Prijava
   

Vi ste danas besni

Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.

Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.

A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.

I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).

E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...

   

Kirbi prezentacija

"...Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira?"
a) Poštar b) Sveti Sava v) Jehovin svedok
Khmmm... Ni jedan od ponuđenih. Postoji još jedna sorta nenajavljenih posetilaca, to su svakako promoteri Kirbija. Omiljeni su do neke mere, sve zavisno od čistoće kuće iliti same prostorije u kojoj boravite. Naravno ako je došao red za veliko spremanje, zašto ne pustiti druge da to obave umesto vas? Oni su uvek spremni za takve akcije, i takođe su spremni na sve da bi isti taj proizvod prodali za dobre pare.

♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik:
- Halo!
- Dobar dan..!
- Dobra ti sreća, ko je to?
- Zovem iz Rajhfajzen banke, u obavezi sam da vas obavestim da ste trebali da uplatite jedanaestu ratu još...
- Šupičku materinu, jebo te onaj ko te postavi tu.. :klik:
...
♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik:
- Ma se teraš u kurac i ti i banka jes čuo,.. jeb... A ti si ćale! Kaži?
- Marinko, izrode jedan! Kako to razgovaraš s'ocem!?
- Ma neke budale zajebavaju ćale,.. :ding dong: E matori, neko mi na vratima zovem te kasnije! :klik: :troje ljudi na vratima: Dobar dan, izvolite?
- Dobar dan, mi smo došli da izvršimo jednu prezentaciju, naravno ako dopustite... Aparat za negu vašeg doma gde čišćenje dobija potpuno novo značenje sa Kirbi Sentria sistemom i dodatnom opremom...
- Žao mi je ali...

Stiže stara majka...

- Marinko, sine... pa pusti goste da uđu. Kakav je to način!?
- Da, da.. Izvolite, uđite! Vaš aparat je uvek dobrodošao, pogotovo kad je u vašim rukama... Hehehe!
- Duhoviti ste, da se primetiti... Ali ne brinite ovaj proizvod može biti vaš za samo..
- Ajde ajde... Ne odugovlači, soba je tamo napred.
- Dobrooo.. Evo izvešćemo malu proveru, samo posmatrajte...

Marinka tačno boli kurac za prezentaciju, stara majka kuva kave, seče kolače... kako li to već priliči jednoj domaćinskoj kući. A promoteri čiste li čiste, neka i treba. Nakon obavljene prezentacije sledi smaranje o kupovini...

- I, nadam se da ste zadovoljni našim proizvodom...?
- A da jesam svakako, samo...
- Pa drago nam je da to čujemo, sada imamo specijalnu ponudu za vas... Ovaj fantastični usisivač možete dobiti za samo 2200 eura sa sve dodacima.
- Ne'am ja te pare...
- Znate da imate pravo na 12 mesečnih rata...?
- Ma džaba sve to..
- Evo ako vam se baš sviđa, daćemo vam i na 24 rate. Vidim da ste dobar čovek i želimo da vam pomognemo, ipak nikom do sada to nismo nudili. A i značilo bi mnogo vašoj majci i supruzi...
- Želite da mi pomognete, da li zaista želite da mi pomognete..? Pođite sa mnom! Evo ovako. Ovo vam je moj frižider, prazan je ko što vidite, ako zaista oćete da nam pomognete, vi ga napunite! A ima i ispred kuće tri metra drva, ako vas ne mrzi isecite i složite u šupi, biću vam jako zahvalan!
- Ali gospodine,... znate, miiii.... ipak radimo... za ozbiljnu firmu...iii..
- Ma terajte se u pičku materinu svi odreda, marš napolje!!!
- Ih kakvi ste...
- Marš, kad kažem! :zalupi vratima:
....
:ding dong:
- Ko je sada majke mu ga spalim? Ko si sad pa ti?
- Mir sa tobom. Ako umrete za prijatelja, to onda nije greh, učinićete dobro i sebi i njemu...
- MARŠ BRE U PIČKU MATERINU!

