Ksenija, rekao bi neko ali ne. Ne može svaka Ksenija da bude Ksendža. Držaću se one "o pokojniku sve najbolje" pa ću reći da je Ksendža najbolja pička koja je ikada mamila erekcije međ Srbadijom a ne sumnjam i šire. Ako neki muškarac i dalje ne kapira ko je Ksendža želim da mu kažem da ne mora da se zove Branko da skoči sa Brankovog mosta dok ću za ženski deo populacije džentlmenski reći: Ksenija Pajčin.
Najjebozovnija riba koja je đuskala domaćom scenom(duvaj ga Severina ŠO KI CE!) i objekat koji je zaslužan za najveću količinu ejakulata po jorganima, čaršafima, novinama i malim kućnim aparatima. Moja prva ljubav, moj prvi pređen most, moja prva ljubav, moja nevinost.
-Si vido Ksendžu u emisiji na pinku sinoć?
-Koju Ksendžu?
-Hasan Dudić, Jašar Ahmedovski maćori.
-Šta pričaš bre??
-Ti mi više nisi drug, Zaboravi broj mog telefona maćori.
Mlaćenje rukama tokom razgovora, slično onome na časovima muzičkog. Izuzetno iritantna navika. Nikad nisam mogao da skapiram ljude koji imaju potrebu da ti mlate šakama pred nosom dok ti nešto pričaju. Kao da će tim mlataranjem da ti objasne ono što nisu mogli rečima.
Istina, više puta sam i sebe uhvatio da "hvatam muve" dok pričam ali sam se uvek trudio da odmah presečem to da mi ne bi ušlo u naviku. Jebiga, ne bih voleo da sutra dan, kad omatorim, budem neki deda koji maše prstom po vazduhu, priča kako je nekad bilo bolje, kako omladina ništa ne radi i kako država treba duradi nešto.
Verovatno taj moj animozitet prema besmislenom mlaćenju po vazduhu vuče koren od detinjstva. Odgledao sam dve epizode "Na terapiji" sa Mikijem Manojlovićem i sad mogu da se frljam sa psihijatrijskim terminima ko da sam studirao hehehe... Da se vratim na temu. Kad sam bio klinac u školi sam najviše mrzeo časove muzičkog. Ni matematike, ni fizike već jebenog muzičkog.
Tačno imam sliku u glavi kako profa ulazi i sa vrata nam kaže: "Danas taktiramo, strana ta i ta, počnite..." A on neki zalizani nalickan ciganin. Mame im ga garave oni izgleda samo znaju da duvaju u trubu, rastežu meove i da ispruže ruku da traže.Jurio me ludak sve dok se nisam nekako nakanio da mu izmlataram neku pesmu, i to me pizda držala pola sata dok se nije smorio. Sad skoro sam čuo da su ga skinuli sa grede. Niko nije bio iznenađen. Umetnik čovek...
Jebeš mi sve, znam da ima dvočetvrtinski, tročetvrtinski i četvoročetvrtinski takt, a da me pitaš šta je takt pojma nemam, a i boli me kurac pravo da ti kažem.
- I možeš misliti, ona meni kaže da sam ja kurva! Ej bre, riba koja je popušila više kurčeva nego cigareta se usudila da meni... Ej bre meni! Kaže da sam ja kurva, i da sam ja sa tobom samo zbog para. A ti znaš koliko ja tebe volim, srce. A ona... Ona jedva čeka da gastarbajteri dođu preko leta ili zimi za praznike, pa da se "vozi" sa njima. Ne vozi se ona stvarno sa njima, ako me razumeš... Ona se jebe... :Svo vreme mlati rukama:
- Šta bre sereš to? Je l' ti ličim ja na nekog koga to razume, a? Još mi tu mašeš rukama ispred nosa ko da si na času muzičkog, samo čekam kad ćeš nos da mi otkineš sa tim kandžama koje si nakalemila.
- Joj izvini, dušo... Nemoj da se ljutiš, molim te. Neću nikad više.
- A sad ti žao, a? Pa mogla bi malo više da se potrudiš oko tog izvinjenja. :Kez:
- Sve za tebe, dušo.
- Mogla bi malo da klekneš, pa da sa četvoročetvrtinskog pređeš na dvočetvrtinski takt hnjo hnjo hnjo...
- Nisam te baš razumela...
- U jebote... Na kolena - drkaj kurac.
