Životni tag i fataliti kobejn u vreme bivše Jugoslavije. Junoša sa ispod šezdeset kila i sa pilećim prsima, magistar matematike sa dioptrijom -12 i +6 koji predstavlja opasnost da mitraljezom pobije vasceli svoj vod, talentovano specijalna lobanja ili jednostavno lelemudanski pametnjaković koji je rešen da izbegne vojnički dvopek i čaj od broma, pred komisijom pecao konzervu ribe u limenom lavoru. O.K., sve u redu, sve pet. Pečat u vojnu knjižicu, i doviđenja druže.
Ali, prc. U nekim afričkim plemenima čovek mora imati sto koza da bi se oženio, pingvin koji nakupi najviše kamenčića primami ženku na plođenje, ali, bato, u zemlji Mirka i Slavka, Valtera, partizanskih žena bombaša iz Bihaća i Maršalovog kera Reksa, u kojoj avliji mater na ispraćaju u vojsku nije postila suzu, u toj neće ni dočekati ni da otrači veselje ženeći sina.
On neće jebati, ustvari možda će jebati sredovečnu seosku učiteljicu, Purgerku na moru, i Ciganku na frankfurtskom autobanu, kad se bude vraćao sa bauštela. Ali oženiti se najverovatnije neće, bar ne curu iz dobre, domaćinske kuće. Ko bi dao kćerku za čoveka koji ne može pušku držati? Jer mentalitet našeg sveta je da se aljkavo busamo u grudi kad je dobro, a kad nedaća udari – dao bog, krivi Masoni i Vatikan. Ipak, valja imati zeta koji će biti sposoban izgine u nekom od ratova, ali prvo ako je moguće da krne par komšija, koji se drugom bogu mole, da ga se ima razloga kvalitetno oplakati.
A sad za kćerku udovicu... jebiga, kolateralna šteta. Dao bog... e sad koji bog od ova tri naša, u koje kao komunisti nismo verovali zarad kauzalne veze crvene članske knjižice, letovanja u Igalu i praseće butke preko sindikata, da ga jebem nesam školovana kasti.
Nevino devojče, koje se čuva isključivo za onog pravog. Više šansi bi imao sa časnom sestrom.
- Tebra, moram da uberem cvet onoj Neveni, vrh riba !
- 'Oće to na ovu vrućinu. Šta ti je sine? Ta ti ni čašu vode ne bi dala.
Lako je biti junak, ako sam biraš protivnika, vreme i mesto borbe. Lako je biti najjači u ulici, ako su ti u komšiluku devojčice, pacifista i daunovac. Lako je biti najveći jebač u selu ako imaš 200 hektara zemlje i novog Džondira, a ćale ti je doveo plavu Rumunku da vodiš pičetinu na parking kod mosta.
Kao i petao, koji je glavni jebač u svom kokošinjcu u kome je uspostavio hijerarhiju i naskače na ženskadiju bez prethodnog vođenja na piće i kupovine cveća, ali zato u komšijski ne sme ni da proviri jer će u najboljem slučaju ostati bez glave pod udarcem tupe sekire dokonog komšije, lako je biti dobar na terenu gde se osećaš kao svoj na svome, gde ti neko pruža podršku, i gde si uvek zaštićen. Ukoliko želiš dokazivanje, batali standardnu priču, pusti muda i vidi dokle možeš stići. Ukoliko ne želiš, sjaši sa bureta i ponašaj se normalno, da neko ne bi zloupotrebio sekiru iz komšiluka.
- Zašto ovaj Stouk kući sve redom dobija, a u gostima ga guze ko Rumunsku gimnastičarku na privremenom radu u Nemačkoj?
- Pred svojim navijačima se nabriju, ipak petao najbolje gazi na svom bunjištu...
