Prijava
   

Ćuti, čuće...

Slogovi koji celog života tuku po glavi kao pesnice. U samo par tonova stane tolika moć da potkreše krila i gravitacijom prizemlji zanesenjaka koji je sebi dao puno za pravo. Uz ove reči se raste, zri, i stari. Nauče nas strahu, strepnji, strasti... Kao droga, pojačavaju intenzitet svega što nas zaposeda u trenutku pre. Istovremeno, sprečavaju eksploziju.

Ćuti, čuće mama da krademo šećer i kakao i mešamo ih u šoljici za kafu. Ćuti, čuće komšija da smo mu na trešnji. Ćuti, čuće učiteljica kako šuškamo dok prepisujemo. Ćuti, čuće profesor kako bežimo sa časa. Ćuti, čuće moji da si mi pod prozorom, da si mi u sobi, da si u meni! Ćuti, čuće rodbina. Ćuti, čuće žena da sam u kafani. Ćuti, čuće šef da opet kasnim. Ćuti, čuće deca. Ćuti, čuće neprijatelj. Ćuti, čuće prijatelj! Sine, ćuti, zidovi će čuti, zidovi će reći. Ako ne čuju, a onda nebo će čuti, vrag će mi ga znati. Ćuti...

   

Nemam šta da tražim

Izraz koji se nameće nakon realnog sagledavanja nepovoljne situacije, konkurencije i njihove stvarne moći. Podvijanje repa i okret nazad. Luzerski ali pritom i najekonomičniji pristup. Bar se nisi cepao kroz regularni tok i produžetke pa pao tek nakon penala.

- Jesi pokušavala nešto?
- Nemam ja šta tu da tražim, on se već muva sa Cecom.
======================================================================
- Druže a što nećeš da odemo u ''Studio'', znaš kakvih riba tamo ima?
- Ima, da... ali znajući našu psiho-fizičko-finansijsku strukturu, zar nije očigledno da nemamo šta da tražimo tamo?
- U pravu si. Idemo na kej, bar ćemo imati pet puta više kinte za pivo.
======================================================================
- Šta nam možete reći, kakve su šanse gostujuće ekipe?
- Pa realno... na našem terenu i pred našim navijačima nemaju šta da traže!
======================================================================
- Prijavio sam se na jedno takmičenje na Vuki, definisanje novog slenga... ali kada sam video kakve su tu veličine i ljute glave, shvatio sam da nemam šta da tražim tamo. Iz čistog poštovanja prema organizatoru napisah nešto.
- Ajd' ne tupi, pokidaćeš, nije definisano!

SK 2016

   

Spekulativni motiv roditeljstva

Predviđanje budućnosti i uloge roditelja karakterističan za skoro sve mlade ljude. Nekad kad zabodeš pivo u parku, a pored tebe prolazi mladi ćale i šeta klince, desi se da počneš da zamišljaš sebe u toj ulozi. Ili kad čuješ komšijsku decu ujutru u šest kako histerišu što još nije počeo Sunđer Bob. Tad uveravaš sebe kako ti to nećeš da dozvoliš. To je to.
E sad, postoje dve glavne karakteristike vezane za ovaj fenomen:

1. Svako sebe zamišlja kao do jaja roditelja, a decu kao do jaja decu. To je tako po difoltu.
2. Nelagodnost koja se javlja kod muških spekulanata, a vezana je za žensku decu. Nema ništa gore nego da zamisliš svoju adolescentnu ćerku, pripitu i u društvu napaljenih tinejdžera. Svašta ti prođe kroz glavu.

- Brate, razmišljam nešto skoro... Znaš li ti kakav ću ja otac biti?
- Kakav?
- Najbolji! Deca će me obožavati, prosto vidim to.
- Hehe, a i ja sam razmišljao o tome. I ja ću da budem baš do jaja ćale.
- Hehe. Kad klinac poraste malo, pa igram fudbal s njim. Pa uzemem godišnji, odvedem ženu i decu na more. Pa se kupamo tamo, vodim klince na sladoled, učim ih da plivaju...
- E, to ti je život.
- Da. Pa posle kad porastu, vodim ih u školu, pomažem im oko domaćeg. Pa usmerim dete ka sportu, da se razvija pravilno. Verovatno neko plivanje, tako nešto. Hoću i da budu samostalni. I posle isto tako, neću da im branim da piju i puše. Neka ih, tako sam i ja kad sam bio mlad.
- E jes, da puše.
- Pa šta, brate. Provaliće oni da ne valja to.
- A šta ćeš ako budeš imao samo žensku decu?
- Što?
- Pa, brate, ono... Zamisli imaš sina, pa ga vidiš kako šeta neku curu. Sve ti dođe milo. Pa još dođe kod tebe i kaže ti: Uh, ćale, kako sam jebao onu malu noćas! Hehe, sin je to!
- Hehe, istina...
- A zamisli dođe ti ćerka tako, pa ti kaže: Uh, ćale, kako me Peca odvalio od kurca sinoć, još me pička boli!
- Dobro, bre, seljaku jedan! Pa nećeš tako s detetom da pričaš! Jebote, kakav si ti retard...
- Ja ti ozbiljno pričam. Zato ja neću žensko, samo muško. Tebi svejedno?
- Normalno.
- E, a zamisli onda dođem ja za vikend kod tebe s decom. Nismo se videli deset godina. I tu roštiljanje, piće, zajebancija, a ovaj moj mali uvati tvoju ćerku i ubije je od kurčine, tako da joj...
- Alo, bre! Ti gledaš da ti razvalim tu vilicu poganu?!
- Šta ti je?
- Šta šta mi je! Šta šta mi je! Koga da jebe tvoj sin!?
- Brate, ti si puko. Zajebavam se, koj ti je kurac!
- Pa šta se zajebavaš s tim, nije to za zajebanciju. Jebote...
- Ti ko da istina imaš ćerku.
- Ma jebi se.

