Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.
Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju.
Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima.
Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore.
Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem.
Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide.
Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN!
Lepa Brena: Kakva je ovo galama?
Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira.
Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara.
Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!....
Kurir: Drogirani Lukas poručio kolegama da crknu!
Za vaše roditelje svako iole lepo žensko, koje prestupi kućni prag.
Keva: Je l' sine je l' nam ovo snajka? Ova što ode?
Sin: Ne kevo, to mi je drugarica.
Ćale: Ona mi nešto raščupana izađe iz tvoje sobe sinko...(kez)
Keva: Hihi....
Sin: Jeste ćale snajka! Trudna je i dreši kesu u nedelju svadba.
Ćale: Polako. Ako je neka sirotinja beži. Od gole ljubavi se ne živi!
Simpatičan i posve odgovarajući izraz za napupele tinejdžerke, tipa 7. ili 8. razreda. Epitet "stasale" dobija devojka koja, po slobodnoj proceni ocenjivača, ima dovoljno kila/visine/sisa/dupeta/godina za "onu stvar".
- Druže, pogledaj ti ovu decu danas. Kratki šorčići, majčice, drolje, bre, u osnovnoj. Nema smisla. Evo, evo - pogledaj ovu: nema godina ni za prednje sedište, a već puši. Nema smisla. Jednostavno, nema.
- Znam. bato, ali pogledaj ovu pored nje. Ima jedno šesdesetak kila na metar sedamdes', od oka. Stasala, bogami.
- Što jes' - jes': stasala.
Kad pijan u neznanju smuvaš neku rođaku koju do tada nikad nisi video.
-E sine jesi upoznao malu Tamaru, ona ti dođe neka dalja sestra al opet rod je rod.
-Jesam, kurcem u čmoor sam je upoznao
Vruć vetar.
-Kakvo je vreme kod vas?
-Užasno. Em je 35 stepeni u hladu em mi ovaj šurda sve duva u lice.
U srpskoj istoriji, Jerina je bila žena despota Đurađa Brankovića, ona o čijoj se okrutnosti i čudnim željama i dan-danas priča. Jedna od njih bila je ta što je volela da jede jedino kravlje jezike.
Danas, ovaj izraz koristi se kada se opisuje neka izuzetno izbirljiva osoba, ona kojoj se teško može ugoditi i kojoj je retko sve po volji, najčešće jer je razmažena i navikla da uvek dobije sve što poželi.
-Eee, mama, ja bih jela jagode sad. Samo jagode ili ništa! I u krevet da mi doneseš!
-Ali Nadice, pa sad je februar, sine, nema jagoda sad.
-Ne zanima me, rodi ih! Jagode ili ću da skočim kroz prozor!
-Nemoj, sine, ćero moja, pa šta ću ja bez tebe? Evo ići će ćale da vidi je l' imaju negde slučajno da se kupe.
-Ja da idem na minus 20 njoj po jagode? More terajte se u kurac i ti i ona! Sad ćete lepo kod komšije Branka, pa nek joj on kupi jagode, on je napravio, ne ja.
Očajan uzvik na predstojeći nemili događaj u izvođenju jednog pijanca. I dok pravi domaćini napujdaju džukelu iz avlije, kod ostalih sve ostane samo na uzviku.
- Milorad, posle par ispijenih čašica rakije : "On će meni da ne smem". Galantno otkopčava šlic spremajući se da izvadi močugu.
- "Nemoj, ima male dece !"- prelomio se ženski krik avlijom. Sve su oči bile uprte u njega. Nonšalantno je stavio svoj polni organ na pečenom prasetu, tačno na mestu gde bi trebala da stoji jabuka. Domaćin je prišao brzinom svetlosti i udario praseću njušku. Krik se čuo nadaleko. Jadnika je odvezla hitna, i fešta je nastavljena. Prasetina se ove godine nije jela.▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Izašao sam u klub. Pre nego što sam došao dosta se popilo. Mahinalno krećem ka striptizeti u kavezu. Prišao mi je lik iz obezbeđenja i rekao: "Nemoj, ima male dece".
Pogledah naokolo. I stvarno. Hrpa maloletnika je đuskala uz najnovije hitove Dare Bubamare i MC Stojana.
Kada se spremate za tusiranje, pune su vam ruke peskira, majica, i sl, pa nabijete bokserice na glavu sa nogavicama zabacenim pozadi i na stranu. Ostavlja blaze posledice na nevine slucajne posmatrace i komentare tipa boze me sacuvaj ili ti nisi normalan itd...