Ustaneš u 4 ujutru, jer ti je medved srušio kolibu. Boli te tukidid za sve, znaš da kad upališ vatru neće biti komaraca, a i tvoji neće brinuti da te nisu pojeli vukovi kad vide dim, pa će na miru s komšijama da bacaju kamenje s ramena. Baba ti isprži zečetinu što si sam ulovio, uff, kako je tada zečetina dobra bila. Usput te izbičuje, preventivno. Odeš do trgovca i za pet srebrnih dugmića što si zdipio od onog putnika koji je prespavao u selu, kupiš pola kile pečenog kestenja od kojih nenormalno mnogo prdiš. I trgovac te izbičuje, jer si goluba pustio već u radnji. Ako je subota, u 10 sati odeš u centar sela i gledaš kako spaljuju veštice sa okolnih brda. Ručaš šta ukradeš, jer ti je muka zečetine, a ćale otišao da ratuje pod vođstvom župana Vukana, pa nema ko nešto da ulovi. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, keva te izbičuje, jer si komšijinom malom odsekao prst kad je hteo i on da proba jednu koju si već ubrao. Dođe i komšija kod keve, jer ti ćale nije tu, pa te i on izbičuje kad vidi trešnje. Ako ipak nisi krao, keva će da ugreje ceo bokal vode, umesto pola, da možeš da opereš dupe, proviriš kroz prozor, vidiš dlakavu Zoricu kako se pored sveće svlači pred spavanje i srećan legneš i utoneš u san.
Jebao vas Papa Urban Drugi i Krstaški rat, hoću svoje detinjstvo nazad!
Piva u zelenoj flaši.
U kafani, u Bosni:
-Vid' mene opet trefila ova muslimanka, daj da se mjenjamo. Nekakav mi drugačiji šmek ima.
-Koji si ti kurac. S kim sam ja sjeo da pijem, bokte vidio. Evo, mjenjamo se, ali upamti, ako odijelo čini čovjeka, ne znači da flaša čini pivu.
Često korišćen izraz pri postavljanju laminata, iščekivanju plate i uzaludnom polaganju nade u skori seks.
Polovina koju vi niste dobili. Nije bitno šta je u pitanju ali po nekom kodeksu vas uvijek zapadne ona ružnija "polovina".
- Đes Milorade, evo da te upoznam sa mojom ljepšom polovinom, Radinkom.
- Fino bogami, dobra ti polovina, ova moja ni poslije par litara rakije ne postane ljepša.
Kompliment koji ne može svaka devojka da dobije, ima ih koje su "bombe", "vrh ribe" ali malo koja može biti dobar lik. To je ona koja kapira muškarca a ne smara ga, koja voli pivo, nije doterana 24 časa i sa kojom možeš pričati o skoro svemu. I kad kažem pričati mislim pričati, a ne samo slušati kokodakanje. Dečko koji je sa njom, uglavnom je karakteriše prvo kao opuštenu osobu pre nego "ekstra pičku".
-Ma da, sa Natašom sam..nije nam loše, skroz je dobar lik.
-To, znam ja nju iz kraja, kupovala nam pljuge dok smo bili maloletni.
N-znamenkasta patološka potreba da se nekome zagorča život, kafa ili pivo, gde je "Wi-Fi" bežična internet konekcija, a "PSK kreativnost" ona ingenioznost pri osmišljavanju najprefriganijih inkripcija koje je samo jedan đavolski dokon um kadar da iznedri, Enigma da provali, a jedna nesluteća osoba sa vaj-faj uređajem i nešto slobodnog vremena ni na pola puta od koljevke pa do groba da shvati.
Šta se to jebote desilo sa starom, dobrom brojanicom?
1, 2, 3, 4, 5, 6 eventualno?
Ništa, samo zajebano i duhovito, a?
- Jedan mali espreso i čašu vode, molim.
- Odmah.
----------------------------------------
- Izvini, koja ti je šifra za vaj-faj?
- Za šta?
- Za vaj-faj, za internet?
- Aha, to. Kome treba?
- Kako kome treba, pa meni treba.
- Ne, ne, ne. KOME TREBA?
- Jesi li ti uperan čoveče?
- KOME TREBA je šifra mili. kekekekeke.
----------------------------------------
- Drugar, mogu li dobiti šifru za vaj-faj?
- Nema šifre.
- Pa meni traži šifru da se povežem?
- Pa daj mu ga. Đe šifra, NEMA ŠIFRE. Kapiraš, šifra je NEMA ŠIFRE. Pametno, zar ne?
- Aj naplati molim te.
-----------------------------------------
- Ista k'o juče.
- Ali ja nisam bio juče ovde. Koja je juče bila šifra?
- Verovao ili ne, ista kao i prekjuče.
- Je l' ti mene zajebavaš?
- Prijatelju, ovaj mali što nam je montirao modem je duhovit k'o niko. Juče smo tek otvorili kafić i dileja je odmah za šifru stavio "Ista kao i prekjuče", a koju je danas preinačio u "Ista k'o i juče", sa sve apostrofom. Kloc zar ne?