kraća pauza

- On da jebe moju ćerku...
- Još razmišljaš o tome? Rekao sam ti da sam se zajebavao.
:imitirajući glas sagovornika: - Moj sin jebe, njenjenjenjenje, jebač, njenjenjenjenje.
- C, koji si slepac.
- Ti si slepac. Tvoj sin jebač! Na koga?! Na tebe? Ti si jebao zadnji put dok još evro osamdeset dinara bio! Sledeći put ćeš da jebeš kad opet bude bio osamdeset dinara! Znači nikad!
- Puši kurac, jebala te deca.

   

Crnac mi je ukrao kola!

Crnac mi je ukrao crnac!!

Crnac mi je crnac crnac!!!

   

Van Persi

Personifikacija nezahvalnosti. Apsolutni minimum čojstva. Kvantum neljudskog.
Za neupućene, Gospodin Stakleni je prvih 7 sezona u Arsenalu proveo kudikamo više vremena na rehbaliticijama od raznoraznih povreda nego na terenu i uredno primao astronomsku platu po ugovoru, bez pridika navijača i uprave. Osmu sezonu je odvalio i konačno pokazao sav svoj raskošni talenat. Na kraju te sezone iz bajke je, takođe, pokazao kolika je nula od čoveka i prešao u rivalski klub za šaku dolara više.

Međunarodna tabela merne jedinice nečoveštva:
- Milko Đurovski (odličan igrač, ali budala) = 0,5 VP
- Stojković golman (dakle, golman) = 0,8 VP
- Tole Karadžić (fudbalski licimur, ovdašnji) = 1,3 VP
- Vuk Branković (izdajnik, nabeđeni) = 2,2 VP

   

Zarazno

Nešto što lako ulazi pod kožu. Bilo šta u dijapazonu od kikirikija i čipsa u bioskopu do jebenog pajda. Stvar na koju je se lako navući, privremeno ili trajno k'o Lukas na gudrovinu.

- Buraz, makni taj kikiriki od mene, jebeno je zarazan, sav se izmastih.
__________________________________________________________________________
- Fra Pauline, osim što sodomizujete maloletnu čeljad, šta još radite u slobodno vreme?
- Obično slušam Deicide, ta zika je prilično zarazna.

   

Revija stoke sitnog zuba

Još jedno od bizarnih i čudnih mesta gde su se pre ere fejsbuka upoznavali budući supružnici iz dijametralno suprotnih krajeva zemlje. Žitelji tih udaljenih krajeva na prvi pogled nemaju veze jedan s drugim, osim što oba kraja dele strast prema stoki sitnog zuba, pa su posetili tu reviju, gde su se upoznali sa ljudima iz suprotnih krajeva države i onda se možda rodila i neka ljubav.

- Meni je keva iz Kaknja, a ćale mi je iz Velikog Gradišta.
- Pa gde su se to upoznali, na reviji stoke sitnog zuba u Probištipu?

   

Ne puštati blizu Brankovog

Dijagnostički posprd za likove koji su ispunili sve uslove za ostvarivanje teške depre.

Prvo da se ne lažemo, nema osobe koja nije makar jednom u životu pomislila kako je to sebe lišiti života. Nešto je manji procenat onih koji su to ozbiljnije razmatrali, ali nimalo je zanemarljiv procenat onih kojima se takva ideja motala po glavi u visokorizičnoj meri, a nekako se o tome uglavnom razmišlja prilikom pešačenja preko Brankovog mosta. Posao pravih prijatelja je da kod ovih drugih i trećih na vreme reaguju, pa makar i posprdnom metodom iz naslova i tako spreče da ugroženi priđe blizu najpopularnijem mestu za samoubistva u glavnom gradu.

Definitivni razlozi za onaj kobni korak mogu biti raznovrsni - zbog kladže, zbog korpe najveće ljubavi, zbog toga što tripuje da je nekom na teretu, zbog mace na vratancima, zbog što ima muda, zbog što nema muda... ali uvek se kao krajnja destinacija nameće isti most. Okej, ne mora se skakati samo s Brankovog, narafski, al' da ga jebeš, ipak je letenje sa pogledom na Kališ najupečatljivije, a uz to je i najveća verovatnoća da će te neki tinejdžeri sa već spremnim kamericama snimiti i postaviti na Jutjub, što nije zanemarljiva stavka... to, da se ode vit stajl.

