Rat je niz razmena. Počinje razmenom mišljenja, pretvori se u razmenu paljbe, pa razmenu zarobljenika i kovčega i završi se razmenom mišljenja.
Kaže se za baju kome fali par santima dole, kao da su mu recnuli pišu.
- Au, vidi ovog macana, baš je sladak.
- Gde ga nađe, moja drugarica spavala s' njim, kaže da su promašili kada su sekli pupčanu vrpcu, kune se u oba oka da ima veću klidžu, nego on kurac.
Spuštanje ideala socijalno zakržljale individue do granice malo gorčije realnosti. Ukazivanje na paljevinski karakter i nezrelo sagledavanje stvari, na nivou pajvana koji nije imao sreće da se izvuče.
Takođe, parola protiv bukvalizovanja lagodnog fikcionalnog zapadnjačkog života. Ne luči vlagu svaka cava na tebe ako prilikom predstavljanja izgovoriš prvo prezime, pa onda ime i ponovo prezime, pijuckajući suvi Martini. Nećeš igrati golf sa budućim tastom koji planira da ti kupi kuću kao svadbeni poklon nakon što si mu napumpao mezimicu. Zato lepo ustani i reci Deda Mrazu da se jebe jer je isuviše debeo da bi se provukao kroz dimnjak.
- Torima, bataljujem faks. Nije trebalo ni da upisujem, mislim, koj' će mi kurac diploma građevinskog inženjera. Mrzi me to radim, a i ova moja već ima dobru platu, dovoljno za oboje.
- I misliš da će tako večno da te izdržava? Da radi dok se ti budeš igrao LoL-a, gledao fudbal i kenjao i još da te pita šta ćeš za večeru kad se vrati s posla? Doći ćeš joj glave i popićeš, ne pedalu, već celo biciklo.
- Ne seri. Znaš i sam koliko se volimo, a pogotovo ona mene.
- Znaš, druže, čovek preraste Deda Mraza...
Žena za sva vremena. Žena koja pati kad i ti, smeje se tvojim glupim forama, gleda fudbal i navija iako joj baš i nije do toga... Ljubav tvog života.
Ali njena glavna osobina, ono zbog čega je baš ONA tvoja srodna duša, je to što tako dobro puši da uvlači čaršav kroz bulju.
Povezuje se sa osobama koje su "ispaljene".
Marko: O ćao brate. Šta ćeš sam na mostu?
Aco: A ništa, evo bezveze...
Marko: Ajde ba, reci koga čekaš?!
Aco: A dogovorio se sa onom Sonjom sa faxa da izađemo u 21:00 čas.
Marko: Aha... tako... pa evo sad ti je 21:20.
Aco: A znam...
Marko: Nego, osetiš li ti miris baruta ovde?
Aco: Ne, što?
Marko: Nije važno... ćao!
Izraz često korišćen u situacijama kada nekom ko priča kao navijen ne možete zapušiti usta.
-Jao, vidi me kako sam debela, dupe mi je ogromno, ali nema veze, juri me onaj slatki tip sa BMWom, rekao da hoće da mi skine zvezde sa neba, danas se tati opet pokvarila freza, opet sam videla one slatke sandale, jao vidi islflekala sam se, danas me je dečko udario i ja sam mu rekla da sam ja nežni cvet i da on ne sme...
-O jebote, napiši knjigu, da ne moram da te slušam više!!!
Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.
- Matori, video sam Životu juče. Stojim na stanici, a on prelazi ulicu sa nekom kesom i sve poskakuje. Jebote, možeš li da veruješ da on i dalje preskače tramvajske šine?
- Pa ne znam šta se čudiš. Njegova keva još uvek duva u luster da ugasi sijalicu.
Zajebancija upućena ortaku koji je toliko trapav u određenom sportu, da nema potrebe igrati odbranu na njemu.
- Oćeš ti da uzmeš Zokija, a ja Darka?
- Ja ću Zokija, mrzi me da trčim. On se čovek sam čuva, prošli put je sam sebe spotakao i razbio njušku o beton.