Ko to nije probao, verovatno ne zna o cemu pricam
Tu negde kod Kulina bana i kiše u okolini Kragujevca gubiš strpljenje. Skuplja ti se. Vena ti iskočila kod slepoočnice. Klimaš glavom gore-dole k'o da si lud. Potrebno je da se koncentrišeš da bi mogao da navigiraš izlapelog sagovornika u pravcu one prve teme. Nisi više mlad. U mislima polako čuvaš ovce na nekoj poljani, miriše cveće pa ti se brk smeška. A ovaj debil misli smeškaš se njemu i njegovoj priči. Žmirkaš malo na levo oko.
Ne, to nije onaj bradati, masni lik sa zarđalom satarom koji živi u jednoj šupi u Kaluđerici iz koje izlazi samo kada se igraju utakmice i kada treba da se piša protivničkom navijaču u levu nozdrvu. Nije taj huligan.
Ovo je sasvim druga, nova vrsta. On ne lomi glave i izloge već sportski duh igrača na terenu. Bezobarzno. Glasno i često se dere, ua i bu, zviždi i diše između poena. Još se pritom ne obuče kao za svadbu, nego obično, za grad. Sramota. Ponekad se, na zaprepašćenje svih, prodere i na sudiju. Hrani se zabezeknutim pogledima fine i uglađene snobovske publike. Jasno se izdvaja od vidi-onu-šta-je-obukla, koji-je-ovo-sport i do-jaja-snimila-me-kamera navijača, koji su verni pratioci ovog sporta.
-Književnik kome Srbi ne mogu da oproste to što je njihov sunarodnik katoličke veroispovesti, koji se rodio u Bosni.
-Književnik kome Hrvati ne mogu da oproste to što je katolik srpskog porekla, koji se rodio u Bosni.
-Književnik kome Bošnjaci ne mogu da oproste to što se uopšte i rodio.
Onaj čovek koga vidite svaki dan da se vraća kući posle druge smene, mračnog, smrknutog pogleda, brinući se kako da otplati sledeću ratu kredita ili kako da upiše dete na faks, a u isto vreme plati i grejanje. Ipak, kad dođe kući, te brige na putu nekako zaostaju, a on pozdravi ženu i decu, nabaci osmeh i eto, sutra kreće u novi boj, hrabro i dostojanstveno, ma viteški bre! Samo tako! Jebiga kad se mora. A što se mora nije teško. Malo sutra. Ko zna zašto je to dobro.
-E, gde si, čoveče? Kako žena, kako deca?
-Pa, evo me, razmišljam sad, nešto ne znam kako ću se izvući. Žena je nekako sklepala posle posla u neku zadrugu sa ovim drugaricama, prave zimnice, pa dobre pare izvuku, i ja radim, ali treba nam još malo, pa se računam na čemu da štedimo. Nekad se pitam kako ona ostaje sa mnom, nikad se žena nije bunila, divno biće jedno. Mnogo više ona zaslužuje.
-Ma, vas dvoje ste kao dobitnici genetske lutrije, volite se od kad ono beše? Snaći ćete se vi, ako nešto znam to je da se Srbin uvek snađe. Mađija!
____________________________________________________________________
-Betmene, moram da znam jednu stvar. Zašto si ostao sa mnom ceo dan? Rizikovao svoje dupe za nekog ko ti nije doneo ništa sem nevolja?
-Znam kako je kad pokušavaš da ponovo izgradiš život. Osim toga, imao sam i ja loš dan... Jednom.
-Fini momci kao ti ne bi trebalo da imaju loše dane.
Lik koji ima ogromnog tukidida, to je njihalo strave koje u stanju erekcije može da posluži kao 'ladno oružje. Ponosni vlasnik ovakve alatke mora da izvadi dozvolu za nošenje palamara, zbog dužine i debljine podseća na crevo na pumpi kojim se natače gorivo.
1- Je li Igore, jel znaš nekoga da umuljam mog Rašu da radi na nekoj pumpi?
2- Što baš na pumpi?
1- Zato što obmotava crevo oko kolena, pa ko velim, da bude od neke koristi.
Posle puno godina slušanja tuđih iskustava, prisluškivanja razgovora odraslih, celonoćnih gledanja edukativnih filmova sa oznakama HHH ili +18, te dugogodišnjeg nemilosrdnog bildovanja svoje junačke desnice, sledi maturski ispit svih tih stečenih znanja i sposobnosti pred jednočlanom komisijom.
Vremensko trajanje tog ispita je uglavnom mnogo kraće od očekivanog...
Jedan trenutak u životu u kome se sve promeni, na gore. Onaj trenutak kad završiš u govnima pa još i pustiš vodu u nadi da će se govna sprati, da ćeš nastaviti svoj život, drugačiji, ali se nadaš boljem. U najgorem slučaju nadaš se da će biti samo drugačiji. U tom trenutku završiš u mešavini pišaće, govana i vode koja se kreće neverovatnom brzinom, brzinom koja dodatno otežava beg iz te smese. Uporno se trudiš da se držiš onog najmanjeg zla, vode. Voda je onaj tračak nade u toj bezizlaznoj situaciji u koju si sebe uvalio, ali govna i pišaća dominiraju u smesi...