-------------------------------------------
- Konobar!
- Molim gospodine?
- Ja uporno kucam "fibonačijev niz" kao što si mi rekao, no nikako neće da mi se poveže na internet.
- LOL
Početak ne tako lepog izlaganja čoveka koji ti ima saopštiti niz loših stvari spakovanih u jednu i eventualno dve rečenice, izazivajući srčanu aritmiju i upalu debelog creva. Veliko preljevanje na malom prostoru.
- Gospođo Marković, ne znam odakle da krenem o trenutnom školovanju vašeg sina. Kečine s postoljem iz matematike, fizike, domaćinstva i istorije. Dva ukora, jednom je malom Stevici nabio glavu u pisoar, a juče je profesoricu srpskog uhvatio za dupe i sisu, levu. Ona je dobila otkaz jer je htela još.
-------------------------------------------------
- Dobro veče, gosn policajac, otkud vi kod nas u dva sata posle ponoći držeći našeg mrtvog pijanog sina da ne padne i razbuca arkadu?
- Pa ne znam odakle da krenem. Napio se, to je očigledno. Potukao se, istukli ga, otišao na ispiranje, jebao mater doktoru i sestri, dobio krivičnu prijavu.
- Može rakijica?
- Uvek.
Napraviti predah, odmoriti. Odspavati na kratko, tek toliko da se baterije ponovo napune.
- Mićko, dolaziš na basket?
- Brate, moram da spustim sistem malo, od jutro cepam drva kod šuraka, jedva mi je i vodu dao. Tu sam za sat vremena.
Uzgonio bi u nju k'o Šumi bolid u Grand prix Monte Carlo. Popio bi joj vodu posle kupanja, a sidu bi joj oprostio u svako doba. Deskripcija ženske persone čiji su atributi toliko izazovni da bi se i sam papa zapitao zašto koji kurac jebe dečake kad bi mogao posedovati takvu žensku lepotu? Lice Afrodite, a obline dovoljne da postignu ekvilibrijum u odnosu na sve daščare i lopate koje šetaju ulicama.
Njena pojava leči impotenciju, a ukoliko dozvoli braći Matić da je opipaju verovatno će od velike želje da je ugledaju magično progledati. Tip žene zbog koje bi i najtvrđi konzervativci drešili kesu i platili uslugu prijateljici noći, da se naša heroina kojim slučajem bavi opsluživanjem širih narodnih masa, a najveći hipohondar bi u nju uletio k'o Pantelić u ofsajd bez kondoma, te s guštom pokupio kondilome pride.
Tovarni konj, kao često spominjana životnja koja je morala da pretrpi svakakve muke da bi teški tereti u davna vremena bili prevezeni od tačke A do tačku B postao je sinonim za seksualne aktivnosti i korišten u konotaciji gde ljudi ispoljavaju sado-mazo porive prema ženkama.
- Brate, imaš sekund?
- Šta je, koji kurac, zar ne vidiš da jedem? Sad zbog tebe moram da prekidam.
- Mamu ti penetriram.
- Bravo, veoma kul. Šta hoćeš, degenu maloumni?
- Imaš li slučajno broj od Tamare?
- Koje Tamare? Tamare primam-ga-sve-u-16-Kamare Tamare ili nisam-kriva-što-sam-ravna-k'o-stativa Tamare?
- Ma one male Tamare. One buržujke razmažene.
- Aahh, javno dobro Tamare? Koji će ti kurac njen broj?
- Da je pitam da mi pozajmi kosačicu. Posećuješ li ti ikad ginekologa?
- Jedino kad pregledam tvoju mamu.
- Šta misliš koji kurac mi treba broj, 'oću da joj ga uvalim?!
- Evo ti broj, mada ne znam šta ćeš od nje. Likuša je em zgembava, em glupa k'o dva kurca.
- ZGEMBAVA?! S'ti mutav?! Tovario bi' je k'o tovarnog konja! Ako je jebem daću da mi odseku kurac i odoh u harem da čuvam šeikove pičke. Daj da ga uvalim Taci, a posle ga kerovima baci!
- Uput, pa kod psihijatra.
- A ček, ti je kao ne bi jeb'o?!
- Ne bih. Ja volim malo kurpulentnije dame.
- Izvini, zaboravio sam da se ti zalažeš za jednakost prava grobova i misica. Pošto si u vezi sa nosorogom.
