Završavam ni sa čim,
utajenog daha,
prosutog tela po usnulom parketu.
Glorijom nazivam ovaj čin,
plaha,
- Neka je slavljen k'o ni jedan na svetu!
Oko mene srča stakala
što su me ispreskakala.
Na meni tišina k'o samrtna odora,
jeziva i gorda kao planina.
Ruke - prazne.
Duž dlanova
- brazde -
kazuju kazne.
Golih ramena
uz tlo priljubljena
bolim svaku zvezdu
u nebeskom gnezdu.
Stopala bosa,
kolena obla
i nad njima kosa
polu-luk viju.
Koža od leda,
avetinjski bleda,
Dopire vrisak,
al' nem do ušiju.
U dnu vrata
bilo glumata
otkucaje srca.
Previše ipak
delujem živo
za jednog mrca.
Na snežno belim nadlanicama
žile se prepliću, prkosno plave;
vijori plamen na usnicama
i venac lovora vrh vrele glave...
Na svom opelu razlivam sveću,
prstohvat tvori vatru u dim.
Odavno svela, al' sva u cveću,
svečana - počinjem ni sa čim.
Ajde nemojte da brišete jer želim da mi ovo bude poslednja definicija. Da zaokružim na 175 i to je to. Evo stvarno, volela bih da to ostane. Mene neće biti više ovde. Neka ostane, kakve sve gluposti kače ljudi, iz neke čiste moje želje, ispoštujte me majku mu.
A ti što smisla za poeziju imaš kao dvorska luda za valcer tvoj problem.
Ajde nemojte da brišete jer želim da mi ovo bude poslednja definicija. Da zaokružim na 175 i to je to. Evo stvarno, volela bih da to ostane. Mene neće biti više ovde. Neka ostane, kakve sve gluposti kače ljudi, iz neke čiste moje želje, ispoštujte me majku mu.
Шта то треба да значи? Баш си талентована. Веруј мени која се плашим песника и избегавам поезију. Кад сам издржала до краја да читам, то је добро. Само, ви талентовани песници сте уображени, нико неће да пише текстове, брукамо се отрцаним римама. Овога се ни Душко Трифуновић не би постидео, а преко њега се (::) попело на врх. Само пиши и објављуј где год можеш.
Ma dosta je i ovo. Ta poezija nosi ovakvu energiju: https://youtu.be/F56L3jB4O-E
Ajde jedared da se pročita, al bre toksično u pm na veće količine.
Napisala sam bila studiju o poslednjih pet komentara, ali sam na klik obrisala... nažalost ili na sreću, ne znam.
Nemam snage da ga opet pišem iako sam se ulogovala samo zato. Nemam nerava.
Jebem li ga, ako se desi da opet padnem u vatru zbog istih dobiće svako svoju repliku.
Ako zaista ovo misliš - veliko HVALA.
Ali mi se čini da si sarkastična i to veoma. Svakako hvala što si komentarisala, zbog tvog sam komentara opet i ušla ovde... Nažalost nisam ovih dana pribrana dovoljno da adekvatno odgovorim.
Svakako volim kad me ženska osoba komentariše. Mislim, milo mi što sam bar kliknuta.
Hvala.
Hvala! Ne mogu da verujem da me neko pohvalio ...
Veliko hvala! Sramota me je ...
Not goodcontent to fap to*.
Content je nebrojiva imenica te nema potrebe da ide član ispred, a glagol fap uvek ide sa predlogom 'to', nikada sa predlogom 'on', osim ako se ne misli da bukvalno stojiš na nekome ili nečemu i drkaš.
Upravo na to i mislim.
delovi pesms se veoma dobro čitaju i sjajni su, divno zvuče, dok se neki malo teže čitaju. sve u svemu +
Vidi, vidi, simpozijum na mojoj poetskoj tvorevini...
E braćo draga... munem vam ga straga... ☺️❤️
Ako zaista ovo misliš - veliko HVALA.