   

Krdža i Radža

Srpski yin i yang. Prema predanju, apoteoza se dostiže kombinacijom ove dvije svete supstance koje posjeduju moć uzdizanja umne svjesnosti do stanja Boemstva i dostizanja tačke mrtve inspiracije.

Pasus preuzet iz dnevnika Sidarte Gautamanovića, koji je prema predanju svetog Krčmarskog Kodeksa jedini uspio u uzdizanju iznad sfere smrtnosti pomoću svjesne moći uma i konzumiranjem svetih supstancija koje sačinjavaju nedodirljivu sferu Boemskog Života.

(Rukopis veoma nečitak)
- Jedna krčma u planini, time unknown -
Nirvana je blizu, nakon svih ovih godina osjećam da je mom traganju konačno došao kraj. Vođen Božjom rukom na svom životnom putu, stigao sam konačno u Jedinu Krčmu. Trud se isplatio, Svete Supstancije čekaju na mene.
(Dnevnik dopunjen ovim dijalogom od strane Gautamanovićevih sljedbenika)
-O Veliki Krčmaru, spremni smo*. Nakon godina i godina meditiranja i iscrpljujućeg konzumiranja konačno smo postali dovoljno zreli i spremni za finalni užitak.
-O klijentelo poštovana, Bog mi je svjedok kada kažem da se rijetko viđaju hodočasnici sa jetrom od čelika i gvozdenim plućima, kao što su vaša. Iznesite Krdžu i Radžu, i pustite Tomu Zdravkovića! (Onomatopeja - udarac gonga)

Sidartu Gautamanovića smrtno oko više ugledalo nije na ovom svijetu, iza njega su ostali samo isječci iz dnevnika koji su poslužili kao osnov za stvaranje I Krčmarskog Kodeksa.

*Napomena - Sidarta Gautamanović sebe oslovljava u množini jer govori u ime svoje duše i svog tijela koji su, iako bezvremenski spojeni ipak djelovi različitih sfera bivstvovanja.

   

Proslušao Plavi orkestar

Riknuo psihički, neočekivano ko Bata Kan- Kan onomad. Klabingovao, trpao berli ligl srednjoškolke, oćne studentkinje i klimakterične tetke, uništavao se od alkohola, povremeno i od dobre gandže. Na Jućubu je pičilo od Sleja do Laza Magistrale, Radio Morava je već bila standard. Pikao fudbal sa Vlasima a posle tekme se tukao budacima sa njihovim navijačima, ispijao Čiču ispred prodavnice sa seljacima i psovao dete masonsko Klintonu... Ali, spičilo ga u vugla i sjebo se skroz. Jednog jutra se probudio sa uvodnim taktovima 'Ljubi se istok i zapad' u glavi i tada je sve otišlo u pizdu materinu.

- Ljudi, šta je sa Rokijem? Nema ga više da se komira sa nama iza STR 'Dostana' posle fudbalice, da nije ljut nešto, ili jednostavno postao papuča nedobog? Ma uzela ga ona njekova fuksa pod svoje, sto posto...

- Da si ti meni živ i zdrav, ona ga ostavila još prošle nedelje jer je pored njega toliko zagorela da je pobegla sa razvozačem hleba. Kažu da on ne izlazi iz kuće više, gleda njavu po ceo dan a kada ne gleda njavu jede sarmu i plače. Ukratko, čovek je proslušao Plavi orkestar.

   

Gladiti

Radnja koja potvrđuje da postoji još homoseksualniji sinonim za reč maziti, od reči milovati.

Gradacija:

"Gladio sam njene grudi, a bradavice su joj polako postajale sve čvršće i čvršće..."
"Milovao sam joj bedra, a bradavice su počele da joj se ukrućuju..."
"Mazio sam joj dojku, a bradavice su joj se krutile..."
"Drpo sam je za sisu, a bradavice su joj se odma nadrkale!"

   

Antiheroj

Ne, antiheroj nije glavni negativac, bezosećajno stvorenje, psihopata ili neko sličan. Jer da bi lik postao antiheroj, on mora da nosi neku poruku, mora da ima neko sopstveno viđenje sveta, i mora da ima dobar razlog za to da radi i da mu to pričinjava zadovoljstvo, a da pritom nema drugu korist od toga. Naravno, da njegovo delovanje bude u skladu sa moralnim kodeksom, koji doduše samo on razume, ali bez obzira.

