Prijava
   

Gospodsko kihanje

Kihanje bez stavljanja ruke na usta.

- Jer šta je gospodština nego realno sagledavanje situacije te djelovanje po donešenom zaključku, najčešće u svoju korist i korist sebi bliskih ljudi, ali samo ako nam moralna stana naše ličnosti to dozvoljava. To važi ako ste ispravna osoba i donosite zdravorazumske zaključke.
- Još veći level gospodštine je svjesno djelovanje mimo svojih PRIMARNIH interesa ALI IPAK u interesu npr. osvajanja sisate micike ili kakvog hedonističkog užitka koji će imati dugoročno blago-negativne posljedice. To je ok samo ukoliko imate istančan osjećaj za tananu granicu pretjerivanja ili ukoliko ste prirodni gosn i propadanje nije poznato vašim genima. To je kao neka polu boemska gospodština: jebo si, opijao se, slušao Tom Waitsa i glumio Bukowskog hodajući tri dana go sa nekom ribom po stanu, ali si osto sužanj bez love nakon par dana.
- Najveći nivo gospodštine bi bio hladnokrvno samouništenje za dobrobit drugoga, koji to nikada ne bi saznao. Ali to je već zajebani metafizički level, nedostupan sužnjima materijalizma.
- Dakle gospodština nije: dobar dan, doviđenja, izvolite prvi, ali je i to neophodna stavka. To bi značilo da seljaštvo nije gospodština. Gospodština je otvorenost i iskakanje iz normi, ali samo onih normi koje su štetne i za koje utvrdimo da su štetne ukoliko svojevoljno i gospodski u jednačinu ubacimo i logiku. Po principu: ako neko vodi pit bula trotoarom na povodcu od metar i nadomak ste čeljusti balave životinje, skonićete se metar i pol na travnjak i izbjeći svaku mogućnost kontakta sa zvjerkom, poprijeko pogledati vlasnika i odšetati zadovoljni svojim smislom za samoodržanjem.
- Jedan gospodin koji je svjestan da kihanjem izbacuje viruse i bakterije iz tijela, neće staviti ruku na usta jer će ih tako vratiti u svoje tijelo koje želi da ih se riješi. On će kihnuti sa strane sa izbačenom glavom napred da se brzim korakom udalji unazad nakon kiha, potpuno neopterećen posmatračima i bontonom. Ukoliko je u društvu naćiće kihoupijajući ćošak i materijal i kihnuti u njega i naknadno objasniti ljudima o čemu se radi. Znači ako vidite nekoga da kiše iz stava ski skakača na pola skoka sa rukama na leđima, uskliknite: GOSPODIN!

   

Odbrambeni mehanizam

Po definiciji, to je bilo koje sredstvo kojim se eliminišu emocionalna bol, destruktivni impulsi, pretnje samopoštovanju, neželjene misli, sećanja itd.

U praksi, to izgleda ovako:

Poricanje ili denegacija: To je kad te šutne devojka posle poduže veze, pa kad te ljudi pitaju da li si okej, ti kažeš da jesi, a u stvari si skenjan kao nikad. Posle izvesnog vremena počneš i sam da veruješ u to da nisi skenjan.

Potiskivanje ili represija: To je kad postoji doživljaj koga si u početku bio svestan, a onda ga zaboraviš, jer je mnogo bolan za tebe. Na primer, kad potisneš kako si se sa šest godina u vrtiću usrao u gaće, pa su ti se svi smejali kad ti se ljenk pojavio na guzici, a ti si plakao. Onda te posle 15 godina ortak podseti i navru ti sećanja odjednom.

Pomeranje: To je preusmeravanje agresivnih impulsa na prihvatljiv objekat. Tako klinca maltretiraju u školi i tuku ga, a on ne sme nikom da pisne, pa onda dođe kući i iskali bes na mlađem burazeru.

