Napredni oblik: Bilo šta što se kreće sopstvenom voljom.

Crnogoromonima nije potrebno veliko stanište, jer se praktično i ne kreću. Izuzetno se malo zna o njima. Ne postoji podatak koji ukazuje na to da se oni uopšte hrane. Samo leže tu. Ne radeći ništa. Jezivo.

>Način da iznervirate Crnogoromona: Dovoljno je što leži i bulji u tebe, samo se jebeno udalji.
>Način da dresirate Crnogoromona: Ne znam, nekim oblikom inretakcije sa njim? Ako je za to uopšte sposoban.

   

Pokid'o bih je k'o Pahomije osmogodišnjaka

Hardkor seks.

- ortak A: "jaao što je dobra ona crna ribica preko puta, u šortsu..."

- ortak B: "ufff braate, pokid'o bih je k'o Pahomije osmogodišnjaka!"

   

Kao moja baba

Kompliment za kuvanje, uvreda za sve ostale stvari.

   

Je l' zna neko ko je dotična?

Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom.
Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.

Reakcija sa kosookom lepoticom kako sa oduševljenjem na licu otkopčava šlic leviski random jebaču
Propratni komentar: Ono kad otvaraš rođendanski poklon

komentari:
Vukajlijaš 1: Haha, plus i patrik. A ko je dotična ''umetnica'' hehe? Jel zna neko?

22 sekunde kasnije
Vukajlijaš 2: Umetničko ime joj je Martina Westwood ;)
Vukajlijaš 3: Nije to Martina, ovo joj je sestra Jacylin Westwood, zar ne vidiš mladež iznad leve bradaje?
Vukajlijaš 4: Koliko ja znam one su trojke i jedino najmlađa ima mladež, samo ne mogu da se setim sad kako se zove.
Vukajlijaš 5: Lexi Westwood.

   

Tarzanija klub Vol. 4

Budim se u znoju.

Sve ono sam samo sanjao. Osećam se kao kraljevski pingvin koji je upravo proveo dva minuta u mikrotalasnoj na maksimali.

Sve je delovalo stvarno. Nikada nisam jebao, ali mislim da to ovako izgleda, kao u snu koji sam imao. Klub, pičke, muzika, alfa mužijak, piće, droga. Blogerke. Kop. Osam evra po tekstu.

Odlazim da se umijem. Nema vode. Pritiskam dugme na sekretarici. Poruka od Frenkija da dođem u redakciju u Marinkovoj Bari. Brzo oblačim roze jaknu, somotske pantalone i duboke patike na lepljenje. Gledam u novčanik, osam evra. Koji trip. K'o u snu. Do jaja. Kupiću usput Zaza čokoladicu i Rosu. Nabio sam sluške u uši. Pustio sam čuvenu Eltonovu pesmu sekrifajs. Navlačim kapu sa kićankom i spreman sam da krenem. Otvaram vrata, a ispred mene stoji neki klinac.

- Čiko jeste li vi sa Tarzanije?
- Da, izvolite....to jest...khm....jesam mali. Šta 'oćeš?
- A je l' mogu ja da napišem nešto za vas? Imam super tekst o sedamdeset dva mesta na koja možeš da sakriješ sunđer u školi.
- Ne može. Mlad si suviše. Koliko godina imaš uopšte?
- Dvanaest. A molim vas čiko. U mom razredu vas svi čitaju, iako sedmaci kažu da ste sranje.
- Reci ti njima da nikada neće jebati i to snažno, kurcem u pičku.
- Rećiću im čiko.
- I da bace dvojku na Evertona sutra. Čista k'o suza. Tvoj tekst ide odmah pošto izbacimo tekst o četrdeset pet načina kako da smuvaš engleskog gabora na Egzitu. Idem sada da jebem.
- Hvala čiko, ali teško ćete jebati ako vas neko vidi u toj jakni.

   

Cucla

Mute opcija za bebe.

   

Jedan drugom smo glavu držali dok smo povraćali

Najveći stepen privrženosti dva drugara.

- Jel znaš onog Vladimira?
- Kako ga ne znam, pa jedan drugom smo glavu držali dok smo povraćali!

   

Procenio sam da samo kod tebe imam šanse

Ultimativni revanšistički spust ribi koja nas je odbila na drzak način.

- Ćao. Znam da se zoveš Marina, a prezime me ne zanima, jer nosićeš moje uskoro. 'Ajmo napolje, ovde je buka.
- Pali, seljaku! Otkud ti uopšte ideja da mi se takav nikakav obratiš?!
- Jebiga, pogledao sam sve ribe u klubu i zaključio da ovakav samo kod tebe imam šanse.