Predstavnici ove grupe, koji meni prvi padaju na pamet su svakako Anton Čigur i Patrik Bejtmen. Jednostavno, to su ljudi koji u sebi nose sve osobine ovog sveta, u neku ruku, dostižu nivoe polubogova i postaju neuhvatljivi i nevidljivi predstavnicima "pravde". Oni ne gube. Beskompromisna inteligencija sjebanog mozga ih dovodi do nivoa kulta i zadržava ih tu. Jednostavno, ne možeš da ih mrziš. Bilo da dave prostitutke dok slušaju Vitni Hjuston ili Fila Kolinsa, pucaju u sve žive ili ljudima daju šansu da bace novčić. Pokriveni velom životne ironije i sarkazma delaju u polumraku i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Takođe, antiheroj može biti samo parodija na heroje, bilo parvelove, bilo na neke druge, ali pritom mora biti urađen sa stilom, tako da kroz sve svoje delovanje pokazuje apsurd borbe za "bolji svet", apsurd herojstva i oslikava prilično bednu stranu društva. Superhik.

U svakodnevnom životu ih i nema toliko, ili ih ima u mnogo blažem obliku, da to prelazi u domen zajedljivog starca koji sere po svemu, ljude koji znaju da daju smislenu kritiku i to rade sa zadovoljstvom, do ironičnih i sarkastičnih drkadžija koji jedva čekaju da pokopaju nekoga, u intelektualnom smislu, nešto kao Gregori Haus.

1 - Dobar dan, jeste li zainteresovani...
2 - Ne.
1 - Kažite mi šta vam treba.
2 - Ništa. U stvari, dupli Džek sa ledom i kesica cimeta ako imate.
1 - Gospodine, ovo je Vumen Sikret, imate mar...
2 - Ma nemoj mi reći.
1 - ket dole niz ulicu, 300 metara odavde.
2 - Nemoj ti meni 300 metara odavde, imaš li to što sam ti tražio?
1 - Nemamo, i bojim se da ću biti prinuđena da zovem obezbeđenje ako ne izađete iz prodavnice.
2 - Slobodno, u stvari, nemoj, čekaj. Imam još jedno pitanje. Jebeš li šta? Ili je l' te neko jebe, da formulišem tako, učtivije.
1 - Gospodin...
2 - A je li, koliko su ti ove tange sa tregerima? I kupuje li iko to?
1 - To su strogo poverljive inform...
2 - Aham, a je l' da li bi mogla da ih obučeš, da vidim kako stoje, da znam vredi li ih uzimati za moju čivavu.
1 - A?
2 - Nemoj ti meni a, čivava laje.
1 - Gospodine, zvaću ob...
2 - A da, zaboravih, ovo je pljačka.
1 - Molim?!
2 - Šta moliš? Daj mi tri velike kese i...
1 - Evo, evo, uf, istrešću vam celu kasu.
2 - Nemoj da se trudiš, ne trebaju mi pare.
1 - Nego?
2 - Zapakuj mi trideset pari nazuvica i stotinak gaća, od toga minimalno 28 budu tange, i nek spektar boja bude što širi, 32 nek budu bokserice, ne ne ne te, one babske mi trebaju.
1 - Ali gospodine, nemamo te babske...
2 - Kakva je bre ovo radnja? Ništa, onda skidaj svoje, ocrtava ti se ispod tih pantalona da nosiš ove što čuvaju i bubrege i jajnike, a bogami i grlo. Takođe, kao odštetu, moraš da mi daš i nešto po svom izboru. Ali pazi se ako mi se ne svidi.
1 - Dobro, dobro, evo...
2 - Uzgred, hoćeš žvaku, ostale su mi samo dve?
1 - Neka hvala...
2 - Pogrešan odgovor, sad se lagano sagni i priđi...
1 - Jooooj, majko mila... Kud ja baš? Što ne Mia, ona radi u drugoj smeni.
2 - Polako kreni ka meni...
1 - Evo, evo.
2 - I bez kukanja.
1 - Dobro, samo polako, nemojte se nervirati, sve što kažete.
2 - A sad ustani.
1 - Molim?
2 - Ne uzimaj ga...
1 - Jeste sigurni.
2 - Da.
1 - Stvarno?
2 - Ponudiš im kurčine i ne možeš da ih odvratiš od ideje, o bože...
1 - Evo ustajem.
2 - A sada pogledaj ka onom prozoru...
1 - Gledam.
2 - U stvari nemoj da gledaš, nema tamo ničega.
1 - Ne razumem.
2 - Sprdao sam te sve vreme. Ova kiša napolju, pa sam 'teo da se sklonim na kratko. Aj zdra'o.

