Vrhunski odjebativ kada želite da sebi ubijete i poslednju šansu kod neke cure. Kad vam se toliko ogadi a znate da niste u stanju uvek misliti pravom glavom.Ipak želite da u trenutku čiste svesti završite sa njom za večnost.
- Ćao Slađo, šta radiš? Vidim uradila si Lejdi Gaga šiške (rofl, makar si se danas zaprala).
- A pa to je sad u modi, a ti? Šta se dešava?
U tom trenutku Slađi ispada bandži slinčuga i ostaje onako da se klati kao pihtija svetlucajući pod svetlom.
-(Aukurac, ne mogu više) E znaš šta, moram kući treba da pustim tele da podoji, naviklo u 10 uveče jebiga. Aj ćao.
Predmet koji je iz najvećih dubina pakla poslat na Zemlju sa samo jednim zadatkom: da zvoni ranom zorom i na taj način budi tebe, koji sinoć baš i nisi legao u vreme koje priliči većem delu ljudskog roda.
Bilo kako bilo, nije mu nepoznato ni da ispusti onaj svoj čuveni zvuk, tutu-tutu, baš u trenutku kada ti, na neki nepoznat način, uspeš da ustaneš iz kreveta, udarajući glavom u dovratak i ubrzanim tempom gubeći sluh od njegove proklete zvonjave, digneš slušalicu.
7:00
Telefon: zvrrrrr-zvrrrrr
Ti zbacuješ prekrivač sa sebe, unezveren skačeš iz kreveta, udariš nogom od sto, kuneš boga i onoga ko zove u ovo doba i sve to uz neprestano zvrrrr-zvrrrr, koje dopire do tebe deset puta glasnije nego što bi trebalo. Nekako se dokobeljaš do telefona, digneš slušalicu i čuješ zvuk od kojeg gubiš volju za životom. Tutu-tutu...
E tu je prelomilo...Čupaš kablove iz zida, bacaš telefon kroz prozor i, samozadovoljnim glasom, kažeš: Sad mami svojoj zvoni.
Pokušaj ohrabrenja čoveka koji se sjebao. To mu neće pomoći da ispravi svoju grešku, ali će se za trenutak osetiti da nije jedini kriv za to, tj. da podeli odgovornost sa nekim drugim.
:10 minuta posle snošaja:
Joca: Blam me, izdržao sam čitavih 48 sekundi...
Marina: Ma opušteno šečeru moj, bogovi seksa noćas nisu bili sa tobom.
Joca: Sledeći put ima da te rašrafim od kurca, obećavam! Nećeš znati gde si!
Marina u sebi: Nećeš ti videti sledećeg puta ako mi ne kupiš haljinu od 40 000, sutra!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Rendom fudbaler: Jeste da smo izgubili 8:1, ali smo igrali srcem. Dali smo 110% svojih mogućnosti. Nažalost, bogovi najvažnije sporedne stvari na svetu danas nisu bili sa nama.
Jer Sutomore nije more u pravom smislu riječi. Sutomore je pederski izgovor kojim žrtve tranzicije mažu sopstvene oči, i nastavljaju tradiciju soljenja muda stečenu još za vrijeme Tita. I dok dobitnik tranzicije upali svoja metalik siva kola, pristojnog godišta, eventulano sjedne u avion i zapali za neku egzotičnu destinaciju, ja i par iljada meni sličnih smrdimo jedni drugima u vozu optužujući se međusobno za nekupanje prije polaska. Jašta, baš ću da se kupam a pošo sam na more iz tog razloga. Ko te jebe, smrdiš i ti meni pa ti ja ne psujem ženu, majku ti smrdljivu jebem. Jebo te turistički voz i ko ga izmisli da mi zagorčava život za tri eura koliko sam platio povratnu kartu, koju će neko naravno da mi digne sa sve deset eura zadjenutih za celofan od cigara. Jer kad je tolika gužva, da nemaš gdje da staviš jebeni Miki Maus peškir, logično da raste vjerovatnoća da će se tamnoputom Rambu, koji naplaćuje klonju, dići kita da te orobi dok ti plivaš oko bova u nadi da ćeš vidjeti neku opičenu kurabeštiju koja se skinula u toples i leži na dušeku, daleko od obale. U principu naš narod je šampion mazohizma, otruj ga svake godine po jednom užeglom pljeskom, njemu nije dovoljno. Šta oćeš više? da ti udarim taksu na svaki plombirani zub u glavi, jer i to je luksuz? Oćeš li tada shvatiti da ti je bolje da uplatiš tri dana u Budvu, Grčku, Tursku nego da se deset dana čvariš u jebenom Sutomoru. Ostani kući, jebi nešto ako nemaš pare. I onako će da ti se sprdaju ako kažeš gdje si išao na more.
