Sirena – univerzalno sredstvo komunikacije vozača, uz srednji prst i pajser, dobija svoje specifičnosti u kulturi u kojoj se koristi, pa i u našem folkloru.
Pogledajmo stoga neke tipične izraze. Podsećaju na Morzea, lako se uče, te je sasvim logično uvrstiti ih i u redovnu obuku u auto-školama.
Tru: De si, brate.
___
Tru-tru: De si, brate, sve kul.
____
Tru-tru-truuuuuuuu: Ženim brata.
____
Tru-tru-truuuuu tru-tru-truuuuuu-tru: Ženim brata, opalio sam kumu.
____
Truu-truu tru-tru-tru: Igramo sa nekim, polomićemo nešto.
____
Tru-truuuuuuuu: Požuri više, invalidu.
____
Truuuuuuuuuuuuuuuuu: Iseko si me, jebem ti kolač retardirani, ko ti dade volan
____
Truuu Tru-tru: Izvini, bako, slučajno, nadam se da si dobro. Žurim sad.
Lik, kome su enterijeri diskoteka potpuno nepoznati, ali zato vreba u sitne sate ispred ulaza i sve žensko sa više od 0,7 promila u krvi je njegova potecijalna žrtva. Obično poseduje auto koji je nedaleko parkiran. Dok samouverni, pijani šmeker, koji je celu noć egzotičnim plesovima i kupovanjem pića, dobro, u svakom pogledu, ovlažio ženku, ode na pražnjenje bešike devica je već na pola puta do gajbe iskusnog afterpartijaša.
Jos jedna u nizu bizarnih pojava, kad nije na tv-u (retko), iskace iz rerne, dzezve za kafu i iz gepeka vaseg "stojadina", odakle je u stanju da vam 24 sata kenja kako cete umreti u najstrasnijim mukama ako nastavite da se nezdravo hranite. Kao sto se svi vampiri plase belog luka, tako se i doca plasi "4 bele smrti" : brasna, soli, masti i secera. Kad bi mogao, poklao bi sve svinje ovoga sveta, pobio sve uzgajivace secerne repe, zapalio sva polja psenice i bacio atomsku bombu na solanu u Tuzli. Takodje, zatvorio bi sve pekare, cevabzinice i restorane u Skadarliji. Najludje od svega sto ovaj Mr Proper uvek gostuje kod Jelene Lee Kis Bacic Alimpic Jokic, gde pokusava da urazumi Boru Drljacu da ne pojede celog vepra za predjelo.
Sa velikim stepenom bola u kurcu.
- Kako si prošao na ispitu?
- Nonšalantno sam predao prazan papir.
Sve učestaliji izraz za dokumentaciju među priučenim političarima i instant ministrima. Reč nije samo posledica (ne)pismenosti već i posprdnog odnosa Srbina prema formi („Neka se samo završava na - logija, zezn’o sam ih hahaha!“) koji funkcioniše bolje na časnu reč, zbuni se kad vidi slova. Ostaje dilema da nam treba zameriti jer smo, zahvaljujući Turcima, više usmen nego pismen narod. Nakon Turaka dođoše Nemci, pa otud i ona : „Bolje da me juri Turčin sabljom nego Švaba olovkom!“ Kada je u pitanju birokratska svakodnevica, zbunjenost je prisutna i sa jedne i sa druge strane šaltera. Ne zamerite šalteruši niti šalterašu, zar očekujete više od njih nego od ministra?
“Evo, ja vam obećavam, to će se sve završiti u roku od 15 dana . Već su predati zahtevi za građevinsku dozvolu i ja vam poručujem da će sve u vezi sa, ovaj, … papirologijom uskoro biti rešeno, jer nikome ne pada na pamet da gradi bez dozvole“.
”Prihvatio sam mesto savetnika zbog mogućnosti da pripomognem ljudima. Na primer, mene papirologija ubija. Verujem da isto oseća i običan svet koji dođe u ministarstvo da završi neki posao. E, onda, ako je to u mojoj moći, ja se potrudim da se stvar završi brzo i efikasno”.