- Simke, šta ti je? Izgledaš kao da te je poplava izbacila.
- Ostavila me je Slavica pre dva dana. Otišla je sa joga instruktorom. I to dve nedelje pred naše venčanje!
- Dakbe, bratori, ali mojne da tuguješ, nije smak sveta.
- Onda mi umrla i baba sinoć.
- Fali baka, a? Jebi ga, samo nek je redom.
- Još za kraj i Vaslui došao iz iksa.
- Auuu, jebeno! Aj vidi nemoj ovih dana da ideš peške preko Brankovog, ljubi te brat!

   

Mag blogovanja

Tatko na internet. Virtuelni nadčovek. Svoju natprosečnu inteligenciju potkovao širokom erudicijom, a usavršio korišćenjem novih tehnologija i advensd skilom pretraživanja. Lik koji će svojim britkim stilom nepogrešivo analizirati bilo koju pojavu, u bilo kojoj sferi, u bilo koje vreme. Sa izuzetnim zadovoljstvom će podeliti svoja znanja i iskustva sa vaskolikim digitalnim življem i možda već ove godine dobiti treću nagradu za tvit nedelje iz oblasti ''Manjinska prava u Srbistanu''.
Obično bubuljičavi štreber željan pažnje, sa hipsterskim đozlucima dioptrije ekvivalentne sibirskoj temperaturi u rano proleće.

Mlad mesec: Dragi Maže, interesuje me Vaše cenjeno iskustvo sa uzimanjem ajsa?
Mag: O, Mlad mjeseče u prvoj četvrtini (gledano u tepsiju bureka u smeru kazaljke na satu, hnjo, hnjo), u zao čas odluči se ti konzumirati vaki dspi! No, reći ću ti da odgovor krije se u postu od 12Kb na jednom serveru lociranom u gradu Katmanduu, na dva dana guglanja virusnim poljima fajervolovima zaštićenim, dakako. Tamo jedan joga-šaman-nirvana-guru-šesti-dan napisa sitnu knjigu indžijelu koja tebe interesovati bi mogla. Ako, pak, neuspešan budeš u misiji ovoj, vrati se k meni i Mag prosvetliti tebe će! Haug.

- Alo, Uki, imam neke klince punišiće ovde u kraju, radili bi ajs. Je l' imaš ti to na lageru i kak'e su haludže?

Definicija je pisana za TDZP

   

Lapot

Lapot je drevni srpski ritual javnog ubijanja starih i iznemoglih - preteča slešer filmova, samo sa pravim žrtvama. Da su imali kameru i snimali, zvalo bi se snaf. Tako napuni baba 80 godina, nema više vajde od nje, samo sedi i jede sira, ništa ne može da radi, izlapela, nervira ukućane. Onda ukućani postignu dogovor da je izmasakriraju i jednog dana joj kažu: ''Baba, idemo u varoš!'' A u varoši se sjatili brđani sa kopačima, sekirama, satarama, kocima i toljagama. Ponesu i ukućani svako po nož, sekiricu, šilo, iglu za pletenje, ko ima martinke ponese martinke, ko nema - može i truperke, sukaljku i sve čime možeš dobro da opaučiš (da je postojala kompanija ACME, verovatno bi kupili specijalnu palicu za prebijanje baba). Kad stignu u varoš, posade babu na stolicu, izljube se s njom srpski triput, a onda udri, šutiraj, mazgaj, bodi, seci sekirom ruke noge, vrši liposukciju, deri kožu, krv pljušti na sve strane, i sve tako dok ne naprave od babe kašu.

Onda svi odu kući srećni i zadovoljni, a naročito babini ukućani.

Severni narodi su imali drugačiju verziju. Stave babu/dedu na santu leda i samo gurnu santu u smeru otvorenog mora. I dan-danas nalaze konzervirane babe i dede koje plutaju po ledenim morima.

- Dete, pomeri se da prođem!
- Beži, bre, babo, da ti sad ne priredim lapot!
-------------------
- Gde si, baba, što si se snuždila, k'o na lapot da si krenula!

   

Popušiti kurac života

Proći kroz sito, rešeto i filter papir govnjive egzistencije. Ići životu uz i niz karinu periodično, do momenta kulminacije.
Po rođenju, Pušača Kurca Života je keva čedomorka ispustila u pomije. Dok su deca njegovog uzrasta hasala kozje brabonjke i sapun s ukusom šumskog voća, on je bio poteran da ratuje u samom prknu sveta, gde mu je šrapnel trajno izdepilirao leđa, noge i mošnice. Osedeo pre treće decenije života, ženio se, razvodio, kotio. Ne računajući brakove, prošao kroz još nekoliko ratova.
Dok bi svetina radije punila stomake pivčugom, on bi nalivao izbušenu jetru vinjakom dok mu se kutnjaci ne rasklimaju. Menjao žene i vere kao gnojave zavoje, selio se kao stidna vaš, spičkao svu imovinu na trke kerova, a pritom uspeo da zadrži zajebani aristokratski podsmeh ispod mašću natopljene bradurine.
Dovoljno inteligentan da shvati u kakvo je ništavilo i sedam jegera svet zabasao, a dovoljno mudovit da odsluša kompletnu diskografiju Pepersa, povući obarač mu i nije bila toliko mučna radnja.

