Језгровито као зигот.

Греота, заправо је само млађима излазак права забава. Толико су захвални на свему што добију од старијих. Као цвеће на компосту. Сећам се једне бебе. Малишан око десет месеци, испустио своју капицу. Ја је подигнем и, пошто не знам с бебама, уместо да је ставим ван његовог домашаја, дам му је у руку. Пошто ни он није навикао на такав поступак, врати је он мени. Ја шта ћу, опет му је пружим. Он притисне образом раме, гест као: јој што се лудо забављамо!

Добили смо те соларијуме зато што су на Западу вероватно забранили.

Ово је више песма.

Da, jasno. Nažalost. Ali razumem.
Hah, koji skor. Dobro, svako ima svoju percepciju stvarnosti.

Момци више воле кад девојци нешто друго вири из ока, ако смем да приметим.

Odabrana sa konkursa LETO FEST 2023.

Pa napisala sam za takmičenje ali zakasnila sam, nisam prosto stizala za vikend. Nema veze.

Hvala ti Bugi.

Na Paliću o_paliću.

Jedna od boljih letnjih. Šteta što nije pisana za takmičenje.

I tu se slažem. Vrlo si svestrana žena, trudiš se, istražuješ. Svaka čast na posvećenosti i hvala na vremenu. ❤️

I meni se sviđa reč. Ima ih gomila. Nisam lenja, ali *van toka sam* ovih dana, baš slabo. Možda, nekad ...

Hahahhahahahha ja zaboravila na ovu definiciju, pesmica je fest! ☺️❤️

Ali ovo sa Nikom Vujičićem mi je ogavan primer. Toga mi je već muka.

Meni je ova znakovna definicija jedna od jačih fora. Ipak su to znakovi interpunkcije... I generalno sam volela takve fore.

Капетан Кука се уједно пита шта је смешно.

Водолија

Lol, još se bori za život.

Напротив, треба избегавати ушанченост. Баш овакав речник сленга не би смео да трпи манир. Генерације које долазе биће, такорећи, посађене на одређеном тлу. Дакле и биљке и животиње воле разноврсну храну... Уметност - а живот је или уметност или шунд или кич - подразумева испробавање. Испробавајте док сте млади, после неће бити времена.

»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»
Meni je moja profesorka u Gimnaziji isto rekla, zapravo slično, prepoznajem tvoje rečenice, tvoje misli u "tuđim" pismenim zadacima ... Nego eto činiš đavolje usluge, neka te ☺️ jbg. Inače pre 10 ak minuta sam je srela na ulici ... zanimljivo.
««««««««««««««««««««««««««««««
Двоструки, или синхроницитет на квадрат - заслужује елаборацију.
Отворено говорећи, школовање је постало обавезно тек кад се распала задружна породица у којој је дете бирало шта ће и од кога у ком тренутку да учи.
Усамљени пар родитеља морао је негде да га скемба, ради сигурности његове, своје, и читаве заједнице. »Отуда« (омиљена реч омиљеног колумнисте Тиркета) озбиљно схватање школе открива несхватање саме суштине ове поштоване институције.
Шта остаје од школе? Само анегдоте, ако их је било. Добро друштво, добри предавачи. Добар чувар, као овај што је због своје доброте убијен, убица је знао да му од њега не прети опасност.
Моја наставница српског, била нам је и разредна, а мени лично и мајка, будући да ме је подигла за непуне три године колико нам је предавала - успела је са највећим делом разреда. Да је предавала све четири године, све би нас научила да пишемо.
Шта је она користила? Користила је људску слабост што нико не жели да испадне будала.
Задавала нам је доста домаћих задатака, из лектире и остало. Преписивања није било јер смо се могли једноставно извинити што немамо домаћи. Али не можеш се сваки час извињавати, испадаш будала. Међутим ако прећутиш да немаш, а она те ухвати, добијеш јединицу - коју ће прецртати кад јој следећег часа дођеш са написаним задатком. Да не бисмо писали само ради нуле, тј. остајали неоцењени, морали смо отаљавати ту обавезу.
Да не бисмо само отаљавали ту обавезу, морали смо је читати пред целим одељењем, значи ипак да буде пристојна.
Затим је одељење било обавезно да прокоментарише.
Ако нема коментара ниоткуда, разредна нас је прозивала. Од клупе до клупе: Устани... Немаш ништа да кажеш?... Седи...
Делује глупаво.
Морали смо грозничаво размишљати тражећи длаку у јајету. То цепидлачење нас је наравно натеривало да помно пазимо шта пишемо, јер су најразличитије примедбе могле погађати било какав недостатак.
Али бумеранг! Још је непријатније било кад аутор одбије напад, на шта је имао пуно право.
Није нарочито волела ђаке, па ни мене, иако сам јој била фаворит - ја сам била неталентована, лења и безвољна, па сам радила искључиво на инспирацију - пола сата чекам да ми сине прва реченица, али онда тече ко вода. Не само да је то трпела, већ и одобравала. Наравно да сам је обожавала.
Оно што највише волим код људи, почев од моје мачке (са свим својим људским манама, некако није деловала уверљиво као животиња) до... генералног секретара Уједињених нација... када добро раде свој посао (мачка је ловила све што се миче) - то је и она без икаквог сувишног труда постигла.
Научила нас је да са својих 14-15 година пишемо као добри новинари, јер се и новинари боре са шемама и циклично понављаним темама.

