Ortak koji je bio na vrhuncu slave, omiljen u društvu, pravi laf, šmekerčina. E onda je sve uspeo da zasere. Uvalio se u govna do guše, doslovce otišao u kurac. Dužan ko Grčka, nije ga bilo nigde i samo njemu je znano kako je preživljavao. I onda posle tmurnog perioda vraća se u punom sjaju. Kako? Opet, to samo on zna. Sve se vraća na staro, opet omiljen u društvu, možda i više nego prvi put. Opet je sve lepo, bajno i sjajno, samo što je posle toliko godina bedaka stekao neko iskustvo, pa se sad ponaša zrelije. I svima je drago zbog toga, čak i oni koji ga ne vole poštuju ga. I zaslužio je njihov naklon. Jedino što postoji bojazan s obzirom na istoriju da ne ponovi sve nanovo...
Odgovor na pitanje kako ide dijeta, koliko ste već izdržali bez cigara, i slično. Ne važi za ljude koji su karakter po tom pitanju.
-Hej, kako ide dijeta?
-Super, nikad bolje...
-Hm...
-Šta me gledaš? Jel sam smršala?
-Da, u širinu. Hahahahaha.
-Jebi jebi...
-Pa koliko već gladuješ?
-Prekosutra dva dana. Pod uslovom da odmah počnem. Hahaha, digla sam ja ruke od toga odavno, vidiš i sam.
Sa holesterolom si odavno na ti. Potpisao si donorsku karticu, ali tvoji organi će završiti u mesnoj industriji - sektor za paštete. Pritisak nemaš, zato što nemaš merač za isti. Nakašlješ se, ispadne ti ruka. Ne možeš da je nađeš jer vinjak lošte utiče na čulo vida.
I tako te uhvati nešto, a debelo dupe je previše lenjo da ode kod lekara. Ko će da se jebava po prevozu, pa po čekaonici, pa opet po prevozu. Čari interneta su ti odavno poznate. Gugl znaš da koristiš, iako se pred ćaletom praviš da je kompjuter samo kutija za prašinu.
Kreneš da istražuješ malo, upoređuješ svoje simptome sa onima na koje si naišao i imaš šta da vidiš. Ti si mrtav već mesec dana.
Uf nešto me probada u nedrima. Neću kod doktora. Prošli put mi je čeprkao po bulji kada sam imao prehladu. Daj da vidim šta je ovo. Hm, simptomi... Bol u nedrima, IMAM! Otežano disanje, IMAM. Zamućen pogled, uf al se mute ova slova. IMAM. Hladan znoj. Gola voda sam. Pojava analne fisure? Da nije to onaj svrab u guzici? Ma imam i to. Temperatura, distorzija skočnog zgloba, nemogućnost trcanja 100m ispod 10 sekundi, umiranje posle dve masne sarme, iskašljavanje crne magme posle cigarete. Sve IMAM! Da vidimo šta kaže, koja je bolest...
Nekitamosajtzazdravlje.com: Vaš organizam se oseća kao da ima 95 godina. Imate rak pluća, kože, prostate i najverovatnije kombo tumor na mozgu. Za savete i neželjene efekte, kontaktirajte najbliže pogrebno preduzeće.
Izraz za neki nama nepoznat geografski pojam ili neku nama nepoznatu orijentacionu tačku. Naime, ova bliža odrednica – istočni, u slučaju neznanja gde je Timor, od slabe je vajde.
Sale:”Matori, je l’ možeš da mi objasniš kako da nađem Nešinu vikendicu?”
Bane:“Brate, ništa lakše! Ideš magistralom do skretanja za Ripanj, to ti je malo pre "Romea i Julije". Onda tim ripanjskim putem do staračkog doma, mislim da je “Druga mladost”, ili tako nešto, uglavnom tu skreneš levo, i onda kod Miletove prodavnice desno, pa...“
Sale:”Čekaj batice, ja sam se izgubio još kod Istočnog Timora...Znaš šta, zvaću vas telefonom kad prođem Orlovaču!”
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
Deo tela koji umesto polnog organa kulturni pominju u trenucima indisponiranosti.
-Buate, imaš pedeueset dina'a, fali mi keuvi za poklon, sad će osmi maut?
-Skini mi se s vrata, majku ti jebem narkomansku u pičku.
Retardirani rođak fudbalskog stadiona, čiji zeleni tepih podseća na lice tinejdžera sa opasnim problemom vezanim za samopouzdanje.
Kada klub ostane bez sredstava, na Džombas areni se obrne jedna sezona krompira kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje i deblokada računa. Ionako je odavno spreman za setvu.
- Predsedniče Guzdo, je l' dočekujemo Hajduk sledeće nedelje na našem stadionu?
- Junaci, heroji, fudbalski velemajstori! Iako smo neprikosnoveni u ovoj predivnoj igri i cilj nam je osvajanje Lige Evrope, neprijatelj nam beše kiša koja nam je sprala teren, tako da sad više na njega neće ni uskoci a kamoli Hajduk.
Ubojnica je svinja od cirka 200 kila žive vage.
Svaki domaćin koji iole drži do sebe mora u oboru imati makar 2 ubojnice, koje tovi u toku leta. A kad dođe zima, zna se svinjokolj. Tranžiranje, spremanje kobasica, topljenje čvaraka da bi se dobila mast i spremanje slaninice i ribića za sušenje.
I sve se to posle strpa u zamrzivač za crne dane.
A i običaj je kad se pravi svinjokolj da se zovu sve komšije iz komšiluka da bi se počastilo, a boga mi i zalilo.