- Gospodine Hemingvej, nemojte, život je lep!
- Mršći sinak. Kad budeš ispušio karinu života, javi se. Vrati Asklepiju petla što mu dugujem i reci Šakiri da ne briše zid. Ameno!

Usledi pucanj, a na španskom zidu ostade falusoidna fleka kolorita grimiznog.

   

Sloboda Mićalović

Devojka koju nećeš jebati.
Put do kubnih santima njene rumene sluzokože zajebaniji je čak i od osme misije sa Zergovima u Starkraft kecu (ako znaš o čemu je reč, nadu ovde ostavi). Mikroskopske su šanse čak i da dođeš do nivoa na kome bivaš baždaren od strane aristokratskog oca joj njenog. Ako li dospeš dotle, gospodin Mićalović, sa svojim medivl-vizantijskim imenom za čije izgovaranje tvoje paorske čeljusti nemaju odgovarajuću anatomiju, postaviće ti sledeći rafal uslova koje moraš ispuniti, kako bi utvrdio tvoju dostojnost svoje šćeri-mezimice:

Da ne piješ
Da ne pušiš
Da ne gledaš fudbal
Da ne psuješ
Da pričaš bar 3 izumrla jezika
Da imaš mesečni prihod po članu porodice preko 150K
Da imaš 0% izroda u porodici
Da si AB+
Da si kršten
Da si kršten u Ravanici
Da ti je askurđel napisao "Načertanije"
Da imaš barem jednu Mogšinu defku međ omiljenim

   

Insajder o Vukajliji 1

Nedelja, 11. septembar 2011. U 21:00.
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena.

Naša hrabra istraživačka novinarka Brankica Stanković ulazi u mračne hodnike Vukajlije gde će pokušati da odgonetne neka od najbitnijih pitanja. Ko je Kaizen? Zašto se svi boje moderatora i da li su oni stvarno Kaizenova policija koja guši slobodarski duh ovog sajta, surovo se obračunavajući sa neistomišljenicima? Da li se na Vukajliji stvarno planira državni prevrat i ko je Gorila? Da li je to jedini borac za pravdu na sajtu ili je samo ucenjivač koji hoće Kaizenu da uzme pare?
Ko su Gorilini Svedoci? Da li sile mraka planiraju Kaizenov atentat? Da li je istina ono što tvrde Kaizenovi protivnici da je on zajedno sa Moderatorima uhapsio Caru, jednog od lidera destruktivne struje Kaizenovih protivnika i drži ga u svom privatnom zatvoru u Donjim Pičkovcima ili je Cara ustvari Gorila? Da li je kult Radeta Lackovića samo još jedna u nizu sekti koje su nastale na Vukajliji ili religija koja će na kraju ujediniti svet i šta o tome misli Srpska Pravoslavna Crkva?
Saznajte u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena.