Vrlo popularno štivo kod kulturnih domaćica kojima je Skandal degutantan a ne mogu da žive bez zabadanja nosa u tuđu intimu.
Frizerski saloni su obavezno pretplaćeni na njega.
Čini se da je svaki broj isti, kao što i jeste.
- Novotarije iz sveta: gde je i šta radi Kristl iz Dinastije, Sandra Bulok šeta bebu, Kejt Vinslet i Džad Lou kod Sarkozija na rođendanu njegove mame, Anđelina i Bred daju besplatne časove glume gladnoj deci iz Etiopije.
- Sa kraljevskih dvorova: venčanje iz bajke norveške princeze i debelog šeika, Elizabeta na konjskoj trci, marokanska kraljevska porodica igra bridž na svom vikend imanju na datumskoj granici.
- Domovi poznatih - kod Ljiljane Habjanović - Đurović: Zlatne draperije, ikone, freske i oltar, uspomene iz piramide, poklon sablja od pok. deda Toplice, njoj najdraži artefakt - knjiga Dobrice Ćosića sa posvetom: "Dragoj Lilji od srca, sa željom da me nadjebe u smaranju" i još 500 gluposti sa sve debelim unučićima na stilskoj sofi.
- Zvezde kuvaju: Gordan Kičić i Stefan Kapičić spremaju jebački suši od električne jegulje posle kog svaka pička skida gaće. Uz ovo obavezan šampanj Kristal a posle seksa štrudla od domaćeg pekmeza i tartufa, garnirana divljom orhidejom.
- Ispovest: Kalina Kovačević otvara dušu kako je najviše boli što je dete poznatih roditelja a pokojni Zoran Radmilović je dolazio svaki dan da se kida od smeha na njene imitacije kad je bila mala.
- 20 stranica biografije Jovana Ćirilova sa prigodnim fotografijama: mali Ćirilov čita Sartra, Ćirilov svira orgulje u studentskom domu, Ćirilov i Umberto Eko igraju jamb na plaži, Ćirilov i pozajmljene sve knjige iz Matice Srpske za potrebe fotografije...
- Modni savet Maje Mandžuke: kupite crnu veš majicu u Espriju za 100 evra.
- Ana Antić, PR menadžer kompanije Frutela, otkriva tajnu svoje lepote: koristim samo pincetu i labelo ali zato noćnu kremu nabavljam na Tahitiju. Receptura je vekovna urođenička tajna.
- od A do Š: Leopold Kun, fotograf, baletan i dizajner umetničkih sanitarija otkriva zašto se plaši igle u plastu sena, šta za njega znači Kumova slama i miris pokisle mačke i kome bi oblajvio iako nije gej.
- Draga saveta: varam muža, pomozite; svastika mi je đubre i krade nam iz kuće.Dodatak: ljubavni vikend roman Krici usrane golubice.
Izraz za davanje mita. Nema nikakve veze sa proslavljenim košarkašem, već je nastao od reči kititi, što je opet u najvećoj meri povezano sa svadbama. Međutim, ovde nije reč o kićenju svatova, nego o prečicama za rešavanje komplikovanih birokratskih problema koji samo u Srbiji postoje.
Kićanovićem se možete poslužiti na različitim mestima i u različitim prilikama, a ne mora čak ni da podrazumeva novac. Za šalteruše vam posao završavaju kafa i čokolada, ali kako se penjete prema višim instancama, na primer u opštini, postajete razumljivi samo ako govorite jezik novca. Novčana Kićanović varijanta takođe čini čuda za komunikaciju sa organima reda u saobraćaju, što svaki iole iskusniji vozač zna.
- Djole, eno je lizalica.
- E samo mi je pandur sada falio. Gde popih onih pet piva, crk'o žedan da bog da.
- Ma opusti se, možda je samo rutinsko smaranje.
- Dobro veče, vašu vozačku i saobraćajnu.
- Evo izvolite.
- Jeste li pili?
- Ne.
- Izađite iz kola.
Posle nekoliko minuta- Šta bi Đole? Kol'ko si naduvao?
