Stari robijaški sleng. Označava gotov novac, kešovinu, živu lovu. Izuzetno retka i respektabilna stvar u prdekani.
Sa suvarkom u džepu, u zatvoru se dobijalo gotovo sve. Kao i napolju uostalom.
-Ćale daš neki suvarak za grad?
-Šta da ti dam?
-Kintu ćale.
-Ma znam ja šta je to suvarak, nego me čudi da ti tražiš pare za grad. Uglavnom ne silaziš sa inerneta.
-Ma moram malo i da lajferišem, a i banovali su me na Vukajliji na tri dana.
-I odma si usvojio robijašku terminologiju, a?
Noćna mora pripadnica nežnijeg pola i onih koji se tako osećaju. Sinonim za mali kobas, toliko mali da mu je džaba i da je tehničar ko braća Grbić zajedno. Može da ga ljubi, gnjavi, stišće do ulaska Srbije u Evropsku uniju - DŽABA, uvek ga još malo fali. A to malo što fali, to devojci sreću kvari.
Kasirka - E nemoj tako molim te. Neću imati da ti vratim. Imaš li siće?
Sirovina - Jel ti ličim na nekog ko ima siću, bre! VIDI GA! GLEDAJ!!! Gledaj vena kako brekće KRV TI JEBEM KO BUZDOVAN DA DRŽIM! Gledaj bre!
........................................................................................................
Moja Ti - Sestro slatka, ja ostavi Punišu...Sestra Slatka - E moja ti, a ceo si zivot mogla ko bubreg u loju da živiš. Digla bi sve četri i uživala.
Moja Ti - Ma znaaam! I krenula ti ja. I digla sve četri, al njemu samo neka sića ispade. Nema tu sreće lepa moja nek je po sto puta budžovan.
Nedovoljan za merak, dovoljan za greh.
Srbija, petak, 2030 i neka...
Miki je mislima jako daleko, od lišća koje žurnim koracima gazi. Šuštanje lišća odjednom prestade, a misli prinudno ateriraše kada se ispred njega pojavi predstavnik verske inspekcije.
Inspektor: Dobro veče, rutinska kontrola... da li ste mrsili večeras?
Miki: Dobro veče... Ne, nikako... ne mrsim kad hodam...
Inspektor: Da proverimo mi to... duvajte ovde dok se ne upali zelena lampica...
Miki (duva): Izvol'te...
Inspektor (gleda aparat): Hm... i kažete... niste mrsili, a? 0,43 piše ovde...
Miki (zbunjen): Pa.... zar nije dozvoljeno do 0,5?
Inspektor: Bilo po starom, po novom nije više dozvoljen ni promil... i šta ćemo sad? Kazna je vikend sa ocem Pahomijem za ovakvo prekoračenje...
Miki: Ali... Ja sam samo popio čašu posnog jogurta...
Inspekor: Da, da... i dva parčeta posnog praseta... Pođite sa mnom, molim.
Biti opterećen recidivima prošlosti koji te ometaju u daljoj karijeri, a i u privatnom životu. Najčešće se ova fraza vezuje za političare, bivše kriminalce i sve one koji imaju "zanimljivu prošlost".
- Razmišljam nešto, dobri moj Ivice, da oformim Ministarstvo za ubrzani razvoj. Moćno zvuči, a i da narod vidi da ne sedimo skrštenih ruku. Samo, ne znam koga da stavim za ministra...
- To ti je bar lako, lepi moj Alek. Stavi Dinkića, ima iskustva, a ima i diplomu, ne moraš da mu kupuješ.
- Kako ću njega, nije dobio ni 2% glasova, a i vuče tolke repove iz prethodnih vlada?! Jedino da novi resor nazovem Ministarstvo za ubrzanu pljačku.
- Pa to ti je isti kurac. Imamo rešenje!---------
- Gledam nešto ovu našu koleginicu Vericu. Zgodna, lepuškasta, ništa joj ne fali. Dobro, jes da je kafe kuvarica, ali bar ima radno mesto. Eno, već je dobro zagazila u tridesete, čudi me kako ne nađe nekog poštenog čoveka da se uda...
- Bi ona, da ne vuče repove za sobom.
- Kakve repove?
- Ih, kakve. Sve do Kaćke petlje, burazeru!
