Izraz koji uglavnom veze nema sa religijskim moralisanjem. Upotrebljava se apsolutno svuda i u svakoj situaciji, koliko god ona bila glupa, otprilike pandan ''Aj, leba ti svetog, ne radi to''.
-Blagoje, nemoj toliko prebranca trpati u stomak, treba da se vozimo ti, ja i dva deteta do Budve u fići, natrpani ležaljkama, koferima i dečijom opremom, na tri'es pet, pa nije hrišćanski, čoveče.
-E, draga moja, to ti je cena toplog zimskog sna, na gasni pogon u krevetu. hnjo, hnjo, hnjo
_____________________________________________________________________
-Ajde, Mare, brate, pa zakasnićemo na basket, doći će ovi veliki, i šta onda, možemo samo da im nosimo pivo.
-Ajde dete, poslušaj druga, nije hrišćanski da ga puštaš da čeka, posle kad dođu moji, možete da se slikate.
_____________________________________________________________________
-Koliko dobar burek, ovo nije hrišćanski, čoveče!
_____________________________________________________________________
-Zašto to radiš? Pa lepo te dečko zamolio da mu titluješ film, kad već znaš, nije za njega nego za njegovu malu sestru, a ti svakakve gadosti ubacuješ, nije hrišćanski čoveče!
- (And they lived happily ever after.) I onda su konačno mogli da se tre, jer nije više bilo zle kraljice. P.S. Mile, pederu jebi se, još mi nisi vratio 500 dinara, konjino matora.
-E, izostavio si slovo, treba ''trse''.
-Hvala.
_____________________________________________________________________
-Zašto vređate životinje, Crnce, žene i pravoslavlje i Kosovo? Pa to nije hrišćanski, jebem vam mamu kurvinsku, da je jebem, treba vas na lomaču, nevernici!
Medalje koje se dodeljuju najboljim sakupljačima sekundarnih sirovina. Poređane opadajuće po otkupnoj ceni.
Kaže se za osobu koja pamti nešto samo dok mu je u vidnom polju.
- E, ne možemo se vidimo večeras, ortak opet pao ispit, mora da se pije. Da, da znam, treći put za redom, jebi ga kad čovek ima vizuelno pamćenje, čim skloni pogled s knjige ništa ne zna. Čujemo se za neku bleju sutra.
Razmaženko na kvadrat. Od roditelja snobova koje u snobizmu prevazilazi. U kući je njegova poslednja, a u stvarnom svetu je asocijalan i naširoko antipatičan. Ima ortake, ali ga oni baš ne gotive, a i ne poznaju ga dovoljno dobro iako su godinama ''ekipa''. Njemu niko ne može da se poveri jer ga se tuđi problemi ne tiču, a svojih problema nema ili bar on tako misli. Retko izlazi, a i tad se grebe o ''ortake'', jer iako je pun keša nema nameru da isti troši. Čovek ''štedi'' za električnu gitaru koju nikad neće naučiti da svira i za put na Bahame na koje nikad neće otići jer ga mrzi da ode i do aerodroma. Sve što se nalazi na više od 2 kilometra od kuće za njega je terra incognita. Ukratko, ni brige ni pameti, autentična mamina maza.
-Ide li Nešica sa nama na žurku večeras?
-To mamino detence? Jesi lud, pa njemu još uvek keva seče meso i duva u supu! Išao bi on kad bi helikopter došao po njega, ovako- nema šanse.
Alatka za kopanje, odnosno razbijanje kamena. Gdje ašov ne može, tu kramp stupa na scenu. U današnje vrijeme mnogo zapostavljena alatka jer je sve manje radnika, a sve više gospode, a gospoda je alergična na žuljeve na rukama, a ne vole ni da se znoje. Dok je vladao drugi režim, onaj prije ovog prošlog, kramp je bio jedan od omiljenih alata.
Ljudi iz svih republika su išli na radne akcije i radili, a kramp je bio prava alatka da dokažete da ste pravi muškarac i da vas zgodne drugarice primijete. Mnogo je brakova sklopljeno poslije radnih akcija i još više djece začeto, upravo zahvaljujući krampu. Kad djevojka vidi momka kako krampa i znojem okupan drobi silni kamen za bratstvo i jedinstvo, da bi omogućio da se tu napravi put ili pruga, odmah mu nosi vodu i rezerviše ga, ili da kažem bukmarkuje, za ono što u današnje vrijeme zovu afterparti ili žurka poslije posla. Tako je to bilo nekad, prihvatiš se krampa i kad te žene vide, otimaju se za tebe, pola posla je već odrađeno. Kako se izmijenjaše vlasti, tako se izmijeniše i kriterijumi kod žena, pa je tako smanjeno i korišćenje krampa. Radna etika se zamijeni lopovskom i najebaše svi koji krampaju. A dok se krampalo u velikim količinama, svima je bilo bolje, i narodu i državi. I nije bilo problema sa nejebicom, a samim tim i padom nataliteta, a i ljudi su bili nekako srećniji. Nekad si krampom sticao prijatelje, a sad je za to dovoljan i jedan klik mišem.
