Prijava
   

Nanosekunda u kloaki podsvesti

Kažu, to bi bio jedan od najspektakularnijih doživljaja ikada. Memorija nije nalik nesređenom tavanu punom uspomenastih stvari, nije nalik ni gradskoj deponiji, ni groblju aviona, vojnom otpadu ... još gore od toga ... to je jednostavno krš i miks od informacija, uspomena, doživljaja, realnosti, nadrealnosti, iracionalnosti, želja, stremljenja, ambicija, viđenog, oslušnutog, omirisanog, pojedenog, opipanog, odsanjanog i ko zna čega, ali sve to bez ikakvog smislenog reda i poretka.

Brza kao najbrži procesor, neviđena kao utvara, džangrizava kao penzionisana prostitutka, aljkava kao kineski kuvar – podsvest će na svaki zahtev svesti za najobičnijom informacijom istresti ceo memorijski paket, od dinosaurusovih kostiju i kamenih sekira pa do čipova i izvornog koda satelitskog računara. Uradiće to bez griže savesti i bola u kurcu, a sve po sistemu: “Tražio si formulu Lorencove transformacije? Evo ti, NA! Nađi je sam, tu je ona negde sigurno. Mada, bolje bi ti bilo da jebeš nešto, da zapališ cigaretu ili da se napiješ, a možeš i da se ubiješ... i nemoj da sređuješ i diraš bilo šta...“

kurac plavog kita, krvava kolena, paralelne neonke, lanac od bicikla, zapali cigaretu, žuta plastična noša, rat na televiziji, prokletnica prekida pušenje da skine dlaku sa glavića, čvarci, Teslu boli kurac, petsto litara sperme, rat preko brda, Đole je car, 286 sa žutim slovima na ekranu, boca od infuzije, govnjive tange, obične tange, htela je da ti da večeras – kretenu, Arhimed pere štroku sa sebe, t, banjalučki ćevap ekspandira, mogao bi da zapališ cigaretu, vaške izleću iz marksističke brade, uvek diraj crveno dugme, Ajnštajna drma struja, samo joj digni noge, Quake 1 i 2, drkaj sto puta dnevno, Leda Atomica, Laovazjeova glava u korpi ispod giljotine, EXIT, , imaš temperaturu, mlečna sisa, glupo je da sereš bez cigarete, engleskinjino dupe, prase na ražnju, rat u gradu, jebi je - život je kratak, ja sam genije, dođi ovde je voda duboka, dao sam tri gola, BMW je brži od zvuka, vx/c², Darvinu izrasta rep i majmunske uši, nemoj da ti drka – dosta je bilo – sad je jebi, Tutankamon je ispao iz kabrioleta, loš je ovaj kondom - skini ga, sise, žene te vole, t', sise, =, skrljaj se i ti – vidiš da se gomila već olešila, ─────, mrtva anakonda na dnu plitke bare, sise, pope nisi u pravu i ne seri više, konji su najbolji konzuli, pocepaj ga majstore – vidiš da pojma nema, dupe, guza, guzica, guzičetina, dosta si jebao sad zapali jednu, , majmuni su završili rukopis Hamleta – i dali ga u štampu, rat u tvojoj ulici, Srbi lete u nebo, Arhimed jebe Rimjane, pobogu pope Bog ne postoji, bukovača na roštilju, kupi joj erotski veš – ona to voli – a i ti, Audi se proizvodi po meri tvog dupeta, srednjak Halkidikija, 1, imaš nemačke krvi u sebi – bolje nego na sebi, zapali slobodno – rak nije za pičkice, , defloriši tu Nemicu, dolar - kurac, evro - pička zajednička, deda se seli na nebo, malteška pudla maše repom, muškarci ne plaču, ringišpil za subatome, neon je američki, v²/c², da nije Hrišćanstva sada bi bila 4011. godina, matematika je pičkin dim, silikonske sise su sranje, silikonska usta su dobra za pušenje, popuši i ti jednu, ne diraj više crveno dugme, Pilate stoko jedna – vidi kakvo si sranje napravio, Fuck America, Papa loži vatru telom Đordana Bruna, nemoj da cinkariš ko je slomio prozor, duvan čvarci, jebi komšinicu, pametniji si od GPS-a, sat od voska se topi, Nolite jacere margaritas ante porcos, Čerčil trebi trule jabuke – Njutn spava, da nije Amerike sada bi bila 1811. godina, Salvador Dali ne jebe, Sloba misli da jebe, Koštunica sanja da jebe, Tadić jebe u prazno, bazen češkog piva, raspeće za Pilata, pička je samo obična futrolica dlakave spoljašnosti, jebaće te ona kao Jelena Trojanska sa dupetom u vatri ...

