Čin napuštanja roditeljskih skuta. U uređenom delu sveta deca se osamostaljuju krajem tinejdžerstva. U Srbiji pak, to urade onog trenutka kad popu isplate solističku tačku i za drugog roditelja.
Imam 44 godine i lepo sam se snašao u životu. Živim na spratu porodične kuće od 260 kvadrata. Radim u državnoj firmi. Plata nije neka, ali važno je da kaplje svaki mesec. Žena mi je nezaposlena, pa manjak budžeta nadoknađujemo od penzije mojih roditelja. Nemaju mnogo, ali im ni toliko ne treba.
Impuls koji daje vokalnu sposobnost i organima od kojih se to najmanje očekuje.
Kad ti šinem šamar ima da ti peva uvo tri dana.
Hipotetički gledano, može da se desi svakom našem potomku.
Recimo da si kobjašnjavao defkama, postovao na različitim forumima, objavljivao na netu pod raznim pseudonimima, ali bez veće pažnje šire javnosti. Bio si neshvaćen, ako me razumeš. I onda ti isteklo vreme, otegao si papke, predstavio se. Niko sa neta ne zna ni ko si, ni da si pokojni, tvoj provajder se ubrzo ugasio, a i sve IP adrese su prebačene na IPv6 format. Zatire ti se svaki virtuelni trag. Što si bio - bio si.
Godine 2167. tvoj potomak pubertetlija, između dva drkanja na Ćićolininu čukunčukununuku, uzme da brlja po bekapovima hardova od pre sto pedeset godina. I u nekom zabitom folderu, između porno klipova od 10 sekundi i mp3-ja Žareta i Gocija, nađe veliki broj tekstualnih fajlova pisanih u nepoznatom editoru. Skapira da to mora da je trućao neki njegov daleki predak, prebaci u Vord 2168 i počne da iščitava. Kako nema vremena za toliki materijal, kompresuje 250 giga u 1,2 kilobajta i snimi na gadžet 2h2 milimetra. Kasnije dok sedi u gradskom letećem prevozu iz pograničnog dela Srbije, južnog Frankfurta, ka univerzitetu u Lajkovcu, na prozorskom staklu laserski projektuje tvoje pisanije i nastavlja sa čitanjem. Pored njega slučajno stoji iskusni urednik renomirane izdavačke kuće, kome tvoj potomak naravno nije lud da ustane i ustupi mesto, jer krv nije voda. Matori krišom čita redove na staklu, i dok mu vilica zjapi od oduševljenja, on pada tvome potomku na grudi i kliče:
- Mladiću, ti imaš redak talenat!Mali kapira sve iz cuga, jer, opet, krv nije voda, i dogovara sastanak sa urednikom. Ostalo je buduća istorija. Potomak ređa izdanje za izdanjem, snimaju se filmski i ostali spektakli po scenarijima na tvoje umotvorine, na Mesecu se otvara zabavni park sa tematikom tvoga žitija. Turističke agencije mlate pare za ture na Mars u obilazak javnih kuća sa ravama koje si ti opisao. Na Veneri, bregovi dobijaju imena po tebi i tvojoj lozi.
Potomak ti, u znak zahvalnosti, pravi mauzolej koji se vidi sa Plutona, na obraslom groblju između rudarskih kopova u nenaseljenoj Šumadiji i konačno svrstava tvoje prezime u red buržoaske vlastele, tj. piša po sirotinji. Tvoju zaostavštinu krčme generacije i generacije, a možda i danas to rade, ako nisu umrli.
Prva asocija na samo spominjanje Rusa jeste alkohol. Opravdano ili ne, tako je. E sad, ako je taj Rus portir, šanse da je trezan prebacuju kvotu 25. Takav je pos'o, ni on ga ne voli.
Šta će čovek drugo da radi kad ga noći samog ostave osim da drvi kobas i naliva se žestinom. Sedi Vladimir zavaljen u stolicu a tek pola sata posle ponoći. Pogled mu se gubi na gomili hrastovih trupaca poređanih u krugu pilane. Jebe mu se da razmišlja ko mu trsi ženu dok je on na straži. On i ovako odavno ne može. Posveti par minuta Ani Čepmen pa se prihvati flajke. Sergej dolazi u 6:30 a tad će kao i obično Vladimir već uveliko kunjati u svojoj stolici sa skoro praznom flašom u ruci koja visi kraj njega.