- Nulu matori.
- Kako bre nulu, nema ni pola sata da si sabio ona piva.
- Kićanović je rekao da nisam, a znaš da sa njim nema rasprave.
- Koliko mu to dođe?
- Ma soma dindži.
Poruka iz bus plus automata koja baca prestupnika pod reflektor srama. Kada se začuje, nema te glave u autobusu koja se neće okrenuti da vidi kakav je to šljam i bednik nelegalno u vozilu. Ne samo što nema mesečnu kartu, nego đubre ne prati koliko mu je ostalo na dopunskoj kartici.
''Nemate dovoljno kredita''
Polugluvi deda se trže, trudnica prekida telefonski razgovor. Ko to ugrožava pošten svet?
On kao slučajno probao praznu karticu, ima ih više, pa pomešao.
proba drugu
''Nemate dovoljno kredita''
panika
''Ma sigurno je ova treća hehe''
''AKTIVACIJA LASERSKOG DEZINTEGRATORA ZA 3,2,1''
Razblaženi Čivas Regal. Posebno zastupljen kod muškarčina koji čekaju da se led otopi kako bi dokazali da mogu da ga eksiraju.
*U seljčkoj birtiji*
-Hoćete neko piće?
-Jedan regal, molim.
-Gos'n, nemoj da zajebavate, nije vam ovo Forma Ideale.
-I meni jedan regal.
-Oš možda i natkasnu, pizda ti materina? Će je dobiješ, al' u glavu. Mrš iz kafanu, pizda vam materina baronska!
Nedrž ti je jedno posebno stanje. Sve te nekako svrbi, ne drži te mesto nikako (tako je ovo stanje i dobilo ime), često ne možeš ni da znaš šta ti je tačno, al znaš da ti je neki andrak.
Mlade ljude nedrž često i obavezno hvata. Negde oko dvadesete i traje do jedno dvaespet godina. Momci idu po parkovima i kafanama, piju, neki se i biju, prave budale od sebe, a devojke telefoniraju po ceo dan, objavljuju slike na Fejsu, neke i piju, i misle da prave budale od sebe.
Nije nedrž u tom dobu povezan sa ljubavnim jadima. Jok. To se navikavaš na ono što jesi, sa blagom zebnjom od onoga što ćeš još malo da budeš, pa bi da uhvatiš još malo od života za koji misliš da prestaje u tridesetoj. Zato i preteruješ u svemu, misliš da će svemu uskoro da dođe kraj. Al onda, negde oko dvaespete, a nekad i kasnije, shvatiš da se živeti mora i posle, nađeš ozbiljnu vezu, završiš od škole šta si planirao, i onda u život. Prođe i trideseta a ti još živ. Čudo Božije! Ima ih i koji ostanu, koji padnu od tolikog nedrža, ko prvi i naslabiji borci koji se šalju da istroše neprijateljsku municiju. Šta ćeš, nije ni život za svakog.
Nego taman misliš da si ga ubio, pobedio, kad ono...
Drugi nedrž nastaje kad te pritisnu problemi kasnije. Žena, deca, negde i švalerka, računi, posao, sve je na tebi, a ti jedan. Svuda moraš da stigneš, sve da ispoštuješ, a samo dve ruke i dve noge. Čitao si po onim knjigama sa dvadesetak i kusur godina da će deca da pate ako im ne posvećuješ dovoljno pažnje, a znaš da će žena da preskoči plot ako i njoj ne posvetiš dovoljno pažnje. A na poslu noga u dupe ako ne radiš i prekovremeno, ima ih na birou kolko oćeš. A dan samo dvaeščetri sata.
