Početak ne tako lepog izlaganja čoveka koji ti ima saopštiti niz loših stvari spakovanih u jednu i eventualno dve rečenice, izazivajući srčanu aritmiju i upalu debelog creva. Veliko preljevanje na malom prostoru.
- Gospođo Marković, ne znam odakle da krenem o trenutnom školovanju vašeg sina. Kečine s postoljem iz matematike, fizike, domaćinstva i istorije. Dva ukora, jednom je malom Stevici nabio glavu u pisoar, a juče je profesoricu srpskog uhvatio za dupe i sisu, levu. Ona je dobila otkaz jer je htela još.
-------------------------------------------------
- Dobro veče, gosn policajac, otkud vi kod nas u dva sata posle ponoći držeći našeg mrtvog pijanog sina da ne padne i razbuca arkadu?
- Pa ne znam odakle da krenem. Napio se, to je očigledno. Potukao se, istukli ga, otišao na ispiranje, jebao mater doktoru i sestri, dobio krivičnu prijavu.
- Može rakijica?
- Uvek.
Izraz nastao od auto-komponente, zupčasti kaiš. Kada je dobro nazubljen kaiš, automobil radi kao nov, međutim kada kaiš preskoči jedan ili više "zuba" onda nastaje problem u radu motora, može čak i totalno da zablokira.
Prezubljivanje se u narodu koristi da se objasne iznenadne promjene ponašanje neke osobe.
-Sjedio sam danas slučajno sa onim Veljkom, onako neka opuštena priča, kad odjednom poče čovjek da plače i da spominje neku Maru, ja se zbunio k'o krme u Teheranu, pomisli da nisam ja nešto kriv sunce ti...
-Ma nisi ti, ta Mara mu je bivša što se dugo zabavljao sa njom, planirao da je ženi ali je zatekao u sendviču sa drugom i komšijom, od tada je prezubio, ima svakakve ispade.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
-Kako je druže, ima li vrućine, može li se raditi po ovom kijametu od vremena?
-Ma može ali ponekad prezubim pa krenem da sipam čovjeku dizel umjesto benzina, al' valjda ni oni nisu ništa bolje pa se ne žale.
-------------------------------------------------
-Šta je tebi Stojo, nisi mi nešto dobra od jutros, gubiš se ponekad?
-Ma ništa, sinoć sam bila sa Rokijem u stanu, dofatio me k'o nikada do sada, prezubila sam.
-Joj fuj, nije ti valjda u usta....?
-Ma nije to, nego... ma nebitno, nije mi dobro... (joj tata jebo li te kolje i što sam ti kao mala dodavala ključeve kad god si golfa popravljao)....
Basketaški sleng, odnosi se na poene čija je brojna vrednost veća od deset, kate mrzi da kažeš šesnes nego samo kažeš šes.
-Kolkoe?
-Sedašes.
-Na veliko?
-Kurac na veliko, de vi da date tolike poene?! Igrate tu pola sata, uspeli ste jedva neke zicere da ubacite. Jebem vas sakate.
... uzmite i terajte se svi u pizdu lepu materinu!!!- orilo se u zgradi.
Krajni stadijum iznemoglosti i istrošenosti čoveka. Bića, koje je sačinjeno od ugljenika, vode, kalcijuma, gvožđa a od njega ostane samo, duša, peto agregatno stanje. Jedino za ovaj vid materije ne postoji formula u molekulskom obliku.
Današnji način života i svakodnevnica doprinose da se naše telo sve brže i brže raspada. Stres je odličan katalizator.
Čika Tadija je bio jako dobar i pošten čovek. Živeo je na trećem spratu u jednosobnom stanu sa ženom Milunkom, sinovima Darkom i Markom i ćerkom Svetlanom. Familija za ne poželeti. Jedino on što je bio dika i ponos porodice. Ovi ostali nisu bili ni za kurac.
On je jadnik po osam sati radio težak posao u fabrici da bi priuštio porodici sve što žele a posle posla je redovno išao u baštu da bi ishranio stoku od žene i dece. Taj nikad nije odbijao poziv za red. Ne, c. Samo da zaradi koji dinar.