Nekada poznat po tome da je javno propovedao kršenje saobraćajnih propisa, kao i specijalno pevanje kroz samo jednu nozdrvu, danas je ovaj kantautor (?!) poznat po tome što u dnevnom listu Alo objašnjava seksualne poze čitaocima ovog kultnog časopisa.
Baš me zanima da li se ostatak naše estrade jebe.
Uglavnom, slengovno: Razume se.
Poza: Ranjeni Sulejman.
Komentar Ivana Gavrilovića: Nekad je stvarno potrebno da čovek spusti gard i miluje samog sebe ružinim laticama. Ovu pozu preporučujem računovođama i klavirštimerima, mada klavirštimerima više.
Opis zabačenog predela, (srb)vukojebina.
Tu se ni Memedović ne bi zavlačio.
Doktor: Dobar dan, dobri ljudi, gde je bolesnik?
Gorštak: Doktore, ne zajebavaj i ti, nego skidaj taj mantil fali nam čovek na ladnjači. Ti služi onaj red do kapije pošto se Mića Dupe upropastio, ima sliku nema ton, idi leba ti prosuće nekom pečenje za vrat.
Klasičan zajeb odavanjem svog zanimanja pred gostima za stolom. Umesto snimanja u oval na sredini stola koje parče mesa da grabne, primoran je slušati pažljivo celokupnu simptomatologiju prisutnih, koju je polagao na trećoj godini. Počevši od babe sa visokim krvnim pritiskom, preko kuma sa upalom prostate, do mlade snajke koja otežano diše.
-Doco, a zašto ja ujutru malo teže dišem?
-Pušiš li?
-Pa naravno, moram brak da očuvam!
Kažeš u šali za drugara koji ne može da te pobedi ni u jednom nadmetanju. Štaviše, otreseš ga svaki put, ali on ima višak samopouzdanja, tako da je uvek spreman da uđe u duel i uveren je u pobedu maksimalno.
-Reče mi Ljuba sinoć da hoće da igrate danas basket 1 na 1..
-Koji Ljuba? Ljuba bulja?
-On!
-Hahaha, može kad hoće! On je redovna mušterija..
Slobodno vreme koje se nekim slučajem uglavilo između dve obaveze. Može biti sat vremena, dva, dan, nedelju dana, pa čak i mesec, ako ne i više. Takođe može biti period do nekog posla za koji se valja spremiti.
- E, jel' si učio za kontrolni?
- Kad je?
- Sledeći petak.
- Pffff baticee, imamo nedelju dana fore. Opusti se.
Majka svih odjeba, ćale svih spustova. Krajnje neprejebiva fraza iz oldskul repertoara krajnje neprejebivih fraza, koja se do danas toliko ustalila u svakodnevnom govoru na ovim prostorima da se bez nje isti ne može ni zamisliti a kamoli...pa, govoriti.
I dok “štapovi za pecanje” i “auspuh” predstavljaju tek simpatičnu i prijateljski nastrojenu igru reči inspirisanu pomalo onomatopejskim pitanjima “A?” i “Šta?” rendom sagovornika od prekoputa ( što se, svakako, više dâ povezati sa slab(ij)im sluhom istog nego li nečim drugim ), izraz iz naslova svom korisniku pruža mogućnost daleko ličnijeg obraćanja pomenutom - ukoliko, razume se, odgovarajućim šlagvortom iniciran. Ovo “ličnijeg” skoro i da podrazumeva kombinaciju sa nekom psovkom ili barem brecajućom kadencom u produžetku, ali i bez toga ovaj će cinični metak pogoditi tamo gde treba. Molim vas da sada pređete na primere. Hvala.
- Brate, kaće mi vratiš onu šulju što sam ti zajmio pre par dana?
- Kad ćeš ti meni da vratiš onaj duks što sam ti dao pre par meseci, a?
- Molim??
- Moli se u crkvi, bre, pička ti materina! Šta? Kao, ne sećaš se da sam ti dao da furaš moj “Puta madre” duks kad si ono bio upozn’o onu ljankase iz Borče?!
- Uopšte nije bila Borča nego Jako...
- Kako-jebeno-god. I da je bio mrtvi Mesec - dok ga ne vratiš, košulja ostaje talac!- Halo? E, kume, ti si? Slušaj, trenutno sam u Operi sa nekim poslovnim partnerima iz Danske...Ma, da, peškirići neki, pa vole ovo arlaukanje...Uglavnom, ne mogu sad da pričam, zovem te kasn...
