U Srbiji, dva najpoznatija servisa hemijskog čišćenja za otklanjanje najtvrdokornijih ljudskih fleka.
- MILOVANE, KAKAV TI JE OVO KARMIN NA KOŠULJI?!?!
- Uuu, ćale, sad te neće oprati ni Dunav, ni Sava...
Dok se različiti izvođači menjaju na sceni u studiju on skladno okida žice dotičnog instrumenta na plejbek. Blago njišući kukove u ritmu pesme zamišlja da kara kurve, vuče crte i vozi narandžastog Murselaga negde u zemlji čuda. Ne dotiče ga puno ono što se događa oko njega, osim ako ne izađe neka ful pevačica sa dopičnjakom i još krene da meša, tad mu se i digne kurac malo ali ga brzo prekrije gitarom da se ne vidi. On je odsutan.
-Miloše slušaj, ostalo ti je još malo tog fakulteta, ja sam kao što vidiš završila. Isplanirala sam da ti to sve središ u maju, podneseš zahtev za posao kod mog ujaka u firmi, bićeš primljen naravno, posle toga da zakažemo venčanje za avgust, u međuvremenu ja ću začnem valjda, organizujemo svadbu, oko dvesta gostiju, ti plavo odelo ja plavu venčanicu, predjelo bez kulena, medeni mesec u Austriji, posle kupimo kola Reno Megan beli i preselimo se u novi stan za koji smo podigli kredit.
-M?
Internacionalni termin koji označava konzumaciju kanabisa. Izraz je nastao u Kaliforniji pre nekih 40 godina nakon što se grupa tinejdžera nakon škole, u 4:20 popodne, skupljala povodom duvanja. Mnogo godina kasnije, 20. april(4/20) se u Severnoj Americi vodi kao nacionalni dan konzumiranja kanabisa.
-Matori, je l' si za neki četir' dvajes?
-Šta bre koji kurac?
-Pa četiri dvadeset, čuo sam u filmu nekom, tako Ameri cimaju ortake na duvanje.
-Ma da sisate kurac i ti i Ameri i ta njihova govna, konj da me jebe ako ikada više budem duvao sa tobom!
Odličan univerzalni izgovor i metoda eskivaže pri saletanju prosjaka, promotera, spodoba sa flajerima, penzionera i ostalih utvara koje vam ne daju da hodate ulicom. Naime kada čuju ovu kretku rečenicu, udaljiće se korak nazad, zanemeće i zaboći će tako što će prvo preći ulicu.
-Daj koji dinar, živa ti deca!
-Ali, teto, ja sam student.
-U jebote, evo ti ovih 35 dinara što sam sakupila. Uzmi, treba ti.
--------------------------------------------------------------------------Da li podržavate izgradnju svetlećih ljuljaški unutar bloka?
-E, ne znam. Ja sam student.
-Ako, ako si. Samo prođi dalje.
Jedno zaposleno lice po standardima modernog srpskog poslodavca mora da obavlja bar osam različitih poslova (za jednu platu), otud naziv 'Hobotnica' za zaposlene koji zadovoljavaju ovaj strogi ali pravedni kriterijum.
Realni oglas jedne naše poznate IT kompanije:
Potreban jedan izvršilac za mesto IT managera.
Kandidat mora da poznaje administraciju Linux i Windows operativnih sistema, da zna da programira u ASPx, PHP i JAVA jezicima, poznavanje C# je plus, radno mesto podrazumeva održavanje SQL servera tako da je poznavanje T-SQL-a i MySQL-a obavezno uz iskustvo u čitanju ER-šema i projektovanju baza podataka i softverskih klasa (UML).
Iskustvo u održavanju LAN mreže sa CISCO ruterima je neophodno.
Kandidat mora da poseduje minimum tri godine iskustva na rukovodećem mestu, kao i iskustvo u radu sa klijentima i davanju tehničke podrške.Obaveze će uključivati i održavanje kompanijskog websajta, tako da bi kandidat trebalo da poznaje rad u DreamWeaveru i PhotoShopu, CorelDraw je plus.