Žena? Pff... šta je njoj para davao za dijete mogao je sebi da kupi garažu za auto. Kad joj je na lep način rekao da samo treba da probuši kašiku i da će smršati, ova debela krava je zinat njemu nabavila personalnog trenera i počela da jede onaj skuplji musli.
Sinovi kao u svakoj gde ih je dvojica, jedan mora da bude gori. Marko je bio dobar student na menadžmentu ali je studirao u Beogradu. Daj za knjige, daj za skripte, lenjire, olovke, menzu, dom, džeparac samo za osnovne potrebe... i to košta. Al, nije mu bilo žao kad mali puca sve desetke.
Darko je bio budaletina svoje vrste. Završio tamo neku srednju, zahvaljujući ocu. Privatni časovi, popravni ispit, razredni ispit, i tu je trebalo malo podmazati. Tu je krenulo već i srce da mu slabi od nervnih slomova koje je doživljavao kad mu pozvoni telefon u jutarnjim časovima. Razredna, milicija, mafija, tetkica Rafida i ostali.
Svetlana mu je nož zabila u leđa kad je pobegla u 15 godina od kuće za Ramuša ciganina. Inače, menađera firme ''Kablovi - Jagodina''. Kiselina ga je već polako izjedala.
Više čika Tadija nije bio taj čovek koga znam. Ne. Znao je nekad da se iskrade od kuće i cele noći samo da šeta. I na poslu bi bio ćutljiv. Kafane je počeo da izbegava. Kasnije su se već pojavljivali i tikovi. Na spomen herbafasta, kirkoline čaja, kolokvijuma, poker aparata, baj pas je pretio da eksplodira.
Iliti, umreti pre smrti.
Prvo koža nestaje od dranja, mišići koji su teglili atrofiraju, krv se sisa polako na slamku a džigerica i ostale iznutrice se natenane jedu. I od čoveka ostanu samo koske, koje će kasnije da smažu crvi i bube.
Ali je zato duša na slobodi...
... BAM! - odzvanjalo je u hodniku.
Definicija pisana za takmičenje Pačija Škola
Ovo je vreme dobrog marketinga i lepih pakovanja. Ne moraš da imaš ni dve čuke ni da budeš neki baja, dovoljno je samo da zaradiš nešto malo keša i na prvom ćošku kupiš ''licemerje za poneti'' paket. Za poneti, dabome. Jer ''licemerje koje može da se ponese'' bi već iziskivalo izvesni trud. Instant gospodin čovek.
Kupiš u apoteci one suplemente i pičke materine što ti napumpaju mišićnu masu očas posla, pa si baja iako se danima razvlačiš po krevetu i tripuješ da se razvijaš igrajući counter strike i puneći pepeljaru dok mož' da stane. Uzmeš odelce sa instant kravatom, onom što ne mož se obesiš pošto se ič ne vrzuje neg samo ima zakačaljku, poradiš malo na tom seljačkom dijalektu da te ne podjebavaju kvazi-obrazovane feministkinje kako si ti iz selo izaš'o, al' selo iz tebe neće. I, naravno, kupiš žvake, što da pereš zube kad će orbit sve da reši? I, obavezno, ali obavezno, onaj antiperspirant sa petodnevnim dejstvom, krećeš u potragu ze dobrom pičetinom i nema vremena da se banjaš. Pošto ona tvoja koja pravi vratolomije u krevetu i kuva najslađi ručak i nije baš za pokazivanje, moraš da nađeš neku lepu, finu, zgodnu, skockanu da možeš da je pokazuješ i vodiš po ljudi.
Tako možete lepo da šetate i ćutite ko na pisti, svi da se dzveru vašim divnim linijama, dok se ona hrani zdravo pijući koka kolu ziro i jedući plastično povrće u Mc-u, a ti ''bilduješ'' ispred kompa.Sve instant, bato. Spolja gladac, a za iznutra ionako davno nikog ne boli kurac! Niko ne zna kako se tako promeni odjednom! Još i mozgove da krenu da pakuju sa mašnicom i na konju smo!