Muzika iz filma terminator 2

Brankica Stanković: Kada se saznalo da ću raditi ovu emisiju meni je odmah prećeno i to još više nego kada sam radila emisiju o navijačima. Morali su da mi dodele duplo obezbeđenje. Tamo se dešavaju strašne stvari.
Kaizen: Ucenjen sam od strane Gorile i znam da ima svoje ljude na sajtu koji mu pomažu. Istraga je u toku i mora da se utvrdi ko je umešan pored njega u celu ovu priču.
Ivica Dačić: Napad na Vukajliju je napad na državu i to ćemo zajedno sa Kaizenom sprečiti, a krivce ćemo osuditi na velike zatvorske kazne. Gorila je kriminalac i anti-državni element.
Kizo: Vukajlija je sajt koji finansira Vatikan i Papa, Kaizen je Hrvat, a Gorila Šejpšifter. Novak Đoković je takođe Hrvat jer Srbi su dečki koji ne znaju igrat tenisa.
Zyclon: Prvo moram samo da pomenem da sam primetio česte greške u izgovoru Brankice Stanković kao i svih njenih gostiju i mislim da je to apsolutno neprihvatljivo, pošto televizija koja je veoma popularna treba da promoviše pravopis i ispravnost govora a ne da podjaruje nepismenost naroda, koje je i ovako na jako visokom nivou. Dalje, smatram da je potpuno neprihvatljivo praviti emisiju na nekim polunagađanjima a predstavljati ta nagađanja i polunagađanja kao neke dokaze jer dokaz treba da bude nešto čvrsto i opipljivo a ne spekulacije, pošto je takođe poznat sindrom u našem narodu “Što je bilo na TV-u, to mora da je istina”, i služiti se tim verovanjem naroda je krajnje podmuklo i veoma neprincipijelno. To je sve što imam da kažem.
StefanKostić: O meni kruže razne priče na sajtu, kako se trtim da postanem moderator i želim odmah da kažem da to nije istina i nije istina da sam ja drukao grupu koja je pokušala da svrgne moderatore da bi im se ušlihtao i postao Mod. I po stoti put ponavljam i podvlačim, NE ZNAM GDE JE KULEN!!!!
Black Hole (Moderator): Kostiću ajde idi grli sekvoju ili još bolje, što bi rek’o Jogurt, onako iz duše, idi mešaj malter.
Johnny Kurajber: Ja nemam pojma šta se dešava, ja sam samo došao da vidim da li mi je bejbe tu i želim samo da napomenem NAPRED PARTIZAN. Ovaj, Brankice nisam ja navijač, ja gledam iz fotelje i to. Nemam pojma o nikakvim izlozima, incidentima i tako to. Nek’ uđe u zapisnik.
Ella Kurajberka: Ej srećak tu sam.
Johnny Kurajber: Dušo bež’mo na PVT, evo sa’će hapse.
Roki Bilbao: Ja sam išao ulicom, a dan je bio siv i kišovit, kao i moje misli. Tada se ispred mene pojavio Rade Lacković, dotako me prstom po čelu i nebo se razvedrilo, a moje misli su postale najzad jasne i sve sam video. Obećao sam mu da ću širiti NJegovu reč i tako postah prvi Apostol Radetov, jer On će ujediniti svet i neće više biti rata i gladi a vladaće samo pesma.
Patrijarh Irinej: Ta nova vera je jako opasna i apelujem na ministra Dačića da joj stane na put jer je moguće da baš odatle potiču grešne misli ljudi koji obitavaju na Vukajliji. Glavne krivce pohapsiti a zalutalo stado ćemo mi vratiti pod svoj okrilje.
Dankan Ferguson: OOOO POŠTAREEE, HOĆE DA TE ZABRANEEEE, DA BI STRAJA BIO PRVIIIIIII, HAPSE SVE S VUKAJLIJEEEEE.
SMarko: A đe ja znam šta se događa, ja znam samo da sam lijep i za ostalo me baš briga.
Električar: Mene ako neko iznervira, ja samo uzmem kalaš i najebem mu se mile mame jer ja sam Krajišnik i nije istina da ne znamo gde ćemo na prelo.
Samhain: Mene moderatori non-stop hapse jer tvrdim da je Sinanova muzika lek za ranjeno srce, ali ja uvek izađem sa mardelja i nastavim isto. Ne može mi niko ništaaaa, jači sam od sudbineeee, ne čekaj, to je Tarmi Rićmi, ma i on je dobar, mogu samo da mi pušeeee, oni što me ne voleeeeee.....
Buttinacookiejar: Alo bre decxko Brankice, zašto to radiš? Zašto praviš tako glupe emisije decxko? Opameti se više.
Boris Tadić: Ja se unapred izvinjavam svima koji će ovo gledati, jer ne znam da li će tu biti nečeg za izvinjavanje, pa da to uradim odmah.

I još mnogo toga, u emisiji Insajder – (Ne)moć Kaizena. Večeras u 21:00 samo na B92.

   

Nedrž

Nedrž ti je jedno posebno stanje. Sve te nekako svrbi, ne drži te mesto nikako (tako je ovo stanje i dobilo ime), često ne možeš ni da znaš šta ti je tačno, al znaš da ti je neki andrak.

Mlade ljude nedrž često i obavezno hvata. Negde oko dvadesete i traje do jedno dvaespet godina. Momci idu po parkovima i kafanama, piju, neki se i biju, prave budale od sebe, a devojke telefoniraju po ceo dan, objavljuju slike na Fejsu, neke i piju, i misle da prave budale od sebe.

Nije nedrž u tom dobu povezan sa ljubavnim jadima. Jok. To se navikavaš na ono što jesi, sa blagom zebnjom od onoga što ćeš još malo da budeš, pa bi da uhvatiš još malo od života za koji misliš da prestaje u tridesetoj. Zato i preteruješ u svemu, misliš da će svemu uskoro da dođe kraj. Al onda, negde oko dvaespete, a nekad i kasnije, shvatiš da se živeti mora i posle, nađeš ozbiljnu vezu, završiš od škole šta si planirao, i onda u život. Prođe i trideseta a ti još živ. Čudo Božije! Ima ih i koji ostanu, koji padnu od tolikog nedrža, ko prvi i naslabiji borci koji se šalju da istroše neprijateljsku municiju. Šta ćeš, nije ni život za svakog.

Nego taman misliš da si ga ubio, pobedio, kad ono...

Drugi nedrž nastaje kad te pritisnu problemi kasnije. Žena, deca, negde i švalerka, računi, posao, sve je na tebi, a ti jedan. Svuda moraš da stigneš, sve da ispoštuješ, a samo dve ruke i dve noge. Čitao si po onim knjigama sa dvadesetak i kusur godina da će deca da pate ako im ne posvećuješ dovoljno pažnje, a znaš da će žena da preskoči plot ako i njoj ne posvetiš dovoljno pažnje. A na poslu noga u dupe ako ne radiš i prekovremeno, ima ih na birou kolko oćeš. A dan samo dvaeščetri sata.