Obavezna je vozačka dozvola B kategorije i važeći pasoš.
Rečenica koju sa nevericom i blagom dozom ljutine izgovarate kada predložite nešto sasvim normalno, a iz nepoznatih razloga svi graknu na vas protiv tog predloga kao da ste predložili da zakoljete kokošku na sred sobe i popijete njenu krv.
- Uf ala sam se najeo. Hoće neko kafu?
- Ma daj bre kakva kafa odmah posle ručka.
- Stvarno, sti kršten čoveče, gde ćemo kafu na pun stomak.
- Da bre. Znaš da ne pijem kafu kad se ovako najedem i uvek me pitaš isto. Jebala te kafa.
- Dobro bre ljudi, nisam nikoga ubio. Samo sam pitao kulturno hoće neko kafu.
Jedan lik što ga znam, ili jedan lik što zna lika mi pričao da zna lika koji poznaje osobu koja je uradila nešto vrlo neverovatno zajebano. E pa ne. U ovoj baronskoj priči, dotični pripovedač, baron sebe stavlja u glavnu ulogu. To što je Pera iz Alibunara stavljao dinamit u buljsona i tako lovio grgeče, ili što je Džoni uspeo da proda Šćepovića u Olimpijakos na neku foru sa vlaškom magijom, nema veze. Oni su samo kaskaderi.
Mesto zbivanja: Ultra mega kul klub, gde se služi pivo u flašici od 0.25 za jednu dnevnicu lopatara na građi.
Meta: Četiri klinke devedesetdeseto godište sa završenim prvim razredom srednje metaloglodačke, smer domaći cvećar berač.
Cilj: Nezasit životinjski seks sa istim u trajanju od 4 sekunde.
- I kažem vam ja moje dame, pogleda on mene mrko na semaforu, i ja zagrejem gume na mom Z10.
- A koji je to auto? Zvuči brzo.
- Zvuči. To jedan italijanski, ali ograničena serija, kod nas napravljena. Šije.
- Aha. :suza niz butinu:
- Dam mu ga po gasu, on gas, ja gas, mi gas. Svuda oko nas mrak, adrenalin cepa.
- Šta je adrenalin?
- To ti je ono, znaš, kad daš gas, on gas, ti gas, i onda ludilo.
- Aha. Sjajno!
- Ulećemo u krivinu sa 120!
- I?
- Iseca me smrad!
- Ah, oplodi me, molim te.
- Prolećem kroz ogradu na krovu mog auta.
- Tvoj kurac je tako lep.
- Padam niz liticu i ginem na licu mesta!
- Gineš?! Pa kako, ako si živ?
- Mislio sam, znate... Moj spiritualni život je umro, od tada me ništa više ne može zadovoljiti.
- Spirit... Anal?
- Da. Da li bi ste mi dozvolili da proklizam kroz vaše nesputane predele čednosti u potrebi za zadovoljenjem moje hrabre individue?
U slengu izraz za afirmaciju neke osobe, predmeta, seksualnog pomagala, što da ne, u etru kooridnatnog sistema društvenih lestvica. Put do vrhunca. Neko se probija sam, a neko voli biti probiven od strane drugih.
- Minimakse, ja sam Vaš veliki fan i obožavalac, možete li Vi nekako da probijete moju ćerku?
*
U razgovoru s menadžerom Pekabete:
- Gospodine menadžere, možete li vi nekako da probijete moj Čajni kolutić na tržište ili ne? Mojim Kolutićem su se zasladili mnogi, a nećete ni vi biti uskraćeni ako ga isprobate!*
- Moderatori, zašto ste mi obrisali čmar? Ja sam hteo samo da ga probijete!
Krvnički stisnuti pedalu za gas, povećavajući pri tom brzinu vozila bezobrazno preko ograničenja.
Nagari ga bato slobodno, ovde nema murije...
Sarkastičan odgovor na nečiju zgroženu snishodljivu konstataciju da smo neprikladno dodirnuli svoje erogene zone (upotrebljivo samo od strane muškog roda).