Do laktova u masti sa ključem ili britvom u jednoj, a rakijicom u drugoj ruci. Imao je crne zube koji nikad nisu smrdeli kao što zubi znaju. Valjda baš zbog te rakije.
Oduvek je bio zajebant. Pričao je stalno, često ponavljajući priče kao kakva pokvarena ploča a ja, savršen sagovornik, satima sam slušao i upijao te lovačke priče. Deda je bio i lovac. To nisam spomenuo! A kada bih napisao svaku njegovu zgodu ili mudrost koju znam... Ionako pola mojih stvari napisanih ovde su plagijati. Plagijati njegove priče.
Kada se i poslednji put vratio iz mrtvih, bio mu je to već peti-šesti put, baš zbog te rakije, gledao je izgubljeno u familiju oko kreveta. "Starac, znaš ko sam ja? Ko je ovo?" pitao je moj ćale pokazujući na Jovu, mog burazera. Teško, slabim glasom izgovori "Da znam, to je Filip!". Sva familija pokunji glavu u jebiga fazonu a deda pogleda u nas unuke, osmehne se i namignu. Jebeni car! Naravno da je znao sve! Vratio se poslednju foru da baci, da bude siguran da ćemo ga takvog pamtiti.
Naredna dva meseca imao je zamišljen pogled koji se gubio u daljini, verovatno iza njive gde je zalazeće sunce poslednji put sijalo po zlatnom žitu koje je on posejao. Pričao je s ljudima pokojnim odavno, a oni su ga svakim danom, sve glasnije i jače vukli dok nije popustio i svojevoljno pristao da pođe s njima.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
Obukao se ko poslednji šabanadžović. Lik koji izgleda kao da ga je počivši Ratko Buturović učio kako da kombinuje odeću. Fura takav nazovi stajling da čak i najnovije Zvezde granda plaču od smeha zbog odstranjenosti ukusa za odevanje koje ovaj lik poseduje. Čak i mali maturanti iz Donje Pripizdine, obučeni u trendže, roze sakoe sa Minimaks kravaticama i Gucxu giljama sa buvdže, upiru pogrdno kažiprstima u velikomučenika dok pokušavaju da obuzdaju smeh, sa sve osećajem bola u trbušnjacima.
- Evo, ja spreman!
- Au živote... Au bogovi stari i novi, jebem li ti Varnavu i bagrenje nepotkresano pa za šta si spreman nesrećo?
- Koji vam je tukson, ljudi, pa za grad.
- Možda za neki grad severoistočno od Vladivostoka! Pa tako obučenom bi ti se čak i na bugarskoj maturi smejali, o nesrećni i napaćeni stvore!
Izraz koji koristimo kada smo zbunjeni, i ne možemo da se odlučimo između dve ili više mogućnosti.
Da li da svojim gostima iz inostranstva kažem da u Srbiji najlon - kese rastu na drveću ili da im kažem da su to lampioni ostali od Nove godine? Živ nisam ...
Postoje ljudi kojima je jezik brži od pameti. Neke stvari koje su inače normalne, u odredjenim situacijama nisu prikladne za izreći. Ne daviš par koji ne može da ima decu pričama o uspesima svojih klinaca na takmičenju iz matematike i odbojke. Ne pričaš Nataši Kovačević kako si nekoga razbio u basketu. Jednostavno ne ide.
Vlada Srbije - Prijem poljoprivrednih proizvodjača:
- Gospodine Dačiću, moram da kažem da je situacija sa proizvodnjom svinja i prasadi veoma loša. Kila žive vage za krmetinu nikad nije bila na nižim granama i mor...
- Marš napolje bando paorska!
Spiker u donjem desnom uglu ekrana.
'' Dobar dan, poštovani gledaoci...''
................................................ - prilagođeno za osobe oštećenog sluha -
Osoba koja je totalno nebitna. Trinaesto prase. Zadnja rupa na svirali. Ringo Star. Večito u senci nekog Maria.
Luiđi je često dobar prema svima. Devojkama kupuje Milka praline.
Ali ne jebe.