- Gospodine, psssssst, molim Vas!
- Moré, moli se u crkvi, baba!
- What did this woman say, mister Popović?
- Šta 'oće ovaj, Marina?
- Pita: šta kaže ova žena?
- Reci mu da je rekla da je mnogo glasan i da treba da ćuti!- “MOLIMO NAVIJAČE PROTIVNIČKOG KLUBA DA OSTANU NA SVOJIM MESTIMA I SAČEKAJU DOLAZAK ORGANA JAVNOG REDA RADI MIRNOG SPROVOĐENJA VAN DVORANE! MOLIMO NAVIJAČE PROTIVNIČKOG KLUBA DA OSTANU NA SVOJIM…”
- Moli se u crkvi, ščula! Mi ovde nismo došli radi “mirnog sprovođenja”, JE L’ TAKO, MOMCI?
- AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Cvet koji je postao simbol preporoda srpske vojske u Prvom svetskom ratu zbog sposobnosti da ako se osuši, uz malo kiše povrati svoju prvobitnu lepotu. Cveta samo na području Kajmakčalana, i time nas podseća na nadljudske napore koje je naš narod doživeo prelazeći nepregledne planine Albanije.
Da ne bismo nastavili tradicijom zaboravljanja lepšeg dela naše istorije, i bili nacionalisti i patriote bez ikakvog znanja o našoj veri, tradiciji i istoriji, ovaj cvet govori nam mnogo toga. Da smo imali najčasniju vojsku u ratu, da smo potomci ljudi koji su vekovima davali krv da teritorija na kojoj živimo ostane naša, da smo na putu da to sve protraćimo, i izneverimo đedove. Zato, vlado, Evropo, gazi tihim hodom, opelo gordo držim u doba jeze noćne, nad ovom svetom vodom!
Način na koji neki ljudi iskazuju neizmjernu sreću što su posle dugo vremena vidjeli dragu osobu.
Lik 1: Pa sve ti jebem... Mile jesi li to ti?
Lik 2: Ooo, Pero...pa jebeš mi mater ako sam te prepozno!
Čuveni tet koji je bio izuzetno popularan tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
Tetovaža se sastojala samo iz tri tačke, poređane tako da čine trougao i tetovirala se najčešće na kožici između palca i kažiprsta, a značenje tetovaže je bilo "Mrzim kurve, pedere i pandure".
Policija je prosto obožavala da uhvati nekoga sa tom tetovažom.
- A klinac kakvi su ti ovo mladeži na ruci?
- Koji mladeži čika policajac?
- Ova tri. Vidi kako su pravilno poređani u trougao. Ko na Ninovoj faci.
- Pa tako sam, ovaj, rođen, ne znam.
- Ček' kolega pa nisu ovo mladeži, ovo kao da je tetovaža.
- Vidi stvarno, a što me lažeš ti i kakva ti je ovo tetovaža ovde?
- Ma to smo samo probali da li umemo da tetoviramo, ne znači ništa.
- Ništa ne znači a? A ček' da nije to ono mrzim kurve, pedere i još neke, samo ne mogu da se setim koje. Koje momak?
- Ma nemam pojma za to, ovo slučajno ispalo tako. Proba.
- Momak koga to još mrziš?
- Ovaj, vatrogasce.
- Vatrogasce a?
- Da, da.
- Jel ti to mene zajebavaš?
- Ne, ne, ne, naravno.
- Koga još mrziš?
- Pa....
- Imaš tri sekunde da odgovoriš. Jedaaaan......dvaaaaa......
- Milicajce.
- E tako lepo reci. Znaš, ja imam oslikana cela leđa i bolelo me je solidno dok sam se tetovirao, ali tebe će sada ove tri tačkice mnogo više da bole. Kolega, pakuj ga.
Tucana. Paprika.
- Lepi, šta ćeš od priloga?
- Kečap, pavlaku i luk.
- 'Oš i onu bezobraznu? Sveža, juče stigla?
- Znam, jeo sam je sinoć i NEĆU! Imao sam električnu stolicu jutros, sačekaću do prekosutra da malo izlapi.
Merna skala koja se najčešće koristi van svog definisanog opsega.
- Reci mi iskreno, na skali od 1 do 100, kako mi stoji ova haljina?