   

Osvetlio mi se film

Prekid memorije posle žestoke pijanke.
Slikao si celo veče ribice po separeu, đuskao, provodio se. I tamo negde posle petnaestog rubinštajna otvorio ti se poklopac u glavi I sve što si slikao osvetlilo se bespovratno kao stari Kodakov film u Lajka fotoaparatu.
Nema reklamacije, sam si kriv.

♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪
klik
-Mrhjhahlj…. Mhhhhalo?
-BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?!
-Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi….
-KAKVO DRVEĆE?!
-Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem…
-ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?!
-Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi.
-KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!?
-Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam.
Gospodine izvinite, gde se ja nalazim?
-Mi a fene ez a fickó akar tőlünk?
-Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu.
-KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM!
-Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa.
-Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled!
-E matori mora palim.

   

Ulazi u tuču sa nadom da će mu izmeniti lični opis

Toliko ružan čovek da je svaka promena poboljšanje.

   

Odgovoriti istom silom

Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...

- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide?
- O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira.
- Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću?
- A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave.
- Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ.
- Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu.
- Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani?
- Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa...
- Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo.
- Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se?
- Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem.
- Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu?
- Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun?
- Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.

   

Kelvin

Puno pozitivniji lik od Celzijusa.

   

Strahovi

Gabori. Skrndelji. Mazge. Konjine. Pobegle grobaru s lopate. Pa sve to na kub. Kad vidiš ovako ružne ribe, nije ti inicijalna reakcija gađenje, sprdanje ili sipanje u sebe hektolitara piva ne bi li izgledale lepše. Reakcija je iskonski strah, užas, horor.

-To je to, sve je spremno, namirisao sam se Pako Rabanom, domaćinski krompir je spreman, kupili smo vopi i kupinovo vino za kurave, još ako tvrdiš da su 'oćne obe... Biće seksa, Bobane moj. Jesu li dobre?
-Sjajne su. Ma uverićeš se. Kolegenice sa filozofskog.

DING DONG

-To je to. Čekaj da složim Keri Grant facu... (otvara vrata)
-Ćaaoooo, ja sam Verica, a ovo je Tatjana! Ti mora da si Džoni, Boban nam je puno pričao o tebi.
-OVTSIBU... OVTSIBU...OVTSIBU...
-Jesi dobro?
-Ma gledao sam malopre ''Isijavanje'' pa citiram... BOBANE, DOLAZI OVAMO... Dame, produžite do sobe za primanje.

-Je li bre budaletino, ko su ti ovi strahovi?
-Šta, šta im fali, fine cure.
-Brate, pustio sam malo u gaće kol'ko su dobre.
-Pa eto.
-Ne spermu brate, vnugo!

   

Anestezija

Naziv za jako alkoholno piće, koje pored fizičkog bola, na trenutak neutrališe i onaj mnogo teži.

   

Tečno govoriti

Pljuvati dok pričaš.

   

S kojim se predznanjem ide u kafanu

Ni sa kakvim.
Sve što misliš da si naučio do svog prvog odlaska u istu, videćeš da ne pije vodu ( pije pivo, vino, rakiju...) a sve što treba da znaš, naučićeš vremenom.
Samo redovno pohađaj nastavu, nemoj bežati iz kafane, kao što si bežao iz škole, obaveze prema osoblju izmiruj redovno i kada dođe vreme, samo će ti se kasti.
Doduše, tada ti neće ništa vredeti, jer ćeš uveliko pelindžerom zalivati cirozu na jetri, ali ćeš sigurno zadovoljno sklopiti oči bogatiji za jedno veliko životno iskustvo.
Najbolje je u kafanu ići prazne glave, spremne da upija znanje i puna novčanika da plati to što ćeš da naučiš.
Jer, kako naš narod kaže ni kod babe, nema džabe.