- A to. Pa što nisi odmah reko hihihi...
Valjda vodom?
Ne, ne misli se na sagorijevanje, već na vatru iz oružja. Zato se oružje i dijeli na hladno i vatreno. Kad te zaspe paljba, najmanje što treba da uradiš je da odgovoriš istom mjerom. Ma, odgovori još žešće, zatri u korijenu i buduću ideju o mogućoj čarci. Bazukom na tetku!
Stariji čovjek sa dugom kosom, neurednom bradom i šeširom kuca na vrata jednog stana:
- Dobar dan mogu li samo nešto da v...
- Hare, Hare, Krišna, Krišna...
- Ali, gospodine, ja bi da vidim...
- HARE, HARE...
- Ne shvatate! Ja...
- KRIŠNA, KRIŠNA...
- Idite bestraga!
.
.
.
- Ljubavi, ko je to bio?
- Ma, sigurno neki Jehovin svjedok. Krenuo je da mi priča nešto, ali sam na vatru uzvratio vatrom. Nije znao šta ga je snašlo. Samo je ljutito odmahnuo rukom i otišao. Nego, počni da se spremaš - zakasnićemo na liturgiju!
- Ne mogu još. Radila sam recenziju Raši Popovu, treba da dođe svakog časa, da preuzme rukopis.
- ?!?
Đačka je fantazija (i ne samo đačka) jebati profesorku eks katedra i na katedri i ispod katedre i to je ok ali šta je sa profesorkinim fanazijama?
Nije ona tela njega da izjebe, bar ne primarno: ona je htela tu igru i da ga ponižava i da vidi da mu je neprijatno, bila je to neka eksponencijalna funkcija njene perverzije šta god bila eksponencijalna f-ja.
Plava je bila, frizure kratke i nekako mrka: boja njene kože je bila žućkasto mrka kao one male krofnice iz aparata za krofnice i bila je baš stvorena za prfoesorku matematike.
Iako mlada uporno je negovala stil iz neke 1975. godine sa nekim pantalaonama bež, o uporno bež, i zašto toliki bež, mislim da je imala osamnaets pantalona u svim varijantama bež boje na ivicu: konfekcija Titov Veles šta znam, i uopšte sve tako u fazonu Titov Veles.
Ličila je na ofinger - zlobnici bi rekli ili na nekog iždžikljalog dečaka preobučenog u žensko: kada bi išla otvarala bi korake ostavljajući tragove iza sebe kao paja patak
a to baš damski, bilo, nije.
I taj neki njen ravnodušan pogled istovremeno podjebavajući, bila je pomalo pogrbljena, sisa nekih imala nije, ali da, može se reći: jebljiva je bila ukoliko volite nekonvencionalnu lepotu koja btw i nije lepota.
Ali to sve nije bitno i pada u vodu pred činjenicom da je ona njemu uporno poturala pičku pod nos i to ne iz seksualnih motiva već iz nekih, nepoznatih, nadseksualnih.
Ustvari možda prizvuk nekog odnosa gospodarica – rob:
tako da ipak seksualnih.
Održala bi čas, ispredavala šta već, i onda bi prišla njemu u prvoj klupi; stavila bi ruke u džepove i nekako izvila svoje vitko telo tako da je njemu njeno istaknuto međunožje došlo vrlo blizu lica i upitala bi ga:
Ivane jel ti jasno, jel ti jasno ovo što smo pričali, šta ti nije jasno, slobodno kaži, Ivane jel ti jasno i tako uporno se šegačeći s njim i drndajući kroz džepove svoj matematički klitoris f (x).
A on niti je bio genije niti tupadžija prosek ko i svi mi ali zašto bi samo njega pitala da li mu je jasno kao da je on neki glupak i zašto bi ga tako ponižavajuće pitala sa osmehom jel ti jasno jel ti jasno i zašto mu je sa sve rukama u džepovima tako poturala pičku pod nos da je on morao da skreće lice i pogled jer jeste malo nezgodno na sred časa biti oči u oči sa profesorkinom bež pičkom koja vam igra pred licem.
Mora da joj je mirisala na naftalin i na kosili.
Jel vam jasno ovo što sam napisao jel vam jasno jel vam jasno i poturam vam paju odnosno kurac pod nos – pa ne ide, braćo i sestre, ne ide nikako.