Projekcija: To je kad sopstvena neprihvatljiva osećanja opažaš u drugome. Na primer, ložiš se na devojku svog najboljeg ortaka i rado bi je karao, ali ne smeš da priznaš, pa nabeđuješ nekog trećeg ortaka da bi on to radio.

Reakciona formacija ili nadkompenzacija: To je pretvaranje neprihvatljivog impulsa u suprotnost. Na primer, imaš komšiju za koga znaš da je patološki ljubomoran i da te mrzi iz dna duše i da bi te najradije zaklao, a ponaša se suprotno uvek kad te sretne, i kezi ti se kao da si mu brat najrođeniji.

Izolacija ili intelektualizacija: Može se ogledati u razdvajanju osećanja. To je kad gajiš ljubav prema devojci, voliš je i poštuješ najviše na svetu, ali nikad ne bi bio u stanju da je pojebeš. S druge strane, karao bi većinu riba koje poznaješ i trsio bi ih u sise i u čmar, ali nikad ne bi mogao da ih voliš i poštuješ.

Identifikacija sa agresorom: To je usvajanje osobina osobe koje se plašiš. Tako su neki favorizovani zatvorenici u nacističkim logorima bili mnogo više okrutni prema ostalim zatvorenicima, nego sami nacisti.

Sublimacija: Pomeranje agresivnih nagona na nešto što je društveno korisno ili prihvatljivo. Tako neki stomatolozi svoj urođeni sadizam sublimiraju kroz društveno koristan rad - lečenje zuba, a u stvari, sve vreme uživaju dok ti nanose bol.

Racionalizacija: To je kad neko svoj sumnjiv poriv prikazuje kao plemenit. Na primer, kad učitelj-sadista tuče decu, a kaže da to radi samo zato da bi ona bolje učila. Ili kad devojka ne da dečku da joj svrši po faci, a onda joj on kaže kako je to dobro za kožu lica.

   

Gljivica

Ivica koji je zapatio neku bloeščinu pubične regije usled seksa bez zaštite.

   

Mačke

Životinja najsličnija čoveku mizantropu.

-Jebem ti mojih devet života, salamu, tunjevinu, februar i sve ti jebem! Ja ti rodjo više volim ljude nego mačke, ljudi su ti bolji od mačaka. Bar nisu pametni toliko kad nekome učine zlo, da znaju da čine zlo, za razliku od mačaka koje to znaju ali ipak to čine... Popišam se ja na ceo mačji rod, što nas sve ne spališe na lomači kad je bio srednji vek, odo da živim u Kini sa Kinezima!
- U pravu si potpuno, ja se samo nadam da će uskoro neka dzukela da izmisli neki mačji grip to jest kašalj pa da nas sve potamani!
-Pa da... pre neki dan, znači užas, ja išao ulicom, kad vidim nekog žućka iskenjo se a nije zakopao, to u naše vreme nije bilo, znao se red.
-Ma u pravu su Kinezi i dzukci sve!

   

Fudbalerčić

Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.

Bitno se razlikuje od fudbalera!!!

   

Prslić

Lik koji vari nedelju dana bez prestanka pa počne da se tripuje da mu je Putin video post jer je objavio JAVNO (public) na FB... i ne samo to, nego da su apsolutno svi na ovom svetu videli, od Trampa pa do njegove tetke u Somboru da smera da digne četničku revoluciju.

Svi moji pacijenti su prslići...

   

Ćore

Još jedan u nizu načina da oslovite lika sa kojim ste skoro kao prs' u dupe.

Izveden od matori => maćore => ćore.

- De si, ćore, k'o da su te krave lizale!
- Ma evo pločice lepim...
- Kondurom te klepim!

   

Cd rom

Ciga di-džej

   

Perverzne misli

Javljaju se kao posledica velike zagorelosti kod muškaraca. Prilikom svakog obracanja neke devojke, njene recenice, koje naizgled izgledaju sasvim normalno i obično, u glavi zagorelog slušaoca se automatski transformišu u raznorazne perverzije.