   

Obi Van Kenobi i Anakin Skajvoker

Sleng za dva lika koji su jako bliski ali se tačno vidi ko je glavni, učitelj (Obi Van Kenobi) i koji je podređeni, šegrt (Anakin Skajvoker). Naime, Anakin prvo sluša sve što Obi priča i prikuplja informacije i pamti. U društvu se uvek kida na njegove fore, iako se niko drugi ne smeje. Ne zna se zašto neko postaje Obi i zašto Anakin baš u njemu vidi Obija, ali u tome i jeste draž ove pojave. Posle nekog vremena Anakin će postati Dart Vejder i okrenuće se protiv svoga učitelja, zato što je sada postao bolji od njega...samo je bitno da sila bude dovoljno uz njega i do kraja!

Matija (u ulozi Obija): I tako ti je smuvam malu Saru, ima jezičnu jebo joj pas mater samo takvu. Mnogo dobra pička...ma šta da vam pričam i sami ste videli...
Vukašin (nebitan lik-Čubaka): Au, brate, ozbiljno? Koji si ti car!!!
Jovan (sada već kao Dart Vejder): Hmmmm...misliš na onu Saru što ima dugu kosu do dupeta?
Matija: Ta.
Jovan: Pa ona mi je pušila baš pre žurke. I šta kažeš dobro se ljubi, a?
Nastaje totalni haos. Matija ne veruje i svi ga gledaju i smeju mu se u lice dok Jovan pobednički likuje. Poražen odlazi ispred obližnjeg diskonta pića i pije pivo da ubije stid. U tom trenutku dolazi Jovan, očigledno kao Anakin jer tamna strana nije bila dovoljno jaka da ga zadrži u obliku Vejdera.
Matija: Šta ti hoćeš, siso jedna?
Jovan: Izvini molim te, morao sam da kažem to da bih ispao baja u društvu...ti si me tako učio.
Matija: Pa ne mene da spustiš, majmune!
Jovan: Evo izvini molim te, hoćeš da ti kupim burek ili želiš da ti popušim kurac?

   

Yugo

Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.

Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...

Ali...

Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.

Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.

Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.

Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.

Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.

Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.

Živeo Jugiša!

   

Vatreni navijač

Lik sa tribine zadužen za baklje i ostala pirotehnička sredstva.

   

Život preko grane

A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:

Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.

Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.

A zemaljski dani teku...

   

Hijerarhija univerziteta

Rektor univerziteta:
Preskače visoke zgrade iz mesta, moćniji je od lokomotive, brži od metka, hoda po vodi, uređuje Božju politiku.

Dekan fakulteta:
Preskače manje zgrade iz mesta, moćniji od obrtnog motora, brz taman kol'ko metak, šeta po vodi ako je more mirno, razgovora sa Bogom.

Profesor:
Preskače zgradu sa kratakim zaletom i pri povoljnom vetru, skoro je moćan kao obrtni motor, može da ispali metak, hoda po vodi u zatvorenom bazenu, razgovora sa Bogom, ako je odobren poseban zahtev.

Vanredni profesor:
Ume da očisti i sredi kabinet, gubi u nadvlačenju konopca sa lokomotivom, opali po nekad, pliva dobro, povremeno mu se obraća Bog.

Docent:
Pri pokušaju da preskoči zgradu, pokazuje izvestan entuzijazam, pregažen od strane lokomotive, ponekad može da rukuje pištoljem bez samopovređivanja, zna da koristi pedolinu, razgovara sa životinjama.