Deo je starih masivnih regala koji zauzimaju čitav zid. Ima vratanca koja se otvaraju na poseban način i to ka dole a pritom su jedina koja ne škripe, plus imaju magnete (pojam i znak bogatstva 90-ih). Svemu služi samo ne osnovnoj nameni, čuvanju pića.
-E tata, daj mi 200 dinara.
-Nemam ništa. Idi pogledaj ima li u bifeu.-Mama, gde je garancija na komp? Ne mogu da je nađem.
-Idi vidi jel u bifeu.
Iza ovih vrata, u zgradi koja se nalazi u najlepšem delu Beograda, naselju Neimar, živi gđa Hristić. Gđa Hristić, svojevremeno prevodilac, publicista, pikolista velikog orkestra SHS-a i mačevalački šampion, osma je generacija koja naseljava ovo zdanje u srcu grada. Supruga akademika Pajića i majka Staše i Andreja, slikarke i narkomana.
:Zvrnddddd:
Dobardan, izvolite uđite.
- Dobar dan, gđa Hristić? Ja sam Milan iz magazina "Moć Žene", povodom onog intervjua...
Aham, tako je Hristić, jeste. Žaluzina Hristić, ali svi me zovu Zina. Da pređemo u dnevni boravak? Pravo kroz foaje, evo mene za sekund samo da presvučem bolero, potkačila sam ga malopre o natkasnu.Kao što verovatno već znate, ovaj stan pripadao je mom ocu, Alekseju Hristiću Fontaneli, čuvenom predratnom dečijem hirurgu.
Evo njegove slike, malo slabije vidim na blizinu, al ništa strašno čitam novine i sve bez naočarija. Mislim da tu ima 26 godina i je l' da da imamo iste oči?
- Izvinite, ali ovo je omot od Noblica?
A je li? Recite kako su samo ukusne... Ja i moja unuka uživamo da slušamo tu reklamu, zagrlimo se i pevamo: "Noblice noblice i slatkaste stolice, hajde Rado dome momu da ljubimo mladog momu".
- Baaaabaaaa, brzo!
Evo to je moja unuka, zlato bakino, mnogo mi je pametna i bistra. Kaži srećo moja?
- Babaaa, izašla mi je astma na kolenu!!
Ne lupetaj, to ti je kanuo kačkavalj. I to nije koleno već nadlaktica.
Skoro joj je bio rođendan i ona je skroz sama, princeza bakina, vezala pertlice na lakovanim cipelicama, obukla prelepu roze haljinicu i stavila mašnicu u kosu. Samo da ste je videli, ali nema veze, dođite sledeće godine kada bude slavila 27.Pustite ovu ploču molim vas, ploča, izvolte, daće finu pozadinu daljoj priči.
Eee daaa, bile su to prelepe godine provedene u podparižju, naime u konzervatoriju se baš u vreme mog studiranja pojavio Regtajm a sa njim i Fokstrot. Kako je samo Šarl de Gol znao igrati uz Regtajm, ahhh. Každuю nočь mы tancevali, moй dorogoй Šarlьuška.
I dan danas znam svaki korak. Biliste pogledali? Biliste?
- Pa ono, bilo je i stvari koje sam više želeo...
Sjajno. Samo pre nego počnem zamolila bih vas da pomerite ovaj tabl. Tako, stavite ga vizavi ragastola, i pazite na porculanskog žreca, e tako, otlično.Jedan dva tri četir, pa ide okret, tri tri dva jedan,
dva dva tri, taaaaako, četir četir pa dvosekla polupipeta,
jedan jedan dva četir, Hej!, dva tri tri tri i okreeeeet,
tri tri jedan jedan, saad jedan Lebjatnikov, iiii okreet,
pa brzo, jedanjedandvatridvatridvadvajedantri iiii
doskok. Huh.
Umorih se.Ja ću uskoro morati da krenem, može neko piće? Kabeza, bevanda, konjak? Pošto imam partiju sa drugaricama iz jahačkog kluba, ja ću konjačić jedan, dva. Danas idemo prvi put da igramo onu igru, kažu da je kao tenis, a ja sam kao devojka dobila na poklon raketu i lopticu od Suzan Leglen i igrala, igrala, jao koliko sam volela. A ovaj skvoš sličan je, kažu čak i lakši.