Devojka: Jao što su dobre ove cigare. Ne pada mi teško da dam pare na njih, jer ne pušim bilo koje.
Perverzni lik: Da, da. ( Hmm voli da puši. Blajvila bi mi ga samo tako. Ima tako pušacke oci. Kako povlaci ovaj dim, iskusna je. Verovatno hoce da mi ga popuši, jer kaže da ne puši bilo šta, a moj je tako veliki i debeo. Nego ne zna kako da mi kaže.)

Devojka: Jao pa ti si baš fin. Mogli bi da budemo najbolji drugari.
Perverzni lik: Pa može, naravno. ( Aha, hoce da budemo na kurac u dupe, pa stavicu joj ga u dupe. Najbolji drugari, extra, znaci samo je zamolim i ona ce mi blajvi. Kako je prepredena, a samo hoce da ostane u formi. Nije naivna ni malo)

Devojka: Ja sam u Beograd došla da studiram i da se provedem. Cula sam da su lude žurke ovde.
Perverzni lik: Jesu, naravno. ( Kakva je ova mala. Oce da se jebe na keca. Ne bira ni mesto ni vreme. Zato je došla ovde. Takve su najbolje. Želi kurac, vidim joj to u očima. Kakve žurke, ona je željna krvavih orgija)

   

Devojke koje sve rade kako treba

Lepa je. Ima dečka. Fin momak, naravno. Duga veza. Neke dve-tri godine, nešto tako. On prati fudbal, ona lakira nokte. Voli decu. Drži (uspešnu!) dijetu. Karakter joj je jači od upornosti Bore Drljače, tako da ni pod kojim uslovima neće jesti posle šest popodne. Možda se ne udubljuje u avanturističke crtica ljubavne romane, niti ih čita nešto mnogo, ali zato, brate mili cepa ekonomije i te neke finansijske nauke na ekonomskom fakultetu u Novom Sadu. Ne šali se nešto mnogo, ali ume uvek da prepozna kada da se nasmeje, a mama joj puca od ponosa. Naravno, voli more. I sunce i školjke i to sve. Sve jebeno ide kako treba! S-V-E! Skroz po pravilu. Baš onako kako je neko preterano smoren nekada davno napisao napisao iz ko zna kog razloga. Mislim da se taj samo zajebavao, iskreno. Ono, kontam, ajde da ugradimo neke standarde koje niko neće moći da poštuje, pa onda da gledam ljude kako padaju u depresiju, hehe, ALI PRC, ZA'EBO SI SE, CURA SVE TO POSTIGLA, nadam se ne na račun mentOlnog zdravlja.

Još samo posuti šljokicama, u pozadini pustiti Sergeja i umotati obojenim celofanom iz Turske i dobijete tipičan primer alfa ženstvenosti. Simpli febjulus.

-E, bubim te, idem sada na hor, posle na faks, pa onda na ples, pa onda u svemirski brod da pozdravim mog bubilija, pa onda da se spremim, ništa, onako na brzinu samo i onda da upišem one dve desetklice, pa na aerobik. Ti?
-Evo..... Idem da sedim u kući i gledam onu epizodu sa Molderom kad se neki lik ubaci u njegovo telo i onda krene da živi njegov život i uzme da se kida kad vidi kakav je Molder neviđeni jadnik. Mnogo volim tu epizodu.

   

Ispovedaonica

Mali prozor na kupatilu koji je tako idiotski napravljen da gleda komšiji direktno u dnevnu sobu. Kad god udjete u kupatilo videćete njega, i nećete znati šta da radite u toj situaciji.

Zdravo komšija.
Dobar dan, kako je?
Evo nije loše, kenjaš malo a?
A malo, valja se.
Jašta.