Ali mi se čini da si sarkastična i to veoma. Svakako hvala što si komentarisala, zbog tvog sam komentara opet i ušla ovde... Nažalost nisam ovih dana pribrana dovoljno da adekvatno odgovorim.
Svakako volim kad me ženska osoba komentariše. Mislim, milo mi što sam bar kliknuta.
Hvala.
(Нисам се још привикла на овај интернет, па нисам ни знала да си ми одговорила). Можеш да се упоредиш са људима који објављују и које награђују, а које читају само њихови књижевни критичари, на једној страни - а на другој страни са онима који важе за највеће песнике. Они који су највећи и оно најјаче што су написали или записали у_в_е_к_ _ј_е_ _р_а_з_у_м_љ_и_в_о. Пошто заиста не читам поезију, (Огден Неш не важи за песника, бар не на студијама енглеског), могу ти навести само нпр. оног Канађанина, што га је преводио Милишић, а ни Бродски није лош. Раичковића сам волела још као дете, али као прозаисту, а сад скоро чула сам на радију његову песму, стварно је добар колико су га ценили, људина у сваком смислу. Симовић само да је написао ,,Тачку" и Бећковић ,,Очинство", довољно је. Код тебе заиста има нејасноћа, али нису малигне, нису метастазе. Можеш их се решити ако будеш хтела. Јаче су идеје које си добила. Ниси их добила случајно баш ти, треба то да цениш и оправдаш и убудуће.
Мој савет свакоме чији мозак брзо ради: хумор пасује свугде! (Ја сам га нашла у једном уско стручном медицинском зборнику. Фини хумор на рачун медицинске професије, од стране професора на медицинском факултету, и то хумор из очајања - због, за медицину, нерешивог проблема.) У вези са женским полом - девојке се често устежу, (моја најбоља другарица је добијала јединице у школи, из освете, професор је знао колико је духовита, али није хтела да се покаже на писменом). Утолико је потребније такво писање као твоје. Даље, оригинално је. (Мада оригиналност није нека вредност сама по себи, и пешкири су оригинални. Сваки друкчији, али сваки заврши на поду.) Међутим ти већ имаш неко своје место, само да још мало порадиш на блеђим деловима и то ће да се тражи.
Сад сам је прочитала по трећи пут и још више ми се допала.
(Жао ми је што нисам имала више времена да напишем овај коментар, био би бољи).
Veoma, veoma, veoma hvala. Znam da sam nadarena. To je moja najveća kob. Ja sam poeta naturalis, stoga me ne interesuje mnogo rad kao takav, u sirovom stanju. Iskreno po meni imam mnogo snažnijih pesama koje su i objavljivane naravno, ali imam daleko snažniju prozu, eseje, kritike, i sve što je moguće ili nemoguće napisati ali ... ja sam osoba koja svoj talenat skrnavi. Da. I koja smatra ipak pored svega, i pored svih hvalospeva izuzetnih ljudi, i pored visokih ocena velikih stručnjaka i slično da JA JEDNOSTAVNO NISAM DOVOLJNO DOBRA. I to je najveći mogući greh koji činim.Traćim to što mi je dano odista, ponašam se i gore prema tome nego prema peškirima... Ako Pakao postoji tamo ću ... Ljudi vežbaju, ljudi se kidaju da smisle dva stiha ... ljudi mere stihove, ljudi danima, mesecima, godinama bog te rade na pesmi, knjizi, slici... ja ne mogu toliko bolesna biti... odista ne mogu, za mene je rad na talentu besmisao zato i ne prosperiram ... ko sam ja, šta sam u moru ljudi koji pišu i izdaju knjige, koji eto sede kao čelnici i raspravljaju o poeziji a nikada se nisu sreli istinski sa njenom suštinom, izvornom, čistom ... oni su učili, a poezija se ne uči, ili si poezija sama ili nisi ... mnogo mlatim u ovo martovsko prepodne ali ... gane me, jeste, nisam kamen, gane me kad me neko pohvali i sve, s tim što me bude