Krajnje surova zemlja za strane turiste neupoznate s inverznom da i ne semantikom u Bugara.
bugar: Oš jest'?
turist :halapljivo klima glavom, iz usta kipi nijagara:
bugar: Okej, ne morašNedelju dana kasnije:
BBC KAZUJE - DŽONI VAJSMILER UMRO OD GLADI U BUGARSKOJ
BUGAR: JA NUDIO, NIJE TEO*
bugar: Oš se jebemo?
turistkinja :zgroženo odmahuje glavom:
bugar :maže karu, brkom se smeši:CNN - BUGAR UBIO HELEN KELER OD KURCA
BUGAR: JA NUDIO, ONA TELA
Kada u jednom danu odeš na više razgovora za posao i svuda ti se samo ljubazno zahvale.
Četiri visoke zgrade, sa po nekoliko ulaza svaka, ograničavale su teritoriju kvarta. Savršen sklad betona, asfalta i vegetacije pretstavlja pravo remek delo gradskog arhitekte iz vremena SFRJ. Komšije svih generacija činile su zajednicu, poznavali su se, družili i bivali ekipa iz kvarta.
Danas, u doba kapitalizma, niko više ne razmišlja o ljudima i zajednici. Niču samo šarene torta zgrade oivičene zidinama, bez igrališta, klupica, parkirališta... Gužva i otuđenost na svakom koraku.
07:00, Kvart, nedelja.
Iz srednjeg prolaza zgrade broj 8, polako se pomera neka senka. Komšija Pera, već 15 godina, prvi dolazi na već dobro poznatu klupu. Ispod leve miške nosi smotuljak gumene table za šah, u šaci zelenu torbicu sa figurama, a u desnoj flašicu domaće ljute, da se nađe, čisto za cirkulaciju i da razbistri misli. Nedugo zatim, korak po korak, priključuju mu se Brkati Mita i Brzi, nekadašnji prvak u brzopoteznim partijama.09:05
Kvart se polako budi, nova mlada komšinica, što joj baba Nena izdaje sobu, ulazi u radnjicu. "Daćete mi hleb, mleko i jedan Malboro slims", reče ona. Začu se vika. Pera iznerviran još jednim gubitkom, izgubio je gajbu piva. "Opet varaš! Neću više da igram sa tobom! Daj mi vamo rakiju! Bemti šah i kad igram s tobom!"11:30
Idilično prepodne prekide vika. "Milaneeee, silazi na fucu!". Devojčice pored se nešto smeškaju i došaptavaju, gledaju u dečake koji postavljaju kamenje za golove, a zatim nastavljaju da preskaču lastiš. Silazi Milan i donosi loptu što mu je poslala tetka iz Nemačke. "Pazite da ne ode na beton da se ne izguli, ova je samo za travu", govorio je to svaki put. Čuje se lupanje sa prvog sprata, izgleda neka domaćica lupa šnicle.13:25
Jedno po jedno, ekipa iz kvarta, raziđe se. Vreme je ručku. Neki od dečaka nisu hteli kući pa su mame morale varjačom da intervenišu.14:00
Muk, vreme odmora. Kućni red se mora poštovati. Stariji odmaraju a mlađi jedva čekaju 5, ili makar pola 5 da izlete napolje i da počne graja.16:25
Baba Nena, čeka na prozoru da vidi da li će neko da prekrši kućni red i naruši mir da bi ga mogla prekoriti onako podbočena između gladiola. Samo joj je glava virila. Volela je i noću da uhodi parove i kasnije da tračari ko se s kime spanđao i čija je ćerka krišom obukla onu minijaturnu suknju. Sramota!16:45
Udruženim snagama, devojčice i dečaci, igrajući žmurke s loptom, naglo su povećali nivo buke. Stojeći svi oko lopte, skočiše u nazad viknući "NISAM!".19:00
Marko i Deki, izlaze iz teretane u atomskom, mrgodno gledaju klince koji im se sklanjaju s puta. Oni su ipak stariji!20:40
Smena generacija. Na najmračniju klupicu seli su Marko i Deki, čekaju Šoneta sa pivom. "Ma daj, danas sam definitivno uradio više zgibova nego ti! Vidi što je iskočio.", reče pokazujući biceps.22:53
Bleja već u toku, pristižu Vesna i Marina i za divno čudo, povele su onu novu komšinicu. Deki se smeška. "Može pivo?", upita on. "Naravno", odgovori ona pružajući ruku ka flaši.00:14
"Hajde idemo u prolaz da nas ne vidi ova tvoja snajper bakuta", reče Deki dok je držao za ruku. Iza onih gladiola, Nena je ovaj put samo senke videla. Čekala je još pola sata, a onda je besno otišla na spavanje.13:05, petak, torta zgrada van kvarta.