Spora kao najsporiji procesor, trpeljiva i naviknuta na večitu gnjavažu, svest će iz celoživotne i uglavnom besmislene gomile umorno uzeti ono što joj treba. I dok je zauzeta prepoznavanjem elemenata za sklapanje celine, podsvest će se lopovski iskrsti i narediti rukama da zapale cigaretu posle šest meseci apstiniranja.

Iz svesti: Dobro je ... dosta ... setio sam se formule Lorencove transformacije.

Iz podsvesti: Daj sad jedan mlaz endorfina za samozadovoljenje.

Iz svesti: Dam ti kurac. Sledeći put daj mi samo ono što tražim, i ne podsećaj me na neke stvari. Nisam ih džaba gurnuo u najmračniji šupak memorije.

Iz podsvesti: Dam ja tebi kurca dva, sve je to tvoje đubre i ja ga čuvam. Daj endorfine ili ću od svega ovoga što si odbacio napraviti pet različitih ličnosti, daću im imena slavnih ljudi i pustiti ih da se igraju u tvom delu mozga.

Iz svesti: Uhhhh, pobeda je tvoja. Kako se zvaše ona kurva? ... ali samo njeno ime, broj imam u mobilnom ... zajebi kafane ... i Diznilend ... i kockarnice ... aaaaaaa... već si popušio jednu cigaretu ... e jebi ga!

   

Kult krompira

Poseban oblik kulta ličnosti karakterističan za naš narod. Verovanje da je upravo onaj državnik koji nije više među živima bio najbolji i najsposobniji da vodi ovaj narod, a da je posle njega sve krenulo nizbrdo. Kao krompir - sve što valja je pod zemljom.

- E, da je Dušan danas živ on bi sve ove zakone doveo u red...
- Ma da Tito nije umro sad bi mi bili ko Švajcarska!
- Nemate pojma bre, Sloba je bio car za sve!
- Ne lupajte gluposti, Zoran je bio pravi demokrata, evropejac i građanin sveta...
- Boli njih kurac sve četvoricu, oni sad u paklu igraju raub, a đavo im drži pikslu jer je za njih amater. Mala, daj ovde još po jednu!

   

Igrati pod pritiskom

Doći na svadbu, pojesti 9 sarmi i 2 ovala pečenja, popiti dve litre crnog, a kad pritisak ode na 200 ustati i odigrati kolo da se sve slegne.

   

Stan br. 6 / Prof Dr sci Hristić.

Iza ovih vrata, u zgradi koja se nalazi u najlepšem delu Beograda, naselju Neimar, živi gđa Hristić. Gđa Hristić, svojevremeno prevodilac, publicista, pikolista velikog orkestra SHS-a i mačevalački šampion, osma je generacija koja naseljava ovo zdanje u srcu grada. Supruga akademika Pajića i majka Staše i Andreja, slikarke i narkomana.
:Zvrnddddd:

Dobardan, izvolite uđite.
- Dobar dan, gđa Hristić? Ja sam Milan iz magazina "Moć Žene", povodom onog intervjua...
Aham, tako je Hristić, jeste. Žaluzina Hristić, ali svi me zovu Zina. Da pređemo u dnevni boravak? Pravo kroz foaje, evo mene za sekund samo da presvučem bolero, potkačila sam ga malopre o natkasnu.