Мој тип мушкарца.

Свиђа ми се грађење ове речи. Овде у првом плану није нагласак, већ изговор. Још!

Meni je moja profesorka u Gimnaziji isto rekla, zapravo slično, prepoznajem tvoje rečenice, tvoje misli u "tuđim" pismenim zadacima ... Nego eto činiš đavolje usluge, neka te ☺️ jbg. Inače pre 10 ak minuta sam je srela na ulici ... zanimljivo.

Синхроницитет: пре пет дана писала овде коментар, пре три дана слушала на радију репризу интервјуа са Мићом Поповићем... Каже да је зарађивао џепарац сликајући друговима домаће задатке... Кад је то после много година признао свом старом професору, овај му одговори: ~Зар мислиш да ја нисам приметио исту руку на тим радовима? Али нисам хтео да ти кварим посао.

Знала сам да си била таква, сад ћу написати дефиницију о томе, за пример ћу узети тебе...
А ево још једне истините приче:
У четвртом основне обрушио се на нас тест за оцену, који је обухватао цело пређено градиво. Атмосфера је била таква као да ће летети главе са рамена...
Међутим, тада се још нису досетили да тестирају све ђаке истог дана... Строго су нам запретили ако нешто покушамо... Кад сам била у куповини срела сам другарицу из одељења, пошле смо заједно, а онда је наишла већ тестирана група ђака. Да ли их је познавала лично - тек она је без устручавања питала шта су имали. Један дечак, још га се сећам, ни његово необично презиме никад не заборављам - дакле, без икакве користи за себе и без икаквог страха, на лицу места је испоручио све што је запамтио...
Сад, колико је он запамтио, колико сам од тога запамтила ја... Кад сам стигла кући почела сам систематски да правим пушкице, први пут у животу. Наравно, убрзо сам схватила да не могу преписати целу књигу - морам да пронађем шта је најважније...
Сутрадан сам установила да ми пушкице не требају - док сам их правила, већ сам и научила шта је требало, јер срећом, на тесту се то и тражило - није било сувих података да се захтевају... Прошла сам сјајно... Кад смо сазнали за резултате, најбоља ученица у разреду узвикнула је револтирано: Знам ја колико ти знаш!
Нисам знала шта да одговорим...
Иначе, и ја сам била одлична (4,5) али никоме нису поклањали оцене као мени, брука... Но некако сам ипак прибавила то опште образовање које се у основној школи и обичној гимназији стиче, само нисам читала све што ми дође под руку, била сам и остала врло искључива...
Али Исус од нас тражи да будемо савршени... И сад одужујем четворку поклоњену уместо двојке, из физике и историје... Правим општу хронологију са невиђеном страшћу... Боже здравља...