Prolazim pored komšije. "Dobar dan!", rekoh. On me samo mrgodno pogleda, okrene glavu i prođe. "I ja tebi mamu!", pomislih nastavljajući svojim putem.
Osoba koja je u stanju sve da proguta i istrpi, sinonim za flegmu.
- Gospodine, došli smo da plenimo stvari, zato što niste plaćali TV pretplatu.
- Plenite.
- Vi to ozbiljno?
- Ozbiljno. Samo mi ostavite štednjak, da vam posle skuvam kafu.
O, kako ih samo prezirem.
Spucali su četrdeset i nešto godina u dupe, zašli debelo u srednje godine a maniri i bonton su za njih i dalje samo dve strane, eventualno francuske reči o čijem značenju nikada i nisu nešto preterano razmišljali. To vam je taj tip ljudi što se vode premisom da su s tobom ovaca čuvali i rujnoga vina pili pa se sad krajnje nonšalantno i opušteno ophode prema tebi, zanemarujući pritom u potpunosti i onaj minimum pristojnosti koju civilizovano društvo i učestvovanje u njemu samo po sebi nalaže.
U redu, ti si mlad čovek koji svakako i nije navikao da mu neko persira pa stoga na tome i ne insistira. Verovatno si prvi nagoveštaj persiranja upućenog k tebi primetio kod jednog klinca iz ulaza, kada ti je tako zabrađenom i čekinjavom nazvao "Dobar dan", bilo iz straha ili poštovanja, ili čak kombinacije ta dva. Taj isti klinac, upola mlađi od tebe, je makar toliko dobrog odgoja i kulture da zna da je red da se bude pristojan prema nekome duplo starijem od sebe i da se toj osobi iskaže dužno poštovanje, makar samo zbog godina te osobe. I ti si, mladi čoveče, takođe već vrlo umešan u plemenitoj veštini persiranja seniora.
Pa šta reći onda za ove prostake? Zar poštovanje ne ide u oba smera? Pa zamislite samo tu matoru drtinu, kad ga već tako moram nazvati, socijalno i temporalno indisponiranu, kako vas poslužuje u kafiću recimo, ili kako vas "umoljava" da pre ulaska u supermarket svoje kese ostavite u ormarićima na ulazu. "Reci druže"?! Šta da ti to kažem, druže? Možeš ćale da mi budeš, kromanjoncu jedan nekulturni, nisam ti ja jaran iz kladionice pa da se šopamo kolokvijalizmima i drugarizmima. Gde je dobar dan, gde je izvolite?
"Alo, ne možeš unositi kese s'vana"?! Molim? Nije "alo" nego "oprostite, gospodine", trogloditu necivilizovani! Pa jebemmumater, šta se to, dođavola, desilo sa drugim licem množine i njegovom upotrebom u civilizovanom razgovoru?
Šta se to desilo i kuda se to dao civilizovan razgovor?
Najrasprostranjenija vrsta nasledstva u Srbiji.
- Šta si nasledio od dede?
- Još 13 godina otplate stambenog kredita.
Bapski sažetak preseka radnje ili pojave o kojoj se govori i svih podrazumevanih etičkih normi sa kojima se ista kosi.
Kredibilitet i primesu tradicionalnosti daje mu perspektiva sveznajućeg i svevremenog pripovedača sa koje nastupa govornik kad ga iskazuje.
- Sine 'de ideš? - U grad, baba. - Ne valja grad. Ne valja to.
- Mama, tata, ovo je moj drug Dima. On je peder. - Ne valja peder. Ne valja to.