- 1000, dodaj mi pivo i podmetni taj tabure pod noge da mi malo krv procirkuliše.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi kakva riba, matori!
- Auu, na skali od 1 do 100 vez'o bih je lancem za nogu od kreveta, ne bi napuštala naše ljubavno gnjijezdo narednih 20 godina.
Fetiš za određene osobe, iz neobjašnjivih razloga.
Bakica ( Odaje tajni recept): I tako, pravila sam uštipke sa šipak džem, a danas mi dolazi unuka sa nekim drugaricama ima da im pravim palačinke, ali one MOJE, sa tri jaja malo vode brašna, 2 kašike šećera u zames, ulja tri kapi, da se ne lepi za tiganj, tajni sastojak malo soli, i margarin ovaj, dobro jutro..
Nadrkani kretenoid ( biznismen): Zvrrrr.. Alo! Đe si ti mrčo? Šta kažeš, 100 kila, a? Pazi, da tu robu doneseš tu i tu, kako smo se i dogovorili, nemoj da te sanjam! Ako nešto zajebeš ima da te ubijem sa onim mojim pištoljom, magnumom 357 dobro CZ isti kurac, u svakom slučaju to ću ja da prodajem lično, da milion dinara, to jes evra, jeste, oću, bemveom dolazim, a možda i poršeom, videću... Aj mrčo moj! Ljepotice ( kasirka), šta mi radiš ti?
Radnik: Zdravo, kako ste vi? Aj probajte ovu karticu... Neće, aj ovu... Ajoj. A na ovoj bi trebalo da ima 500 din.. Neće, a.. CCcc.. Plata nije legla jebi ga, kako bre oni misle da narod živi sa 20 iljada, bre radim ko konj tu i tu, a plate nema li ga nema, em kasni... Aj evo imam nekih 1000 din, zadnje u novčaniku, i to čuvam za ne daj bože... Jojj zemljo Srbijo...
Osnovac: Teto dajte mi cigare. Ti pušiš?! Pssst, eno mi ga tata, ne sme da zna! Ok ( teta namiguje).
Klinac: Dajte mi za voliko para krem bananica! Marko sine šta su ti rekli da kupiš? Pa hleb i mleko, ali ja ću im reći da je nestalo, a vi mi dajte krem bananice. Evo ti hleb, i pet bananica, a ti reci da je mleko nestalo. Fala vam komšinka.
Ako imalo držiš do sebe i smatraš se pravim domaćinom i patriotom, posećuješ manifestacije poput vašara. Ako ne, prvo moraš da shvatiš šta je to vašar, panađur, kirbaj ili kako se to već zove u tvom selu. Tvoje selo nema vašar? Dabogda đecu za laktove vodili.
Ne, vašar nije lep narodni običaj i mesto gde je poželjno povesti celu familiju kao da idete na Dejvis kup u Arenu, obučeni u odeću za slavu. Bar ne poslednjih dezdvaes godina. Jer to više nije više benigno i bezazleno okupljanje pripadnika jedne etničke skupine u porti pravoslavne crkve gde se vrši trgovina bozom, liciderskim srcima i, da je sreće, tamnoputim robljem. Pa dobro, možda jeste, ali do ranih popodnevnih časova dok se ne sjate divlje horde malinara i drvoseča. Hardkor momaka. Onda nema mesta zajebanciji - kući, namiri stoku, slagalica pa Aranđel. Upravo ta ekipa je bitna za ovu priču jer se ovde priča o šatri, nezaobilaznom elementu takvih hepeninga.