Ekstremni primer persone koja je zalutala do koske u svojoj promašenoj profesiji, odbacivši savete mnogih da mikrofon zameni oklagijom tokom izgrađivanja kafansko-vašarske karijere. Pokretna definicija brđanskih glasovnih mogućnosti, premazanih krikom kobile u teranju što daje savršenu melodiju za alarm koji će te dići iz mrtvih nakon monstruoznog nalivanja u birtiji u društvu lokalnih radodajki od kojih te je jedna odvukla kući i arčila sve dok joj se nisi izbljuvao po faci.
Kao takva, ona sa velikim entuzijazmom i žarom u izvođenju hitova Vesne Vukelić Vendi i ostale estradne elite zabavlja veselo društvo. Odevena u tigrasti dopičnjak iz kog viri dži string, kožne pornićarke i duboki dekolte u kom je uspela da ušilji iole otromboljene sise k'o vremešni seljak pritke za paradajz, sa šljaštavim đinđuvama koje dodatno ruše njenu pojavu ne bira žrtvu koju će ojaditi za dve domaće plate dok nariče srceparajuće stihove i vrti mu guzicom pored glave, omogućivši istom da oseti taj ustajali miris znojem ukišeljenog međunožja.
- Ćero, za gde se montiraš?
- Imam nastup večeras u kafani kod kuma Čede.
- Kakav nastup?
- Pa muzički. Čuo je kum kako pevušim dok se kupam pa odlučio malo da me probije.
- Aha..pa lepo. Nego, gde li ja ostavih ono konopče...
Kaže se za ogrezlog u greh i blud.
Pa kad se Sveti Ilija razigra po oblacima, bolje da ne budeš blizu: možda je Onaj odozgo rešio da ga razduži ovozemaljskog života.
Mislim, nisam ni ja cveće, ali neke stvari se ne rade... Barem u mojoj knjizi.
Ne laže se ožalošćena porodica da ti je pokojnik ostao dužan 500 €, ne gase se šibice ljudima u piće (ljudi su završavali u bolnici), ne kreše se svastika (osim ako je to Skarlet Johanson), ne ulazi se u Dačićevu vladu...
Raskid veze, odjeb, korpa, peruška, pedala...
Starija fraza, 80'-90' godina veoma popularna kod tinejdžera. Prati je pokret rukom u stilu odmahivanja i prstima raširenim u V (Viktory). Omiljenija je bila kod lepšeg pola, jer su obično lošije vladale teškim uličnim slengom...
-Slušaj me džiberu, pun mi nos tvojih avantura, flertova, pijančenja i nasrtanja na sve što nosi suknju! Pričali su mi da si strvojeb i ološ, a ja nisam verovala dok na svojoj koži nisam osetila.
-Izvini, o čemu to...
-Ne pravi se prost, od svih drolja u ovom jebenom gradu, ti si mojoj sestri predlagao trojku sa mnom? Stoko bolesna! Završili smo!
-A u kurac, rekla ti je?
-Naravno da je rekla. Šta si očekivao?
-Pa trojku valjda, ša'znam...
-Đubre pokvareno! Što se mene tiče, ti si dvojka!
-Šta sam?
-DVOJKA!
-Sedneš mi na Stojka! PRC!!!
Jako je blizu.
-Izvinite, znate li gdje je stadion JNA, pošto nisam odavde?
-O, kako ne znam, živim blizu, mogu pljunut na njega, taman sam krenuo kući pa ću vas povesti.
-E, super.
Personifikacija bračnog stanja. U braku, baš kao i na šahovskoj tabli, sve je crno na belo.
Kraljica predstavlja omnipotentnu figuru (ne može imati ulogu konja, ali kobile...) te je noseći stub celokupne partije. Njenim gubitkom izgledi za uspešnu partiju se smanjuju, ali igra mora da se nastavi.
Kralj, sa druge strane, ladi jaja. Tokom partije se nerado pomera, eventualno u krajnjoj nuždi izvrši rokadu, samo da bi dospeo u situaciju da se još ređe pomera. Ipak, od njegove sigurnosti i blagostanja direktno zavisi krajnji ishod partije.
On je, jebiga, kralj.
Žena: Alo bre mrcino, pomeri to dupe, ja crkoh! Od jutros idem na sve strane, trčim gore, trčim dole, a ti samo ločeš i gledaš televizor!
(Muž je bez reči gađa kreditnom karticom, a ona dijagonalno odlazi u šoping)