Dok Luiđi plevi gerbere, Mario pamprči 'talijanske cave i sjebava zmajeve. Luiđija niko ne voli. Luiđi je sam. Na sa'ranu mu ni pop neće doći, jer će biti kod Maria na gajbi, šikati koks i tripovati od šruma.
Luiđiju se ni ker na grob posrati neće.
Reakcija na kamenicu gluposti ili uopšte na neku balvansku foru koja je smešna samo onome ko ju je izvalio. Količina debiliteta koja izađe iz mozga i usta dotičnog balvana obično je tolika da izaziva minut-dva neprijatne tišine tokom koje slušaoci pokušavaju da shvate šta je balvan kog kurca hteo da kaže. Posle toga jednostavno ne možeš reći to je taj humor ili grohotom se smijem, ne, vreme za to je prošlo, tišina je odradila svoje. Sve što možeš je da prokomentarišeš tu tišinu.
Balvan: Zovem ja juče Tocija na ćepi, a on u fazonu e ne mogu tebra, moram da spremam klopu, a ja u fazonu matori, to što ti je keva zapalila sa vodoinstalaterom, a ćale ti je invalid ne znači da ne treba malo da se opustiš, e, hahahahahah! Kapirate, ono, nema ko drugi da spremi klopu pa ga ložim, hnjo-hnjo-hnjo.
???????????????????????
...........................
...........................
Neko iz mase: Začuo se muk sa tribina.
Težak zajeb. Orezuješ voćku, prskaš je, gledaš je, već ti sladak onaj rod što čekaš. Taman misliš nisi se džabe trudio, biće neke vajde od toga. Al' nezgodno je proleće, samo ustaneš jedno jutro a mraz pao na šljivik. I ne pitaš se ništa, nit' možeš šta da uradiš. Možeš samo da gledaš i pustiš da vreme uradi svoje. Jebeš ga, ide leto, biće još voća nije smak sveta. Jagode, kruške, breskvice sve je to na dohvat ruke leti. Al to nije to, šljivu bi ispeko, gustirao celo leto, drugog se voća ne bi ni setio. Pretekne i do zime, pa te ugreje malo izjutra, pa ugreje malo uveče. A sve ono voće već odavno neko pojeo il' zavelo.
Razumem te, đede. Nemam voćnjak al' im'o sam svoj rani mraz.
Stari ekonomski aksiom. Ma koliko roba džabe bila, nekad se prosto ne isplati ići po nju s obzirom na milion poremećajnih faktora do tamo i nazad.
Profesor deci: Ene, deco, što sam opr'o kola, a? :pokazuje kroz prozor: Uradili mi neki momci za 300 dinara! Džabe, a?
-Medo: Profesore, imate u Ribnici za 250 dinara!
Prof.: Medo, jesi čuo ti za ono: ''U Solunu dinar - somun, do Soluna - sto somuna! ''???
Rečenica koju koristimo da bi nekome dali do znanja da lupa gluposti van svih poznatih i nepoznatih granica, da je otkrio sasvim novu dimenziju fejla i budalaština.
-Matori, da znaš što sam čuo dobru pesmu od Karleuše...
-Napusti objekat!
Alegorija nastala na bazi dečije crtane serije "The Shoe People", u nas poznatije kao "Cipelići".
Podrazumeva diskretno, deminutivno i maksimalno umiljato skretanje pažnje lepšoj polovini da bi predlagač tj. dlakavija polovina, rado bio uživalac felacija.
Ono što se ponosno ističe na vratima stana. Jedna, naizgled, obična višespratnica zapravo je pravo poprište hladnog rata među komšijama, sa ciljem da se bude što superiorniji.
U to se lično možete uveriti direktnim ulaskom na taj front.
Možda na stanu 1. piše Dr Mr Simić Živko, al zato na vratima stana 2. piše Dr Djuro i Dr Ljiljana Milovanović. Već na trećim vratima, iako bez tih titula, ispisana su imena svih ukućana petočlane porodice Janković.
Ko je koga tu zajebao teško je oceniti, ali sigurno je da se "Ratovima zajedljivih komšija" ne nazire kraj.
