Slengovski izraz za mešavinu džibera i seljaka uz primese pavijanstva i totalnog mulca. Tipičan điđan, odlikuje ga oblačenje bez ukusa, kretensko ponašanje, nadkani pogled i naravno tribal tetovaža na vidljivom mestu. Ako ne tribal, onda kineska slova koja ni ne postoje u Kini. Kajla zlatna i ruka kroz prozor dok se voze kola.
- Hahahahaha, šta si to nazuo na noge?
- Šta fali, dao sam deset Vajferta za njih.
- Koje ljomberske tike, ne verujem!-----------------------------------------------
- Kako bilo sinoć na žurci?
- U početku ekstra, ali onda došli Mare i ekipa i sve otišlo do kurca.
- Kad vidim njegovu ljombersku facu, bacam peglu i dobijem čir na mozgu.
Kokanjaš je osoba koja se nepozvana pojavljuje na velikim slavljima, pre svega svadbama.
Bitno mu je da poznaje bar jednu prisutnu osobu.
Za vreme slavlja, on će se prvo uhvatiti u kolo, ako vidi priliku, a zatim će sesti da jede i pije, ako da je to najnormalnija stvar na svetu.
Većina domaćina, ne želeći da pravi scenu, ili smilovavši se će ga/je i sami pozvati:'' Ajde, kokanjaš, sedi da jedeš.'' Čak imaju i ekstra mesta postavljena za te nepozvane goste.
Kod onih koji to ne praktikuju, ili imaju knap mesta za pozvane goste, kokanjaši će tražiti od te osobe koju poznaju, da im iznese nešto da popiju, a piju ko smukvi.
Po tome su i čuveni.
Vidi ga, kakav je, pije kao kokanjaš.
Uz "Jebo te Japanac koji te napravio!" jedna od najčešće izgovaranih rečenica prilikom igranja PES -a.
Tri sata popodne u svetu, tri pičke materine kod nas. Uglavnom, abrevijacija kojom se najčešće služi finiji svet.
- Mama, rek'o mi danas u školi Jovica Mitić iz II2 da idem u 3 p.m...
- A šta si ti njemu rekao, sine?
- Ništa...
- DRAGIŠA! NAŠ SIN VIŠE NEĆE IĆI KOD TVOJIH RODITELJA, DA ZNAŠ!---------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Where are you going, Adriana?
- I have this Women's Secret editorial at 3 o' clock...
- Will they photograph your tits again?
- Yes.
- Hmm...Did you feed our baby?
- My mother just did...
- Ok. You can go to your editorial at 3 p.m...
- Fuck you, Marko! Ja znala šta to značilo...!
Kompliment koji ne može svaka devojka da dobije, ima ih koje su "bombe", "vrh ribe" ali malo koja može biti dobar lik. To je ona koja kapira muškarca a ne smara ga, koja voli pivo, nije doterana 24 časa i sa kojom možeš pričati o skoro svemu. I kad kažem pričati mislim pričati, a ne samo slušati kokodakanje. Dečko koji je sa njom, uglavnom je karakteriše prvo kao opuštenu osobu pre nego "ekstra pičku".
-Ma da, sa Natašom sam..nije nam loše, skroz je dobar lik.
-To, znam ja nju iz kraja, kupovala nam pljuge dok smo bili maloletni.
Ovim najčešće želimo saopštiti sagovornicima da nam noge zebu, ili ne daj bože da na krstima osetimo neko blago kretanje vazduha. Reči najčešće nagoveštavaju da bi promaja mogla biti blizu i da je treba preduprediti.
baba: Au što vuče neki cug. Sve mi nešto ladno po nogama.
Miodrag: Ja sam otvorio da se soba izluftira...
baba: Je l' si vrata zatvorio da ne izbije promaja, sine?
Epitet životinjskog razvrata. Negativ holivudske romantike i nežnosti.
- Hoćemo li večeras da vodimo ljubav?
- Mislim da bih večeras za promenu mogao da te vežem lancem od ponija za ugaonu garnituru i jebem u dupe dok ne počneš da vrištiš kao Damjanov Zelenko.
- Mrsno? Može!
Jedno od onih pitanja koje utiče na stabilnost vašeg nervnog sistema. Isprva ga ne shvatate ozbiljno, mladi ste, nije vam vreme...ali, kako starite, ovo pitanje poprima drugačiju notu i više vam (ako vam je ikada i bilo) nije zanimljivo. Diže vam se kosa svaki put kad ga čujete i imate ogromnu želju da opaučite svakog ko ga izgovara.
Niste spremni. Nezreli ste. Ili možda niste pronašli ljubav svog života. Možda vas je juče baš "srodna" duša ostavila i ne znate sada ni šta ćete ni kako - a oni i dalje postavljaju TO pitanje! Ne prestaju i ne prestaju! Vrše pritisak! Pitanja i pitanja celoga života.