Kao što verovatno već znate, ovaj stan pripadao je mom ocu, Alekseju Hristiću Fontaneli, čuvenom predratnom dečijem hirurgu.
Evo njegove slike, malo slabije vidim na blizinu, al ništa strašno čitam novine i sve bez naočarija. Mislim da tu ima 26 godina i je l' da da imamo iste oči?
- Izvinite, ali ovo je omot od Noblica?
A je li? Recite kako su samo ukusne... Ja i moja unuka uživamo da slušamo tu reklamu, zagrlimo se i pevamo: "Noblice noblice i slatkaste stolice, hajde Rado dome momu da ljubimo mladog momu".
- Baaaabaaaa, brzo!
Evo to je moja unuka, zlato bakino, mnogo mi je pametna i bistra. Kaži srećo moja?
- Babaaa, izašla mi je astma na kolenu!!
Ne lupetaj, to ti je kanuo kačkavalj. I to nije koleno već nadlaktica.
Skoro joj je bio rođendan i ona je skroz sama, princeza bakina, vezala pertlice na lakovanim cipelicama, obukla prelepu roze haljinicu i stavila mašnicu u kosu. Samo da ste je videli, ali nema veze, dođite sledeće godine kada bude slavila 27.

Pustite ovu ploču molim vas, ploča, izvolte, daće finu pozadinu daljoj priči.
Eee daaa, bile su to prelepe godine provedene u podparižju, naime u konzervatoriju se baš u vreme mog studiranja pojavio Regtajm a sa njim i Fokstrot. Kako je samo Šarl de Gol znao igrati uz Regtajm, ahhh. Každuю nočь mы tancevali, moй dorogoй Šarlьuška.
I dan danas znam svaki korak. Biliste pogledali? Biliste?
- Pa ono, bilo je i stvari koje sam više želeo...
Sjajno. Samo pre nego počnem zamolila bih vas da pomerite ovaj tabl. Tako, stavite ga vizavi ragastola, i pazite na porculanskog žreca, e tako, otlično.

Jedan dva tri četir, pa ide okret, tri tri dva jedan,
dva dva tri, taaaaako, četir četir pa dvosekla polupipeta,
jedan jedan dva četir, Hej!, dva tri tri tri i okreeeeet,
tri tri jedan jedan, saad jedan Lebjatnikov, iiii okreet,
pa brzo, jedanjedandvatridvatridvadvajedantri iiii
doskok. Huh.
Umorih se.

Ja ću uskoro morati da krenem, može neko piće? Kabeza, bevanda, konjak? Pošto imam partiju sa drugaricama iz jahačkog kluba, ja ću konjačić jedan, dva. Danas idemo prvi put da igramo onu igru, kažu da je kao tenis, a ja sam kao devojka dobila na poklon raketu i lopticu od Suzan Leglen i igrala, igrala, jao koliko sam volela. A ovaj skvoš sličan je, kažu čak i lakši.
- Lepo kažu. Lagana jedna igra, misaona.
Pa da pođemo?
- Da pođemo.

   

Veridba

Kaparisanje djeve.

- Bili se ti udala se zamene, al ne još.

   

Džentlmenski priručnik

Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.

Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.

Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.

Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.

Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.

I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.

Toliko.

   

Organizacija novobeogradskih ulica

Procedura za koju mogu samo da pretpostavim da je odrađena tako što je opština Novi Beograd, usled nedostatka osoblja, spojila Odeljenje za projektovanje ulica i Odeljenje za testiranje dopa, pa su angažovali ona dva lika koji glume Džeja i Tihog Boba, i unapred ih isplatili u masnom granju, kreku i barbituratima. Zapravo verujem da je čitav Bulevar AVNOJ-a nastao kada im je Džejson Li upao u kancelariju i rešio da obori lični rekord od šest lajni iz cuga.
Za razliku od Dorćola, Banovog Brda ili Zemuna gde potez Neka Ulica 19 - Neka Ulica 20 zahteva par metara šetnje, na Novom Beogradu je to dug put samospoznaje, psihofizičkih iskušenja i Tomb-Raider-olikih kvestova "popni se ovde-prođi kroz taj prolaz-e sad povuci ovu polugu".

Hipotetički naravno. Na Novom Beogradu ne postoji Neka Ulica 19, na Novom Beogradu sve ulice počinju od 150.