   

Bog će da ti plati

Idem ti ja tako jednom kroz šumu, kad odjednom neko pištanje začujem. Pogledam bolje šta je to, kad ono jedna guja pišti u procepu, ni tamo a ni ovamo. Uzmem granu, razmaknem ono stenje, guja ispuzi, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin zmijskog cara, i moj otac će doći da ti pomogne.
Idem ja dalje kroz šumu, preko potoka prelazio, kad ono odjednom u vodi nešto se šareni. Šta li će to biti, pomislim ja, kad imam šta videti: davi se leptir, veliki ko šaka čovečija. Ja se sažalih, pružih mu granu, on se uspuza uz nju, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin cara svih leptirova, i moj otac će doći da ti pomogne.
Izađem ti ja iz šume, kući se vraćao, kad ono na pešačkom prelazu ugledam gde stoji jedna baba sa hodaljkom, ne može puta preći nikako. Ja se sažalim, pod ruku je uhvatim i preko puta prevedem. Tada baba ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si mi danas pomogao. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam ćerka majke svih baba, i moja majka će doći da ti pomogne.
Prođe otad nekoliko godina, na sve te zgode ja sam bio i zaboravio, a zviždukao nisam nikako, ni da se zaboravim pa da nešto zasviram, jer sam neveseo bio, neka beda došla među narod, porezi i nameti se nakupili, radi i radi po ceo dan, ne možeš golu decu prehraniti, a kamo li da za tebe nešto ostane. Još mi žena umre od čume nekakve, deca mi ostaše, a ja ne znam šta ću s njima. I jednoga dana, zbog duga banci, na doboš kuću i sve u kući mi stave. Deca plaču, kažu: Tata, kako ćemo mi sada? Ja im velim: Strpite se, moji siroti, odoh ja da pitam majku. Čudno me gledaše, al ućutaše.
I krenem ja u goru, a sve u nedrima stežem konop što sam ga krišom iz štale izneo. Kad zađoh dovoljno duboko, izvadim konop, oko grane ga prebacim, omču napravim, i na vrat je namaknem. Mreti se mora, pa bog.
Tad se najednom setim zmije, babe i leptir, pa se od sve muke malo i nasmejah. Hajd da zviznem, rekoh sebi, pa šta bude da bude, neće biti gore. Zviznuh, kad ono sa svih strana povrveše zmije, nagrnuše leptiri i buljuk baba oko mene kao da iz zemlje iskoči.
Progovori prvi car sviju zmija: Šta je s tobom, čoveče, što to dušu hoćeš da ogrešiš, sebi život da oduzmeš? Ako je zbog bolesti, ja ti mogu pomoći. Ima jedna trava, ozdravnik se zove, očas ću ti je doneti, i svaku će bolest odagnati, ma koliko teška bila. I zdrav bićeš doveka.
Progovori druga mater od svih baba: Šta je s tobom, čoveče, gde će ti duša, s vragovima u kazanu da se kuva? Nego reci babi, ako si bez nekog dragog ostao, zna baba čini svakojake, da ih izgovoriš u noći bez meseca na raskršću, i kost iz mrtvačevog groba u reku da baciš, vratiće ti se u život kao od majke rođen ponovo. I živećete srećno do kraja života.
Progovori treći car svih leptirova: Šta je s tobom, čoveče, duše ne greši što ti je bog dao, nego gledaj kako možeš da se spasavaš. Ako je zbog ljubavi, ja čudotvoran cvet znam, ubraću ti ga, pa kad duneš u njega, ona će ti dotrčati, i ludeće za tobom dok vas smrt ne rastavi.
Stadoh pa pomislih: bolestan jesam, evo kičma me žiga već godinu dana. Da sam bez žene ostao, ostao sam, ima tome, a deca majke nemaju. Da u ljubavi sreće nemam, istina je i to, nije posle ženine smrti nijedna za mene htela. Al nije to što nude oni meni to što meni potrebuje. Sve nešto mislih, ali nikako da smislim kako nevolje svoje da se ratosiljam uz pomoć koju mi nude ovi čudni svati.
Počeh: Čujte, braćo i sestre, biću iskren. Niti zdrav sam, nit u ljubavi sreće imam, a i žena mi se nedavno prestavila. Nego, na doboš mi ode kuća zbog duga banci, a novaca nemam, posla nemam, siromah sam puki, bez igde ičega. Pa ako biste mi oko tog kredita mogli pomoći...