Glavni, ali ne glavni u smislu da ga svi ostali slušaju, već onaj koji podnosi najveći teret.
Noseći zid, noseći čovek odbrane (čitaj štoper), bremenita žena...
- Koviljka, dušo, aj kad već ideš u dućan, ponesi mi i gajbu valjevskog.
- Aman, Stanoje, pa kako ću? Ti ko da ne znaš da sam noseća?!
- Pa baš zato što si noseća. Ponesi, ljubim ti dušu...
Društveno prihvatljiva kurčina.
Kita sa kitom cveća.
Džamutka sa košuljom i puloverom.
Gargija koja se uredno javi vašoj mamički.
Sve u svemu, da nije kurac, zvao bi se Miroslav.
Ali on NE JEBE.
- Osećaš li mila, prodro sam u tebe, osećaš li moju muškost?
- Jok vala, to ti neki penis, jedino ako ćeš da cičim ko japanska srednjoškolka na skremblovanom kurcu.
Konstantno nekoga nervirati ili sekirati.
-E, 'de si ti, pa ovo počelo?
-Ma, mani me, 'leba ti! Ne mogu da dođem, ova mi uvalila na brzinu malu da čuvam i otišla kod frizera. Samo mi pije krv!
_______________________________________-Misliš li ti decu da rađaš jednom? Pokrij se bar preko stomaka, nemoj da mi piješ krv!
Zaostati u kaskanju.
Spletom okolnosti i mogućnosti primarno si se našao u Zauberu, Erouzu, Jaguaru... mantra De la Rosa, Frencen. Glavni likovi su u startu korak-dva ispred, jači, namuđeniji, furaju Ferari, Meklaren, beže, a i oće ih pritom. Al' si ti od tvrdog materijala, pa kapiraš... rad, upornost i te munje. Kaskaćeš ok, konkurencija će se zamoriti a i pritom očekuješ da neko sve gleda, pa će biti konačne ravnoteže. I juriš! Ček samo veću lopatu duzmem.
Ali... malo po malo, leđa se gube iz vidokruga. Heh, leđa, shvatiš ironiju... pa da je samo malo drugačije, uživao bi u lepoti dogija, ili pujdao tajkune s vrha, te uzimao njihova mesta a ne bio prvak začelja. Al' ubrzo više ni njih ne vidiš, eto ti sad kljuna bolida u retrovizoru... a najgore što je žgadija zaštićena vrsta, pa je moraš i propustiti. Da. Pravila nalažu propuštanje protivnika u slučaju kruga zaostatka. Do kurca! Izgleda da si izgubio priključak druže! Vozdra!
- Mnogo pazi sine, visoka škola, grad, sve novo a mi seljaci, nezgodno je... Znam ja te ljude, još iz jenea (JNA) onomad, šesetdruge... Eeeee. Nego samo ti uči i gazi sa tom ekipom iz vrha... Ako izgubiš priključak, gotov si, toneš!
- A da mi tata ipak ne prodajemo kravu?!
Muzička podloga rezervisana za onaj period na svadbi koji počinje u vreme kada je i poslednji svesni (trezni, polupijani ili kontrolisano pijani) gost otišao, a konobari već uveliko rasklanjaju otpatke i slažu stolice na većini stolova.
Od orkestra su aktivni samo bubnjar koji jednom rukom čita poruke a drugom daje spori ritam, harmonikaš koji sedi, glavom oslonjenom na harmoniku i drema dok svira i matori pevač, toliko utrnuo da mu se čini da bi ovako mogao do prekosutra.
Za dva stola sede po trojica mortus pijanih i po jedan trezan koji čeka da ih vozi, a ispred pevača, zagrljeni starojko i mladin komšija, ljuljaju se i mumlaju nešto što bi trebalo da zvuči kao "Zaraaasleeeee su staaaaaze mooooje..."
Definicija crne rupe za početnike.
Jer tamo zakoni fizike prestaju da važe k'o pravila ferpleja na utakmicama Beogradske Zone, divizija Gročansko-Mladenovačka.
- Tatice, šta je to va...vag...vagina??
- Otkud ti ta reč, sine?
- Pa jedna vaspitačica je danas rekla drugoj vaspitačici da joj se ojela va...vagina, pa šta je to??
- Hm, pa to ti je nešto što svaka žena ima i...
- I mamica ima to??
- Da, i mama, i baba, i tetka...i, uf, sve žene na svetu. I onda one...
- A zašta služi ta vagina, tatice?
- Hm, pa za razne stvari, sine...a uglavnom da uhvate nas muškarce u zamku iz koje nam posle nema izlaza, hehe...nešto kao "crna rupa" u svemiru, hehe...
- Vauuu, crna rupa u svemiruuuu! A šta je to crna rupa u...
- Ono, sine, što tvoj tata neće videti jaaako dugo vremena, a obzirom na to kakve gluposti priča svom detetu od jedva pet godina! Mihajlo, o'š biti tako divan da mi se pridružiš u kujni za čas, mm??
Nepopravljivi uživalac raznoraznih igara na sreću. Crno ispod nokta srednjaka odaje glavnu pasiju ovog nesretnika, čije se bistvovanje svelo na grebanje proizvoljnih srećki pazarenih na obližnjoj trafici. Grebanje je ustvari eufemizam - bolja reč bi bila manija, narasla tokom godina usled neuspeha. On kida, urla, udara i ljušti do krvi boreći se za dah, kao zatočenik kakvog kovčega u čiji je poklopac sudbina tako okrutno udarila i poslednju zakivku. Srebroljublje i lebac bez motike sada imaju reč.
Čitav jedan život ljudske individue neshvatljivo, a opet jednostavno sveden na običnu onomatopeju: greb, greb, greb.
Vidi dva ista znaka, ajdeeee! Ahhhhhh, tri! Ajde Bože ajde, još ovaj jedan samo, stižu vile avioni more i skupi kondomi kurve vaviloni... greb greb greb, pu pišam se ja na ovo, ne fali ništa ni sad što živim u trošnoj roditeljskoj kući, topla je bar i ne prokišnjava, šta će mi više. E Ljubo, daj ti meni ipak još jednu. Ček stani, daj još tri.
Razlog zbog kojeg se na posnim slavama treba popiti bar čaša belog vina.
- 'Ajde, kume, pojeo si i parče ribe, red je da nazdravimo, daj tu čašu da ti sipam vino.
- Kume, znaš da ja slabo taj alkohol...
- Ma, valja se, bre, riba pliva tri puta: u vodi, u ulju i u vinu!
- Što ne forsiraš malo tvog zeta Stefana, nisam mu brojao, al' je pojeo bar pet parčeta ribe!
- Njemu ne treba podsećanje, mislim da je do sad svoju ribu udavio.
Usud raje nenavikle na prostranstvo. Stisnuti u zgradama kolektivnog stanovanja, bez radosti života, smerni i ponizni, puni pažnje prema bližnjima. Pa oni čak i ljubav vode tiho, bez glasa, da ne uznemire nikog. Ne prde, ne smrde, bez boje, mirisa i ukusa, kao kakve senke od ljudi, čak i kada im primanja dozvole da se izdignu od svega i konačno sebi priušte kuću na selu.
- Vide li ti ovo? Onakav ručak, bre, a oni sve nešto lome lebac prstima, pa kašika, pa nož i viljuška, pa salveta, ni da podrignu ko ljudi? A totalno su mi se zgadili kada na kraju počeše da se zahvaljuju.
- A onoliko sam se mučila... Rekoh ti ja, mogu oni da odu iz grada ali grad iz njih neće nikad!
Pošalji SMS sadržine 169 na 3030. Teodori treba pomoć da se izleči.
Ko obriše ili kenja u komentarima mama mu je naprednjak.
Kantar mudrosti i pravednosti.
Erikssen: Samo se vi zajebavajte, momci. Ja gledam na sat, nadoknadićemo svaku sekundu.
------------------------------------------------------------------------------
-Pa nisi trebao onakvu šamarčinu da joj zalijepiš, danas niko nikog ne trpi...
-Šta si ti, švedski arbitar?
Svete krave Sremsko-Banatsko-Bačkih puteva. Noćna mora svih putnika-namernika kroz Niziju.
Dolaze niotkuda i odlaze nikuda. Terajući vas da se, iz straha, pribijete do šora suprotne trake puta i ulećete u makazice drugim vozačima, uzrokuju više saobraćajnih nesreća od dekoltea Mice Trofrtaljke.
I dok će Gradski Biciklista projuriti pored vas, trudeći se, očigledno, da negde stigne, Panonski će sve svoje psihofizičke kapacitete upregnuti da do svog konačnog odredišta, daj bože, nikada ne dođe -- jer, ko zna šta ga tamo čeka? Usporiće svoj metabolizam do stepena medveda u hibernaciji, a bočnu amplitudu vrludanja maksimizirati do granice koju mu fizika dozvoljava. Zato što je tako u mogućnosti.
- Grupa naučnika sa Stenforda je pokušala da ih analizira i matematički modeluje, ali najbliže do čega su došli je Braunovo kretanje čestica, koje je njihovo ponašanje ipak zadovoljavajuće opisivalo u samo 63% slučajeva.
- Priča se da je 1979. kod Malog Iđoša voz izleteo iz šina, kada je mašinovođa naglo povukao kočnicu, pokušavajući da poštedi jednog Panonskog Biciklistu, koji je u tom trenutku pasao na sred pruge.
Nekršteno ime lutke na naduvavanje kojoj je primarna svrha da simulira ženu koja želi da se jebe sa vama. Sekundarna svrha joj je da od vas napravi kompletnu komadinu kretena. Samo jedan snošaj sa Erikom može više da sroza vaš kredibilitet od postera Zdravka Čolića u spavaćoj sobi ili tetovaže Baneta iz Garavog sokaka na dupetu.
Pazari se isključivo kao poklon nevinom ortaku kome broj godina stacioniranih u buljsonu ne počinje najmanjim prirodnim brojem. Sa prećutnom porukom da vežba kako se ne bi obrukao kada mu se zagorelog palamara dočepa iskusnija klinka devedes'peto godište.
Tržišna vrednost Erike je slična vrednosti praseta od dvaes'nešto kila ili vrednosti prave kurve koju posle jebačine ne možete slučajno da probušite cigarom. Loša investicija.
-Aaaaa...pusti mi nogu...aaaa...što me vučeš u špajz bilmezu?!
-Joooj izvini. Navikao sam na Eriku, a nju uvek posle seksa sakrijem ispod bureta sa turšijom.
Čije su one pune pepeljare i prazne šolje? Ko je spavaću sobu pretvorio u hram blaženih odnosa posvećen boginji Afroditi? Zašto se iz te sobe čuju pesme Ipčeta i Ace Lukasa? Tom Sojer je ofarbao ogradu. Prolazi sedam sati, što znači da će uskoro u grad krenuti duh čoveka koji je izgubio srce. Parfem Antonija Banderasa se oseća duž hodnika, a svetla se gase i čuje se okretanje ključa u bravi. Nevine devojke bežite glavom bez obzira!
- Imala sam užasan košmar, sanjala sam Fredi Vulgera i osetila njegove dildo prste u svojim šupljinama!
Pa pička vam materina! Pardon. Pa pička vam materina! Jel može gori kliše jel ima nešto gore u istoriji kinematografije? To je to: američki sto, krofna, nameštaj, toster, luster, porodica, no mladiću čime se ti baviš, otac porodice bankar, stavova čvrstih, ćerka plava navijačica hihi sestra joj sedi smorena pored kašikom gnjavi po tanjiru. Koliko puta, zašto sve isto i onda kada je situacija zategnuta: hej, Džone dođi nešto da mi pomogneš u kuhinji! Kao ima da se pomaže, pa nisi ti majstor Vuksan pa ti treba neko da ti pomeri šporet od zida, šta ima da ti pomaže koj kurac! Pa pička vam materina, kaži: Džone, govedo, dođi ovamo, pusti mlade da se jebu, ili Džone, majmune, teraj mi to iz kuće, ili Džone srce moje dođi u kuhinju da mi pomogneš da uguram varjaču u pičku ovi mladi smaraju brate realno.
Riska vam svima jebe keve usputno: ARANĐELE, OVAJ ZAMRZIVAČ NE RADI! To je rečenica, to je kuhinja, to je život, to je artistički maksimum ostvaren minimalnim sredstvima pirueta ala ristana na malom prostoru pokvarenog zamrzivača sažeta cela istorija ljudskog roda u tim rečima!
- Večeras je večera kod mojih da li ćeš doći večeras da upoznaš moje roditelje?
- Pa hoću.2087. nova sezona Igre prestola:
- Ej Dragiša dođi u kuhinju u istočnom krilu zamka nešto da mi pomogneš ostavi Milana Štrljića da prorčka malo Vikijinu pičku pre ručka!