sramota što ni s ogromnim vetrom u leđa ja nemam motivaciju da budem pesnikinja/pisac štagod u svetu u kome je sve digitalno, previše moderno, iskrivljeno i prljavo, za mene lično nečisto. U svetu u kome se osećati i biti živ smatra patetikom... u svetu u kome su istinske vrednosti u fekalijama. Šta ću ja tu? Da mi se smeju? Pa bolje sebi sama da se smejem ili ja njima da se smejem tako što nikoga više nikada udostojiti neću niti jedne svoje objave svojih tvorevina. A kad umrem, sve što ostane ako neko želi nek ukrade, kopira...Nek radi šta god hoće. Ja znam da sam velika, svesna sam da sam velika. Bila sam svesna još sa 5 godina kad sam naučila da čitam i pišem. I odmah sam nekako znala ko sam i šta posedujem. Dugo sam to krila, iz bunta takođe, ja sam u gimnaziji i osnovnoj neretko dobijala jedinice iz jezika, s postoljem. Ustanem i ćutim. Onda napišem na pismenom jednom u trećem gimnazije nešto što je okružilo sve škole ... i što je bilo u svakom razredu pročitano. Bez mog prisustva naravno. Ja nisam otišla ni na promociju svoje skromne knjige. Moj deda je govorio umesto mene i izvinjavao se, jer knjigu nisam objavila ja, nego mi je sveska, beleške ukradena maltene, tako je i dospela pred lice sveta ... bila sam ljuta i besna... a onda me.je ponelo to nešto što svima valjda prija Divna si, ti si otkriće bla bla... i nije se dobro završilo jer ja najviše mrzim da me svet ceni na osnovu nečega što radim s takvom lakoćom kao što neko spava...Svašta bih još napisala i rekla, ali eto dosta mi je za sad ovaj izduvni ventil. Znam samo da energija mog uma odista nije svakidašnja i da mi je žao što sam rođena takva. Govorili su mi da ono što mogu da stvorim rečima nije ovozemaljsko. Meni je to ... uvreda. Cinizam. Ja sam gnjida. Vaška. Niko. Iako sam svesna da sam velika, baš kao što je bio i Dostojevski i slični nama ludaci. Mene ne zanima da ponesem slavu, zanima me da živim i osećam punim plućima, a slava neka je ako bude posthumna, neka u njoj uživaju daleko gori od mene u svojoj sadašnosti. Slava je za večnost. Poznatost je za usnule. Naravno niti jednog trena nisam niti ću prestati da pišem, za svoju dušu. Isključivo. ❤️
Sad treba da me je blam što sam ovo napisala, tok svesti, šta li? Jok. Nije me blam niti jedne istine, pa ni moje. Ja sam na visokom mišljenju o sebi radila dve decenije ... I sada ga nemam, nažalost. ☺️ Neki insekt, gnjida kao što rekoh verovatno. To sam ja. Iako znam da imam nešto vredno i veliko. Hvala ti. Ne troši reči. ❤️
A da, poslednje što se desilo - Napisala sam dramu u šekspirovom stilu, mislim sasvim nenamerno je tako ispalo, jednostavno uzimam olovku i kao da vezem, kao da mi neko diktira a ja pišem, elem rima je takva, stih je takav i arhaičan i u svojoj punoći odista veličanstven, kad čitam imam osećaj da nisam ja to pisala nego ...ne znam neko nadbiće iz mene. Zove se Heliotropossi i poslata je na konkurs...znaš zašto je odbijena, nije prošla ni prvi krug? Optužena sam da sam plagijator nekih starih spisa, i da sam prevela nekog pisca iz šekspirovog vremena, možda čak i njega samog lol ... ma lola bre. Šta više da dodam? Bitno da je Jelena Bačić Alimpić originalna i svoja, njoj slične i tako to. Dalje - izuzetno je teško biti žena s pesničkim moćim aj
Nisam se dovršila ali moram da idem. U svakom slučaju hvala i jbg. Trebala sam se roditi negde sredinom 14. veka ❤️
(Отворила сам ово још пре неколико сати, поново твоје одговоре нашла тек сад кад морам да идем, а ја морам доста да размишљам да би ,,текло као вода").
