Reč koju upotrebljavate za sebe kada treba da prihvatite krivicu za svoje postupke.
Neko je razbio prozor.
Metodologija kojoj pribegavaju stranačke glavešine u Srbiji, usled manjka kvalitetnog i školovanog kadra za obavljanje odgovornih funkcija. Sprovodi se kada ponestane vlasnika pečenjara, grobara i bivših obijača trafika. Tada se gleda koliko ime, ili prezime određene osobe odgovara delatnosti preduzeća u koje će uvaliti guzicu. Kako radi razbijanja malera, tako i radi sprdnje s narodom.
Prvi je ovu praksu, ali na nekom bezazlenom nivou, sproveo direktor medijskog javnog servisa, tako što je iz zajebancije počeo da na mesta požara u Beogradu šalje Vladimira Palikuću da izveštava, ne sluteći da će za nekoliko godina to poprimiti ozbiljnije razmere, u znatno važnijim sferama.
Slična praksa zabeležena je još jedino u pornografskoj industriji, na koju se srpska politička scena po nekim saznanjima i ugleda. Međutim, tamo situacija ide obrnutim tokom, jer u svetu erotike, delatnost je ta, koja određuje umetničko ime glumaca. Ova sitna nepravilnost u metodologiji rada daje logično objašnjenje zbog čega je srpski narod konstantno jeban od strane države, a nije samo posmatrač.
- Ivice, mađijo, sedi, moramo da podelimo neke funkcije po preduzećima u kojima smo rasterali prethodne.
- Izvini, Vučko, ne znam koliko sam trenutno sposoban da trezveno razmišljam, ako me razumeš, hehe.
- Ne brinem ja za tebe, u takvom stanju si obradio Eštonku juče, pa nije bilo problema.
- I to što kažeš, živeli!
- Čuj, treba nam savetnik u vladi za stočarstvo. Nemam nikog školovanog za to, ali imam jednog kojeg su radnici oterali sa mesta direktora u PIK Bečeju. To je moj poznanik Dragan Satarić i on će baš ovako lepo da legne na funkciju koja se tiče stočarstva. Ono, Satarić-satara-svinjski but, povezuješ?
- Genijalno! Sve sam pohvatao! Sad ja! Gle', Mrka mi je rekao da u Agenciji za bezbednost u saobraćaju zvrji prazno mesto. Nemamo kadar za to, ali imamo lika u stranci koji se zove Stojadin Jovanović.
- Odlično. Em patriotski zvuči, em nam je stanje saobraćaja slično prosečnom Stojadinu. Može! Idemo dalje... Vidiš, stranka mi pravi dil sa Dajners klubom, nemam pojma ko se razume od mojih u te bankarske poslove, pa ću zato turiti na direktorsko mesto Enesa Zajmovića. To ime svakako uliva poverenje.
- Zapravo prezime, ali slažem se potpuno. Kad smo već kod bankarstva, imam i ja jedno neupražnjeno mesto u Privrednoj banci Beograd. Moj prijatelj Miodrag Dilparić se sam po sebi nameće, a završi ako o'š da ti on bude savetnik onoj tvojoj u Narodnoj banci Srbije.
- Srediću, Ivice, ništa ne brini. Mislim da je vreme da pređemo na ozbiljnije stvari. Treba nam novi direktor za TE Nikola Tesla. Znaš nekoga?
- Kako ne znam! Čedomir Ponoćko!
- Ti si genije!
- Znam, Vučko, znam... Šta nam je još ostalo? Hik.
- Državni sekretar u Ministarstvu energetike.
- Tu sam još za vreme prethodnog mandata postavio Dušana Mrakića, sad vidim da boljeg za tu poziciju i nema.
- To je to. Sad ne brinem za budućnost države, pa odoh nešto da najavim za dnevnik. Dodaj mi cvaje.