Uf ...
Materijal za dobru priču je ovaj tvoj komentar.

Jbg ja sam bila sklona da koristim svoj mozak i za najpodlije radnje. Jednostvano kako se snađem. Nema veze što sam bila odlikaš i sve redom - postojali su momenti kad nisam želela da učim, kad me mrzelo i da dišem, i predmeti koje prezirem a kad si jednom super đak od tebe se uvek očekuje da budeš super đak i to su isto teška govna, da prostiš. Jeste, veliki deo sam učila i to zato što volim, ali ono što nisam volela ili kad nisam prosto želela snalazila sam se idući putem kojim se češće ide. Nije mi strano ni da prepisujem, ni da pravim puškice, ni da imam bubicu, ni da došaptavam drugome, polagala sam drugima pismene delove ispita za pare, prethodno bi samo uvežbala njihov rukopis par sati ... Tako da sam ja jedno đubre. I drago mi je da je tako.

To sam samo opisala svoj život. Ništa više. I svoju smrt. Trenutak. Ja taj trenutak nikad neću prevazići.

Jedno od boljih pisanija mojih, u trenu naravno. Sad zrelo gledano, može knjiga na osnovu nje.
E hvala što čitaš moje baljezgarije, ne moraš ozbiljno ... ❤️

»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»kormilo isčupaj i ponesi sa sobom, a ne žali za sidrom i jedrima«««««««««««««««««««««««««««««««

И за то време доносимо судбоносне одлуке без припреме.

Импровизација, као што се зна, успева кад се влада материјом. Ово би прошло као шала, ако и професор влада одељењем.
Код мене све обрнуто:
Кад смо у четвртом разреду добили филозофију, предавао нам је професор који је ослепео спасавајући друга у војсци, отео му гранату... Пао је предлог да му не подваљујемо... Прихваћен, али не и спроведен... Одличне ученице спремале су се за часове као и увек, али остали ђаци су ипак варали, и то не само то - било је разних демонстрација по учионици, нечујних шетњи и сл. ... Међутим, професор је био добар човек, као што је напред поменуто, и није нас решетао - давао нам је одређене лекције које ће да испитује на следећем часу - и то добровољце... У таквој ситуацији нисам видела зашто бих подваљивала, па сам ту једну лекцију и научила... Наравно, била сам несигурна, и тек уз много ааа и еее привела свој одговор крају... док су други ђаци течно читали из уџбеника. Наравно, професор је посумњао у мене... Закључио ми је петицу, али уз обећање да га нећу обрукати на матури... Лакомислено сам обећала, да бих тек пред матуру схватила да гимназија није за свакога... Добила сам двојку... Омере, требало је да одем у фризерке...

Ovu definiciju neću komentarisati jer nije baš definicija. Viša je filozofija i poetska tvorevina..Nekad mi žao što sam taj stil koristila ovamo i što izvesne tekstove nisam objavila drugde nego ovde. Jbg.

Kod nas je taj izraz baš čest jer se toliko i dešava. ☺️❤️

A fala, zezala sam se...

Hah, defka je iskreno pisana, u naletu gneva, čista inspiracija. Ali skor mi je top, odavno čekam da je obrišu. Pun mi je i dalje ... ☺️

Slažem se... Svi imamo loše momente. Nepotrebna, a i sećam se momenta u kome je stvorena.

Hahahhaahhhahahahha hvala. Lepa želja ☺️

Мајко АввИ, будућа свекрво, нек ти синовља ташта буде најбоља пријатељица.