-običan dan u projektantskoj kancelariji-
-Džej matori, dodaj taj džoks i daj da vidimo šta ćemo za ovu Proleterske Solidarnosti ehehehaeheh, mislim ta projektovanja i to
-*šmrrrrrrrrrrc* uhhh pa znaš kako ehe ahae heh, ja sam mislio da uzmemo svih ovih 18 zgrada i da ih stavimo SVE pod jedan broj HAHA, a onda kapiram da ovde stavimo PARKING i da tu prekinemo ulicu *šmrkh* hghh pa da je nastavimo u sledećem bloku haeh
-što parking baš tu?
-hehehehe pa zato što je VELIKI i GOTIVAN i parking je SMEŠNA REČ i ŠAKE SU MI OGROMNE!!!
-dadadada hahahaeheh!!!!
-heheh aeheh

   

Brak iz ljubavi

Ono kad se devojka uda, a nije trudna.

   

Trenutak istine

Zakuneš se u oca, a umre komšija.

   

Srbine!

Verovatno najveće usmeno priznanje koje masa srpskog življa može da dodeli stranom državljaninu za zasluge ovoj zemlji.

Težina ove titule može se meriti sa ordenima Miloša Obilića i Svetog Save. Onaj koji je dobije, ovim činom biva prihvaćen kao punopravni član Nebeskog naroda, što se smatra posebnom privilegijom dostojnom samo najvećih.
Dobija se usmeno, spontano i izravno od strane samog naroda na određenim skupovima kao što su mitinzi, protesti, sportske priredbe i slično.

Ako ste kojim slučajem, na primer, Belgijanac i čujete svoje ime obogaćeno epitetom nacionalne pripadnosti srpskom narodu, smatrajte sebe omiljenim i voljenim.

Poznato je da Srbi sebe smatraju veoma posebnim. S tim u vezi, ova titula sa sobom nosi mnogo više od puke pripadnosti nekoj naciji. Ovo je poseban status čoveka, jedna karakterna osobina, oznaka i etiketa kojom ste izvučeni iz mora prosečnih i običnih. Takođe, da se primetiti da nijedan drugi narod na ovaj način ne iskazuje poštovanje. Nikada nećete čuti da npr. masa ljudi u Barceloni, zaslužnom Holanđaninu uzvikuje "Johane - Španče!", čime ova titula dobija još veći prestiž.
Naravno, nije uvek slučaj da se ovim priznanjem nagrađuju samo stranci.
Ukoliko je osoba već srpske nacionalnosti, onda ovaj epitet služi samo kao potvrda čojstva dotičnog.

- LOTARE SRBINE!

- KLEO SRBINE!

- PUTINE SRBINE!

- NOLE SRBINE!

- TEO SRBINE!

   

Biti muško

A ne biti grub, ne biti džiberator, biti nežan, a opet muževan, ali da umeš da joj lakiraš nokte. Žene. Bića koja drže Ginisov rekord u Rubikovim kockama.

"Budi muško" je savet koji ćeš čuti od drugara sa balkanskim mentalitetom, koji nalaže da na tuđe probleme postoje skroz očigledna i jednostavna rešenja. Jako prosto, uradi to to to i to, šta je problem sad? Sve je to lepo drugare, ali teraj se u kurac.

Negde između kolotečine u koju ste upali i posećivanja njene rodbine u Malči tri puta nedeljno, osetiš da ti je visuljak u gaćama jedina muškost za koju možeš da se uhvatiš. Bukvalno. Šta sada? "Lupi šakom o sto, mamu joj razmaženu". Hvala drugare ali teraj se u kurac još jedared.

Ne smeš naglo menjati stav, kakva si onda to osoba promenljivih stavova? Nisi zreo, nisi za nju, aj zdravo. One fore sa muškim uskraćivanjem seksa, tipa, gledaj-kako-i-muško-to-ume, element iznenađenja? Ma daj. Nikada ih nećemo nadjačati u psihičkoj borbi, durenju i pričljivosti. Ne možeš da samo pustiš, prepuštanje slučaju vodi u "aj zdravo".
Kompromis. Čuo si za to negde. Dobra stvar, kažu. Ona je spremna na to, naravno, ali ne ide to tako, ti ne umeš. Napinješ.

Ako si do sada bio Ros iz Prijatelja, ne možeš preko noći postati Čarli Šin.

Žene, apsolutno, misle da treba biti muško.
Treba ga biti do iznemoglosti.

   

Opelo Kadet

Pop početnik, onaj koji još uvek ima mustaće umesto brade.