Нагласићу поново твој смисао за хумор. Свет вапи за тиме.
Даглас Адамс за ону своју јунакињу Фенчерч каже да не додирује ногама тло. То бих ја рекла за песнике и хумористе. Ходати без ослонца, врло напорно.
Можда једноставно ниси пробила свој плафон.
Поменути професор није оцењивао апсолутни успех (што је и немогуће), само релативан, односно где је ђак према свом дару. Ко је талентован, има да пробије плафон главом да би добио петицу. Заправо, мислим да је хтео хумор од нас, био је прави педагог и знао шта ће нам требати у животу. Мени је намерно смањивао оцене, све док нисам написала козерију, мој крајњи домет, то је најзад похвалио.
Што је за тебе сувише лако обично писање, сигурна сам да ниси укључила свој хумор. Мислим да свако то наслућује, а образложење жирија није добро дефинисано, јер нема такве клаузуле: ,,насмеј нас".
Zanimljivo i potpuno ispravno razmišljanje što se tiče humora.
Ne mogu da čitam dela potpuno lišena humora. Ma koliko bila ozbiljna i mračna tema koja se obrađuje, uvek ima mesta za humor koji će delu dati ne samo pitkost već će ga i izbaviti beznađa koji ume da obuzme čitaoca dok takve stvari čita (Proces).
Ne mogu, na primer, da zamislim Prokletu avliju ili Zločin i kaznu bez humora (naravno, ne onog grohotnog, već suptilnog, svojstvenog vremenu nastanka tih dela, ali koji izmami osmeh) - to bi bio sasvim drugačiji doživljaj pročitanog.
Pa književni umetnici su svi nitkovi, do poslednjeg. I kad se smeju smeju se sami sebi kroz ono što su napisali. U mojoj drami ima sarkazma i ima pozitivnu poentu. Helios je sunce, jezgro. Poenta je okretanje prema suncu, svetlosti, lepoti... ko ih jebe svakako. O ukusima se ne raspravlja. Meni je Proces jedna od vrh knjiga, i volim utopiste i pesnike svetskog bola. Jednostavno to je za mene prava umetnost. Andrić je dosadan. Veliki je ali je dosadan!!! Kod njega i kad je dramatično - monotono je ... sve ima svoje, jebem li ga. Ali meni je muka da se poezijom smatra ono što ona nije. Konkretno o poeziji pričam. Poezija je uzvišena i tragična. U svim drugim vidovima ona nije čista i nije poezija. Poezija nikad ne može biti recimo BUKOVSKI ... nemojte molim vas. Normalno da ne vole ljudi poeziju, to je nešto najnormalnije na svetu... ali nemojte meni koja sam prosto rođena kao pesnik da govorite da poezija može i treba biti humoristična, pretenciozna ili ma šta drugo do čita emocija. Hvala lepo.
A napisah jebeno sve do tančina kako mislim i znam i ode na klik... drugom prilikom. Zove me majčinstvo. ❤️
Za mene je Andrić najčitkiji pisac. Umetnost jednostavnosti. Umetnost da se svima razumljivim jezikom ispriča priča, ali i da se kažu velike stvari, bez verbalnog egzibicionizma i momenata "ovo o čemu pišem mogu da razumeju samo odabrani jer sam ja mnogo pametan i čudni su putevi mog uma".
Na primer, Crnjanski je takođe veliki - samo pesnik, ne pisac.
Ali:
Andrićev jednostavan prikaz pojava kao da je to suštinski normalizirano je ono što tjera čitatelja da stvara aktivan odnos autora i čitatelja. Po meni je veličina jednostavnost prožeta kroz humor koji Andrić obilato posjeduje.