- Sine, uzo tata kredit. Vodimo te u Sutomore.
-Tata je li Sutomore more?
-Pa jebem li ga kuronjo, slano je, ima dosta svijeta, i tata je tamo prvi put vidio sisu.
-Ali tata Miškovići idu na more u Egipat. Mišo kaže da se onomad razbolio u tom Sutomoru, i da više nikad u ta govna neće ići.
-Ma šta oni znaju! Neka idu da ih muslidže tamo iznabadaju na kolac. Jebo ih faraon, truju mi dijete. Uostalom ne moraš ni da ideš, ostavićemo te kod lude babe Marice pa čitaj lektire. Ko te jebe.
Osećaj potrebe da se bespotrebno zalažeš za neku osobu. Poznato je da se onome ko te je zadužio na ovaj ili onaj način moraš nekako iskupiti jer, kako stariji kažu, nećeš vredeti ni suvu šljivu ako ne bude tako. Ne može na dođem ti, nego gestovi iz dana u dan, i tako u nedogled. Nije jednostavno vratiti dug ovakvim osobama, zato je bolje da skupiš neku siću, sedneš u Mocart i gađaš Kino dok te ne usere.
A: Kažem ti, ja mu namestim kardan a on ga isčupa bilmez, i taman da mu...
B: Tata, namesti mi naočare.
A: Evo sine. (Govori dok namešta.) I taman da mu naplatim, on se seti da mu preskače menjač iz druge u četvrtu.
B: Tata, nisi dobro sredio ovaj šrafčić.
A: Daj mi to ovamo. Gde sam stao?
V: Kod menjača.
A: A, da, menjač. Kad sam to čuo ja uhvatim gedoru i nasrnem na njega, a on...
B: Tata, i okvir mi se pomera.
A:Daj sine i to da ti namestim, pa da me pustiš da pričam sa kolegom.
I ja nasrnem na njega, a on se zacene od smeha i kaže da se šali. 'Ladan znoj me oblio. E onda mu je došla žena i rekla da nisam dobro namestio...
B: Tata, ispalo mi staklo iz naočara.
A: Sine, reci šta ti dugujem pa da mi ovako pomeraš dupe?
Kamen spoticanja kulinarskih početnika. Interpunkcija posle koje se navodi određena radnja koju je trebalo obaviti prethodno. Pošto nubare u kujni ne uzmu da prvo pročitaju ceo recept, nego idu mehanički redom, ovakav sklop ume opako da im zaprži čorbu, da se tako gastronomski izrazim, te dovede do novih teškosvarivih izuma.
Ako je u pitanju planirani svečani ručak ili baš baksuzluk tipa “matorci u gostima”, nema druge nego preći na plan B: naručiti klopu i/ili se zaključati u špajz.
- Kako ide tamo u kujni? Creva mi izvode Marš na Drinu.
- Evo, ide nekako… Da vidimo… Pa kaže… Ubaciti bubrege… Okej, evo ga, opala. Da vidimo dalje… Koje ste prethodno dobro isprali u vodi i sirćetu i uklonili im središnji deo. Uf. Koji li je retard pisao ovaj recept ovako hronološki neusaglašen!? Avaj, kakva nezamisliva digresija!
- Maco, da upola kuvaš ko što se prokenjavaš, bila bi Džejmi jebeni Oliver, znaš li to? Ajmo na pljeske, isključi ringlu, pogušismo se.
Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.
- Eno ga Žare. Ajde da sednemo kod njega.
- Gde si pošo? Je l' čuješ koja pesma gruva?
- Dva galeba bela. Pa šta s tim?
- Šta s tim?! A šta pije?
- Vinjak i kiselu.
- Šutnula ga je Maja, moronu jedan ograničeni. Imaš sporo paljenje ko jugo u februaru.
- Šta da radim, stao mi mozak. Pa, ajmo da ga oraspoložimo malo.
- Ne trebamo njemu mi sad. Vinjak i kisela su dovoljni.
