Idealan način da pevač na koncertu izbegne pevanje izuzetno teške deonice.
Vi mislili da vam pevač daje da pevate zato što vas voli? Eeeee, sutra malo.
uzvik matorca kada podiže nešto teško...
klinci: deda,možeš li da nam pomogneš da postavimo koš?
deda: sad će deda,sad će,samo mi nije jasno gde vam je mladost,imate svi po 10 godina,a ne možete jedan stub da podignete... iiiip... evo ga... deder sad dedi loptu,da vam pokažem kako se igra...
klinci: neeeeeeeeee...
...izvadim nož, potegnem pištolj, prebijem petoricu, prestignem Bolta, preskočim Vraneša, pojebem Limu, izvučem od Dinkića pare... Uglavnom ispadnem faca. Ovo je zapravo preokret u monologu posle koga nam narator objašnjava kako je na sebi svojstven, inače ingeniozan način, rešio stvar.
- I tako ti kažem, sedim ja tamo, kad lik krene da smara neku ribu. A riba avion, slatka mala, posle ću da ti pričam šta je bilo sa njom u mom stanu. E i onda, priđem tu, kažem, nemoj da smetaš devojčici, nemoj biti dsmra, kad on meni: "ovo te se ne tiče". Ja reko', molim, MOLIM?! I tu on meni nešto krene da prosipa, ovo-ono, neke glupave fore, i ja tu potegnem utoku i pitam: "Šta je bilo? Šta je bilo?". U kafiću muk! Muk brate.
- Eeee, faca si ti, nema šta...
Ideja vodilja studentske populacije. Predstavlja čvrsto verovanje da će se odlaganjem ispita dobiti na vremenu za utvrđivanje gradiva, dok u praksi to vreme bude proćerdano bez dodira sa knjigom, tako da se i ono naučeno dobrim delom zaboravi.
K: Sine, šta bi na ispitu, kako si uradila?
Ć: Bolje nije moglo kevo, odložen k'o položen!
Parče hleba nabodeno na viljušku kako bi se pokupila hrana sa nedostupnih delova posude.
Ne bacaj tu teglu od ajvara, sad ću da je izdžogiram.
Neki gadan trenutak kada ljudi prosto izgube ono Liiiii u zivotu, kada postanu nadrkani, depresivni, kada od svega naprave problem, kada prestanu da se raduju, kada ih obuzme pesimizam, kada pocrkaju leptirici i ostala flora i fauna po stomaku, kad nesto jebeno crkne u njima i prestanu da nose onu divnu energiju "sve ce biti u redu". Necu, e necu!
"Jaoj...selimo se u novi stan...ko sad da zove sve te ljude i nosi sve te stvari...znas ti kakve su te obaveze...jos malo dete...uf..."
"Ali, zeno, imas zdravo i zivo dete, selis se iz manjeg u veci stan u zemlji Srbiji, kreces nesto novo u zivotu posle toliko godina, pa to je bre... liiiii!!!"
"Ah...videces...ti meni jako licis na mene kad sam bila mladja...ja sam bila sva tako dobra, i puna zivota, i studentima bih se stalno smeskala kad bi mi dosli na ispit, al' onda...odrastes..."Neeeeeeeeee! Necu! Necu nikada da izgubim svoje liiiii! Liiiii, placaju me 25 dinara vise po dvocasu! Liiiii, stvari idu napred! 'Ajmo, pravimo zurku u stanu za koji dajem duplo vise para nego sto vredi! Radim duplo vise iz ciste filantropije, hip hip hurej! Bolje da me traze, nego da me nece! Pravim gluposti, osecam se k'o da mi je sesnaest! Boze, kakav skandal, svaka ti cast! Zivot cirkulise! Nesto se desava! Liiiii!
Necu to da izgubim! Ja volim da nosim tu energiju, teska je ko crna zemlja, ali rove k'o mecka kad place i moze da se smeje dvajes minuta u kontinuitetu! I, jebem mu, voli taj zivot koji cirkulise i uvek ce o njemu moci da napise pesmu i napravi pricu za 25 dindzi!
Ne radi se ni o kakvoj životinji, već je to urbana legenda o letvi sa dva eksera zakucana pri vrhu, posebno poznata među fudbalerima i sudijama Niške fudbalske zone. Najčesće se odvaljuje iz obližnje tarabe. Ko ne zna o čemu pričam, evo primera:
PRIMER 1: Posle gostovanja FK Pusta Reka Bojnik u Pukovcu sede dvojica sudija u savezu i razgovor teče: "A gde si ti sudio?" - "U Pukovac!"- "Šta je? Radila kobra?" -"Nije, sva sreća, sudio sam dva penala za domaći!"
***
PRIMER 2: Sreću se dva drugara, i jedan će da postavi pitanje: "AUUU be bate, našta ličiš to? " - "Ćuti bate, ne pitaj me be ništa! Slučajno sam dao Pukovcu izjednačujući u '90 minut! Icepiše me s kobru sve... Za mal' me ne utepaše, nego sudija ga poništi, sva sreća!"
Poslednji stepen slatkoće. Od toga nema dalje.
Pri samoj pomisli na tu osobu preplave te najlepša osećanja, krv ti šibne tamo gde ne treba, pa počneš da osećaš razna pulsiranja u predelu slepoočnica i međunožja, a neće ti pomoći čak ni insekticid u vidu gaziranog alkoholnog napitka, koji su izmislili drevni Egipćani, jer gusenice u tvom stomaku samo što nisu izašle iz stadijuma lutke i prhnule u jato leptirića...
Gotov si burazeru, ili sestro, zaljubio/la si se do ušiju, a i dalje...
- Aha, aha, kontam... Znači, jedna od metoda za određivanje ukupnog azota u biljnom materijalu je i ta Kjeldalova sa sumpornom kiselinom?
- Da, bre, to ti pričam sve vreme. Prosto je... Prvo se vrši razaranje biljnog materijala, onda destilacija, pa titracija i na kraju računski deo.
-Ok, ok... Nego, jesi bio ti na dejtu sa onom devojčicom? Jovana beše?
- ...
- 'Alo, kud si se pogubio sad? Čuješ šta te pitam? Pa, što guraš vrh olovke u uvo, šta ti je?!
- A? Joj, izvini, čim si je pomenuo istopih se ko Rumenko na +40°... Ostade samo štapić od mene...
- Pih, koja si sisica! Gledaj bolje u tu knjigu i misli na Kjeldala.
Ono što je nepotrebno, nebitno, izlišno, suvišno i prekomerno. U jeziku, usmenom i pismenom izražavanju, govoru i pisanju redundantnost se dobija i postiže korišćenjem, tj. upotrebom reči, sintagmi i jezičkih sklopova koji imaju i poseduju isto, tj. istovetno i identično značenje i smisao, kao i ponavljanjem i repeticijom misli i ideja koje su već iznete i ispoljene prethodno odnosno ranije. Takođe osim toga, čestim, učestalim i frekventnim pisanjem, beleženjem, izgovaranjem i kazivanjem sinonima nastaje i stvara se efekat, tj. dejstvo i učinak redundantnosti.
Pogledati, videti ili obratiti pažnju na pleonazam.
Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.
Kad zakasniš sa kupovinom nečega.
-Pošto jaša ?
-70 EUR
-Pa juče je bila 50 EUR
-Dodji juče.
Kada blejiš u autobusu gsp-a i na sledećoj stanici se nagura trilion ljudi u bas, onako da im delovi tela vire kroz vrata!
Au što me ova baba sabila uz šipku! Znači totalno smo se zipovali!