Sve te svrbi ponovo, ko onda kad si bio mlad i prepun snage koju nisi imao gde da potrošiš. Samo što te sad ne svrbi velika koža u koju treba da porasteš, svrbi te to što ti je sve nekako tesno i malo, iskočio bi negde, a ne znaš gde, vrištao bi, al ne moš od sveta. I zato odeš u kafanu. U ovom drugom nedržu nije ti bitno toliko da si u gomili. Nekad ti je mnogo i lakše kad si sam sa svojom mukom. Pa onda opet sutra, pa sutra... Ako se iz ovog nedrža preneš, prenuće te žena koja će da kuka da si postao alkoholičar, ili deca koja neće mnogo da ti pričaju, ali ih brukaš i to jasno vidiš. Teško da možeš sam, nije ti više ostalo dovoljno snage. Ako se ne preneš... Nećeš da budeš ni prvi ni poslednji koje je život pojeo u četrespetoj i koji je umro u pedespetoj sam ko pas.
Zadnji nedrž, kad ove ranije nekako pregrmiš, dođe kad shvatiš da ti je vreme da putuješ. Više ti nije samo tesno, sve te nekako guši, ne ide ti se još, a vidiš da moraš. Odavno piješ po nekoliko lekova, brzo se umaraš, ne moš ni da pojedeš ni da popiješ više. Roditelji odavno pod zemljom, prijhatelji naveliko odlaze, one žene što si se nekad okretao za njima ili babe ili mrtve. Al ne ide ti se još. I krene gušenje. Nije fizičko gušenje, za to je odavno nađen lek. Šta da radiš ovde gde leka nema?
Ideš po parkovima, nađeš još jednog vršnjaka u nedržu kog ne podnosiš ko ni on tebe, al makar niste sami, jer se samoće plašite. Hteo bi da malo usporiš vreme, iako ceo dan ne znaš šta bi sa sobom od dosade. Hteo bi ako može malo i da vratiš, al si još odavno shvatio da to ne može, negde krajem onog zadnjeg nedrža koji si jedva preživeo, onomad u četrestrećoj kad te strefio infarkt. Zabaksuziš se, sipaš otrov svuda oko sebe i postaneš težak i sebi i svima oko sebe, kojima je ostalo mnogo više nego tebi. Ili postaneš hipohondar i teraš ih da troše to što im je preostalo na tebe. Niko ne zna ili ne može i neće da shvati šta te stvarno jede, a ti ne pričaš nikom, jer se plašiš. Nedrž te steže i guši, sve misliš ovog trenutka ideš, a živiš još jedan dan i proklinješ starost i ko je napravi.
Od ovog zadnjeg nedrža spasa nema, ovaj te prati do zadnjeg dana. Spusti se s tobom pod zemlju, pa kad se uveri da te je zemlja pokrila toliko da nemaš gde van, izađe i nađe nekog klinca koji tek ulazi u život, da i njega ovako iscedi.
A ti? Sad znaš. Uvek je bio tu. Ceo život, samo je umeo da se prikrije gad. Bez njega bi život protekao mirnije i bez muke, al i bez radosti. Bez njega bi živeo mnogo duže, al kome treba takav život? Jest, on ti je i najveći dušmanin i najbolji prijatelj, kako se pogodiš s njim tako ti i bude.
Odmori se, odslužio si svoje.
Rečenica koja se, uz blagi osećaj krčanja u trbuhu, izgovara isključivo u sledećim trenucima (i to naročito kada se sve ove situacije dese istovremeno):
- kada nema ničeg slatkog u frižideru;
- kada nema slatkiša u fioci;
- kada nema slatkiša na tajnim mestima ta skrivanje istih od ostalih ukućana;
- kada nema ni materijala da se napravi nešto slatko;
- uveče kad su sve prodavnice već zatvorene;
- kada ste na dijeti.
Lord iz senke. Osoba koja samom pojavom obasja lordizmom krajnje nelordski ivent. Bastion skromnosti u potpuno neskromnom kurčenju mediokriteta.
On je svestan sebe, te neretko ostaje po strani. Zna gde je pozicioniran i ni u ekstremnim momentima ne želi se diskreditovati. On je car. Krajnje ciničan, ali bez džukačkih momenata... uglavnom.
Džon jebe i zapali pljugu specijalno pripremljenu za tu priliku, kubanski uvoz, za višu srednju klasu. On citira Bogarta da to ne izgleda trulo. On penetrira.
