Rečenica koju si kao mali čuo 12764 puta od svojih roditelja dok su ti tetke, strine i kevine koleginice sa posla uvaljivale svakave gluposti u ruke. Dok si ti onako besan svaki put morao da odgovaraš sa "Hvaja", iako nisi bio baš oduševljen poklonima. Dobro, ruku na srce, bilo je tu po koja novčanica od 10-20 maraka i po neka do jaja čokolada.
Ju ju ju ju ju !!! ženska spodoba od dva metra i 120 kilograma utrčava u dnevni boravak, hvata te pod miške i podiže do plafona, tako da ti onaj malopređašnji "Frutek" izbija na usta.
Pa gde si pile tetkino???? ju ju ju ju... nazireš joj zlatan zub i osećaš zadah kao da je sisala auspuh od "tristaća". Osećaš turbulenciju dok te spušta nazad na pod i vadi iz torbe 10 čokoladica "Životinjsko carstvo", oči ti se cakle. -Ajde ljubi tetku, da ti tetka da nešto! - nastaje dilema, preračunavaš faktore rizika i ipak je ljubiš. Samo što si zgrabio "teško zarađenu" gomilicu čokolada, roditelji te streljaju rečima "Ajde sine, kako se kaže?" -gledaš ih i pomišljaš u sebi, zašto? Pa poljubio sam je, zar to nije dovoljno? Ipak izgovaraš čuveno "Hvaja" i odlaziš da jedeš svoje čokolade dok oni ostaju da se proseravaju kako si ti kulturno dete i kako znaš da kažeš Hvala. Eh kad bi samo znali....
Od brda odvaljena ljudina, koja jednom rukom sječe stogodišnje hrastove, a drugom jede vrelo prase direktno sa ražnja.
- U jebote, koliki čovjek suncetipoljubim! Ovaj jede prase sam.
- Buraz, ovaj kad se rodio tata ga izveo iz porodilišta za ruku, dok mu je mama ostala ležati još deset dana.
Gost koji vam je veoma blizak prijatelj, i gost kojeg pozivate 10-15 minuta pre nego ste rekli ostalim gostima da dođu.
Njegova uloga je jednostvna u nekim slučajevima je tu samo da bi izgledalo da je žurka već počela i da se svi osećaju bolje kada stignu, ili on je tu da umanji neugodnost ako dođe neko koga baš i ne poznajete najbolje pre ostalih gostiju.
A: i kako prođe žurka sinoć je l' dolazio onaj smor od Slavka?
B: Ma bilo je dobro. A došao je on, i to došao prvi jebote sva sreća imao sam par amortizera pa sam se snašao nekako dok ostali nisu došli.
Diskriminisani gej u društvu devojaka koje za razliku od njega imaju dve upotrebljive rupe.
Žena koja pri oralnom seksu ne rasipa okolo.
Nađi ti sine sebi neku finu devojku, domaćicu.
Toliko ružan čovek da je svaka promena poboljšanje.
Nit’ ume da kuva, nit’ je interesuje. Vrhunac njenog kulinarskog umeća ogleda se u smućkanoj supi iz kesice i nekakvog zrnevlja, musli, ako pitate one malo flafičastije, potopljenog u mleko za doručak. Ništa sarma, ništa gulaš i ćuftice. Ne zna razliku između čorbastog pasulja i prebranca.
Noćna mora svakog Balkanca naviknutog na jaku maminu kuhinju.
Ona nikad neće shvatiti logiku iza čuvanja vegete u kutiji od cedevite (da se ne osuši, jelte), kuhinja joj služi isključivo kao dekoracija. U rerni drži džempere jer joj je ormar već prepun stvari, u frižideru sve krema do kremice za zatezanje kože.
Ko će sutra slavski kolač da ti mesi?
-Dragi, kako ti se sviđa doručak?
-Mhmhm... Nije loše...
-Sve si pojeo, hoćeš da ti napravim još malo muslija?
-Neka, ne mogu više… odoh da odnesem mami lek…
Najbolje mesto za alkoholisanje ispred lokalne prodavnice.