Pogledaše sve troje u mene, zgledaše se između sebe, pa zmijski car progovori: Ej, nesrećniče, kukala ti majka, od sveg zla, ti najgore napravi. Pa slep kod očiju svoj život upropasti. Pa decu svoju bez krova ostavi. Ej, čoveče, gde ti glava beše, i na šta si mislio?
Ja zapletoh jezikom: Uzeh kredit u švajcarcima... kamatna stopa bila povoljna, franak stabilan, paritet evra i franka... rekoše da se neće menjati, grejs period tri godine... a dobio i besplatnu karticu za petnes posto popusta u Tempu...
Zgledaše se zmija, leptir i baba, pa mi ovako jednim glasom progovoriše: Eh, bedni čoveče. Da si bez zdravlja, ljubavi ili koga milog ostao, sve bismo mi tebi povratili, i sreće bi imao, i da se ceo život veseliš. Mi dajemo ono što je nama od boga dano. A u vaše ljudske stvari mi ne diramo. Sad odosmo, a ti gledaj šta ćeš, pomoći ti nikako ne možemo.
I nestadoše isto kao što su se stvorili.
Držim sada rukama ovu štranjku oko vrata, ne znam šta ću sa njom. Vetar odnekud krenuo da duva ko da se pomamio, pa se grana mrda levo-desno. Kamen mi se klizav pod nogama klati, i nikako da se smislim: more, da ga izbijem sebi ispod nogu, il da skidam konopac sa vrata, pa natrag u selo. Čekam i čekam, al nekako

   

Vukajlijski bućkuriš (II deo)

Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.

- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Gornje Vutrovo.

… u nastavku defke nećete saznaćeti…
da l' je autor još više otišao u kurac,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu
ko će biti pobednik u NKV…