- Devojke, ovo je moj dobar drugar, Tonči. On je car, studira androl... Kako se beše kaže, andragogiju? Ne znam šta to znači, ali mi vas gledamo već dvadeset minuta i na moj nagovor vam prilazimo.
- Drago nam je. Samo što...
- Ne, ne. Ništa samo. Konobar, repriziraj damama šta žele. Nego, jesam li ti rekao na koga ličiš?
- Koga?
- Lorejn Bekel iz najboljih dana.
- Misliš, Loren Bakol?
- Isti kurac.
:kratka pauza izazvana nelordovim odlaskom do klonje zbog pišanja i, eventualno, davljenja majmuna zarad smirivanja unutrašnje tenzije:
- Izvini, Antonije, drago mi je. Ako si dovoljno zgrožena, možemo otići do mene. Posle pišanja će te porediti s nekim iz druge decenije. Ko zna, taj možda bude i mrtav.
Totalno nihilističko-nezainteresovani kralj, koji živi u tvojoj zgradi, bez žene da mu sere, i dece da se deru. Povremeno ga viđaš sa terase kako u bade-mantilu odlazi do obližnjeg dragstora sa praznom gajbom piva u ruci, a vraća se sa punom. Jedini u zgradi se ne javlja ni tebi ni drugima, ali ne zato što je zao, nego lepo vidiš da čoveka mrzi da zine.
Sa druge strane, najviše ga gotiviš od svih komšija jer nije izveštačen, i kad se sretnete na hodniku, iako u tišini prodje pored tebe, savršeno se razumete pogledima koji govore ''bravo komš'o što si juče u vreme odmora odvrnuo Thin Lizzy, baba Radojka sa prvog sprata je odlepila...'' .
Jedini lik u zgradi koji za vreme bomardovanja nije silazio u podrum, nego je sedeo kod kuće razgaćen u fotelji, pio pivo, i istinski ga je bolelo uvo da li će bomba da rokne od njegovu terasu. Osim tebe, niko u podrumu nije provalio da on jedini nije sišao u sklonište.
Vrlo retko ga možeš čuti kako govori, i to uglavnom dok ispred zgrade razgovara sa nekim ortakom sličnim njemu, ili dok iza zgrade kupuje male količine vutre od lokalnog snabdevača. Govori jako sporo, isprekidano i tiho, ali koristi dugačke reči. Ako ga malo bolje poslušaš, možda i čuješ nešto duboko i nesvakidašnje.
Ovaj lokalni Lebowski služi da babe upozoravaju unuke u šta će da se pretvore ako ne uče školu i ako se ne kupaju redovno. One ne znaju da je on možda završio Englesku književnost ili tako nešto, jer njegova duga i masna kosa, naočare za sunce koje ne skida i iscepani bade mantil koji šeta po kraju jednostavno govore suprotno.
baba: sine, da učiš i da se kupaš redovno, pa da postaneš doktor ili inženjer, blago babe, a ne ko onaj komšija drogiraš sa prvog sprata..
lebowski: baba, to je, ono, kao, samo tvoje mišljenje, brate...
Detaljno objašnjenje kako se nekad (još u vreme "one" države, i Druga Maršala) živelo.
Za dobar Titorijal se obratite najbližem Jugonostalgičaru.
Stanovnici ovdašnje Evrope, ako izuzmemo ponosne žitelje Velike Britanije, koji inače imaju neobičnu naviku da sebe svrstavaju u onu kategoriju ljudi koji se srame skinuti pred kamerom, su narod koji se pojavio nag u filmskim ostvarenjima prije mnogo decenija. Predvodnici artističko-nudističke forme, bili si prije svega Šveđani, nakon čega se pridružuju Francuzi i Italijani. Njemci, iako epitom nudizma, nisu bili dovoljno seksi, čak i kada bi bili kompletno nagi. S druge strane, Španci nisu ništa rizikovali i na pitanje o nudizmu su se pravili ignorantni, barem dok je general Franko boravio na ovdašnjem svijetu. Prije svega toga, Španci, kao i Portugalci, imali su dovoljno prilika da vide filmove sa tematikom borbe bikova, koja je ujedno i služila za ublažavanje seksualnih frustracija širom Pirinejskog poluostrva.