Čelendra. Bilijarski sto izgleda kao San Marino na karti Evrope u odnosu na ovo. Maggot-ovo Čelo ko aerodrom ne može ni da mu prismrdi po veličini. U odnosu na ovaj fenomen, lice Džejsona Forhisa izgleda jako seksi i veoma privlačno. Čak i donja usna Babe (Forestovog najboljeg prijatelja) izgleda kao vlažni klitoris Naomi Kembel, u poređenju sa čelom Forest Gampa.
Osoba koja ima najveću šansu da umre ukoliko joj zatreba lek.
A: Gde si bre matori, hajde na fudbal.
B: Ne mogu, nosim tetki lek.
A: Koga ti farbaš, ta je fora provaljena odavno. Upadaj, fali nam jedan.
B: Ma hajde, s kim igram?Nedaleko odatle u tetkinom stanu.
tetka: Gde li je do sada..
Počinje da se grči i guši. Krajnjim naporima dopuzava do drveta života, naslanja se na njega i pušta poslednje reči:
tetka: Sestriću... jebem ti...
Tetka umire i kreće instrumental Marš na Drinu.
Dešava se uglavnom u društvu (ili u 4 oka) kada neko kaže iznenada nešto smešno i onda ti refleksno izleti slina iz nosa i vrati se isto tako brzo, ali je kasno... svi su je već videli.
Ako ti se to dogodi pred nekim sa kim nisi na prst u dupe, pogotovo ako je suprotnog pola, računaj da vaš odnos nikad neće biti na zavidnom nivou jer će te biti blam ubuduće da pogledaš u oči tu osobu.
Ekstremna varijanta ovoga je da ti se pred nekim slina poveže sa odećom
Uzvik u reklamama koji nam daje do znanja da se upravo dogodilo sranje koje će baš njihov proizvod da ispravi.
Sin: O ne! Ćale je sinoć došao pijan i ispovraćao se na moju novu belu košulju i ispišao se po zavesama, eno ga leži komiran na terasi
Majka: Ništa se ne brini sine, sve će to XY prašak da sredi
Sin: Nemoguće
Majka: E pa sad ćeš da vidiš
(nakon 2 sekunde reklame koje u stvarnosti predstavljaju nekih sat vremena)
Sin: Vau, moja košulja je potpuno čista, ali mene više brine tata, još ne ustaje
Majka: Ne brini se, količina praška koja se koristi je minimalna, tako da će imati dovoljno da se i njegova odeća koja zaudara opere
Sin: Tata, tata, budi se
Otac: O ne! Ubiše me leđa, nisam trebao da se bijem sa Milom Tajsonom, kako me opauči po grbini...
Majka: Dragi, imam rešenje za tebe, to je novi preparat doktora WQ, specijaliste i priznatog stručnjaka u toj oblasti
Otac: Uh, ženo hvala ti, odmah mi je lakše, ovo mi i mamurluk rastera, bolje je od rasola jebeš mi sve, sad mogu d’idem opet da pijem, sve zahvaljujući preparatu doktora WQ.
Kaže se čoveku koji melje ko vodenica i kojeg ništa ne razumete.
Naziv potiče od starih longplej gramofonskih ploča koje su se vrtele na 33 obrtaja, dok su se "singlice" tj. manje singl ploče vrtele na 45 obrtaja.
-ITAKOTIJAKAŽEMSMUVAMOSEJAIMALAMAJAIODVEDEMJEKUĆI!
-Alo bre longplej, smanji na 33 obrtaja jebo ga ti, ništa ne mogu da te razumem.
Ili levog, svejedno. Kao dečak stavljen na tu poziciju, jer je zahvalan igrač, predobar tehničar za štopera, ali loš za veznog ili krilo. Kao Vasa Ladački, on želi mnogo više od svog života, on želi golove, on želi asistencije, on želi popularnost, fanove! On želi da se dokaže, da se probije kao najveća zvezda kluba, da publika skandira njegovo ime, da devojke puštaju suzu niz butinu kad on igra. Ali to se nikad neće desiti. Igrajući u svojoj dosadnoj kolotečini, polako sve više postaje svestan da je neprimetan u odnosu na 'desetku' kluba, ili špica sa Filipo Inzagi stilom igre. Crv mržnje ga grize do kosti, i on se sve više trudi da igra što bolje, sve dok to trener ne saseče uzvikom 'vraćaj se nazad, ne igraš krilo'. Dok mu psuje majku sebi u bradu, kreću mu krvničke suze, i on prima osobine psihope, koji posle treninga ostaje da gadja prečku i govori u sebi 'jebaću vam majku svima jednog dana'.