,,Poezija je uzvišena i tragična. U svim drugim vidovima ona nije čista i nije poezija."
,,U dnu vrata
bilo glumata
otkucaje srca.
Previše ipak
delujem živo
za jednog mrca."
kad je poezija tragična, ona traži, oduzima. Budi saosećanje, dodaje još malo patnje ovom svetu.
Kad ima humora, ona daje.
Humor ne rešava probleme, ali on ih zakopava. Mnogi više nikad ne izlaze iz svojih rupa.
Ne može poezija biti pozitivna, to je onda poezija s tendencijom, namenska i nije čista umetnost. Jedina istinska umetnost poniče iz ljudske patnje..Naravno danas ima mnogo žanrova i međuumetničkih pravaca kojima je humor i više nego glavan adut, ali to nije ono što se još od vremena Orfeja i Sapfo smatra poezijom. Za mene je poezija hetmetički žanr. Ajde što sam učila to 6 godina, nego što sam na hiljade načina pokušala da odmaknem od svoje darovitosti i pomerim joj granice ... sve što napišem poetsko a da sadrži skardnu leksiku ili je trivijalna rima jednostavno je gadno. Meni lično se gadi. To može biti za novinski članak ili neki humoristični časopis ali za antologiju nikad. Javite mi kad pesma koja je suva sprdačina uđe u antologiju. Mada dobro Ceca će se učiti u čitankama, očekujem i Milicu Pavlović s "Dabogda propao" ofc...
Ajde nemojte da brišete jer želim da mi ovo bude poslednja definicija. Da zaokružim na 175 i to je to. Evo stvarno, volela bih da to ostane. Mene neće biti više ovde. Neka ostane, kakve sve gluposti kače ljudi, iz neke čiste moje želje, ispoštujte me majku mu.
Шта то треба да значи? Баш си талентована. Веруј мени која се плашим песника и избегавам поезију. Кад сам издржала до краја да читам, то је добро. Само, ви талентовани песници сте уображени, нико неће да пише текстове, брукамо се отрцаним римама. Овога се ни Душко Трифуновић не би постидео, а преко њега се (::) попело на врх. Само пиши и објављуј где год можеш
Аввл, читај како је написано. Нема смисла да ово ,,Збогом" буде последње што си објавила. То јесте антологијска ствар, али и вас песника у Србији има, као што је рекла Десанка, више него игде. Превише за антологију, осим да излази периодично, логично. Знам више песника неголи водоинсталатера. 4:2. Знам их од 25 до 50 година отприлике. То су четири талентоване песникиње, ниједну нисам упознала на вечерима поезије, веруј ми. Једна од њих, објављивана и награђивана, похвалила ми се како може да напише сонет за једно поподне. ,,Па напиши сонетни венац и посвети га родитељима!" (Била је размажена јединица). Не, она пише само по инспирацији, о својим несрећним љубавима и... о... анђелима... Још се сетила да у детињству смишљала текстове како би запамтила инструментале. Али више не. Онај глупи Боб Дилан је добио некакву Нобелову награду за текстове, али ми смо изнад тога.
Имаш дете? Деца су инспирација. Пиши за децу, објављуј на фејзбуку и дај линк, то би пратио свако ко има децу.
Читам коментаре и питам се, шта буде кад се изгубљени случајеви нађу? Јесу ли онда мање изгубљени или мање сами? :)
Иво, несрећа тражи реч, срећа не. Писац храни его кад на људе пренесе део таме, а читаоци слични теби то траже као што ти тражиш њих. То је еротика писања. Не апстинирај! :)
Meni ničije prisustvo ne umanjuje osećaj usamljenosti. A sumnjam da će me ikad iko odista naći... Mnogo sam loše Markese. Neka me neko izvadi iz mog života!
sretna i blagoslovena Sveta Petka