Apsolvent:
Zatrčava se u zgrade, prepoznaje lokomotivu (dva od tri puta), nema dozvolu za držanje oružja, može da pluta na površini uz vazdušni prsluk, razgovara sa zidovima.

Brucoš:
Pada pred vratima pri pokušaju da uđe zgradu, kaže ''Vidi Ćira! Ćuu-Ćuu'', iskvasi se kad koristi pištolj na vodu, valja se u blatu, mumlja sa sobom. Ponekad zna da pokaže gde zeka pije vodu.

Radnica u studentskoj službi:
Diže visoke zgrade i šeta pod njima, jednim udarcem izbaci lokomotivu iz koloseka, hvata metke zubima i jede ih, zamrzava vodu jednim pogledom, sedi s'desne strane Bogu.

Čistačica:
Bog lično.

   

Vrhunac zagorelosti

Kada ti je žena sve lepša i lepša.

   

Milunka Savić

Na zamračenoj pozornici krvave srpske istorije se diže zavesa i lagano kreće neka muzika. Na scenu stupa žena u srpskoj uniformi iz Prvog svetskog rata, ril lajf Rambo tadašnje srpske vojske i nezaustavljiva mašina za ubijanje. Podnarednik Milunka hvata antičke heroine i heroje za kosu dok streponom, uz pretnju svoje verne kame pod grlom, vrši dominaciju nad njihovim ličnostima i delima. Gromada od žene ispred koje se Legija, Arkan i ostali osloboditelji bele tehnike i bukovih šuma od straha, posranih gaća prerušavaju u francuske sobarice i igraju kan- kan pred njom. Ćale je još kao devojčicu naučio kako da barata nožićima, nožekanjama, pištoljima i puškama, što joj je kasnije omogućilo da Prvi svetski rat pređe na 'easy'. Njeno vojevanje je počelo već u Balkanskom ratu 1912, kada se prerušila u muško da bi od mobilizacije zaštitila brata, klasičan čika Velja stajl. Kao bombaš se istakla u Kolubarskoj bici, gde je nagrađena prestižnim ordenom Karađoreve zvezde sa mačevima. Ostala odlikovanja nećemo nabrajati da neki dečaci ne bi plačući otrčali u svoje sobe. Dalje sledi albanska golgota, Krf i bitka na Crnoj reci, gde je zarobila 23 bugarska vojnika. Preživela je devet ranjavanja, pravih, ne kao one pičke Fifti sent i Vuk Vetrokaz Drašković.

Kada se rat završio i kada je Hemingvej doživljavao nervne slomove, padao u depresiju i pisao neka antiratna govna, Milunki su ponudili da se preseli u Francusku, gde bi primala francusku vojnu penziju. Ovde se žena grdno zajebala, odbila ponudu i odlučila da ostane u Beogradu. Država joj se, kao i većini ratnih veterana zahvalila tako što je zaposlila na visoko mesto u državnoj administraciji- švalju u fabrici tekstila. Kasnije je prekomandovana na mesto kuvarice, a na kraju je unapređena u čistačicu. Umrla je 1973, ali i posle svoje smrti je ostala simbol svih onih koji su ovoj zemlji bili dobri samo kao topovsko meso. Kada je sranje prošlo, takvi su bivali gurnuti na margine da bi se njihovim perjem kitili oni koji su tada svoje guzice pune šuljeva držali u udobnostima fotelja, a po njihovim delima pljuvali svakojaki Pešići, Kandići, Lihtovi dok bi uspomene na njih prljali razni naši, obrazi i neke navijačke grupe.

   

Laganini

Po legendi tvorac najkulerskije melodije na svetu bio je po profesiji sajdžija. Još čudnije u celoj priči što i dan danas, 400 godina nakon smrt maestralnog i nepravedno zaboravljenog kompozitora Đovana Laganinija i pored toga što se gotovo svakodnevno ljudi čuju taj čaroban zvuk naučnici ne uspevaju da dešifruju "note" koje veliki umetnik za sobom ostavio. Ostaje misterija šta je Đovani mogao da čuje radeći 20 godina u malenoj radionici časovnika okružen sa preko 2200 istih koji su neprestano kucali. Maestro je spoznao suštinu.
Danas je dovoljno nekom samo napomenete ime njegovo i muzika koja nečujno eliminiše problem po problem uveliko se čuje.