Za raziku od svojih, 10 godina što mlađih, što starijih kolega koji su umišljeni frajeri otromboljenih trbušnjaka i podlaktica u jeftinim kopijama Jugo boss odela koje oblače dok na splavove izvode najjeftinije plaćene fufice Beogradskih bordela, ovaj momak srednjih godina uspešno nosi svoj nadimak i važi za jednog od glavnih šmekera na folk estradi. Ne posluje sa GRANDioznim izdavačkim kućama i njihovim miševima, vozi isključivo prefinjene automobile (ne mečku k'o svaki ganci), u spotovima koristi isključivo kulturne ribe. Ovaj momak se ne može naći u tabloidima od 49 dinara. Jednom rečju Baja.
Najkulturniji odjeb.
Ne želim, neću, ne interesuje me, ali sam dovoljno čovek da te ne oteram u pičku materinu.
- Jel' imaš nešto isplanirano za večeras?
- Šta znam, verovatno ću da sedim kući, pustim neki film, jebem li ga.
- Ćeš sa mnom i Marom u Bigz, svira Nežni Dalibor?
- Pozdravljam.
Stanje u kojem su svi ljudi oko tebe na većem tehnološkom nivou, iako su od njih informatički pismeniji bili srednjovjekovni lubeničari. Kada je riječ o tome ko ima najzajebaniji računar, telefon ili miš, uvijek su u pitanju poluretardirane protozoe sa viškom hromozoma. Jebeni Marfijev zakon, neobjašnjena hipoteza Steve Orlića nazovi kako 'oćeš. Dok ja sjedim za hevlet-pakardovom mikrovalnom i skidam manastire od Fruške gore do Gazimestana, on igra soliter sa otvorenim fejsbukom i jutjub klipom u kojem internacionalni lopov Goran Bregović ispušta krikove slične crvenom klokanu za vrijeme parenja. Pored toga što su mu mama i tata kupili Cernov superračunar sa plazmom širine Albatrosovih krila, koji može pokrenut' Krajsis na najvišoj rezoluciji, ne on je ipak dovoljno malouman da još uvijek gleda filmove na media plejr klasiku. Zaboga. To je ravno da dadneš Kristijanu Goluboviću džedaj mač. Koji će njemu to kurac, on ne zna sijalicu zavrnut', njegov mozak je opran na ruke. U ovakvim situacijama ne vrijedi ona "Znanje je moć", džaba nema zanata bez alata. Maler.
-E, buraz znaš li neku dobru igru? Dobio sam računar od 'iljadu evra.
-Jooj, Far Kraj trojka, Maks Pejn trojka ima ih bruku.
-Ma ne, mislio sam nešto kao Fifa ili Winning Eleven. Znaš možda kako da to skinem?
-Imaš ti moj broj?
-Imam, imam.
-De izbriši ljeba ti, i goni u kurac međede jedan. Bolje da ti je otac na panj svršio.
Natrijum hidroksid. Kaustična soda. Hemijsko jedinjenje, koje u dodiru sa vodom ili vlagom dovodi do jake reakcije pri kojoj se oslobađa velika količina toplote. Koristi se za otpušavanje cevi, jer ima neverovatnu moć nagrizanja i sagorevanja materija koje možemo naći u kanalizacionim cevima (čitaj: raznih govana). U ne tako davnim vremenima, najsuroviji oblik ženske osvete za neverstvo. Baca se u oči i sigurno dovodi do trajnog oštećenja očinjeg vida, a neretko i do smrti. Pretnja koja svakom rasnom ploditelju stvara knedlu u grlu i osećaj nesnosnog bola u predelu očne duplje i retine.
- Gledaš, Milenko, gledaš?
- Nije bre, Živana, očiju mi, gledam onaj špediter tamo, ima gume na vazduh, nije mu to loše, pa reko...
- More, kad ti ja bacim živu sodu u oči, nećeš videti ni sunca ni meseca, a kamoli da ždrakaš u sisetine kojekakvih belosvetskoh kurveštija, ščuo!
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta bi Milenku, predstavi se preko reda?
- Nisi čuo? Na'vatala ga njegova Živana dok se pentrao na Julu madžaricu. Bacila mu živu sodu u oči, cvrčao je i dok su ga spuštali u raku, siroma'.