-Obrenija sutra svinjokolj one dve ubojnice, očekujem od tebe da ispereš ona creva, i da osoliš slaninu da bi punili kobasice i to posle da sušimo. Nema smisla dođe kum a ja nespreman.
-More ispraću je tebi mozak, džigericu ti jebem! Vi gospoda da tranžirate i da se rakijate a meni čišćenje govana. MA NEMOJ! Prišt te stegla da te ne stegla!
-Dobro bre Obrenija smiri se, evo sam ću ja to.
-PU! Panaiju ti jebem! Lepo mi je pokojna majka govorila, nemoj za njega taj će te samo iskorišćavati!
Inteligentna, prelepa, otresita devojka, pritom i dobar lik. Savršena. Nit' ljulja - nit' žulja. Tip devojke koju biste sa popriličnom sigurnošću želeli da oženite. Ništa joj ne fali! Ili ipak...
- Je l' moguće da je Tanja sa onim pajserom?
- E moj brate, valjda si dovoljno mator da znaš da su se najbolje devojke uvek šetale sa degenericima.
- Ma znam, tužno. Al' kakva je ona...vrhunska! Sve joj Bog dao osim mene.
Razlog zbog koga su olovke na šalterima javnih institucija (pošta, banke, domovi zdravlja, zavodi i sl.), vezane kratkim i debelim kanapom.
Šta je, morala Jurovizija u Švecku dode pa da čuješ za nju, a?
Naš ti da sam ja tamo boravio? Dabome da ne znaš!
Pavijan pokojni se zakači s likom nekim, razumeš, i onda morali da palimo. I de ćemo, Kiza pokojni imo neku šemu za Švecku, uzmi sošku i pali iz Juge.
I stigli ti mi tamo.
Zemlja ko zemlja, al odma me smorili oni bledunjavi pederčići i one ružne ženetine. Pričaju šatro da se tamo dobro živi, kao nađeš šljaku čim zapališ i te fore. Lažu bre! Petnes dana mi tražili šljaku, neće Snus te zaposli ako čuje odakle si, razumeš? Jonda se Kiza snađe za neki noćni klub, ubaci nas tamo kao sekjuriti. Ma nije bilo problema, ono sve fin narod. I one se švecke žene ložile na nas, razumeš, al ko u to dumoči! Našo ja jednu našu, Bosanka, razumeš, i kod nje se uvalio na gajbu.
Nego mi gledamo: Što mi bre da radimo za njih? I krenemo mi polako zaštitu da im uvodimo, razumeš, kao dobar dan, dobar dan, ne prave oni problem. I držali brzo ceo kraj jedan u Geteborgu, ma niko problem da napravi. A kintaaaa, samo kaplje!
Tu ja ovu moju Bosanku otkačim, beži reko, kraj i te fore, ona poludela! I odem u hotel sa jednom Kubankom azilantkinjom da živim, ta je bila mrak! Kad neam šljaku oko zaštite, samo sa njom ceo dan i noć, razumeš?
I bilo nam dobro, živeli ko bubreg u loju, nema ko da nam smeta, mi se tu povezali i sa Đomlom što držo ostatak grada, ma mica trakalica bre, razumeš!
Al dođu pubovi jedno jutro po mene u hotel. Lupaju oni, ja ne otvaram, razvalili vrata, mene odma na patos, razumeš, ja njima "Šta je, pandurčine, mora vas deset na jednog Olovku!" I privedu oni mene, fina im i milicija bila, da ne verueš, gospoda bre! Ne ko ovi naši klošari da te odvale od batina! Jok, daju ti cigare, kafu, uzmu ti izjavu fino, ispituju, al sve kulturiška, pa dal ti treba advokat i te fore. Ja gledam, neveruem, razumeš! Pitaju dal si ti reketiro Jevreja matorog, pa Bjorna, razumeš, ja sve kao nisam, nemate dokaze, al me zadržali u mardelju.
Odma sutra na sud, ja kao nisam i nisam, i moj advokat nemate dokaze, al oni dovedu svedoka, kad ono - ko je svedok? Gledam i neveruem! Ona Bosanka što sam joj dao pedalu kacam došo do para! Rešilo žensko da me sarani!
Al advokat moj bio dobar, sve je pita ima li ona dokaze, pa dal je ljuta na mene, i to, i izvuko se ja. Al nisu ni oni blesavi, videli Snusi kolko su dva i dva, razumeš, i isterali me iz Švecke na deset godina jer sam bio onaj... Ilegalac!
Vratio se onda ovde, razumeš, pun para od šljake, svako veče na splavove, narodnjaci, ludilo! Nego prođe i to, al ajd sad...
Al dobro sam ja i prošo, razumeš! Ovi Kiza i Pavijan što ostali tamo, neki došli što počeli da rade i belo, počistili celu ekipu za petnes dana! Ja tu malo šljako, posle pao, sad životarim pomalo, šljakam na sitno, nije loše, živi se, razumeš!
Švecka... E, slepci jedni! Vi to samo na televiziji možete da vidite!
Želeo bih da te brutalno jebem.
- Ćao, imaš upaljaš?
- Nemam, ima moja debela drugarica.
- E jebiga.
Jedini argument, jer uglavnom objektivnih nema, pri pljuvanju savremenih pojava. Poznata priča kako je uvek nekad nešto bilo bolje, a danas je sve sranje, joj kako je sranje.
-Jeste Mesi dao preko 90 golova za godinu dana, ali nikad neće imati taj šmek kao Dejan Govedarica.