- Dobar dan, Oče Branislave, koja su vam se priključenija zbila? Pripovedajte mi, ne videh vas još od prošloga leta gospodnjeg kada smo obedovali pečenije za vreme Male Gospojine...
- Evo lopatom ispratih na vrata Svetog Petra jednoga grešnika, vršio je špricanije u venu.
- Đavolju rabotu počiniste, Oče Branislave! Pa vi!...
- Tišina rekoh! Koja kola vozite, Oče Pantelejmone?
- Opel kadet.
- THOHOHO, zasmejaste me grohotom, kadet ti si još, još mnogo će ti opela, i jednih i drugih, trebati da vršiš voždenije nad Q-7, začepite Pantelejmone, jerbo neiskusni ste.
- Celivajte bludišu, Oče Branislave...

   

Čuvaj se besa strpljivog čoveka

Batine koje se doživotno pamte.

Ako ti se kojim slučajem desi da čoveka koji je po prirodi flegmatik iznerviraš, sleduje ti minimum 10 dana na urgentnom pod aparatima.

   

Od pasulja dupe ljulja a od supe nema dupe

Narodski rečeno neš se najest od kojekakvih buranija, salata, spanaća i supica sa malim procentom masti. Nema leba od zeleniša, vlakana i šta ti ja znam kojih sve pizdarija na koje se tripuje Dr. Filgud. Nećeš postati čovek, nećeš imati dovoljno snage u prevodu postaćeš slabić i pederčić.
Od kad je sveta i veka znalo se da mi Srbi volimo da jedemo meso, meso i samo meso. Jedina jela koja gotivimo više od čistog mesa su podvarak, sarma i suljpa. Naravno sa mesom. Ništa lepše od dobrog pasulja skuvanog u kotliću sa suvim rebrima i slan'nicom. Da ti voda pođe na usta. Koliko je pasulj bitan i neiozastavan deo naših života govori i to da se često pominje u narodnim izrekama, malim ali nadasve tačnim mudrostima koje su sa kolena na koleno prenosili naši stari. Uz onu već poznatu „moraš ti još mnogo pasulja da pojedeš“ svakako najčešća mudrost koju su nam u detinjstvu ponavljale babe i dede. Obe izreke govore da je u stvari suljpa izvor snage i zdravlja a ne ono zeleno govno od spanaća kako je Popaj kenjao. Uostalom, od pasulja se prdi (ispuštaju gasovi za ove uštogljene) a prema verovanju našeg naroda svaki put kad prdneš uštediš deset dinara za lekara. Pa ti vidi.

- Dobro mama kad sam ti rekla da za nedeljni ručak spremiš nešto čorbasto nisam mislila da ponovo skuvaš pasulj u kom ima više slanine i suvih rebara nego samog pasulja. Znaš koliko je to puno masnoća i nezdravo je za decu njegovog uzrasta tako kažu svi nutricionisti.
- Ma šta ti znaju ti nubicionisti, pogle ga kako je ubledeo i mršav je ko grana. Valja malo jaču hranu da jede, oćeš da ti zakržlja daleko bilo. Moj unuk ima da jede samo najbolje kad dođe kod bake a i vidi ga kako sa užitkom jede. Ih ljubi ga baba!
- Nutricionisti mama, znaš oni su se školovali za te stvari. Valjda oni bolje znaju od tebe. Umesto da skuvaš čorbicu od brokolija ili karfiola, nešto od zelja ili spanaća i malo nemasne piletine ili još bolje nešto od soje ti udarila po masnom.
- More slušaj ti mene dete, ne znam ja ti tvoji što su završili te škole koliko dece imaju, ja sam vas petoro uspešno odgojila i svi ste mi zdravi i lepi fala Bogu a da te brokolije niste ni okusili. Od pasulja dupe ljulja a od te vaše supe nema dupe! Je l' tako pile babino? Samo ti ručkaj i pusti ovu tvoju majku mnogo ona voli da pametuje.

   

I ja isto

Najčešće izgovorena laž na prvom sastanku.

   

Papska greška

Veća i od kardinalne.

   

Ivin voz

Dečija pesmica sa gej prizvukom koja objašnjava kako se neki zadihani Iva zakačio u vozić sa čak sedmoricom drugova. On je, kao potpuni pasivac i dupedavac, bio lokomotiva dok su ostali istovremeno i primali i davali osim poslednjeg vagona koji je samo aktivan - osim ako nije ubacio dildo ili neku perušku u dupe, čisto za ukras.