Šamaranje mačora na suvo . Ništa pornjave na internetu, telefonu, DVD-iju, pa ni na VHS-u. Čak i korišćenje časopisa kao stimulansa nije dozvoljeno. Dovoljno je sjećanje na gole noge učiteljice u školi, ili na dekolte radnice na trafici. Kad je mogao đed' Mitar prije po' vijeka, možeš i ti! Za tradiciju!
Marketing putničkih agencija koji postaje jasniji tek kada pročitate program putovanja u neku od prestonica u Evropi.
Prvi dan - Beograd: pakovanje stvari koje ćete poneti u Prag.
Drugi dan: Beograd: još pakovanja stvari, ne možete da spavate jer jedva čekate da vidite Prag!
Treći dan: Beograd: Još uvek ne možete da spavate, provera pasoša i osiguranja.
Četvrti dan: Polazak u Prag iz Beograda ispred Sava Centra u 8 ujutru.
Peti dan: Odmor u Subotici, topli sendviči.
Šesti dan: Dolazak u Prag u 3:40 ujutru.
Sedmi dan: Spavanje u Pragu, konačno.
Osmi dan: Spavanje u Pragu, opciono razgledanje plafona u hotelskoj sobi.
Deveti dan: Povratak u BG.
Sve to za samo 135 evra.
Razlog ćaletovog napuštanja prostorije, kada ćerka dovede svog dečka na upoznavanje sa matorcima.
- Mama, tata, evo dovela sam mog dečka da ga upoznate. Zove se Mustafa.
- Dobri dan mama i tatko. Oćemo nešto popijemo pičke ?
- Još uvek nije baš naučio srpski kako valja. Hihi. Radi u jednom noćnom klubu, baš je dobar dečko.
- Jao ćero, pa baš je sladak sa tim turbanom i u toj haljini. Jel da Tiosave ?
- Hm, da. Idem ja. Moram da očistim pušku... Mislim sataru da naoštrim... Mislim da pojebem komšijinog kera... Mislim idem malo da prilegnem.
- Mama, što ode tata ? Da mu se možda ne sviđa Mustafa ?
- Ne ćero, ni slučajno. On to od sreće.
Nastaje kada Željko Joksimović i/ili Jelena Tomašević pevaju pesme Novih Fosila uz pratnju šuplje goveđe kosti.
Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.
Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.
Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.
Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.
- E, brate, znaš da će sada film "Montevideo" da bude emitovan i kao serija?
- Kupus...
- A? Kakav kupus, bre?
- Futoški. U kaci. Kiselim. Pozdrav.
Veznik koji služi da u novinskom naslovu objedini dve nepovezane vesti. Buridanov novinar koji ne može da se odluči između dve vesti koje je dobro pripremio koristi ovaj veznik kao OHO lepak da čitalac ne bi ostao uskraćen za neku od informacija. Držaće do sutra.
Krvavi pir četnika po Novom Sadu dok mi ulazimo u EU!
Dragan Đilas otvorio novi most dok je Dragan Đilas otvorio dva vrtića na Čukarici!
Djokovic sweeps in Melburn while most Serbs are still war criminals!
마을에 불이있는 동안 옛 여자가 자신을 빗질합니다
(implicitna upotreba veznika dok)
Ludi Šerbedžija i Anđa u zemlji čuda, meda i krvi ocrnili srpski narod koji živi u getu na Kosovu!
Sranje u najavi. Reč koju vole da koriste svi koji su nadmoćni u odnosu na nas.
Policija, roditelji, (naročito dok smo mlađi) šefovi, direktori.
Kao, ''hajde sad da popričamo, da ti dam šansu da se opravdaš. Dobre sam volje, pa ti pružam priliku, ali verovatno ćeš biti sankcionisan. Jer tako sam u mogućnosti''.
-Brate jesi kući?
-Jesam. Što?
-Matori me sad zvao. Vratio se sa roditeljskog. Kaže da dođem kući da popričamo.
-Au! Pa šta ti ja tu mogu pomoći? Ja sa mojim kad sam zadnji put pričao, nisam išao u školu dva dana...
-Mislio sam da svratim da mi daš neke tvoje farke da obučem ispod mojih. Da pojačam zaštitu.
-Ajd, daću ti i sekine helanke.
-To!
/sutradan/
-Halo tebra? Kako je prošao razgovor? Jel pomogla zaštita?
-Jes kurac! Bolje da si mi dao kacigu za skuter...
