Opis izuzetno teškog fizičkog rada. Crnci na američkom jugu su tako radili, kao i seljaci u feudalizmu. Rad koji vodi potpunom iscrpljivanju radnika, pošto jadnik nema vremena ni da prdne, a kamoli da se odmori.
- De si školski, nisam te vid'o 100 godina! Kako život?
- Evo... Nije loše... Ti?
- Ma ja sam super, studiram evo već jedanaestu godinu, lelemudam okolo i tako... Nego, šta si se ti tako ofucao, bio si baš mrga?
- Jebiga brate, rintam da pucaju leđa. Šta ću...
- Au, jesi počeo da fizikališeš kod nekog privatnika, a?
- C, oženio sam se.
Rečenica koja mnogima laska i obraduje ih, naročito ako su iz nekog manjeg grada.
-E de si, jesi ti beše iz Nove Varoši?
-Aha, što?
-Bio sam u tvom mestu, čoveče!
-Što, prolazio za more?
-Da, ali nisam samo prolazio, stajao sam.
-Što? Jesi nešto razgledao?
-Ma ne, stajao da pišam.
U narodu poznatiji kao "oni sa Arene, oni sa Eurosporta 2, oni sa XtremeSportsUltimate 3".
Vrsta za koju se smatralo da uopšte ne postoji na ovim geografskim širinama i dužinama i ovom govornom području. Jer ko normalan prati bejzbol, kriket, lakros i umjetničko jahanje sa izvođenjem dva performansa praćeno šaljivim skečom i imitacijom?
E, sad su se pojavili oni! Par voditelja koji ruše granice. Praćenje normalnih sportova je toliko demode. Fudbal? Ne, biram tebe, kotrljanje sira niz liticu. Košarka? Ta budimo ozbiljni.
Nafilovani su informacijama kao da prate te sportove odvajkada. Kombinacijom lucidnosti Duška Koraća i brzinom sipanja informacija onog genijalca sa 'RAI TRE' dovode do zbunjenosti prosječnog konzumenta TV programa a istinskog ljubitelja kvazi-sporta dovode do katarze.
-IIIII DAAAAAA, TO JE TO! DŽAVAHARLAL NEHRU, NAJBOLJI SPOLJNI INING UNUTRAŠNJEG FILDMASTERA TEHNODROMA JE POSTIGAO SVOJU TREĆU ŠESTICU U ČETIRI POKUŠAJA SADA VEĆ INDISPONIRANOG MAJKLA O'HANIJA! DŽAVAHARLAL, INDIJSKI SIMBOL KRIKETA! ODBRANIO JE SVOJE VIKITE! Jao, Saša, kakav je ovo meč bio!
-Jeste, Dejane, odlična partija pre svega Nehrua ali moramo spomenuti i da je Gramzi imao samo 3,854 procenta za treću a 4,1122 procenta za prvu, što je u kombinaciji sa spoljnim autfilderom, koji, priznajemo, nije bio na svom prethodnom nivou od 40 procenata ka unutrašnjem, dovelo do problema u 14. trčanju, što ja nisam video, priznaću ti, još od onog finala kada su Rajn-Nekar Tajgersi izgubili u poslednjoj izmeni od Bengal Albino Armadilosa.
-Ah, da, bilo je to strašno finale.
-Da.
Olizati pljugu kako bi "duže gorela".
Poznati ritual koji se obavlja širom sveta, rame uz rame sa "lupkanjem".
A: Uf, kako sam je ovlažio!
B: Misliš, "kako je ovlažila"?
A: Pljugaju, bre! Vi'š valjda šta radim ovde deset minuta.
Domaća rakija jačine 20ak i više gradi. Samo ime govori o posledicama koje ostavlja na onog ko je konzumira, naročito u većim količinama.
- Komšija, ajde mi naspi onu jednu tvoju izuvaču, da malo okvasim grlo.
- Evo, komšo, stiže jedna ljuta, 'nako k'o što ti voliš.
...posle sat i po i šest čašica, komšija uveliko zapliće jezikom i , kad reši da krene kući, pada sa bicikla i noć provodi u jarku nedaleko od svoje kuće...
Iliti bušenje rupe u glavi radi što boljeg čišćenja svega onoga što nas odvaja od šimpanze sa drveta.
Nekada davno vračevi po nekim vukojebinama su bušili rupe u glavi da bi oslobodili duh i podigli svoje razmišljanje na viši nivo. Ili su oni tako mislili, ali svejedno mislim da je delovalo jer su jelte oni verovali da deluje. Možda je samo bio dobar trip da ti povetarac ćarlija po ganglijama, otkud znam, važno da je priča do jaja.
Hteli su da izađu van okvira svakodnevnice i pronađu neki smisao ili makar nešto zanimljivo u sveopštoj dosadi koja vlada oduvek. Po meni, to su bile devijantne i poremećene njuške ali su se trudili jebiga, nije im bilo mrsko da odjebu malograđansko pleme i izađu izvan ustaljenih okvira. I zbog toga ih poštujem.
Danas se radi obrnuta stvar. Glava se buši stereotipima, obrascima ponašanja, jednobraznošću i za sadašnje društvo prihvatljivim aksiomima koji treba da nađu ono malo kreativnosti i različitosti koje su preživele iz mladosti i unište ga. Predefinisati sve, ne ostavljati mogućnost izbora ili menjanja već napisanih scenarija, uklopiti sve kao lego kockice, disciplina je sve. Sprečiti ispade izvan takozvane "normale", dovesti sve na isti nivo, ugušiti bilo kakvo talasanje i stvoriti totalnu hegemoniju, to je njihov zadatak. Da svi lepo budu isti, plava radnička košulja, sendvič sa parizerom, Dnevnik u osam pa Kursadžije na Pinku. Poslovi koji se ponavljaju u nedogled, fabrička traka koja stvara dronove na kojoj rade dronovi, prežvakani humor, glupi bosanac i peder slovenac, zabava za mase koja se na iste baca lopatom a ta ista masa željno zinula i čeka nekoga da joj stavi kurac u usta. Stvaranje kalupa od svega i indukovanje želje ljudima da se u taj kalup uklope.
Najlepši deo dolazi na kraju, poslastica. Kada se mozak ispere i napuni odgovarajućim materijalom onda se rupa zalije i pečatira tako da nikada ne može biti otvorena. O tuđem mišljenju se ne razmišlja, ono se uklapa u okvir koji je matriks već etiketirao kao glupost, sektu ili "ju mene :prekrst:".
Jedinka je ušrafljena, mašina melje smirenošću švajcarskog sata, nema odstupanja u otkucajima.
SLEDEĆI!
Doći na svadbu, pojesti 9 sarmi i 2 ovala pečenja, popiti dve litre crnog, a kad pritisak ode na 200 ustati i odigrati kolo da se sve slegne.
Često korišćen izraz pri postavljanju laminata, iščekivanju plate i uzaludnom polaganju nade u skori seks.
Zgrožena konstatacija srednjovječnog muškarca kada mu izostane jutarnja erekcija.
Možda sam je prespavao? Možda samo kasni? Možda neće doći? Šta ako ne dodje?