Sve te svrbi ponovo, ko onda kad si bio mlad i prepun snage koju nisi imao gde da potrošiš. Samo što te sad ne svrbi velika koža u koju treba da porasteš, svrbi te to što ti je sve nekako tesno i malo, iskočio bi negde, a ne znaš gde, vrištao bi, al ne moš od sveta. I zato odeš u kafanu. U ovom drugom nedržu nije ti bitno toliko da si u gomili. Nekad ti je mnogo i lakše kad si sam sa svojom mukom. Pa onda opet sutra, pa sutra... Ako se iz ovog nedrža preneš, prenuće te žena koja će da kuka da si postao alkoholičar, ili deca koja neće mnogo da ti pričaju, ali ih brukaš i to jasno vidiš. Teško da možeš sam, nije ti više ostalo dovoljno snage. Ako se ne preneš... Nećeš da budeš ni prvi ni poslednji koje je život pojeo u četrespetoj i koji je umro u pedespetoj sam ko pas.

Zadnji nedrž, kad ove ranije nekako pregrmiš, dođe kad shvatiš da ti je vreme da putuješ. Više ti nije samo tesno, sve te nekako guši, ne ide ti se još, a vidiš da moraš. Odavno piješ po nekoliko lekova, brzo se umaraš, ne moš ni da pojedeš ni da popiješ više. Roditelji odavno pod zemljom, prijhatelji naveliko odlaze, one žene što si se nekad okretao za njima ili babe ili mrtve. Al ne ide ti se još. I krene gušenje. Nije fizičko gušenje, za to je odavno nađen lek. Šta da radiš ovde gde leka nema?

Ideš po parkovima, nađeš još jednog vršnjaka u nedržu kog ne podnosiš ko ni on tebe, al makar niste sami, jer se samoće plašite. Hteo bi da malo usporiš vreme, iako ceo dan ne znaš šta bi sa sobom od dosade. Hteo bi ako može malo i da vratiš, al si još odavno shvatio da to ne može, negde krajem onog zadnjeg nedrža koji si jedva preživeo, onomad u četrestrećoj kad te strefio infarkt. Zabaksuziš se, sipaš otrov svuda oko sebe i postaneš težak i sebi i svima oko sebe, kojima je ostalo mnogo više nego tebi. Ili postaneš hipohondar i teraš ih da troše to što im je preostalo na tebe. Niko ne zna ili ne može i neće da shvati šta te stvarno jede, a ti ne pričaš nikom, jer se plašiš. Nedrž te steže i guši, sve misliš ovog trenutka ideš, a živiš još jedan dan i proklinješ starost i ko je napravi.

Od ovog zadnjeg nedrža spasa nema, ovaj te prati do zadnjeg dana. Spusti se s tobom pod zemlju, pa kad se uveri da te je zemlja pokrila toliko da nemaš gde van, izađe i nađe nekog klinca koji tek ulazi u život, da i njega ovako iscedi.

A ti? Sad znaš. Uvek je bio tu. Ceo život, samo je umeo da se prikrije gad. Bez njega bi život protekao mirnije i bez muke, al i bez radosti. Bez njega bi živeo mnogo duže, al kome treba takav život? Jest, on ti je i najveći dušmanin i najbolji prijatelj, kako se pogodiš s njim tako ti i bude.

Odmori se, odslužio si svoje.

   

Mič

Univerzalni naziv za kvazi spasioce koji tokom letnjih perioda obitavaju na bazenima, adi i ostalim baruštinama na kojima ljudi mogu da se utope. Naravno naziv su dobili po čuvenom alfa mužjaku plodiocu bez konkurencije Miču Bjukenonu koji je sa prsatom Pamelom i još par prepički, poput švercera cigareta u bivšoj Jugoslaviji, devedesetih godina harao plažama Los Anđelesa.

U zimskim periodima dok normalan narod drka karu po kući, valja se po krevetu uz besciljno šaltanje kanala, i sa nestrpljenjem očekuje sezonu slava na kojima se u punom svetlu izvodi rekonstrukcija grčko-rimskih bahanalija, ova specifična i nadasve veoma retka vrsta ljudi, ili da kažem polubožanstva, u teretani vajaju svoja tela poput Mikelanđelovog Davida i vrše pripreme za ovaj ekstremno težak i opasan posao.

Nakon dugog i iscrpnog perioda, ko penzioner koji čeka prvi u mesecu, Mič je napokon dočekao leto i sezonu kupanja. Napokon je kucnuo taj čas. Sve vrvi od graje naroda, na radiju cepaju pedersko-letnji hitovi Saše Kovačevića i rumunski haus, dok naš junak zadovoljno sa svoje teniske stolice nadgleda dal je dobra, loptica koju je klinka koja šeta pored bazena, poput gazde pijane goste iz kafane, izbacila napolje. Posle nekog vremena Mič odlučuje da siđe sa svoje uzvišene pozicije kako bi obišao krug i uverio se da je situacija pod kontrolom. Isturenih prsa, ova mešavina Apolona i Adonisa, koji misli da je uhvatio Posejdona za muda, ponosno šeta dok mu se "Six Pack" namazan zejtinom presijava na suncu, magnetski privlačeći poglede napaljenih klinki, ostavljajući iza sebe oranicu u betonu koju je poput Marka Kraljevića izorao svojim iskvarcovanim topuzom. Uvek spreman da svojim kažiprstom zapreti klinčuriji koja skače u vodu, i to bezobrazno na glavu, ali obavezno tako da izazove oštre kontrakcije svog sveže izdepiliranog napucanog pektoralisa, a često ume i da svojom moćnom pištaljkom kao Pjerluiđi Kolina sprovede kućni red i opomene raju da lopta mora pod hitno da se eliminiše iz bazena.