- A što ti brat nije došao? On ne voli babu? - Ma nije baba, nego malo mu je nezgodno zbog sekundarne akutne mijeloidne leukemije.
- Ne valja sekundarna akutna mijeloidna leukemija. Ne valja to.
Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.
Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.
Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.
- A sada veliko finale. Noblicina nagrada za književnost. Nominovani za ovu prestižnu nagradu su:
01. Mirjana Bobić Mojisilović sa knjigom “Muškarci kad su gladni bolje jebu”
02. Isidora Bjelica sa knjigom “Ja sam dobra pička, samo vi to ne vidite”
03. Siniša Pavić sa knjigom “Šojićev bolji život sa porodičnim blagom”
04. Marijana Mateus “Voluminiziranost na Bahanalijskim ostrvima”Za kandidate možete glasati slanjem SMS-a sa tekstom SRANJE na broj 1010.
Sastavni deo naziva određene muzičke grupe. Simbol neoriginalnosti, kičeraja i šundavštine. Kvazi muzički opus dotičnih sastoji se iz često plačipičkastih lament rima tipa, georgijev i kompanije, sa snažnim elementima koprofagije, ali i pokušaja roka sa primesama folka, dopadljivog malograđanskoj žgadiji, iznedrivši time kakofoniju, sa jedinstvenim ciljem dopadljivosti sjebanom tinejdž uhu ili jebanja u mozak muzički obrazovanim i psihički normalnim.
1. OK bend
2. Prslook bend
3. Amadeus bend
4. Tropiko bend
Ultimejt odbijanje budućeg zeta. Sve može, da pije, da puši, da nema para ali ako u vojsku nije iš'o onda se to u kuću ne prima. Po onoj narodnoj "Nema toga što pička ne mož' da rodi i u vojsku da ide". Znači dezerter, pičkica nevidjena.
Ćera: Tata upoznaću te sa Dušanom, on ima svoju firmu u Švajcarskoj, tamo živi od svoje šesnaeste godine, dolazi sledećeg vikenda u Begorad zbog nekog poslovnog ugovora pa će da svrati i ovde.
Tata: Ma lepo je sve to, nego ćero, oči tatine, gde je on služio vojsku?
Ćera: Pa tata on već dugo živi u Švajcarskoj, tamo se ne služi vojska kao ovde...
Tata: Znači nije! Pusti ti njega ćero, gledaj ti onog Ratomira iz Doljevca, vojsku služio u Kumanovo, a da vidiš tek kakav muž, traktor Vladimirac vozi!
U šahu predstavlja situaciju kada igrač ima samo dve opcije: da žrtvuje kraljicu ili da izgubi partiju. U životnim prilikama ne razlikuje se mnogo, jedino po ulogu, koji je mnogo veći. Odluči: riba ili miran i spokojan život. Ako voliš da podmazuješ mačora po komšiluku i ubiraš zabranjeno voće, znaj da te ovo čeka, kad-tad.
Slučajno ti je komšinica bacila koji zavodnički pogled, koji si ti, na svu (ne)sreću, protumačio korektno. Nisi mutav, imaš žvaku i posle samo dva dana uživao si u zanosnim oblinama svoje komšinke. Ali to ti nije bilo dosta pa si pustio crva po kraju, kako ti, smrtnik, redovno trsiš ribu predsednika opštine. Po kraju su te zvali Miša kralj i Šomi Ubirač poreza, uživao si u svojoj maloj slavi, svojih 5 minuta u ovom beskonačnom univerzumu. Čak je i njen muž saznao da mu praviš "decu", ali nema veze, onda si još veći baja. I tada je počelo... Nekim čudom ti je račun za struju poskupeo za 10 soma, iako u kući koristiš samo komp za Vukajliju. Sve češće ti dolazi poreska uprava na prag jer "sumnjaju" da potkradaš državu. Poštar ti donosi pismo u kom te SUP i građevinska uprava obaveštava da će se se kroz tvoje dvorište graditi železnička pruga. Najzad kad si završio u policijskoj stanici zbog upaljenog svetla u drvorištu (remetenje javnog reda i mira), sabrao si dva i dva. Došao je trenutak da odlučiš: Da li više voliš svoj kurac od sebe? Revoltiran, krećeš hrabro, uzdignute glave do komšinice, odlučno lupaš na vrata. Ona izlazi u donjem vešu, lepša nego ikad, ali skupio si muda i (ipak) teška srca izjavljuješ da ti masturbacija izgleda kao bolja opcija.
:njen muž se zadovoljno smeška, gledajući te preko satelitskog HD prikaza:
