Tabu tema.
Sinonim za nešto o čem' se ne smije pričati, ni pod razno!
Svi znaju šta je u pitanju, al' bolje da se ne priča o tome. Najlakše je iskoristiti ove tri nevine riječi, čime će većina kojoj se obraća shvatiti značenje, a eliminisaće se ona grupa koja i ne treba da zna za to.
- E, đe ste ljudi! Marko, nabavio sam nam znaš već šta, je l' tvoji nisu večeras kod kuće, da degustiramo?
- Da, da, nisu, možeš navratiti.. (tiho) KRETENČINO, MOG'O SI MALO SUPTILNIJE, NE DRUŽIMO SE SA LJUDIMA SA DAUNOVIM SINDROMOM!-------------------------------------------------------
- Hihi, večeras idem kod njega, kupila sam znaš već šta, za svaki slučaj..
- Šta?
- Pa znaš, ono.. Joj, ne pravi se, hihihihihihi!
- Koje?
- Pa ne mogu ti ovdje reći, čuće nas neko, hihihihi!
- Ma sva si mi čedna, uh!
Njemu malo fali. On se zajebava. On radi stvari koje drugi ne bi smeli ni za dva života. Nije ložana, ali može se pogrešno protumačiti da jeste. Buntovnik je, ali sa razlogom. Samo želi da pokaže da mu ništa nije problem i da ne preza ni od čega.
Pera: Snimi onu crnku.
Laza: Auuu, koja cica maca, mjau... Vidi ti nju kako se ona spremila. Još ona bela majica, kako bih je polio pivom da joj se malo ukrute bradavice.
Mika: Debilčino, ne pričaj to, sad će... Pero, vraćaj se, nemoj... Jaooooo... Lepo sam ti rekao da mu ne daješ ideje.
Pera: Joooj, izvini mala, gurnuo me neki lik, daj da ti obrišem to.
Pitanje koje postavljaju članovi uže i šire familije , a u cilju da ti stave do znanja da znaju da se nešto dešava u tvom ljubavnom životu. Od presudnog je značaja za tvoje psihičko zdravlje da prvi put odgovoriš adekvatno na ovakvu provokaciju jer te to može spasiti od daljeg smaranja rodbine koja nema šta da radi (u pauzama serija), pa se raduje svakom traču.
Baba: Zdravo sine, šta ima novo? Šta ti radi momak?
Ja: Evo baba, upravo me liže dole, a do malopre mi je grickao bradavice. Nego čekam da spustim slušalicu pa ću i ja njega.
Baba: ...ju, ju, ju... pa što si takva! Ne sme baba više ni da te pita ništa. Kakva je ova današnja omladina...Da znaš da sam ljuta na tebe!
Ja: Ćao baba (spuštam slušalicu i prepuštam se čarima orala)
Ime za osobu za koju niko ne zna gde je, mada uopšteno znaju koliko mu treba da dođe.
Po uzoru na svemirsku sondu Vojadžer koja je već iks puta napustila Sunčev sistem, zato što se naučnici još nisu dogovorili gde je granica Sunčevog sistema.
- Gde je Đomla koji kurac! Smo se dogovorili!
- A?! O'šo jutros kod babe na selo, u Kljajićevo.
- Kurac Kljajićevo, u Stajićevo je otišao.
- A? 'Sti lud!!!? Znaš koja razlika!
- Šta? Isto je to, i jedno i drugo u Voši, i jedno i drugo u pičku materinu daleko.
- Brate, pa ni Vojadžer mu nije ravan. Ko ona mačka je, nemaš pojma gde je dok ne otvoriš kutiju. Kad se vraća?
- A'si glup, to sa mačkom, to je da l' je živa ili mrtva.
- Pa je l' živ?
- Svejedno je Vojadžer! Napustio je granice našeg sistema.
Po nekom nepisanom pravilu kažu da svaki muškarac ima samo dve želje:
-Da dobije vozačku dozvolu
-Da mu je vrate ako mu je kojim slučajem oduzmu
Ali prokleti zdravstveni pregled je noćna mora koju je neophodno odsanjati do kraja i predstavlja sponu između čoveka i vozačke dozvole. I svaki put je isto.
Odeš savršeno zdrav, imaš oko sokolovo poput sopstvene žene kad sa 15 metara vidi crnu žensku dlaku na crnom sakou, mirnoću neurohirurga i krvni pritisak novorođenčeta. Ali čim bolničarka na prijemu kaže koliko koštaju ta četiri mrljava pečata padne ti mrak na oči; ruke ti se tresu kao šejker u skupštinskom restoranu a pritisak skoči kao cena naftnih derivata posle izbora.
OFTALMOLOG
Koja god slova da pokaže uvek pročitaš naziv neke namirnice koja se koristi u svakodnevnom životu.
-Ajde, čitajte redom, odozgo ka dole.
-H...l...e...b
-Dalje.
-Č...a...j...n...a
-I bre gospodine! Pa imate toliko gladne oči da Vam jedino može pomoći kuvano sočivo.NEUROPSIHIJATAR
Čim sedneš uzme čekić i zvekne te u koleno. Naravno, nisi ni trepnuo. Samo se čuje začuđeni zvuk njegovog gumenjaka kako odzvanja prostorijom.
-Molim Vas, da li možete da zavrnete nogavicu?
-Naravno da mogu.
-Pa čoveče pobogu ne mogu da verujem da nosite štitnike za vožnju rolerima?!
-Jebiga, navika.
-Nema veze. Ajde sad ću da Vas zavrtim levo-desno a Vi zažmurite i uhvatite jednom rukom nos a drugom koleno.
(Viiiiiiiijuuuuuuuuu)
-Je l' mogu da otvorim oči?
-Juuuuuuu. (levom rukom držiš medicinsku sestru za sisu a desnom svoj sopstveni kurac)PSIHOLOG
Ma on je čudo. Familije mi...
-Zašto smo ovde?
-Pa ja da bih dobio pečat, a Vi da biste mi uzeli pare.
-Opišite mi Edipa?
-Jak na tatu, slab na mamu.
-Da li ste vođa neke kriminalne bande?
-Da jesam ne bih ja vozio već bi mi dali službeni auto.LEKAR OPŠTE PRAKSE
Zatekneš sve doktore koji su te prethodno pregledali.
- Gospodine, bila sam prinuđena da sazovem ovaj konzilijum zbog Vašeg slučaja. Pa majka mu stara, dokle više? Ostavili ste toliko para ovde, da ste mogli celog života da se vozite taksijem. Ruke Vam se tresu, ne vidite ni na daljinu, ni na blizinu, već nekako na sredinu i niste u stanju da zapamtite dva saobraćajna znaka. VI STE HODAJUĆA OPASNOST, A HOĆETE JOŠ I TOČKOVE DA VAM UGRADIMO?
Koliko puta ti se desilo da kada čuješ ovaj zvuk u gradskom prevozu, počinješ da se hvataš za telefon u nadi da tvoj telefon zvoni? Koliko si puta dobio lakat od nekog oko sebe zato što taj isti misli da je njegov telefon zazvonio? Kada bi podigao pogled video bi da svaki drugi trenutni stanovnik busa poteže za džepom sa istim razlogom kao i ti. Svi imaju istu melodiju. Istu. Svi. Isti.
Bojiš li se da promeniš melodiju kako te ne bi drugi osuđivali? Bojiš li se da promeniš mišljenje, jer nije opšte? Jer ne misle svi tako?
Naravno, lepo je u sredini jer je toplo. U gužvi ljudi. Međutim svako mišljenje je bolje nego nikakvo. Ili nametnuto. Ili ćeš do Sunca ili do pakla. Tamo je toplo takođe. Čak i toplije.
Ipak, kad bolje razmislim, možda je bolje da tamo ostaneš. Jer, što više ljudi ima u sredini, toliko je lakše se odvojiti. I biti primećen. Bolje po mene. Ali i po one koji nameću mišljenje sredine. Što više ljudi stoji na dasci njegovih mišljenja, to je taj stabilniji iznad provalije. Jer živi od tebe. Od mediokriteta koji stoji u mestu.
Sve je na tebi.
I korak nazad, je korak.
Čovek? Šta znači to? Hodati na dve noge? Imati moć govora? To može i papagaj. Biti pametan? Ne baš. Čovek je nešto drugo. Nešto što ga razdvaja od ostalih životinja.
Sneg do kolena. Više ne hladan, osećaj se ko zna kad izgubio u mojim nogama. Ipak, one same idu. Bez ikakve veze sa glavom, one rade svoj posao. Glava puna misli. Da pukne! One lete bez ikakvog reda, sudarajući se sa oštrim albanskim vetrovima, koji poput žileta režu meso preteći da ogole kosti. Tišina u masi kao na kakvom sprovodu. Sami sebe pratimo do groba, bez ikakve nade da će nas nešto okrenuti od smrti. Čuju se samo fijuci vetra i sneg pod našim nogama. Ponekad neka psovka. Psuju ljudi cara, kralja, sudbinu, sebe, sve živo i mrtvo. Psuju Boga, od koga takođe traže pomoć, Sunce koje ih ne greje ko zna od kad, hleb koga nemaju...
Ah, hleb... Sladak li je kad ga majčine ruke umese... Gorak li je kad je suzama zaliven, onaj vojnički. Obično parče ispečenog brašna sa vodom, služi samo da te drži još malo pre nego li ti metak presudi. Eee, da je bar tog gorkoga. Pa nek je kao pelin, samo da creva ne zavijaju kao izgladneli kurjaci u planini. U sebi psujem kralja, kud nas ne povede u leto preko ovih planinčuga, bar da travu pasemo kao i druge ovce, ne da gladni idemo na klanje. Vetar kida meso.
Pade mrak. Skupljen kraj jednog palog debla koje mi služi kao jastuk ne mogu da sklopim oči. A voleo bih. I da ih ne otvorim više. Tako je lakše, velim sebi. Žmurim i gledam svoja stada. Rasuta po zelenim livadama, dok ja naslonjen na staru krušku grickam travku. Jedno nemirno jagnje trčkara okolo, dolazi do mene da me onjuši. Hrabo li je, i radoznalo. Gleda me krupnim očima i zableja. Majku mu, kao da ga čujem. Opet. I opet? Otvaram oči. I opet ga čujem. Poludeo si, Milorade, velim sebi i sklapam oči opet. Ma čujem ga ja, nego šta! Da li ga Radovan čuje? Radovane, budi se. Budi se, ludače! Eee, Radovane... Sutra ću mu krst napraviti. I popu ću dati očev sat da ga opoji. Ama, odakle se čuje ovo jagnje?! Kroz šumu i mrkli mrak pratim zvuk. Koliba. Arnautska. Uzimam pušku i približavam se polako. A sav drhtim, koj sam moj pošao sam. Budala. Kad me vide Arbanasi gotov sam. I neka. Kroz prozor dopire slaba svetlost lampe. Jagnje sve jače zapomaže, oseća da se gladni kurjak približio. Škripa vrata me preseče i brzo digoh pušku spreman da opalim. Iz tople kolibe izađe žena. Mlada, nema više od šesn'est. Da li je ovo delo Nečastivog? Da li me Bog kuša? Devojka stade i prestravljenog lica gledaše me. Kao jagnje svog izgladnelog vuka. Čekajući da je režeći uhvatim i raskomadam oštrim očnjacima. Držala je nešto u rukama, stezala ga uz grudi kao najvrednije blago. Jagnje se dralo. Gladan sam, njegovi me krici teraju da ga zakoljem i pojedem živog tu, odmah. Devojka, bez ikakvog zvuka, sleđena, krupnim očima me je gledala. Ah, kako boli taj pogled, više od promrzlih nogu i švapskog olova. Dete zaplaka. Skrenulo je pogled mlade Albanke sa mog lica i ona mu šapnu nešto, ljuljavši ga tu sama, nezaštićena. Jebeš ovo, Milorade. Vraćaj nazad. Jagnje utihnu.
Umro sam sutradan. Nađoše me kako sedim na onom deblu pored Radovana gledajući prema kolibi. I pop me opoji dok nas zatrpavaše snegom. Ko bi rek'o, pokvarena matora jajara je za džabe to uradila.
Čovek? Da li životinja, kurjak il' ja'nje? Da li nešto... Ako sam ne vidiš, ne umem ti ja to objasniti, sinovac.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Poseban sto na svadbama, rođendanima, krštenjima i ostalim veseljima za kojim sede samo najstariji članovi porodica. Posebno odvojen, na idealnoj udaljenosti od promaje, glasne muzike, pijanog kuma i onih bučnih čupavaca što tresu glavama i puše sumnjive cigarete. Iz poštovanja.
- 'De si poš'o s tom krtinom?
- Tamo na gerijatriju, prazan im tanjir...
- 'Oš sve da ih pobiješ jakom 'ranom? Nosi to pred kuma i mladence, matorcima ponesi ovo masnije od potrbušine, da im klizne lakše...
Prepraviti, popraviti i zakrpiti tako da se u najboljem slučaju raspadne ili zabaguje pri prvom sledećem korišćenju. Prvi sledeći profesionalac koji dođe u susret sa rezultatom skarabudženja će se pitati kako je to ikada radilo, ili ako se radi o električnom uređaju, kako nikog još nije udarila struja.
Univerzalni naziv za registrovanje nekog spoljnog uticaja pomoću bilo kog čula, koristi se prečesto umesto glagola osećati.
-Alo majmune, zatvori vrata, vidiš kako je 'ladno?
-A vidiš ti tu tea peć? Uključi malo, jebem te štekaru.
______________________________________________________________________
-Brate, što si stavio ovoliko papričica u suljpa, vidiš kako je ljuto? Umirem jebote.
-Ne vidim, brate, otekle mi oči.
______________________________________________________________________
-Dušo, dođi da vidiš što sam obrijao jaja. Vidiš kako su glatka k'o trandžina brada?
-Vidim, ali ti tuki nešto ne vidim, trebala bih da potražim lupu.
Čovek koji mehanički radi sve. Žice mu nisu povezane sa mozgom, ne razmišlja.
Kad malo bolje i pogledaš, pa kad i da stigne da razmišlja. Stres, haos na poslu, šef, busplus kontrola, neplaćeni računi, saobraćajna, žena i deca... Ma, idi bre. Dobro su još i normalni.
- Dragane kontroliši se, otac Gavrentije još opeva.
- Izvini Vesna.
- Aman čoveče, sahranjujemo moju majku. Batali da se drapaš, gleda narod.
- Neću više, izvini, mahinalno sam.
- Eeej, em mi nije lako, em sam tužna, prekini da me vataš.
- Izvini, kad god obučeš tu haljinu setim se one noći na Labudovom brdu kad smo se pet puta...
- Jaoooo, barica, barica....
Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.
Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.
Kuća nije dom ako nema žuti reckavi nož.
Kad se kupi nesto preskupo, i kad treba da se proda, teško se prodaje. Jadac. Zajeb. Žešći zajeb, i trenutak kad bi sam sebi oko iskopao. Najćešće kad se pokušava prodaja automobila, bunde ili mobilnog telefona.
To ti je kad kupiš Rover 220, a pritom si onaj alfa svadbarski gilipter. Metalik plavi auto, npr. U koji pičke same ulaze. I to za nekih 4.000,00-5.000,00 jura, jerbo si digao kredit neki na tri godine, ili si u krajnjem slučaju bio tehnološki višak u firmi pa te šutnuli. Auto kupljen da se kurčiš po kraju i kad posećuješ rodbinu po selu, da bi svi pljeskali, izbalavljeni kad te vide, i jedva čekali da protljaju dupeta o tvoja roverska kožna more sedišta, napravljena od kvazi tvrde svinjske kože.
Onda auto polako krene da ti se kvari, i ti redom krećeš po raznim autoservisima, gde će te odrati za najprostije menjanje ksenona, jer si ti hteo prolećno fluo žuta boja da ti sija, da se slaže uz pertle na air maxu, a kad ono nema sijalica za tvoj auto, idi kupi preko, jer autić ne prima kineze.
Taman kad si napisao ime svoje ljubavi kurave na spojler, stavio lakirani zeleni karbon sa cirkonima na krov, i sredio tablice da budu sa tri cifre, auto počinje da staje često i ne vuče, ti opet u radionicu, kaže kasapin 400,00 jura da das za neki dihtungahtonizahtor, za nešto za šta ni ne znaš izgovoriš kako se zove, ali, bitno je jedno: imas rovera, dvesta dvajes, ljutu mašinu.
I, tako, pored bezbroj odlaženja kod raznoraznih svinjokoljača da ti pokrpe auto, jer nemaš pare da odeš preko kao pravi gospodin čovek u ovlašćeni servis, jer za kredit već dodje prva rata, rešiš da prodaš auto, daš oglas, ali PRC! Teško da ćeš da ga prodaš lako.
Niko neće da kupi nošenu venčanicu, još da je krpi kod ovih naših srpskih kasapina.
Deda vs šumeća tableta vitamina C
Ja:Gde si deda,jesi li dobro,nešto si mi ubledeo,šta ti je?
Deda:Nešto me "šaši" u grlo,i malo sam malakso.