»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»Za padajućim ne vape zvezde, samo ga nežno ušuškaju u svoje daljine.«««««««««««««««««««««««««««««««
Ово не знам шта значи, али је чињеница да смо окружени звездама... Има их где год погледаш.

Жао ми је, АввИ, сувишна.

Можда је први импулс ипак био аутентичан, да се сваки пут нагласи...

Озбиљна дефиниција, добро илустрована. Није смешно кад помислиш да је бензински мотор заслужан што су саобраћајне несреће један од три најчешћа узрока преране смрти. (Не рачунамо заразе кроз аутобусе).

»Без уливања«... Добро добро...

Meni ničije prisustvo ne umanjuje osećaj usamljenosti. A sumnjam da će me ikad iko odista naći... Mnogo sam loše Markese. Neka me neko izvadi iz mog života!

Иво, несрећа тражи реч, срећа не. Писац храни его кад на људе пренесе део таме, а читаоци слични теби то траже као што ти тражиш њих. То је еротика писања. Не апстинирај! :)

Читам коментаре и питам се, шта буде кад се изгубљени случајеви нађу? Јесу ли онда мање изгубљени или мање сами? :)

Ajde nemojte da brišete jer želim da mi ovo bude poslednja definicija. Da zaokružim na 175 i to je to. Evo stvarno, volela bih da to ostane. Mene neće biti više ovde. Neka ostane, kakve sve gluposti kače ljudi, iz neke čiste moje želje, ispoštujte me majku mu.

Шта то треба да значи? Баш си талентована. Веруј мени која се плашим песника и избегавам поезију. Кад сам издржала до краја да читам, то је добро. Само, ви талентовани песници сте уображени, нико неће да пише текстове, брукамо се отрцаним римама. Овога се ни Душко Трифуновић не би постидео, а преко њега се (::) попело на врх. Само пиши и објављуј где год можеш

Аввл, читај како је написано. Нема смисла да ово ,,Збогом" буде последње што си објавила. То јесте антологијска ствар, али и вас песника у Србији има, као што је рекла Десанка, више него игде. Превише за антологију, осим да излази периодично, логично. Знам више песника неголи водоинсталатера. 4:2. Знам их од 25 до 50 година отприлике. То су четири талентоване песникиње, ниједну нисам упознала на вечерима поезије, веруј ми. Једна од њих, објављивана и награђивана, похвалила ми се како може да напише сонет за једно поподне. ,,Па напиши сонетни венац и посвети га родитељима!" (Била је размажена јединица). Не, она пише само по инспирацији, о својим несрећним љубавима и... о... анђелима... Још се сетила да у детињству смишљала текстове како би запамтила инструментале. Али више не. Онај глупи Боб Дилан је добио некакву Нобелову награду за текстове, али ми смо изнад тога.
Имаш дете? Деца су инспирација. Пиши за децу, објављуј на фејзбуку и дај линк, то би пратио свако ко има децу.

I koj ste mi kurac uopšte dali 32 plusa... jbt ova Vukajlija je otrovna, gust mrak.

Ne može poezija biti pozitivna, to je onda poezija s tendencijom, namenska i nije čista umetnost. Jedina istinska umetnost poniče iz ljudske patnje..Naravno danas ima mnogo žanrova i međuumetničkih pravaca kojima je humor i više nego glavan adut, ali to nije ono što se još od vremena Orfeja i Sapfo smatra poezijom. Za mene je poezija hetmetički žanr. Ajde što sam učila to 6 godina, nego što sam na hiljade načina pokušala da odmaknem od svoje darovitosti i pomerim joj granice ... sve što napišem poetsko a da sadrži skardnu leksiku ili je trivijalna rima jednostavno je gadno. Meni lično se gadi. To može biti za novinski članak ili neki humoristični časopis ali za antologiju nikad. Javite mi kad pesma koja je suva sprdačina uđe u antologiju. Mada dobro Ceca će se učiti u čitankama, očekujem i Milicu Pavlović s "Dabogda propao" ofc...