Još nemate tri godine, a oni počeli - "Imaš li devojku/momka u vrtiću?"
Krećeš u školu - "Kakav si đak? Jesi odličan? Nisi?"
Druga godina faksa - "Jesi dao sve ispite u roku?"
Poslednja godina faksa - "Koliko ti je ostalo do kraja?"
A onda...
- "Jesi našao posao?"
- "Je l' tražiš posao?"
- "Ti još tražiš posao?"
i, naravno, - "A kad ćemo da te udajemo/ženimo?" I uz to često šlag - "Pa, vreme ti je! Šta se buniš?!"
Aman više!Vidi ovako. Muvajte se. Položite ispite. Završite faks. Tražite posao. Radite. Udajte se. Ženite se. Rađajte decu. I razvodite. I ostavite druge da ŽIVE!
U našem prelepom jeziku sinonim za "požuri" ili "ajde dok smo mladi" i tako te munje.
-"Dve gurmanske, jedan šiš i tri punjene. I da...6 piva!"
10 minuta kasnije:
-"Ok, nije problem..."45 minuta kasnije:
"Alo majstore, 'OĆEMO LI više u pičku materinu, čekam ovde tri sata jebale te pljeskavice!!!"
Kažemo neizdrkanom stvoru, koji ne zna ništa drugo da radi, osim da nolajferiše po ceo dan.
- Brate, lajkovao sam joj slike, bacio udicu, sad čekamo. Ako ona prva pošalje nešto na četu, znači da se upecala. Ako ne, onda mora da padne neko muvanje.. Bzbz, zzbz, forice neke, lajanje na zvezde, tako to...
- Preko četa?
- Da brate, provereno će da se isprima.
- Idi jebi nešto, molim te!
__________________________
- Brate, defka ti je plagijat!
- Kako to?
- :odma linkuje:
- Nije ni sličan izraz.
- Ali poklapaju se dve reči u rečenici!
- Idi jebi!
Nije komplikovano, nego si ti previše glup da shvatiš, a ja ne želim tek tako da trošim svoje dragoceno vreme na tebe.
- E, aj' mi objasni onaj zadatak iz matiša, molim te.
- Ajoj, ma komplikovano je, neka ti neko drugi objasni, ne znam ja.
Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima.
Ima ih više vrsta.
Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.
Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.
Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.
Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.
Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.
Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.
Čibulja intergalaktičkih dimenzija koja izgleda kao da će svaki čas eruptirati i zagaditi atmosferu.
Kol'ki cica ima Krakatau na čelu! Evakuacija!
Putnici prvih jutarnjih GSP autobusa, koji zalepljenih obraza na staklo, zatvorenih očiju i poluotvorenih usta, balave po staklu.
Izraz koji žene koriste za svoje brkove.
- Ženo aj' obrij već jednom te brkove, vi'š da su veći od mojih!
- Mrš stoko jedna šovinistička, nema pičke večeras i da znaš ovo nisu brkovi već nausnice.
Prva pesma koju svaki ciganski muzikant nauči da svira.
Podjem jutros na fakultet, kod mosta se Ciganče od 5-6 godina nateže sa harmonikom većom od sebe kao pijan s gaćama, harmonika mu beži i hoće da ga izvrne na ledja ali mali ipak uspeva da zasvira Djurdjevdan. Dva sata kasnije se vraćam preko istog mosta i sa druge strane vidim novo Ciganče sa starom Melodijinom harmonikom koja izgleda kao da je još njegov deda ukrao iz groba onom liku iz Sabirnog Centra, Melodija cepana na dva-tri mesta što ni malo ne smeta umetniku da na njoj raspali po Djurdjevdanu. Pred kraj Pobedine vidim i trećeg muzikanta, ovaj je nešto mladji od svojih već iskusnih kolega i ne svira na normalnoj harmonici nego na nekoj ruskoj sa tri oktave, fali joj pola dirki mada to nije bitno, ostalo ih sasvim dovoljno da bi se svirala ona legendarna melodija. Smoke on the water? Master of puppets? Ma jok, Djurdjevdan.
Malo dalje, kod Margera, čujem "...kome sada moja draga na djurdjevak miriše, na djurdjevak miriše..." i vidim dva Cigančeta kako vuku neke kartonske kutije i uz pesmu odlaze u nove radne pobede.
Onom baji koji albatrosima upisuje mape sveta u glavu i lososima podešava tajmer za kretanje uzvodno je izgleda bilo dosadno pa je svim Ciganima u ROM memoriju ubacio note za Djurdjevdan i podesio da se taj fajl prvi startuje kad pokrenu sistem i da ne prestaje da se vrti dok im ne platiš da sviraju nešto drugo.
Vrhunac zadovoljstva i sreće. Takoreći nirvana.
-Kako sam srećan u tvom zagrljaju, kao prase u govna.