Siguran si da ti nije cim?
-Ma, laganini.

   

Maher

Znalac nad znalcima. Čovek koji je ono što radi doveo na taj nivo, da mu je postalo potpuno prirodno i laganini to da radi. Neko ko je takvu titulu dobio jer to radi prosto jebeno savršeno. Nije bitno da li je njegov posao u pitanju ili snalaženje u određenim zeznutim situacijama. Maher to odradi kako valja.

- Čujem uhapsili vas zbog Miše sinoć?
- Jesu, ali pustili su nas posle par sati jer nije bilo dokaza.
- Pa što su vas hapsili uopšte onda i to sve zajedno?
- Ma sedeli u kafiću i uleće racija. Miša im’o još jedan paket brzine kod sebe štekovan u paklu cigara i pokušao da doda muzikantima, znaš da njih ređe pretresaju.
- Da, sve se uvaljuje njima.
- Al snimio ga pandur i brzo došao do nas, uzeo paklu, otvorio i ono kesica unutra.
- E jebiga. Pa kako onda nisu imali dokaza?.
- Me nećeš verovati. Nabio mu pandur kesicu skoro u facu i dere se „Šta je ovo a?!“, a Šomi car uzme nonšalantno kesicu iz njegove ruke, stavi je u usta, proguta i kaže onako najiskuliranijim tonom koji postoji: „Koje?“.
- Au ne seri. Koji je on maher. Osećam da je puk’o žandar.
- Ma da bre. Krenuo da ga davi, udara, a ovaj se valja od smeha. I tu nas sve što smo sedeli za stolom odvedu u stanicu.
- Pa jesu vas cimali?
- Ma jok, znali su da biju izgubljenu bitku, nego maher kažeš a?
- Pa kako nije, koji potez decenije je izveo.
- Slušaj sada ovo. Mi u ćelijama blejimo, on ćelija preko puta moje i čujem ja neko šmrljanje dopire iz njegove ćelije. Kad ono legenda ladno držao sve vreme kesicu pod jezikom, i lepo pošmrljao sve u ćeliji.
- Au kakav lik. Nevera.
- Ma idi, nek’ su nas po’apsili, samo kada smo tome prisustvovali.

   

Mile Lopata

Pripadnik čuvene CSI Beograd jedinice.
Jedan od najboljih forenzičara kod nas, čiji je uspeh u prikupljanju materijalnih dokaza u vidu direktnih priznanja, najveći u Srbiji.

Još dok je bio veoma mlad kod njega je bio primetan izuzetan talenat za forenziku, pa je poslat u Sremsku Kamenicu na četvorogodišnje školovanje koje je završio sa odličnim uspehom. Ne sa odličnim ocenama, nego sa odličnim preporukama starešina.

Odmah pošto je stigao u Beograd prebačen je u forenzičare kod kojih je i dobio nadimak Lopata, a sve zbog izuzetne veličine i snage monstruoznih šaketina koje poseduje, za koje neki nesrećnici koji su se zatekli na pogrešnoj strani istih, kažu da je kombinacija udarca kombija i groma od koje su često zaboravljali kako se zovu, ali ne i šta su uradili da dođu njemu pred oči.

Ponekad se dešavalo da i sam Miletov izgled, bez upotrebe lopata ili dirigentske palice toliko prepadne nekoga, da je odmah priznavao i ono što nije uradio, samo da bi senka planine koja se iznenada nadvila nad njega, sklonila se bez da mu iz udarca otkine glavu.

Šefov omiljen čovek i neko koga zovu samo kada je potrebno brzo i efikasno pribaviti ključni dokaz za osudu.