Šta je šatra? Šatra je ugostiteljski objekat u kome te konobar pita "Štaćeš" umesto "Izvolte". U očima nekog arhitekte jako jednostavan, prost kao i naš čovek, domaćin. Veliko parče cerade sa nekoliko šipki koje služe kao noseća konstrukcija i hladnjačom iza. Ne šator. Tako kažu pederi. U šatri stolovi. Ali ne kao kad je svadba ili nekada davno ispraćaj. Bitan je raspored stolova, jer u ovom slučaju stolovi nisu spojeni, već svaki stoji za sebe. Na porodičnom veselju pod šatrom sede ljudi bliski, međusobno voljeni. Na vašaru je druga stvar, ni sa kim ne deliš simpatije i svakoga gledaš kao svog potencijalnog ubicu, a sa svojim ubicom ne sediš za istim stolom osim ako si za to potpisao kod matičara. Drugi bitan element pod šatrom je bend koji u svom imenu ima reč bend sa ženskim vokalnim solistom koja nije prošla audiciju za Zvezde Granda, već je oterana sa pozornice posle prve strofe. Dakle, užasne vokalne sposobnosti. Ako ti ne valja, idi u neki fensi restoran pa slušaj Oliveru Ćehu ili tako te skuplje kurve. I treći, najbitniji element bez koga bi vašari nestali brzo poput polovina kuvanih jaja na ovalu sa predjelom - gogo sekulić igračice. Gospođice bez novaca, srama i receptora za hladnoću u koži (ili kako se to već zove) jer odlično podnose sve vremenske uslove oskudno obučene, kao da su pile antifriz. E, one su te koje su ključne za ovo pisanije.
Ako si ikad bio u takvom ugostiteljskom objektu, (mogo si da preskočiš dovde jer sam objašnjavao ovim urbanima šta i kako) sigurno si primetio jednu pojavu koja mene izuzetno iritira, a viđa se iznova i iznova. Dakle, neke skupine ljudi koji stoje na ulazu u gorepomenuti objekat. Da te podsetim, kucaj "rumski vasar 3 decembar i rumske mesalice" u jutjubu. Da se ne mučiš, jer znam kakva si lenština, evo ti link. E sad, kakvi su to ljudi? Kao što vidiš, određene starosne dobi, obično adolescenti. Momci iz ruralnih područja, sa soma kinti u džepu, doniranih od strane roditelja uz reči "Evo sine provedi se nađi neku žensku prcaj tako sam ja kad sam bio mlad a i posle malo jebiga nemoj reći majci". Obučeni u pazarske farmerke i ariljske dukseve i bodi majice. Sa tribalima. U oba ušesa minđuše sa cirkonima, u kosi onaj gel Maksi rozi, na parkingu ostavljen kineski skuter. Sa tribalima. Pošli su sa mišlju "Ajmo malo, biće pički, jebiga." Nijednoj nisu prišli, nemaju nikakvu žvaku i jednostavno numeju. Onda se sete: majku mu jebem ima tamo podšatrom kod Škempa nekih fuksi što igraju i daju pičke odma, samo jedva čekaju da im priđe nešto skurcem, to bre sve Vendi do Vendija. Dođu pred šatru, a tamo već nešto čeka dvadesetak istih takvih paćenika. Skontaju da je valjda skupo piće, a fulje još skuplje. Đeš davati 200 dinara za pivo kad ima za šeset ispred Mečkine prodavnice. Prepuštaš pipkanje užeglih, znojavih spojlera koji se tresu na telu neostvarene frizerke, profesorke sociologije ili radnice u metaloglodačkoj industriji matorim neženjama, malinarima i drvosečama kao i lokalnim švercerima dok šatra zvrji poluprazna. Kiselo grožđe, jebiga.
Ne budi lik koji stoji na ulazu, uđi unutra, ispipaj genitalije raspale igračice i gazdine žene. Pobij se, završi u nekom kanalu sa ranama od krampa. Ne budi prosečan Srbin koji je ostao bez muda pod uticajem judeomasonskih pedera sa V92 jer ćemo svi jednog dana žaliti što nam se nemož dić kurac i što Hrvati bolje jebu.
Samovoljna izolacija i izdvajanje od ostatka društva. Izraz je prvu širu primenu našao u bivšoj JNA, u modu ponašanja vojnika albanskog porekla, iliti Šiptara.
Uvek su se izdvajali u grupice i izbegavali mešanje sa ostalim narodima i narodnostima na odsluženju vojnog roka.
Skupe se na izdvojenu gomilu, ćućore nešto na maternjem jeziku i slušaju Radio-Prištinu.
Zanimljiv je podatak da je Radio-Priština (bar u to vreme) imala najjači predajnik na Balkanu. Čak su je i na karaulama Slovenačko-Austrijske granice mogli hvatati. Slučajnost?
-Ej momci, dobio sam izlazak u grad.
-E jesi grebo, alal ti vera!
-Aj ne kenjaj, nego reci jel treba nekom nešto da donesem?
-Ma ništa ne treba.
-Si siguran?
-Eventualno neku Pan Erotiku. Da se malo separatišemo.