Srećemo ruske portire često. Bilo da su izvikani parti-manijaci koji udare po alkoholu iste sekunde kad dođu na žurku pa se masakriraju za dva sata ili bubuljičavi štreberi koji iznervirani simpatijinom idejom da Srećku bilderu popuše u špajzu krenu da utapaju tugu u vinjaku, u glavnom završe kao portir Vladimir. Sede na stolici, oborenih ramena i glave pognute napred. Flašu iz ruke ne misle da bace. Visi tako pored njih i s vremena na vreme malo cugnu kolko da pokažu da su živi i nastave da kunjaju.
Izraz koji se koristi kada želite nekome učtivo da kažete da danima ne možete da se poserete k'o čovek.
Pomalo je nelogičan izraz ako se posmatra iz ugla osobe koja ima tvrdu stolicu. Osoba koja ima zatvor želi da se olakša, ali govno neće da izađe. To je kao kada dovedete dete u prodavnicu slatkiša, a ne u zatvor. Iz ugla govneta već ima više smisla, dakle, ono želi napolje, a ne može. To je zatvor. ALI ZAŠTO BI POBOGU POSMATRALI IZ UGLA GOVNETA?
Za većinu tinejdžera, a boga mi i odraslih najpoznatiji umjetnici renesanse su naravno čuvena četvorka nindža kornjača. Jer da nije bilo nindža kornjača prosječan stanovnik naše zemlje (a i svijeta), vjerovatno da ne bi poznavao Donatela, Rafaela Santija, Mikelanđela, dok bi za Da Vinčija vjerovatno čuli iz Da Vinčijevog koda.
Jer iskreno malo ko je od nas čuo za Bruneleskog ili Albertija, Mazača, ili Verokia. Jebi ga bilo je samo četiri kornjače. Ali hvala im, jer današnja djeca vjerovatno neće ni to znati, ali će znati ko je pikaću, jugi, ben deset,...
-Ko ti je omiljeni umjetnik?
-Moj omiljeni umjetnik je Splinter, jer da nije bilo njega ona četvorica ništa ne bi uradili.
Duh Picinog parka kod Ekonomskog. Nepisano pravilo startovanja novih mušterija od strane doktorantkinja najstarijeg zanata na svetu.
Izgovara se bez upitnog znaka interpunkcije i tiho kroz zube, sasvim spontano, u prolazu, dok mušterija žuri na železničku. Usput, može da prođe i neki dobačaj tipa: "Dimaš koju godinu više bio bi moj.", "Lep si, jesi li nevin?", "Kuda ideš, povedi i mene!", "Dobre ti patike...".
Ujeb je to što su gadne. Da dobro si čuo, gadne. Heftaju ih gotovo svi, od portira, vozača kamiona do profesora univerziteta. Prljavo brate. Nemoj ni u ludilu da padneš na šarm ovih lepojki. Ni kad usereš ispit. Ni kad te devojka ostavi. Jer mogu da ti izrastu pečurke na glaviću.
Šetaš se parkom dok ti je u glavi blamna činjenica da su ti upali tregeri u klonju kod Ćomija na žurci. Odjednom iz mraka čuje se šapatom:
Ćeee da raaaadimoo
- Šta?! Da radimo??
- Da da, lepi, da radimo. A?
- Gospojo, nisam u tom fazonu.
- Nije ti to fazon mali. Uđeš, malo ostaneš, izađeš i daš mi pesto kinti. Ajde bre, viš kako si mlad. Treba sve probati u ćivotu. Blajv za tebe neka bude trista. Džabe brate!
- Možete majka da mi budete. Osim toga, ja sam fin momak. Čitam Vukajliju i treniram. Izlazim samo petkom. Marljivo učim. Mani me se. Žurim. Ćao.
- E budalo mala, da čitaš Tarzaniju možda bi od tebe i bilo jebača...
Tetovaža, ali ona zelena, vojnička ili zatvorska. Radi se običnom iglom i najjeftinijim tušem. Specifične su po tačkastom načinu crtanja, crteži su nepravilni, a obavezno su tu i neki datum ili ime.