Nakon završetka napornog radnog dana u vidu muvanja maloletnica, Mič sa suncobranom na leđima u stilu Taličnog Toma kreće ka zalasku sunca, naravno bez pljuge jer pušenje ubija duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini, dok ga klinke ispraćaju pogledom sa podeljenim osećanjima jer im je pobegao seljobus, a sledeći imaju tek za sat vremena.

-E matori davi se lik!
-Slushaj dechko, nemoj ti meni matori. Nemoj da me prekidaš, vidiš da barim ovu čku ovde.
-Da... ali lik se davi! Jebo te otac nenormalni!
-Šta da mu radim. Šta je ulazio kad ne zna da pliva. Nisam ja ovde da spašavam nego da izgledam. Uostalom samo što sam se namazao kremom za sunčanje.

   

Pomisliće ljudi svašta

Suptilnije i uviđajnije od "Matori šta koji kurac?" izraziti zabrinutost za svoj i sagovornikov društveni status usled neke radnje koju je učinio u javnosti ili promene stila koja je društveno neprihvatljiva i koja će ga na osnovu toga odmah svrstati u određenu socijološku grupu. Ovim izrazom mu ujedno želimo jasno staviti do znanja da bi smo trenutno radije stajali pored uber seljaka paprikara Radašina-ću te patošem, nego pored njega.

Jebiga, sedeo si kući, nisi znao šta ćeš sa sobom- livada u glavi, i odjedanput ti je bljesnula genijalna ideja koja je poput groma pogodila tvoje neuronske grane, da je do jaja izvući pramen a la Halid Muslimović, koga inače zovu "Plavi čuperak" i to ne zbog toga što je citirao Miku Antića prilikom gostovanja kod Lee Kiš ili Jelene Bačić Alimpić (nego upravo zbog tog ciganskog pramena), nositi flafičasto baršunastu majicu sa likom Milana Stankovića u prirodnoj veličini ili si pak gledao slike svog askurđela i pomislio "Kako mu jebački stoje ovi brčići. Hoću i ja takve!"

Šta? Kad može Bred Pit, Beks ili Džoni Dep da menjaju svaki čas izgled i da eksperimentišu, što ne mogu i ja!? Ali si zaboravio jedan sitan detalj, da su oni super uber svetske zvezde i da oni mogu da šetaju gradom i sa govnetom na glavi i biće do jaja kul i svi će početi da nose govna na glavi. Tako da matori ne eksperimentiši previše. Pomisliće ljudi svašta!

-Matori, šta je to? Šta si pustio te predratne brčiće ko Živojin Mišić?
-Što? Šta im fali?
-Pa ono brate... Pomisliće ljudi svašta.
-A šta će to da pomisle majke ti!?
-Šta će pomisliti? Pa šta znam, možda da si štreber, retard, nolajfer, narkoman, jehovin svedok, prodavac kirbija, sektaš, gestapo, da hoćeš da izvršiš državni puč ili da se digneš u vazduh na sred Terazija. Jel ti to dovoljno?
-Ma ajde ne lupetaj gluposti. Svi veliki ljudi u srpskoj istoriji su nosili brkove Vuk Karadžić, Marko Kraljević, Haris Džinović, Keba...
-Dobar dan momci. Vaše lične karte?
-Jel sam ti reko...

   

Osloboditi se stega civilizacije

Skinuti se go.

- ...ali mi je, na primer, Kjerkegor potpuno genijalan u svojim estetskim...Je li ja imam nešto u kosi kada ti tako stalno piljiš u mene, Milane, ili šta?!
- Ne, ovaj, ne u kosi, hehehe...:khm: Ovaaaj...Hoćeš možda da odgledamo neki film, a? Mislim da imam negde neku romantičnu komediju sa ovim...kako se zove...
- Molim?! Da gledamo ekranizovani profilaktik namenjen mediokritetnoj masi, sa isto tako mediokritetnim i detestno frivolnim Hju Grantom u verovatnoj glavnoj ulozi?! FUJ!
- Ok, u redu, ovaj, onda neki horor...?
- Holivudsku bednu vizuelizaciju ljudskih strahova koja ne može ni da se uporedi sa esencijom užasa u bilo kojoj pripovetci Edgara Alana Poa ne bih gledala ni da me to lično Artur Šopenhauer lično! Mada, on to nikada ne bi uradio...
- Uf...E, a gled'o sam pre neki dan odličnu, ali o-dli-čnu istorijsku dramu, radnja je smeštena u Francuskoj i...
- ...i ja nemam ni najmanju nameru da provedem dva i po sata sopstvenog života u gledanju pro-imperijalističkog kostimiranog filma, koji svoje gledaoce truje jakobinskom politikom Francuske 18-og veka! Da li si ti normalan, Milane?!
- Dobro, dobro, nemoj odmah da se ljutiš, hehe...'Ajmo onda u neki kafić na piće, ovo-ono...
- Bože, Milane, zbog čega ti tako očajnički hitaš da budeš rob socio-pavlovljevih refleksa, a?! Aman, čoveče, oslobodi se više tih civilizacijskih stega i barem jednom udahni vazduh kao slobodna individua!
- E, sad sam te konačno nešto razumeo, kurcu fala! A što, bre, odma' nisi rekla da oš taj film da gledaš, nego me tu zajebavaš, hehe?
- Pa, ipak sam ja sa Filozofskog, nije da to baš nisi očekivao, hihihi...E, i da me nafiluješ u nozdrvu posle, ok?