E, sad u ona stara vremena, kada se stvarao svet, dok se ladila zemlja i još uvek okrećala na pravu stranu nastala su i "Kafanska pravila, starozavetna"

"Kafanska pravila, starozavetna"

- Tri na karte, ne sedaj za sto sa kockarima, jer ti nije cilj da se obogatiš u kafani, nego da se napiješ;

- Konj ide u G, a brzine u H da se ne zajebeš kad pijan sedneš za volan ili trezan zaigraš šah;

- Duplo golo valja samo u dominama, inače je pouzdan znak da si tapija;

- Nemoj štedeti alkohol, on tebe neće sigurno;

- Nemoj tražiti intelektualce, naći će oni tebe. Gospoda sa mišljenjem, koja su popile svu pamet sveta ( i dobar deo šank liste) ;

- Kelner će da te zavrne svakako, zato ne raspravljaj se s njim (nabodi ga, zajebavam se nemoj, možda je jači);

- Konobarici OBAVEZNO ostavljaj sitan kusur ( do sto kinti), za šminku. Ne zato jer je ružna, nego da bude još lepša;

- Ženu i decu ne spominji, svi prisutni su u kafani jer su pobegli od istih. Izuzev, ako ti treba para na zajam, pa 'vataš na patetiku;

- U kafani se piće ne kupuje, nego plaća;

- Kada se prvi put nađeš u nekoj kafani pij samo flaširano, otvoreno pred tobom, jer nikad ne znaš gde si došao. A, svakako ne bi voleo da se probudiš u jendeku, bez zdravog ( levog) bubrega. Desni je uvek bolesniji, jer si na terenima u vojsci spavao na desnoj strani, da ti srce ne ozebe od 'ladne zemlje;

- Rakija samo kupovna ili u obliku vinjaka, konjaka;

- Ne spavaj za šankom, možeš pasti sa šank stolice. Spavaj za stolom, ali dostojanstveno u pozi Rodenovog mislioca;

- Nikad ne priznaj da si pijan! Jer, ko prizna pola mu se dodaje. Kafana nije crkva, pa da mu se pola oprašta.

   

Obično neobična devojka

Sušta suprotnost od prelepe manekenke, glumice i žene koja zrači svojom lepotom.Dok je kod nje lepota naglašena i "upada u oko", kod Obično Neobične Devojke stvari stoje drugačije. Ona je ta koju sretnete u prevozu, prodavnici, devojka za kojom se okrenete na ulici, ona nije našminkana niti posebno lepa, jednostavno zrači nekom lepotom i šarmom i nečim neobičnim koje na vas ostavlja poseban utisak i razmišljanje da li ćete je opet sresti.Pošto je život nekom majka a nekom maćeha, često samo prođemo pored nje odmerivši je od glave do pete, i nikada je više nesretnemo. Ostaje samo uspomena na "Obično neobičnu devojku" Siguran sam da je svaki muškarac sreo ovakvu devojku.

   

Disnotor

Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.

---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine---
(rano jutro, srpski tabor)
Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej!
Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći.
Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku.
Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja.
Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda!
(dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu)
Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili!
Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali!
Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu?
Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku!
Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe!
Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi.
Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali!
(dolazi Vuk Branković sa svojim odredima)
Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas?
Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros.
Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše!
Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac!
Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak...
Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a?
(dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika)
Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero!
Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino!
Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao.
(Miloš odlazi)
Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće!
Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo
Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo
Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e!
(dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik)
Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice?
Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani?
Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko!
(jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis)
Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Vuk: Šta napriča ovaj?
Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku.
Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda?
(drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem)
Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne?
Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti?
Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj!
Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod?
Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima.
Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre!
Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici.
Lazar: To s' čuo od svoje žene, a?
Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne?
Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju.
Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo?
Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega.
Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje?
Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku.
(dolaze braća Musić)
Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora...
(Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću)
Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska!
Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj!
Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina!
Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka.
Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad.
(Lazar M. i Stefan odlaze)
Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave.
(u međuvremenu, osmanlijski tabor)
Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju!
Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte?
Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub.
Murat: Aha.
Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega?
Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu.
Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod...
Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva!
(Bajazit izlazi iz šatora)
Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju?
Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš.
Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš.
Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu.
Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava!
Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e!
(Jakub odlazi)
Bajazit: Oj Ćamil!
(Ćamil dolazi)
Ćamil: Da, ekber-Bajazit?
Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta!
Ćamil: Alijorum, ekber!
---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu---
(srpski tabor)
Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor?
Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon.
Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske.
(osmanlijski tabor)
Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat?
Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam?
Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad!
Jakub: Nemoj ti budala da budeš!
Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred!
---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO?
Srpska vojska: JESMO!
Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS!
Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA!
Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE?
Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR...
Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini?
Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj.
Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili!
---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO
Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI!
Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA

   

Otvaranje Olimpijade ''Beograd 2028''

Marakana.
Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno!
Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi.
Režija: Gorčin. A ko će?
Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.

Predstava počinje.
Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.

Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu.
Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka.
Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze.
Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum.
Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene.
Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto.
Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama.
Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.

Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.

Igre mogu da počnu! Važno je učestvovati.

?
+724
30
definicija