Kao i obično, Francuzi su bili dovoljno liberalni i nekako su uspjevali u tome da uspješno proizvode seksualne scene bez devijacija poput Šveđana i Njemaca. Naravno, na osvrćujući se toliko na priču, skoro je bilo zagarantovano da će prelijepa francuskinja početi laganim pokretima da svlači odjeću sa sebe i sprema se za ozbiljniju scenu - ovakve seksualne scene, često bi se suočavale sa diskusijama o stvaralaštvu Žan Pol Sartra, hrani odnosno vinu, eventualno o tome kako su Britanci pederčine.
Evropa unutar Evrope odnosno Britanija i njeni stanovnici, preferirali su da seks kategorizuju kao golemu šalu i morali su prema tome da se odnose kao prema aluziji. Čak i obični zid može izgledati erotično ako postavite pored njega dvoje nagih atraktivnih glumaca i viknete akcija. Kako su ikada nikli i kako su se izrodili kao nacija...
Očajnički potez estradnog umetnika da uzme još neki dinar pre nego što padne u zaborav. Za ovaj projekat ne ulaže ni kap znoja a para je solidna. Na kompilaciji od obično dva CD se nalaze "hitovi" koji su obeležili dosadašnji rad dotičnog, sa možda dodatim nekim novim "hit singlom", tek da ne bude baš antikvitet. Najveća ironija je to, što se nijedna pesma nije prepevala, nego je sa ploče ili ti kasete odrađen c/p.
Grand Show.
Voditelj: Šabane, šta ćeš nam pevati večeras?
Šaban: Pa evo, ja bih da se malo podsetimo, te sam se odlučio da otpevam nešto sa mog poslednjeg CD, best off.
Počinje plejbek...Na ekranu vidiš čoveka od 60 god.a čuješ pucketanje ploče i glas tinejdžera u pozadini.
Oni svi imaju preko 60 godina, krezubi su, neobrijani, šuma im viri iz očiju, lice im opaljeno vetrom i svi se nađu u trenutku kada se dešava neka scena na otvorenom da gromoglasnim smehom iz pakla male sredine proprate poniženje jednog od glavnih junaka (češće junakinje) jer je to inače neopisivo smešno. Svi se smeju isto, jako, zlo i uživaju dok pijani Petar Božović šutira u stomak trudnu Mirjanu Karanović, jer im je to najveće zadovoljstvo u životu, dok kamera ide preko njihovih crno razjapljenih usta. Naši reditelji obožavaju da ovu scenu mučno produže preko mere (kao i scene silovanja i sirotinjskog seksa) jer je to umetnost, kadar ide od jednog do drugog meštanina koji svojom pojavom izražavaju turobnost palanačke sredine u kojoj je jedino rešenje samoubistvo: to je učmala palanka i tu su svi zli i nema se gde pobeći. I da, nebo je uvek sivo, putevi su blatanjavi, deca bez gaća plaču, pišaju, crni talas, maljavi pazusi konobarice, debeo krčmar Paja, žene kurve ili zatucane, seljak došo da proda kravu koju mu krade Milan Srdoč čim ovaj ode da piša; pišanje se celo prikazuje, do poslednje kapi na gunju.
P. Božović (sa flašom rakije u ruci u crnom udbaškom mantilu šutira ženu blatnjavim čizmama) – Majku ti tvoju krvavu jebem marš iz moje kuće kurvo, kopile da mi rađaš! Ubiću te! (navrće flašu)
M. Karanović (u blatu, polugola, slepljene kose, mučenica kao takva) – Nemoj Mitre, dece ti naše, sveca ti našeg, partijske ti knjižice, nemoj! (krik otegnut dok je kadar na užasnutim beonjačama u blatu)
Svetina – BAHAHA BAHAHA BAHAHA BAHAHA BAHAHA
Brkata beštija iz svetine – udri kurvu, kad se jebala nije nas zvala!