   

Romun

Rumunski cigan.

Bugarin.

   

Par gaća i dva para uspomena

Prtljag.

Veoma poseban prtljag. Onaj koji se nosi na put bez povratka. Sad, mnogi od vas će pomisliti da se radi o smrti, ali ne. radi se o bežanju. Odlivu mudrozbora i mudrosera. Sirotinji koja juri goli život, majstorima, profesorima, doktorima, običnoj i neobičnoj bagri koja je rešila da svoju sreću traži drugde. Da svoj znoj naplati i živi dostojanstveno,onako kako ovde nikad neće moći.
U ovo pobegulje se ne mogu uključiti i deca gastarbajtera. Ali njihovi roditelji mogu, ako su prvi u svoj porodici koji su rešili da odu. Niko se nije rodio sa željom da pobegne odavde. Jednostavno te nešto natera. Probudiš se jedan dan, shvatiš da imaš određeni broj godina, crnčiš i dirinčiš pošteno,baš onako kako te je pokojni ćale učio, a ni kučeta ni mačeta, ni roda ni poroda, samo trijestinu godina u guzici. To je sve što imaš. POla života proživeo, gde si bio-nigde, šta si radio-ništa. A godine idu sve brže. Strah, bes, ljutnja, pomirenje, misao, raspitivanje, odluka, i- pakuješ se. Gaće i jedna fotografija u ranac, a sliku dvorišta spakuješ negde u glavi, kao i boju starog crepa i miris lipe. I pičiš.

Da se ne vratiš.

- Kume, zvao sam te da se oprostimo.
- Šta kenjaš bre? U utorak idemo kod Miće Koze na roštilj, jes' zaboravio?
- Bez mene kume. Odlazim.
- Gde?
- Ne znam. Našao sam prevoz do Frankfurta, a posle ću da vidim.
- Kakav Frankfurt, koji ti je?
- Moram.
- Dobro, i kad se vraćaš?
- Ako Bog da, nikad.
- E, ne teraj me da uberem tarabu, znaš da umem da povitlam sa njom.
- Ozbiljan sam, kume. Nema meni ovde života. Ne mogu više.
- E pa fala kurcu ako je tako. Kad sam ti je govorio da to uradiš? Student generacije, 10 godina bez posla, živi u podrumu zgrade. Beži, samo što dalje. Evo ti 50 jura nek ti se nađe, nemam više.
- Nemoj kume, ne treba.
- Drži te pare i ne seri. Nek' ti je srećan put. Javi se nekad, da znam jel si živ.

   

Pasji život

U našem narodu sinonim za nekvalitetan život. Zašto je to tako nije mi jasno. Gledajući par džukaca koji se vrzmaju glavnom ulicom mog malog grada, došao sam do zaključka da je istina posve drugačija. Naime, pas (zvaćemo ga Mišo) crne boje, živi život kao lutalica. Iako mu status u našim očima nije zavidan, i nadležni ne čine ništa u cilju njegovog situiranja, čini se da to njemu ne predstavlja nikakav problem. Još ni jednom nisam prošao glavnom ulicom a da Mišo nije taslačio neku pohotnu kučku. Možda one nisu uglađene i fensi kao francuske pudle, možda se farbaju jeftinim bojama, ali poenta je da Mišo nikad nije suva kurca. Takođe, on nije ni mršav iako bi se to moglo očekivati od lutalice. Mišo nije gadljiv, strpljivo te sačeka da dovršiš burek na zidu ispred pekare, i zatim u slast pomaže onaj okrajak koji si bacio jer u njemu nije bilo mesa. Mišo nema problema ni sa kupanjem. Dok većina onih, koji svoj život ne kvalifikuju kao pasji, preko volje obave svoju nedeljnu dužnost, Šomi kupanje ne jebe i iz principa odbija pranje čak i vikendom. Mišo prezire njujorker fensere i iz tog razloga odbija da nosi odjeću. Mišo nema komplekse, i kod njega ona rabota slobodno landara i svima je na izvolte. Mišo je car i ja mu zavidim.

-Kako živiš brale?
-Pasji život, šta da ti kažem.
-A boli te kurac, može ti se.

#478
+6822
227
definicija