Šef: Božo!
Boža Pub: Izvol'te šefe.
Šef: Pojačaj televizor, Dačić nešto priča, a deluje važno.
Boža Pub: Evo šefe, mada priča o nekom Kaletu, brdima i planinama. Ništa važno.
Šef: Kako ništa važno Božo majku mu, kada gazda priča sve je važno. Jel ti tako i za mene kada nisam tu pričaš kako lupam gluposti?
Boža Pub: Ma kak'i Šefe. Nikako. Ja poštujem vašu reč k'o Sveto Pismo.
Šef: Tako treba. Nego reci mi šta je sa onom dvojicom u trojci? Jesu priznali?
Boža Pub: Jesu šefe.
Šef: Odlično Božo. Tako volim. Efkasno. Samo efikasno. Jesu ih odveli u CZ?
Boža Pub: Pa nisu šefe.
Šef: Kako nisu? Pa gde su?
Boža Pub: Uf Šefe, pa prvo nisu hteli da priznaju i Mita Mitologija i ja ih ispitivali onako kako ste nas učili. Dobar policajac, loš policajac.
Šef: Dobro i?
Boža Pub: I ja kako god ih malo zaplašim mašući penfrekom, Mita im donese kaficu, pa sok, pa im upali cigaru, a ja nikako da u'vatim da ih bijem, da se ljudi ne uprljaju ili ne daj Bože ispeku vrelom kafom.
Šef: Joj koji ste vi idioti, pa to svet nije video. Dobro i šta se desilo sa njima?
Boža Pub: I tu Mita dođe na brilijantnu ideju i pozove forenzičare, znaš da oni šefe ne gledaju to vrela kafa, prljava majica, ništa, a oni poslali Mileta Lopatu. Mile bio kući, jer je radio celu noć, i taman mu žena ispekla neko meso, a znaš kol'ko voli da jede, pa kada je zazvoni telefon i kada su mu rekli da dođe, on da prostiš Šefe, popizdeo skroz, dojurio u stanicu i polomio ih obojicu, da prostiš Šefe, k'o pičke. Na urgentnom su sada.
Šef: Au, pa gde čoveka od stola dižu majku im banditsku.
Boža Pub: Kažu Šefe, da je stigao nazad kući, a ručak se nije ni o'ladio.
Šef: Zajeban taj Mile, ali neka. Čelično. Samo čelično. Daj mi jaknu Božo.
Boža Pub: Idete kući Šefe?
Šef: Ne. Idem do bolnice. Jedan je pao niz stepenice više puta, a drugi se povredio pokazujući nam kako je njegov prijatelj padao niz stepenice, takođe više puta.
Boža Pub: A ako neće to da kažu Šefe?
Šef: Ih bre Božo, pa jesi ti do sada upoznao čoveka koji Mileta 'oće da vidi dvaput.

   

Uraditi Luisa

Staviti glavu među veliki par sisa i zapevati.

A-la-bu-lem-pam-pam-pam-p-la-bu-lem...

   

To mora da je neki znak

Konstatacija narkomana kada prođe pored saobraćajnog znaka.

   

Valkira sindrom

Valkire, kaže wikipedija, nije da sam stvarno obrazovan, da su to neke premoćne ribe što vode pale ratnike u Valhalu da tamo loču, žderu i jebu uz jednookog Odina sve dok vuk ne uđe međ' ovce i dođe sudnji dan. Ragnarok se to zove, valjda.

E sad, te Valkire imaju poseban modus operandi, kad neki delija zagine u svijetlome boju sa mačem u ruci one siđu sa neba u vatrenim kočijama i obrati pažnju sad, ZASENE sve ostalo svojom moći i lepotom. Natovare rahmetli vojnika i odvezu ga na bahanalije sa Torom i ekipom.

Ako si obratio pažnju skapirao si poentu, Valkire zasenjuju. Objasne sve samom svojom pojavom, nije da moraju da pevaju i pokazuju sise kao sirene da bi navukle zagorele mornare na stenje. One dođu, kobjasne i odu.