Inače, štemovanje je obijanje i bušenje zidova zarad postavljanja neke instalacije. Krvav posao, koji obično rade fizikalci ili majstori pripravnici.
-Maćoreei! Divi što sam radio tet! (zadiže majicu) Do jaja, a?
-Ne shvatam...
-Š'a ne svataš?
-Što bi neko tetovirao Jetija na levoj sisi?
-Idijote, to je Čiča!
-Auuu, kakav štemajz!
Činjenica da ne želiš poparu je sama po sebi irelevantna. Dobićeš poparu, htio ti ili ne, ko te jebe! Nadam se da ćeš ubuduće naučiti da cijeniš i uživaš u istoj, jer od sada pa na dalje biće ti servirana, evo, već za par minuta ćeš dobiti porciju! Uživaj u popari!
Pitaš se zašto ti se servira popara? Začepi i jedi.
Možeš li da dobiješ sladoled umjesto popare? Ne. Naravno da ne možeš. Ali, možeš serviranu porciju popare nazvati imenom nekog sladoleda ako ćeti biti lakše, kako god. Možda i dobiješ sladoled, ako budeš dobar. Ako bolje razmisliš, popara je više nego bolja od sladoleda.
Popara izgleda :Bljak:! Boli me kurac, ima da jedeš i da plačeš od sreće. Vidiš onoga klinca preko puta, on je treniran od strane spartanaca, kasnije je bačen među japanske šinsengumi vukove, vidiš kako već stasava u vitog jelena? E, popara to omogućuje. Jedi poparu sine, uživaj!
Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.
Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao pederčine bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.
Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.
Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.
Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.
I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.
Blasfemija.
Dokaz da ljudi vole da zajebu savršenstvo u nadi da dobiju nešto još bolje. A to se uvek završi tako što krajnji proizvod ispadne govno. Burek pica je kao da dva nobelovca naprave dete a ono bude retard, to je kao kada te riba pusti da je oskrnaviš u vadžajnu a ti budeš pajvan pa zahtevaš da ti da pristup u plinaru.
Ne kažem da se treba zadovoljiti prosečnim ali ipak treba prepoznati da neke stvari nisu stvorene da se menjaju jer su odlične takve kakve su.
Umesto da jedeš burek ili picu koji su sami po sebi savršeni hoćeš da ga munjaš tamo gde mu nije mesto. Osim ako je riba muslimanka pa hoće da joj svekrva veša krvave čaršave na sušilicu za veš, onda je to okej.
- Mačkice sad kad sam te jebo kvalitetno mislim da je vreme da pređemo na sledeći nivo, šta misliš da ti ga krnem malo u čmar a?
- Molim? Znala sam da si majmunčina, pa ko normalan iznad trinaest godina skuplja pokemone i digimone. Hajde sad lepo goni se u pičku materinu, i budem li te ikad videla i da me samo gledaš poslaću ti braću sa Grmeča da te olome. A da, i samo da znaš nisi nikakav jebač, vrištala sam jer si mi nabio koleno u bubreg neiskusni ziljavi dečače. Ae paljba pička ti materina.
Babin trip. Poruke prekora, upozorenja, hvaljenje, a nekad i reči koje podsećaju na konvezaciju između babe i TV-a, kojima baba telepatski želi da pomogne svojim junacima.
TV: Špica za seriju: MI amoooooooooor oooooooooooooooo joooooooooo te amooooooooooo mi amoooooooooooor!
Baba: Čekaj! Ne počinji! Nisam pojačala!TV: Romario ulazi u sobu, Hose Migel de La Korunja stoji iza zavese čeka ga nožem.
Baba: Pazi Romario! Čeka te nožom! Okreni se! Joo, kuku ostade Miranda udovica!TV: Rombrerija: "Ali ja ga volim majko, svi srcem, svom dušom, nije greh ako sam mu se podala"!
Baba: Vara te bre gusko jedna s' onom profuknjačom Esprantiosom! O ćurko!TV: Dobro veče poštovani gledaoci ja sam Nataša Jeremić, a vi gledati drugi dnevnik RTS-a.
Baba: Dobro veče.