Zašto si iskompleksirana kao desni bek?
Ribolovac koji ima svoju etiku. Kad upeca staru cipelu, obavezno je vrati u vodu.
Činjenica koje je snimatelj Bera Grilsa u svakom trenutku bolno svestan.
- Gospodine Grils, hajde što Vam nosim sendviče, pušku, zmijski protivotrov, pribor za čaj, rešo za kuvanje, mrežu-ležaljku, zabavne magazine, erotsku literaturu, priručnike za prepoznavanje jestivih biljaka i insekata, busolu, sekstant, mapu, šator, lutku na naduvavanje sa likom Vaše žene, četkicu za zube, mašinicu za brijanje, i da sa svim tim moram da plivam kroz ista govna i jebem se po istim vukojebinama kao Vi samo s nožem i kanapom, ali zašto mi ne obezbedite neku manju kameru, ovo sranje ko da je rusko, ima bar deset kila, i triput sam se posekao na nju!? I hoću povišicu!!!
- Tegli i ćuti, Bobe. Na birou ih ima hiljade koji bi radili duplo više za upola manje, znaš?
Reketaška pošalica na dobronamerno razbijanje prozora drskim neplatišama u cilju poslednje opomene pred isključenje. Ono, zonfić, nema čistijih stakala od toga.
U različitim varijacijama može se koristiti i za bilo kakav nedostatak stakla u, za njega predviđenom okviru. Tipa "pogle kako sam dobro oprao prozor", ili "ove cvaje imaju najčistija stakla" i slične šaljive dosetke za apsolutnu prozirnost.
- Šomara, Vladislav nikako da plati porez na promet u našem jukra.
- Š'a tebra da učinim, šefe tebra?
- Eno mu one fegetske Fabije parkirane ispred Maksija, moglo bi da padne jedno edukativno pranje prozora.
- To, tebra, malo akcije uvek tebra... tebra? Pu! Treba!
- To ti kažem. Pošto smo kulturni i nećemo da koristimo kamenice k'o pećinski ljudi, evo ti ovaj Cilit Bang.
- Opa, dobra be'zbolka, tebra. Hrastovina, a? Divimo se!
Hvalospev kojim prijatelju uz uzdah olakšanja ukazuješ božansko poštovanje u momentima kada ti je njegova moralna i fizička pomoć najpotrebnija.
-Je li bre kretenu, jel ti tako od jutros krmeljaš? Pola četiri je, saće i majka s posla da ti dođe. Šta me gledaš?
-Oooo, ćale stigao si, prijatelju, brate, hranitelju, sam bog te poslao! Daj čašu ‘ladne vode i daljinac, spasioče moj!
Pandan staroj narodnoj da se na muci poznaju junaci.
Na žalost, junaci su oduvek bili obični ljudi koji razumeju tuđu patnju i muku. Od takvih ljudi čovek i može da očekuje nesebičnu pomoć, bilo u vidu para, hrane, odeće, obuće... I ono malo što imaju, podeliće.
Naravno, državu boli patka! Iz budžeta se izdvaja dosta para za razne gluposti i manifestacije a kad se pomene priča o retkim bolestima brzo menjaju temu uz obrazloženje kako to nije u njihovoj nadležnosti.
Na pitanje: '' Dokle ste stigli sa razvijanjem fondova za retke i teške bolesti?'', ministar zdravlja pravi tužne face pravdajući se nedostatkom materijalnih i novčanih sredstava koje su povezane sa svetskom ekonomskom krizom.
Bogati koji i daju neki dinar, a neretko i veću svotu novca, ne pojavljuju se u medijima i anonimni su.