(sreda, Milutin seda da gleda utakmicu, prenos iz studija, Strajnić jede govna...)
Žena: Ljubavi, donesi mi teglu krastavaca.
Milutin: Ženo, jel' vidiš da je počela utakmica?
Žena: Ja vidim da ovde pričaju neka dva ružna čoveka i onaj fudbaler što ima onu stranicu na fejsbuku.
Milutin: Pa žen... Dobro, idem!
(ide do podruma, vraća se sa krastavcima)
Milutin: Evo t... Koji je ovo kurac?!
Žena: Pa Ezel.
Milutin: Koji kurčev Ezel, mamu li mu jebem osmanlijsku?! Daj na prvi, ionako nas je Tijanić pokr'o za utorak, bar u sredu 'oću da gledam Ligu Šampiona, pošto mi Arenu ne pada na pamet da plaćam!
Žena: Pa Milut...
(par minuta otimanja oko daljinskog, krhka je žena, Milutin izlazi kao pobednik)
Milutin: Diž' se iz fotelje!
Žena: I kako ja sad da gledam Ezela? A sad je baš zanimljivo!
Milutin: Boli me kurac! Imaš internet pa gledaj! Ionako plaćam ADSL da bi se ti dopisivala s' Brankicom, a po ceo dan sedite ovde i pijete kafu koju ja kupujem, krvavo zarađenim parama!
Žena: Milutine nemoj tako za Brankicu! I dođi ovamo nađi mi ovo.
(Strajnić: ...za dva minuta se uključujemo uživo na Alijanc Arenu...)
Milutin: (nalazi Ezela na internetu) Evo ti sad gledaj. (vraća se u fotelju) Pa smanji to ženo! Jaooooo!
Žena: Pa kako da gledam?
Milutin: Pa isključi jebeni ton, ionako Turke ne razumeš, jebem mu mater!
Žena: Pa ne mogu bez tona...
Milutin: Uf! Čekaj! (trči do komšije, donosi slušalice) Evo ti, slušaj sad!
Žena: Pa kako ovo?
Milutin: Lepo, utakneš ovde. Jel' može?
(žena ne odgovara)
Milutin: Pitam, jel' može?!
(žena ne odgovara, Milutin se sa pobedničkim osmehom na licu vraća u fotelju)
Žena: (iz sveg glasa, pod uticajem slušalica) Milutine! Milutine, dođi da vidiš ovo!
Milutin: (trgnu se kao da bombarduju ponovo) Pu sve ti jebem! Šta se dereš koji kurac?!
Žena: (i dalje iz sveg glasa) Da vidiš Ezela!
Milutin: Skini jebene slušalice ženska glavo! I boli me kurac za Ezela i Turke! Jedini Turci koji me interesuju se zovu Fenerbahče, igrao sam keca na njih!
Žena: Milutine pa ti se kockaš!
Milutin: Ne koc...
Dete: Kmeeeeeee!
Žena: Eto! Sad si i malog probudio! Idi vidi, možda se ukakio, duša mamina.
Milutin: A što ti ne ideš? Počela mi je utakmica, ti onako ti možeš da staviš pauzu!
Žena: Pa ne mogu Milutine. Odmeni me jednom, vidiš da sam u sedmom mesecu.
Milutin: Pu jebem te Milutine, da te jebem!
(Milutin ustaje, oblači jaknu)
Žena: Pa gde ćeš Milutine?
Milutin: Idem u kladionicu da gledam utamicu!
Žena: Idi! Ja ionako nisam bitna! Idi kockaj se! (seda u fotelju) Ej Milutine...
Milutin: Šta je sad?!
Žena: Nemoj da ideš kolima. Danas, kad sam išla kod Brankice, izlazio je neki beli dim ispod haube, zaboravila sam da ti kažem.
Milutin: Pu! Pu, jebem te živote! (pogled na gore, ruke na glavu, obraća se Bogu) Pa što me jebeš?! Slavim tri dana, preslavljujem, celu kuću sam ikonama oblepio, k'o u crkvi da živim, i zašto me i dalje jebeš?!
Žena: Zašto sad vičeš? Vidiš da dete plače!
Milutin: E moj Milutine, pomnožio si ti život sa nulom još kad si se oženio! Pu! Ma jeb... Ma boli me kurac za sve! Ionako ako potrčim stižem do petnaestog minuta!
Žena: Ali Milut...
Milutin: MRŠĆI!