- Vidi ovog džibera gde je parkirao ispred bip lože. Sad će kraj druge smene u fabrici, žene kreću kući kroz grad. Zovi Vesu, neka pali tamčića da sklanjamo krntiju.
Kurva. Kada se upotrebi ova sintagma, prostituisanje deluje kao sasvim častan i normalan zanat. Čak ispada da su devojke koje se ne bave prostitucijom zatucane licemerne malograđanke.
Batine koje pamtiš za ceo život.
- Izgledaš kao da te je Kličko uhvatio da mu jebeš ženu, šta bilo?
- Sinoć mrtav p'jan muvao ribu Mileta Poklopca.
- Znači uveo te u anatomiju?
- Čuj uveo, prešli već dva poglavnja.
U startu si se zajebao. Tražio si od ćaleta da te probudi. Bolje da si navio usrani alarm i sam ustao.
Dakle, svaki ćale to radi sa nula emocija, za razliku od keve, koja čak ponekad i promeni glas dok to radi. Dođe čovek, kao da budi neku nepoznatu osobu. Jesi mu ti sin, al' tada to ''nestaje'', cilj je da te probudi.
Upali sva moguća svetla i pusti sve što svira (po mogućnosti neku narodnjačinu tešku). Roletne diže brzinom svetlosti. Da se što jače čuje.
U slučaju da se ni tada, njegov najveći neprijatelj, TI, ne probudiš, zna se šta sledi. Uzima ti prekrivač, boli ga tuki je l' spavaš go, il' sa ribom, rekao si mu da treba da budeš budan tad i tad. Ali! Ako i tada ostaneš u horizontalnom položaju, gotovo je. Voda... neću to spominjat'.
Što je najgore, u ekstremnim slučajevima je i keva ovakva.
-Au tebra, na šta to ličiš? Držiš podočnjake jebote!
-Ćale me probudio, ne pitaj...
Ime koje pravi ljubitelji koka-kole koriste da bi se medjusobno prepoznavali
Smlatio sam juče 2 kila koce uz film.
Hipster nad hipsterima koji mrzi hipstere.
Ona je iznad svih, ona je najbolja i najlepša. Drugi ne zaslužuju njenu pažnju, s toga i ne komunicira sa ostalim pripadnicima homo sapiensa. Govor je, ipak, suviše mejnstrim. Ona ne hoda, ona lebdi. Ivana Žigon joj se klanja, Pantela pored nje daje golove kako bi je impresionirao.
Ali badava, ona je ledena.
Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...
Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...
Linija koja razdvaja stari asfalt od novog.
-Jesi osjetio ovaj čekpoint, majke ti?
-Čuj osjetio? Pa da si vozio malo brže, odvojio bi se od zemlje taman toliko da se prekvalifikuješ u pilota.
Muškarac, lep, zgodan, pametan, zanimljiv, obrazovan a ne jebe.
Ima problema sa realizacijom. Celu veče odradi savršeno i kad mu se širom otvori gol šansa umesto da poentira i zakuca loptu u mrežu on je pošalje nebu pod oblake.
Izraz kojim se opisuju neverovatno kretenski i potpuno nelogični postupci.
-E, jesi čuo šta je uradio onaj pajser Mirko?
-Ne, nisam.Šta?
-Ma, ludak bre, kad je bio pijan u gradu, izadje ispred kafića gde su bili panduri i kaže im gde ste kerovi, jebo' vam pas mater!
-Vala, takvih buzdovana nije bilo ni u vreme Marka Kraljevića!
Radnik zaposlen kod privatnika i nema odgovarajuću stručnu spremu da pobegne odatle, a ima potrebu da po svaku cenu zadrži posao. Vlasnik firme to prepoznaje i koristi ga za sve moguće poslove koji se u firmi pojave. Tako on šije, pije, kroji, broji, plete, mete, kuva, čuva, peva, šara i francuski razgovara. I u međuvremenu završava fakultet vanredno.
Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne oceslja,
al' se zec ne umi,
nit' isece nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Vec pobeze, oj, nesreco,
na kraj sveta, oj, nevoljo.