Ja:Pa idi uzmi jednu šumeću sa stola,bice ti bolje(inače u našoj kuci šumeca je lek za sve,čista hemija,al kao zdravo je).Deda odlazi sa čašom vode u pravcu dnevne sobe,posle par sekundi
čujem krkljanje.......
Ulazim u dnevnu sobu i imam šta i da vidim:
Deda je strpao šumeću u usta umire od kašlja,naliva vodom tabletu
koja mu je u ustima,od kašlja mu ispada levo plućno krilo na pod,ali on
ne odustaje,zapenio kao da ima besnilo!
Par sekundi se čuje:ŠŠŠŠŠššššššššššŠŠŠŠŠŠŠššššššš
Lupa nogom o pod,i pokazuje mi da ga udarim po ledjima,ali i dalje ne odustaje,agonija traje još par sekundi,dok se tableta nije otopila na veličinu koju on može da proguta.Napokon guta tabletu,i zakrvavljenih očiju izgovara:
"JEBLA MAJKU KO DA JE ZA KONJA"
Ima li šta teže nego naslediti živu legendu, ikonu Mančester Junajteda, čoveka koji je postavio najviše standarde u trenerskom poslu, i stati za kormilo jednog takvog kluba? Naravno da ima ali je i ovo krajnje delikatan zadatak i pregnuće.
Naslediti najboljeg od onog ko popunjava upražnjeno mesto zahteva maksimalno zalaganje, srce na teren i novčanik debljine Dačićevog podbratka - osim ako nisi građen k’o Čavić i lepuškast k’o Alen Delon, onda ti je svejedno da li ti je prethodnik bio Fergi ili Kratko Ostanić.
- Kako ide tvom burazeru sa onom malom? Opasna riba nema šta, faca Adrijane Lime i telo Jelene Išinbajeve. Mis mature ako me sećanje ne vara. Zajedno već kol’ko, šes’ meseci?
- Ma da, ima i više od šes’ nego ne može jadnik više da izdrži. Ona njegova navikla da troši na pedikire, manikire, voli da ručava u restoranima, najskupljim dakako, želi da joj stalno priređuje iznenađenja koja ga na kraju koštaju k’o Zvezdu raskid ugovora sa Zemanom. Navikla na takav tretman, bivši joj bio neki buržuj, ćale mu drži lanac pumpi i član je SPS-a nego ode lani za Ameriku. Ovaj moj diže kredit da vrati kredit, vidim već je pazario konopac, pribojavam se najgoreg.
- Mnogo ružna čupri batice, nije lako zameniti Fergija, kad numeš i ne možeš uzmeš da treniraš Fulam a ne Junajted..___________________________________________________
- Opa komšo novi traktor i to IMT, vid’ ga kakav je, ki Ferari! Sretno oranje!
- Vraga sretno, dvaput mi se kvario od fabrike do Rajkovca, izpizdeo sam! Hteo sam da se pišam u rezervoar, ostavim ga na sred puta i dođem peške na opanke!!1
- Eee nije lako zameniti Fergusona, nek’ mu je laka Morava koja ga odnela..
Kao i "obični" vinjak (koji nije ni po čemu običan, moramo priznati), Vinjak 5 je sofisticirano, visoko rangirano, a opet pristupačno piće.
Može da pobedi svakog Džeka, Vokera, Balantajnsa odmah u startu.
Takođe, halucinacije i stepen usvinjenja Vinjakom pet se mnogo "gospodskije" manifestuju na test subjektu. On se više ne dernja na svaki narodnjak već bira samo najbolje, one koje diraju u srce. Vatreni Zvezdaš kada popije tri deci Vinjaka 5, na Bobanovu pesmu: "Marakano, marakano.." samo odmahne glavom i u sebi pomisli na "Dva galeba Bela" od Šabana.
Kada se upišaš usvinjen Vinjakom 5, ne upišaš se ko stoka pijana, već se upišaš dostojanstveno i gospodski, još ti bude drago što si se upišao.
Postoji još jedna razlika. Kad popiješ Peticu, običan Vinjak nikada neće moći da izazove onu sreću u tebi pa ćeš žuditi za peticom sve više i više. Kao dete koje je nakon litara i litara Pepsija probalo Koktu i skapiralo onaj tajanstsveni reski nagoveštaj drugačijeg.
Ako već probate peticu, zadržite se neko vreme na njoj, jer, verujem, ni petica vas neće zadovoljiti kada probate Vinjak HO