Zarad nečijeg zdravlja i sreće, danas neću kupiti cigare, pljesku i pivo.
500 dinara nije mnogo.
Najzajebanija stvar za definisanje i to ne samo na ovom sajtu nego od velikokg praska do danas uopšte.
Singularitet je termin, fenomen, pojava (a niko ne zna šta je) koja prkosi zdravom zemaljskom (a možda i vanzemaljskom) razumu na svaki način zbog toga što je on verovatno SVE i verovatno i istovremeno NIŠTA. Neće vas valjda zbuniti (a znam da hoće) ako kažem da je to mesto (ako je uopšte mesto) u kome je SVE i od koga sve POČINJE (ako uopšte u njemu pojam vremena nešto znači što svaki početak nužno zahteva). Sve u svemu, nešto što vas može učiniti konfuznim više nego bilo šta na ovom svetu i nešto što će najefikasnije ubiti volju u vama za saznavanjem i otkrivanjem tajni univerzuma i naravno definisanju istih. Uzročno-posledično pitanje “šta je straije kokoška ili jaje?” je prava teletablis zanimacija u odnosu na tajne singulariteta.
Singularitetom se opisuje stanje kada je sve na ovom svetu, ali ama baš sve, bilo u stanju kosmičkog embriona ili nečemu što je još mladje od embriona. Iz ovog beskrajno majušnog i beskrajno gustog zametka nastala je cela Vasiona i ono što je u njoj. Ako zamislite (a ne možete) tačku koja je toliko mala da i nema dimenzije i da u njoj sabijete svu materiju Vasione blizu ste onoga što se zove singularitet. Rekosmo zamislite i sabijte … e tu je kvaka, kao mislilac, sabijač i u neku ruku kreator singulariteta morate da se nalazite negde, ali negde van singulariteta ne postoji, negde ne postoji ni u samom singularitetu, što vas baca u logičku zajebaciju da je mislilac i sabijač ili singularitet “lično” i ne može da ga vidi, zamišlja i razume a kamo li sabije, ili se potpuno sjebete pa zaključite da mislilac i sabijač uopšte ne postoji jer nema gde da postoji.
Ako singularitet ipak zamišljate kao malu, okruglu petardu koja “visi” negde u prostoru i “čeka” da prasne velikim praskom i podari vam radost postojanja u Vasioni, opet ste se zajebali. Izvan singulariteta PROSTOR NE POSTOJI, nema ničega, jednostavno petarda nema gde da “visi”, nema čak ni vas koji čekate da vidite vatromet jer ste vi produkt velikog praska i deo Vasione koja još uvek “čeka” da nastane i “kreira” prostor za posmatrače. Da, pomenusmo glagol čekati … opet kvaka, nema čekanja u singularitetu jer u njemu vreme ne da ne teče - VREME NE POSTOJI.
Pa šta postoji koje pičke materine u tom singularitetu pitamo svi.
Pa postojala je cela naša vasiona (sva njena materija) koja nije ni u prostoru niti u vremenu. Eto to je singularitet, x=0, y=0, z=0, t=0, m=∞. Sve za šta znamo je bilo u njemu ali na način i u formi koju ne možemo da zamislimo. Jednostavno ljudski mozak ne poseduje “dimenziju” neophodnu za shvatanje tvrdnje da je u singularitetu sve, ali to sve nije ni u prostoru (NIGDE) ni u vremenu (ne postoji reč za NIJE U VREMENU), pa ako nije nigde onda verovatno i ne postoji, a svi jebeno znamo da postoji. Ili, singularitet je sve, što po ljudskoj logici znači i svuda i uvek, ali kako u singularitetu prostora i vremena nema to automatski znači da nije nigde, … i slične zajebacije i logičke vratolomije.
Zašto ljudima nedostaje moždana “dimenzija” za potpuno razumevanje singulariteta? Pa verovatno iz istog razloga zato što krokodilima nedostaje moždana “dimenzija” za razumevanje integrala ili, recimo, književnosti Milorada Pavića.