Mešavina pića koja se sastoji od red bula, vodke i fante popularno je nazvana fantom. Taj naziv opravdava i svako onaj ko se usudio da popije više od pola litra ove mešavine.
Malkice suptilniji način da kažeš "odjebi".
- Šta to radiš?
- Gledam svoja posla!
Bio si đubre u prošlosti, nisam shvatao zbog čega, trudio sam se da te razumem, bio dobrica, ali onda mi je došlo iz dupeta u glavu. Ne'š ovog konja više jahati. Spustio mi se đoka, pa mi je krv konačno dospela do moždanih vijuga. Sa'š da vidiš kako je to kad se tvoje fore upotrebljavaju protiv tebe. Sve ono što sam trpeo zbog tebe sam projektovao na nešto korisno, konačno uvideo gde sam grešio i skapirao kako da budem đubre kao i ti.
Valjda ćeš sada razumeti kako je to kada te neko tretira kao zadnje govno na prtini, jer nema ništa gore od toga kada neko podigne pakao i ono što si njemu radio okrene protiv tebe samog.
- Brate, moraš da mi pomogneš. Nemam gde drugo da ostanem. Em me kerovi jure, em i zelenaši hoće da me biju zbog onih para što dugujem. Moraš da me sakriješ.
- Moram? Darko, ne znam da li se sećaš, ali kada sam te molio da me ne otpustiš jer moram majci od nečega da platim lekove, ti si me nonšalantno ispratio na ulicu i ušetao u svog novog BMW-a? E, pa vidiš snašao sam se za lovu, ali od tebe sam naučio kako da budem đubre. M'rš sad sa mog praga da ne idem po devetku, jer će onda kerovi da ti budu najmanji problem!------------
- Ali, dragi, ja zaista ne znam zašto sada ne želiš da budeš sa mnom, pa nije valjda stvar u ovih nekoliko kilograma viška koje imam? Hehe, zato si ti savršeno izvajan za nas oboje.
- Kilogrami? Zaista, hvataš se za kilograme? Od svih ljudi, ti si našla da pričaš da izgled nije važan? Sećaš li se, pičko kukavna, kako sam pre nekoliko godina bio zaljubljen u tebe? Kako te je onaj konj Miki napucao, a ja te doveo kod sebe kući i tešio te do neko gluvo doba noći, a onda su me, kada sam zaspao, probudili tvoji jauci dok te je moj cimer guzio? Onda sam ti rekao šta osećam, a ti si rekla da nisam dovoljno dobar za tebe, da ti smeta moj stomak. E, pa vidiš, ti si me naučila tome da gledam isključivo izgled. Vrlo brzo sam stekao kritičnu masu i dobio vrhunske pločice, a ti, đembela, možeš sad slobodno da se odgegaš iz moje gajbe, i da se vratiš Mikiju kretenu ili kome god hoćeš! M'rš!
- Ali, mislila sam da...
:zalup vrata, okretanje ključa:
Tužna konstatacija žene ili devojke kada joj dođe iz dupeta u glavu, i kad prepozna da pređašnji dobrodušni otirač za noge, kakvim vas je smatrala, jeste u suštini muškarac, koji ima svoje ja, i petlju da se bori kroz život. Tu padnu reči tipa "Bila sam mlada, bila sam luda".. uz kobajagi nevino trepkanje očima uz bambijevski pogled širokih zenica, dok se suzica u kraj oka nazire, prebacujući muškarcu krivnju, igrajući veoma podlo na kartu slabijeg pola. Čisto da ne poverujete sebi da je to neko ko vam je ostavio ranu na srcu veličine budžetskog deficita Portugala. Al' zajebi!
Sad si bambi, a? A kad sam odvajao od studentskih usta da ti kupim cveće, a ti se smejala što imam samo jedne patike... Al' zajebi, nisam ja toliki pičkopaćenik... bolje mi je otići kod kurve, ona bar novce šalje porodici u Moldaviju, možda i neko izmalteriše štalu od toga... a i fino mi dostavi račun. Čist račun, duga ljubav! Ona za razliku od tebe, priznaje kojim se zanimanjem bavi. Ona prodaje telo za evre, a ti dušu, draga moja...