Da stvar bude još gora, ove gej orgije i kačenje po principu kurac u dupe odvijaju se na sred ulice, dakle na javnom mestu, gde je bludničenje strogo zabranjeno.

mama: "Iz kuće je istrčao na ulicu Iva" ...
klinac: Mama, mama, zar Iva nije žensko ime? Ima jedna Iva kod mene u vrtiću!
mama: Jeste žensko ali može da bude i muško. Uniseks! Mora da je ličio na devojčicu kad je bio beba. 'Ajde dalje "sav zadihan zahuktao k'o lokomotiva" ....
klinac: Mama, a od čega je zadihan kad je tek istrčao iz kuće?
mama: Nemam pojma ... "videli ga drugovi, pa za njim i oni, potrčali, zahuktali k'o pravi vagoni ... ćihu, ćihu, ćihu-hu" ...
klinac: Mama, zbog čega je to huktanje? Šta oni rade?
mama: Ne znam, to je onako bezveze.
klinac: A što tu nema drugarica nego samo drugovi?
mama: Nisu ih zvali! "Sad ulicom tako juri ta čudna kolona, to voz Ivin putuje sa sedam vagona" ...
klinac: A kako su se oni prikačili jedan za drugog?
mama: Mppfffff! Menjamo pesmu! "Na kraj sela žuta kuća" ...
klinac: Jel' to ona bolnica gde čike vade bubrege?
mama: Ipak ćemo nešto drugo! "Razbole se lisica, suši se k'o grana" ...

   

Prvi put

Prvi put je nešto posebno i zato moraš da odabereš posebnog princa. On mora da bude pažljiv i nežan prema tebi. Za to ne sme niko da zna, jer to je vaša mawa swatka tajna. Mislim da nije uvek tako kako pričaju drugarice, prvi put je uvek nešto posebno.

Zamišljam ga kao predivan vatreni zalazak sunca, ka kome ćemo odjahati moj voljeni princ i ja na njegovom belom konju. Nadam se da će to biti Marko iz pete gimnazije - reko mi je da me voli, i videla sam u njegovim očima da je bio iskren.

Jedva čekam moj prvi put.

Maki ako ovo čitaš, javi se!
Kissic

   

Redakcija "Joy"

Grupa žena (i par muškaraca) koja samo fizički živi u Srbiji, a duhovno doručkuje ceđenu pomorandžu kod Tifanija, pije kafu bez kofeina u Monte Karlu, šopinguje u Milanu, ruča slatkokiselo prkno od jaka flambirano konjakom u Londonu, sere u Berlinu, ludo se provodi i pije koktele sa trodnevnom omudinom pande na Ibici, iznenada upoznaje osećajnog Mirka, menadžera koji obožava Ligu šampiona, bezalkoholno pivo, skvoš i PES, zaljubljuje se na prvi pogled i to objavljuje Tei, Mii i Lei na ručku, onda ciči, skače i pljeska rukama sa njima, kupuje izazovni "Victoria's secret" donji veš, pali mirišljave sveće po sobi i pušta ambijentalnu muziku, senzualno vodi ljubav sa Mirkom u 37 neverovatnih poza za poboljšanje seksa, zatim otkriva da i on voli Kejt Hadson i da tiho jeca na kraju "Titanika", biva isprošena na vrhu Ajfelove kule, "Da! Da! Da!", angažuje Vladanku Celić za dizajn venčanice i tu im se život završava.

Mada se može završiti mnogo brže i svrhovitije, neočekivanom pojavom melodija Edvarda Ojdanića na plejeru za vreme sastanka redakcije.

   

Punto

Uzvik oduševljenja ortaka iz kraja, prilikom privođenja starije maloletnice.
Svojevrsno kuraženje 'oćnog ali nesigurnog delije.

- 'oće Sandra kod mene da dođe večeras. Da li da je sobaljujem? Jebi ga, tek joj šesnaest ...
- horski: Ma pun'to, bedo!!
- Hm, nisam baš siguran. A, i muči me, ćale poručnik i trojica braće?
- Šta, i oni hoće?

#226
+15358
361
definicija