Da se manem mitologije i jednoroga, sine, ima i takvih žena. I to kakvih sunce ti jebem. One ne da poseduju "ono nešto", faktor iks ili koji kurac već, nego ga imaju na tone. Unajmljuju kamion sa prikolicom da im ga vuče koliko je masivan. Nije to lepota, nije ni inteligencija, ma ne pomaže tu ni guzice i čmara ni diploma filozofskog fakulteta, jednostavno takve su. Dođu tako, ozrače te tim Valkira sindromom i ostave te rastegnute vilice do poda, onda ti se obrate pa na pitanje "Imaš upaljač?" ti odgovoriš "Imam tri 'ektara njive".

U stanju su da najmoderniju, po svim sadašnjim standardima "prepičku" spuste na nivo ovce oguljare tipe Suzane Mančić samo svojim prisustvom. Kao što pre rekoh, prepička se lomata, maše pičkom k'o Titov pionir zastavom 76', slomi se da pokaže kako se na nju svršava, onda dođe Valkira, kobjasni šarm i seksipil i ode kući da zavija sarmu, ili da gleda Žikinu šarenicu.

Koji je taj faktor iks ne znam, nisam pismen da to objasnim ali zato znam da ću zdušno da balavim po podu na ovakve pojave dok sam živ.

Ideju za defku sam dobio gledajući ovu sliku. Nerealno kako je Kristina Hendriks IZDOMINIRALA ovu cavu, čak me mrzelo da guglam i kako se zove, koga zabole kurac za to kad pored Kristine ne postoji, nema je. Stoji tu kao rekvizit da se uhvati što bolji kadar na Hendriksovu.

   

Od sumraka do svitanja

Lepa vremena, igraš se na ulici sa drugarima znaš da se imaš kome vratiti. Znaš da te keva čeka sa toplim jelom kući a da ćale crnči ko konj ali boli te kurac, tvoj život se svodi na to da izađeš i igraš basket ili fudbal sa drugarima, trčiš po ulici, vratiš se kući naždereš se ko stoka i opet izađeš napolje. Država ko država pokušava da te skloni sa ulice, neće klošare. Bolje da utrošiš svoju energiju trenirajući nešto nego da visiš po ulici i ispražnjavaš se tučama i konzumiranjem alkohola.

Na preporuku komšije policajca upisuješ basket. K'o da si u vojsci a ne na treningu. Ubrzo ti se to čini isplativo, dobar si, traže te veliki klubovi tvoje države ali radi majke i ljubavi tvog malog mesta ostaješ u jebenoj zabiti kojoj živiš. Svi te poznaju, legenda si grada. I stari i mladi ti se klanjaju, pozdravljaju te na ulici ko druga Tita, ti si im božanstvo. Igraš sezonu dve za lokalni klub, ostvarujete velike uspehe za tu regiju u kojoj se nalaziš. Imaš problema sa povredom/ženiš se/ dobijaš posao, za basket više nema vremena, tu i tamo opičiš jednu dvije tekme kao zamjena ali nisi više standardan.

Država se raspada, zovu te u rat, tvoja se firma gasi. Opšte rasulo. Nekako ladeći jaja, sa više sreće nego pameti preživljavaš rat, vraćaš se u svoju jebenu zabit koja je srušena. Od nacionalizma ti puca kurac da se izjašnjavaš kao Srbin a nostalgija te obuzima. Nemaš posla već dug period, sve više i više sanjaš od staroj državi, starom sistemu, starim drugovima koje više nema.

Dobijaš neki poslić od bivšeg kolege sa basketa, plata minimalac ali ko je jebe. Dovoljno da poplaćaš račune i kupiš sebi pivo. Nema dalje, nostalgija postaje deo tebe. Svaki dan posle posla nasadiš se na terasu, odvališ stari jugoslovenski rok i piješ pivo. Prop'o si, nisi ni senka starog sebe, to ti i svi govore, traže da se izjasniš ko si i šta si, ali ne preteruju jer znaju da si nekad bio legenda, ipak dolazi i taj trenutak kad razni kreteni proglašavaju sve ne-Srbima koji nisu uz njih.

Gledaš kako se raspada tvoje nekad omiljeno mesto sad jebeni grad bez ljudi, gledaš popisivača u oči i kažeš mu: „Boli me kurac ja sam Jugosloven“.

?
+137
8
definicija