- Jebem te u ruke te bagaljive. Kako ću sad da dohvatim ovaj kur…
-Zdravo bato.
-AAA! Debeli pacov, upomoć!!!
-Ne plaši se dečače, ja nisam kao drugi glodari, ja sam džentlmen.
-Pa, jok, nisi Splinter, jebo te Jova Mikelanđelo.
-Hoćeš li da pozovem doktora da ti gurne jajca u šteker.
- E, nemoj još ti da mi staješ na žulj, nego ajde gurni mi to da mogu da vidim šta je.
Samo što je počeo da kotrlja nešto nalik na džezvu, poče da izbija neki gusti dim. Pacov poče da se trese k'o da pojeo neki pokvareni mišomor a ja se samo zakašljah.
- Zdravo momče, sigurno i ne znaš ko sam ja, ohohoho. Dolazim niotkuda i ne idem nikuda,a evo me ovde. Ja sam…
- Duh iz lampu!!!
- Bra'o, tri bambija za tebe. Požuri, reci dve želje moram da se vratim na okretnicu, požuri.
- Kao prvo, izvuci me odavde a kao drugo, želim da me prebaciš direktno u G. Vutrovo.
- Nema problema, šaljem dvojicu durade nešto. Palim, ajde ćao.
Hmm, duhovi komentari, šta li je sad smislio?
… nakon pola sata od razgovora, otvaraju se vrata podruma. Pošto je malo mračno ne vidim baš najbolje ali siguran sam da vidim jednog omanjeg čoveka koji se polako ali sigurno šunja oko LP. Poznat mi je lik ali ne mogu da se setim odakle. Sad je konačno iznad doktora. Ubiće ga sigurno. Poklopio sam uši jer ne želim da čujem ništa.
Aaa? Ne, ubistva nema, oni se raspravljaju naveliko ali ne čujem ništa jer sam daleko. Čujem da doca pizdi.
- Pustiću ga, jebo ti pas mater, i tebi i pečatu!!! Serem vam se u birokratiju!!!
Zycloneee, vodi ovog ludaka u pizdu materinu, Zoki nam preti inspekcijom.
U tom trenutku osetih jaku promaju i vetar poče da me nosi. Auuu, kako je moćan osećaj. I am in the air, I am in the air, Đurđoooo…
Osećam se kao banos bananos.
…letimo već pola sata…
Daj bar da uzmem da pročitam neke novine. Da vidim šta ima ovaj ombre u džepu. Ihh, novo izdanje Kosmopolite, al' ajde šta je tu je pa barem naslove diščitam. ''enemyofthefreeworld-feljton'', ''Pedofili, Remac i Gonzo pušteni na slobodu, Mala Vidra(15) traži pravdu'', '' Faca Faca, poznat po pogrebnom preduzeću, spalio Đenku'', ''Mr Testis, akademik, optužen za falsifikovanje nastavnih planova i programa u -PDF- formatu'', ''Još se ne zna gde je simeSrbin… SMarkan ne želi da da intervju???'', NN(ne'amnadimak) počinioc uspeo je da pobegne policiji… mole se građani da ako spaze crni auto marke (….Krajsler…) registarskih oznaka |Nana Og| da obaveste najbližu pol.stanicu''…
Eee, Bogo moj, gde sam ja bio!!!
- Zyclone, hoćemo li brzo stići? Pripišalo mi se.
- Evo, još malo pa će granica a tamo ima drva koliko hoćeš pa se izmočaj.
- Ne pišam na drva a pogotovu ako je Hrast…Agrrr, ne mogu više da izdržim, jedva čekam da… :spazih osobu na oblaku: Atifeee, Atifeee, šta radiš tu na nebu i odakle ti krila? Nije valjda da…
- Đe si ba, š'a ima? Jesam, rahmetlovan sam i sad kuliram.
- Super mi izgledaš ovako, nije loše. Što bar ne radiš nešto kad si već dobio krila?
- Menijesamodosadno a i čekam Đenku pa da letimo zajedno.

Napokon granica a gužva u pičku materinu kol'ka je al' sam se bar olakšao kao čovek.
- Zyclon se poziva na čelo kolone. Zyclon se poziva na čelo kolone. – ču se sa zvučnika.
Ko li nas je spazio svaka mu čast!
- Momcovi, pa gde ste vi, čekam vas već dugo. – reče carinik.
- Srklslk, pa, pa ti si…
- Nego koj moj, nisam više električar. Oko moje vidi sve, zato su me i postavili tu, a i bolje mi je, veća je zajebancija. Ajde prolazi i lepo se provedi, druga dimenzija čuda čini.
Pređosmo granicu, zahvalio se vetru i krenuh kuda me noge nose.