- Lepo kažu. Lagana jedna igra, misaona.
Pa da pođemo?
- Da pođemo.
Totalna suprotnost Miloševićeve odbrane, dok se tamo okrivljeni trudi da umrtvi slučaj, ovde imamo situaciju gde okrivljeni pokušava da sve oko sebe što pre ubedi da je lud, čak šta više, ponašanje okrivljenog evoluira od ludog ka još luđem iz pitanja u pitanje. Polako ili sigurno, okrivljeni dovodi sve oko u pitanje da li su i oni sami normalni. Odbrana radi po principu što luđe, to bolje.
Sudija: Gospodine Brejvik, čuli ste optužnicu, izjasnite se.
Brejvik: Trava je zelena, traktorista tera kombajn po minskom polju, ja sam KOSAČ, ja sam samo KOSAČ, Boban mi reko da sam KOŠAČ, dece mi imoje, perike, svuda oko mene perike, krmeljiv čovek sa perikom, gde su mi SLINE, nemam SLINA, uvek sam imao SLINE, Oću da guram stolice, ove stolice nemaju točkiće.
Sudija: Gospodine Brejvik, uozbiljite se.
Brejvik: Mali ker, mali ker, kobaja, velika kobaja, čupam nokte, svima čupam nokte, jebem Angelu Merkel, JER SAM TAKO U MOGUĆNOSTI. Poslaću joj Đoluba da joj kaže da sam u mogućnosti, krava, seda krava, Veljina krava.
Sudija: Kakva krava gospodine?
Brejvik: Ma ona Del ponte.--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Otac: Sine, gde su mi pare iz pantalona?
Sin: Neam pojma ćale. Do sada sam ovaj, kosio travu u dvorištu.
Otac: Alo Brejviče, ti ostavim jedan avans pa da razmišliš još jednom. Ti kosio travu, pu pička ti materina!
Desno orijentisani levičar. Radikalni socijalista demokratske opcije. Liberalni zelot demohrišćanske stranke centra. TRVE Srbin, nepatvoreni, izvorni, genetski nemodifikovan jebač klase Dušana Silnog. Jedina prava politička opcija za koju se zalaže je upravo ova iz naslova – svima uskurac.
1: Brate, gde si ti sad?
2: Kod Koštunice, što pitaš?
1: Pređi kod nas bre, znaš da Vulin ima iskustva...
2: Znam, brate, znam... bili smo zajedno kod Slobe, sećam se...
3: Ma zajebi Slobu... kažem ti da pređeš ti lepo kod nas, Nikolić ima rešenje za sve!
2: Jebiga brate, koga sad da slušam tebe ili ovog što je kod Vulina?
4: Pusti ti njih obojicu, pravo ti je rešenje Čeda! Mi sve možemo! Od nas sve zavisi! Dobijemo za džabe od Joce!
2: Znate šta, svi zajedno, idem ja nazad kod žutih. Uskurac svima!
Izraz upućen drugaru koji slabije kapira. Pali na guranje. Na kurblu, bolje rečeno. Kao što likovima u crtaćima iznad glave stoji sijalica kad nešto skopčaju, tako njemu stoji neonka, koja trepće prvih desetak sekundi dok ne proradi. U njegovoj glavi, onaj mali hrčak koji okreće točak je seo da zapali jednu i popije pivo.
-Kako me razbija zub, suze će da mi krenu... ne znam da li da ga popravljam ili da ga vadim?
-M...
-Zakazaću kod privatnika iz tvoje ulice, ima sestricu boli glava. Prava sifonjara, još kad joj se kleme ocrtaju kroz onu košulju, izjeo bi je k’o jarac dovratak! Nisam trsio ništa već dva metra dana, skituljko mi se usirio...
-Vadi ga!
-Šta? S’normalan?! Alo, jesmo drugovi, ali ja ne navijam za taj tim.
-Zub.
-Ahaaa... Jebote, uvek zaboravim da ti imaš neonku. Zamalo da te raspenalim u glavu.
-M?