Na kraju, pitate se gde je ovde zabava i neophodna zajebancija u definisanju. Odgovor naslućujete; u singularitetu nema ni prostora ni vremena za zajebanciju, a i kad bi bilo ne bi vam mnogo stalo do toga. Isuviše je “skučen” i “statičan” za ozbiljniju zabavu.
Jebeno za definisanje u pičku lepu materinu, ali ipak donekle zabavno.
Bijedan, vickasti pokušaj da se cjepidlačenjem izvučemo iz govana. Obično prouzrokuje kontraefekat i još veći bijes i otpor kod sagovornika. Nikakvo čudo. I treba.
- Je li mangupe, u ova doba se dolazi kući? Šta si radio, đe si bio?
- U jee... A to si ti, tajo. Ništa, bio malo kod Marka, vježbali fiziku.
- Ma neka, a što onda bazdiš na cigare i rakiju? Sram te bilo, mene da lažeš, mene koji sam te rodio!
- Tehnički gledano, nijesi me rodio ti, već majka.
- More jebem li ti...! :TRAS: :TRAS: :TRAS:-----------------------------------------------
- Majstore! Dolazi vamo, smjesta!
- Šta je bilo?
- Jesam li ja tebi tražio, ne tražio, PLATIO da mi ugradiš ovu tuš kabinu?
- Jesi, u čemu je stvar?
- Serem ti se u rad, eno mi se komšija ispod žali da mu Nijagari teku odozgo!
- Pa tehnički gledano, ja ti i jesam ugradio tuš kabinu hehe.
- Popravljaj to odma', hohštapleru, e ću ti grkljan iščupati, ščuo!------------------------------------------------
- Ah... ah... a? Već?!
- Tehnički gledano, posao je obavljen.
- Pi, jado, smlatino, mrcino nijedna. Sram te bilo!
- Što se mene tiče, ti si jebana, tako da, ono...
- Tako da će se pročuti kakav je moćni Ivan ženskaroš na djelu, budi siguran!
- :guta knedlu:
Poslijednji put dati koš kad se negdje igra basketa ili na času fizičkog. To ispisivanje je ritual i bez njega se ne ide kući.
De daj loptu da se ispišem.
Što si jebo, jebo si. Sad, ako hoćeš još, uloži i pređi na naredni nivo, tj. oženi se.
Ili skini drugi trajal.
Otkucao je sat, batice. Džaba filozofiraš da je brak samo papir, da je bezveze da uzima tvoje prezime (ko da menja dokumenta, a i ko uopšte želi da se preziva Karausnić) i da se Ramajana Bramakriška iz predgrađa Mumbaja obliznila sa 68 godina, to teško da će je ubediti da sve prolongira.
A video si simptome, nije da nisi, samo si ignorisao: kad je počela da persira sebi, prenoseći svoje želje i planove na oboje ("idemo na koncert Sergeja Ćetkovića", "da, slabo pratimo fudbal", "nama su ti porno sajtovi odvratni"), ili kada je otvorila zajednički nalog na Fejsbuku (sa sve šimejl adresom canaimilan@mejl.rs). Ili ono kad se raspilavila nad drugaricinom bebom i ostala oduševljena i nakon epske erupcije smeše Bebirona i kašice od graška, koji joj je završio po faci.
A ako se zanemare prvi simptomi, teže se leči.
- Je li, Milanče, je l' ti mene voliš?
- A? Šta me budiš u pet ujutru? Jesi ti normalna!
- Pa, razmišljam, već godinu dana se zabavljamo..
- Misliš seksamo, hehehe...
- Pa dobro, i seksamo. I onda, mislim se...
- Aaa, pa što ne kažeš da si za prvu jutarnju, heheeh, malo si poranila, ali dobro.. Ček malo, dok se kalibrišem. Takoc..
- Ma nema ništa, bre! Trajal verzija je istekla, za dalje spremi prsten.
- A??
- Dosta sam ja klečala ispred tebe, sad je tvoj red!