Hm, kakvo mesto, baš je veselo. Kako je ovde dobro, vazduh miriše, ptičice cvrkuću, ma milina Božija. Evo ga i jedan slikar, namestio platno i crta pejzaž.
- Dobar dan.
- Zdravo mladiću. Molim te pomeri se malo u stranu, bacaš mi senku. :pomerih se: Hvala.
- Lep crtež, mlada damo, ako mogu da primetim.
- Drago mi je. Ja sam Goga, VanGoga.
Predstavih se i ja, malo popričali i krenuo dalje. Simpatična devojka.
Nailazim na plantažu. Ne mogu da verujem, pa ovde se gaji… Ugledah tablu sa natpisom SZTR ''boysie & Spavalica'' i sve mi je bilo jasno. Uđoh da vidim ima li nekog kad začuh glas: ''Zgaziš li me, jebaću ti mamu!'' Gledam levo, desno ali ne vidim ko mi priča.
- Dole sam, ćoravi.
- Auu, na šta ti ličiš! Jesi li ti strašilo ovde?
- Na žalost, jesam. Ćuti, nije mi lako da izigravam zlog maslačka, jebiga. Gazda me je postavio da plašim ptice. Mada, oni su sada na odmor otišli, tu su ti samo Jamajčanin i Torima. I eto tak… Alo, breee, prestanite više da pasete travu!!! Sejo, stvarno si govedo a i ti drogirana veverice, aman više! Sad ću pozvati Penzionera opet da se žalim! Nema više smisla to što radite.
Pomerih se u stranu da ne slušam svađu i spazih radnike kako pevaju.
''Evo dobre vuuu, za batice, ceee, i sekice, ceee, za bakice, ceee, i dekice, ceee, za mamice, ceee, i tatice, ceee… evo dobre vuuutrice.''

Ja: Dobro bre Jamajčanine, vadiš li ti te smešne cigare iz usta?
Jamajčanin: Ne,:uvlači dim: a i što bih kad gazda boysie rek'o da možemo da se poslužimo kad god hoćemo. Hoćeš li da ti smotam:vuče dim: jednu buksnetinu da probaš?
Torima: Ccc, budalo jedna, umesto da ga pitaš da l' je umoran ili gladan ti ga pitaš to. Ne obraćaj pažnju na njega. Pusti ga u kurac, samo se zajebava :pogleda u njega a jamajčanin se kezi i opet uvlači dim: i ne radi ništa. Neozbiljan je puno. Jesi li gladan? Imam neki spanać u frižideru.
Ja: Nisam stvar…
J: E, Torima, da ne zaboravim, zvao te je malopre neki drug, kako reče da se zove… Kosta, Draško, Paja, Pera, tako nešto.
T: Drug Raja?
J: Apiš ga za jaja!
T: Majmune jedan drogirani!
Ja: Ljudi odoh ja a vi nastavite sa radom i zezanjem, ajde ćao.
Tek sad kontam šta je srklrkl mislio kad je spomenuo dimenziju. Skroz o'tkačeno! Sviđa mi se ovo mesto, ali baš pravo.

Nailazim na školu ''Mihajlo Pupin''. Ne bih da ulazim ali gledaću iz offa.

............ to be continued............

   

Vukajlijski bućkuriš

Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.

Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladna

Iščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.

… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…

   

Decxko

Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!

Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!

Mala, zašto kačiš svoje sise decxko!?

Zašto pišaš u šteker decxko!?

Sunce, zašto tako greješ decxko!?

Zašto si dao minus decxko!?

   

Ide neko

Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.

- Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon!
- Nego šta! Odlomi mi jedan red!
- Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih...
- Ćut'! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo!
Kuc kuc
- Napred!
- Zdravo deco, gde vam je mama?
- Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe.
- Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav?
- Jeo sam govna!

   

Plee...(Hleb)

Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h

Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)...
Mi se smejemo.
Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min.
Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...

   

Nemač pojma

Izraz nastao kada je autor definicije posmatrao prijatelja kako pravi špricer od crnog vina.

Mešaš crno vino i kiselu vodu?Koji si ti nemač pojma!

   

Ja svaki dan duvam i nisam se navukao

Odgovor narkomana na pitanje da li možeš da se navučeš na travu.

   

Usrati motku

Kada za nekoga kažemo da je "usrao motku" to, ukratko, znači da je taj uradio nešto zbog čega će trpeti teške posledice. A odakle baš izraz "usrati motku", zašto baš motku i zašto baš dotična radnja verujem da mnogi ne znaju. Sada ću to, na svoj dosadni način, kako samo ja znam, da objasnim u primeru.

Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.

#215
+16114
300
definicija