Lik češa jajca u gradskom prevozu jer može
-Šta radite to, prostaku jedan?!-
-Klackam decu gospođo. 'Oćete da budu vaša?-
-Ju!-
... Savom, Moravom, Tisom... random rekom. Podjebavajuće likovanje matorog lisca, okorelog profesionalca svoje discipline, nad mladim lavom, napaljenim početnikom. :Sine, dobar pokušaj al' još uvek si miljama daleko. No ima vremena, mlad si, samo vežbaj...:
Iz ugla izdominiranog klinje, sjebavajuća opaska, okidač za crvenjenje i ispuštanje pare iz ušiju, ili pak u slučaju agresivnijeg mentaliteta dobar uvod u neku kavgu.
... negde ispred zadruge, južni krajevi Srbije...
:bwaa, bwaaaa... u jebem ti...:
L: Daj ustaj čoveče, vodim te do kupatila... ne blamiraj se više.
G: Nije mi... khm... ništa. Mogu ja još... :bwaaa:
L: Kreći majmune... jebo te i vinjak i opklada!
Ž: E druže moj, kol'ko još treba vode da proteče Moravom... Ti sa čika Žikom da ispijaš na eks...... na drugom kraju, iste zadruge...
Ljuba: Mali lepo je što si ti bio školski prvak i sve te medalje, ali treba još mnogo vode...
Aca: Ajde, ajde... Uzo si mi topa konjem pod maskom na kvarno, a i vraćo si potez na početku.
Ljuba: Šta da ti kažem, sa konjima baš dobro igram. Nego nisi loš, još malo vežbe, možda i bude nečega... ha, ha, ha!
Rile: Jebi ga sine, sad idi plati turu, ha, ha... E i da kuvaš čaj od figura, pomaže... ha, ha!
Aca: Aj ne seri pa ti! Nemoj da ti sad...
Ja sam lku, mnogo sam lku. Teram kosu na urbano, imam umetničku bradicu i male brčiće koji žare i pale kao meduzin pipak. Ispod pazuha sam zato uredno obrijan i redovno nanosim rol-on. Ne idem u teretanu i nemam pločice. Ali to ne znači da sam slab. Naprotiv, znam da se bijem. Ja sam neodoljivo šarmantan i nadrealno harizmatičan. Pijem Tuborg. Ako nema Tubrog, pijem Hajneken. Mirišem na lavandu i aloe veru. Studiram. Fakultet. Ne pričam često o tome, osim kad se žalim kako je teško i kako nemam vremena da odem na espreso. Mnogo sam harizmatičan. I mnogo se lepo smejem. Kao Tom Kruz. I šarmantan sam isto.
I ti si kul. Ne baš kao ja, ali bi mogla da budeš. Uz mene, naravno. Ti pušiš Iv i piješ Kosmopoliten. Ti ne izlaziš u farmerkama. Nikako. Samo suknje i haljine, šivene specijalno za tebe u Minhenu, gde ti živi ujak. Sa drugaricama diskutuješ o novoj kolekciji jesen/zima Mirka Ilića i pomilovanju vanserijskog glumca Žarka Lauševića. Eh, otkad nisi pogledala neku predstavu s njim u glavnoj ulozi. Muškarce odbijaš, uživaš u tome. Okej, mene ne možeš da odbiješ, zna se. Imaš nekog druga, peder valjda. Dobro, homoseksualac. Ti se ne smeješ, za razliku od mene. E da, i ti studiraš nešto. A ja sam harizmatičan.
Mi smo kao dobar par. Kao...
Stanje duha razmaženih bičarki, koje ni sam otac ne podnosi, ali jebi ga, ćerka mu je, pa mora da vodi računa o njenoj ziljavoj guzičetini.
To je onaj tip devojke koja zna zašto Maja Nikolić svaki put kad se probudi, prvo pogleda da li joj je izrasla neka bubuljičetina ispod leve bradavke, u kojoj pozi svakog utorka Nikola Rađen pamprči Anu Kokić u rč, na kojoj pijaci Isidora Bjelica kupuje šešire i zašto Sejo Kalač ne voli da jede musaku u oktobru. Ali da je pitaš kad je bio Drugi svetski rat, reći će ti pre Prvog, za Šopena će ti reći da je bubnjar u Tropiko bendu, a za Aleksandra Makedonskog da je ministar spoljnih poslova u Makedoniji.
- Majo, znaš li da u Nigeriji i Čadu oko 98% dece nikad nije videlo belca uživo ?
- Ma tako ti je to u Aziji, sve sami ludaci hihihih. A jer! si čuo što će dečko polusestre Seke Aleksić da je vodi na Mavricijus na medeni mesec ? Kako je to romantično.
- :fejspalm: . Kao prvo, draga Majo, Nigerija i Čad se nalaze u Africi. I ne kaže se Mavricijus nego Mauricijus. A kao drugo, bolje požuri kući, za dva'es minuta počinje Magazin In. Zavali se u fotelju, uključi Sanja Marinković mod i trljaj pičku na Vanju Udovičića, on večeras gostuje.
Lagana šetnjica kroz blokove numeracije bliske brojevima 40 i 60. Odjednom se kroz vazduh promoli zajednička himna samostalnih preduzetnika i Kineza u tuđini. Začuše se alarmi plastičnih četvrtastih budilnika poređanih po obodu novobeogradskog buvljaka.
Ako si imao (ne)sreću da se obreš na toj glomaznoj pijačnoj strukturi – buvljaku - znaš da je jedini instinski indikator njegove blizine zvuk budilnika rasprostrtih po plastičnim mušemama i kartonskim kutijama, uz diskretno brkatu prodavačicu koja se nadvija nad takvom improvizovanom tezgom. Periodično pištanje krajnje jednolične i iritantne frekvencije jeste nepogrešivi putokaz ka tom svetom mestu gde možeš kupiti zvonce za bicikl, dihtung za frižider, minobacač korejske proizvodnje ili neobjavljeni doktorat iz genetskog inženjeringa. Međutim, alarmi su samo mamac i imaju za cilj da mušteriju prizovu do prave premije tezge, a to je kamen za pete. Da, uređaj kojim krvnički trljaš suve otvrdnele tabane je primarni artikal najveće beogradske pijace. Manji kamen, veći kamen, manje rapav, više rapav, mirišljav poput rumunskog kuma ili neutralnog mirisa, ako misliš da možeš da izabereš, zajebao si se. U ponudi je jedan jedini model kamena, veličine i oblika sapuna, bele boje. Na tebi je samo da kažeš koliko ti komada treba. Ako nosiš tašti u poklon, da ispadneš džek, uzećeš makar još jedan. Pa nek ide život, samo jedan imaš. Kupovina kamena je uvertira u sve ostale, ozbiljnije kupovine koje će uslediti. Kao što je pljeskavica u tortilji završni pečat buvljačnog bivstvovanja, tako je kamen inicijator uspešnog cenjkanja i probiranja.
Da se vrši istraživanje tržišta na potezu buvljak-Piramida, došlo bi se do zaključka da su budilnici i kamenje za pete najneophodnije potrepštine urbanog čoveka, tik pored hleba i vode. Da l’ su Beograđani baš toliko predani higijeni donjih ekstremiteta, ili gaje latentan fut-fetiš, jebati ga, ne znam. Ali činjenica je da se kult kamena za pete usadio duboko u temporalni režanj žitelja. Novi zakoni, komunalna policija i slični dušmani polako prečišćavaju predvorje buvljaka. Sve je manje kamenja i budilnika, pa nauči da ceniš napore one šačice Romulanaca koji ti omogućavaju da svako jutro ustaneš na vreme, lepih i sastruganih peta.
-Godina je 2450. Kamenje za pete je evoluiralo u inteligentan oblik života i preti da iskoreni ljudsku rasu. Naši junaci, Zoran-Zoran i Milo, s puškama u nedrima, kriju se, nesvesni da im je kamen za petama.
Sendviči, grickalice, pečeno pile, slaninica i luka. Drevni običaj iz vremena kad se putovalo magičnim železnicama Jugoslavije u kušet kolima. Spakuješ torbe i decu, uzmeš platu i kreneš put morske obale na sedmodnevni provod radničke klase, a kući te čeka regres kad se vratiš.
Destinacija neko od radničkih letovališta, Hrvatska ili Crna Gora, svejedno je jer te na stanicama čekaju isti likovi. Uzvikuju "slobodne sobe", "prenoćište" i slično, vode te u poludovršene kuće sa sobama pretrpanim starim nameštajem, podaleko od mora. Jebiga, jeftinoća, a pijaca blizu lako se kupi paradajz.
A usput, u vozu, otimačina za mesto pored prozora. Tamo gde je ona tacna na podizanje na koju majka stavi kariranu krpu pa preko nje izvadi neku kesu i onda celo pile. EJ! CELO PEČENO PILE! Čerupanje mesa, prstima, četnički, masne ruke brišeš o sedište zelene boje (crvena su bila u prvoj klasi, tamo nema radnika), a mati te hrabri da samo ručkaš. Dug je put, tek sutra stižemo ako ne bude odrona na pruzi.
Ej kako su ti pilići bili ukusni.
Pojava kompatibilna sa jutarnjom erekcijom, inace vrlo nezgodna jer u kombinaciji sa pospanoscu, krmeljivim ocima i nekoliko piva od prethodne noci dovodi do toga da je lakse nauciti Gorski Vijenac napamet, nego pogoditi solju. Pojedini ljudi su toliko neprecizni da bi promasili solju velicine kanjona reke Tare ili Skadarskog jezera (pitati studente koji dele zajedncke klonje po studentskim domovima). Ipak, najgora moguca kombinacija je da wc delite sa dedom koga potencija jos uvek nije izdala, ali zato ima parkinsonovu bolest.
ili "idiotski dan". Dešava se s vremena na vreme. Nazvan verovatno po nekom Gligoriju iz nepoznatih razloga, možda baš zbog tog Gligorija.
Ustaješ iz kreveta u ponedeljak ujutro, sat si snuzovao deset puta i kasniš. Provizorno odbiješ krmelje, uredno svim ukućanima kažeš dobro jutro.
- Dobro jutro svima.
- Dobro jutro, Gligorije.Ti se ne zoveš Gligorije.
- Koji Gligorije?
- Pa ti, Gligorije.Izlaziš iz kuće vrteći glavom i ideš na posao/u školu/u pičku materinu. Na ulici se ljudi okreću za tobom. Čuješ njihov šapat: "Gligorije... Gligorije..." Kakav Gligorije koji krasnodar? U punom autobusu ti ustaju ljudi da sedneš i bojažljivo te gledaju. "Gligorije!" Deca počinju da plaču. Kontrolor se mršti ali ne sme da ti kaže da izađeš, sam skontaš i izađeš. Usput nailaziš na svoju devojku, koja te gleda zgađeno vrisne: "Gligorije, fuj!" i pobegne. Stižeš na posao odakle te izbacuju.
- Zašto?!
- Mi smo ozbiljna firma! Ne treba nam neki Gligorije!Sediš u parku kao Mita Pantić. Prolaznici te gledaju, neki sažaljivo, neki zabezeknuto. Svi kažu samo jedno: "Gligorije". Prilazi ti neki čikica sa šahovskom tablom pod miškom.
- Jeste li za partiju, Gligorije? Mogu li da Vas zovem "Glišo"?
- Ama kakav Gligorije, čoveče?
- Pa vi, mladiću.
- A po čemu to?!
- Pa piše Vam na čelu da ste Gligorije.
- MA KAKAV GLIGORIJE? ŠTA TO ZNAČI GLIGORIJE?!
- Ne, stvarno Vam piše na čelu. Govnetom.Rimovano naravoučenije: Piješ vinjak, a gladan - sutradan je Gligovdan.
