Ne prede crnu vunu, ne kune sudbu kletu, ne bije se pesnicama u grudi staračke... Jednom rečju, neuznemiravana žena i vrlo srećna zbog toga. Na vreme je naučila svoju decu da je bolje brze zamoriti noge nego ludu izgubiti glavu.
- Daj Simke, što si pička tolka? Napravio sranje pa zapalio, a ona petorica ugaziše Mićka i Žuća, u Urgentnom su završili!
- E moj burazeru, znaš da Bežanića majka nikad zakukala nije.
Ne pitaj me ništa. Nešto sam isplanirao, imao sam neku ideju, ali jok. Pokušavao sam na sve načine, izvrdavao, molio, kumio, pretio - neće, pa to ti je. Ne preostaje mi ništa drugo nego da se suva kurca vratim na polaznu tačku.
- Mile, jesi bio u distribuciji da se žališ na visok račun?
- Jesam, upravo se vraćam.
- Pa šta si uradio?
- Proš'o ko miš u gvožđari. Tamo sve go lopov i secikesa, dobro da mi ga nisu uvećali.
Obično vam služi kao opravdanje za neko sranje koje ste napravili
,, Ljudi smo, dešava se. ''
Dok većinu psovki karakteriše želja psovača da opšti sa nečijim članom familije, predmetima u pokućstvu, nebeskim telima (šta već narečeni psovač preferira), ove psovke odlikuje izričito odbijanje snošaja. Odgovarajućom intonacijom se može dobiti i efekat gnušanja nad istim (snošajem).
Krv ti ne jebem!
Ljudi puni kompleksa pozdravljaju svakojake budale ne bi li se culo da oni dolaze iz tudjine i da su puni para.
Placem kada to citam, plasim se sta ce biti sa mnom, zivim u Nirnbergu.
A dok su ziveli u Batajnici nisu nikog pozdravljali.
YouTube
-Odlicna pesma, dobro si odradio cover. Pozdrav iz Litvanije!!!!
-Uradi recenziju novog Ajfona 15, razmisljam da ga kupim posto Imam novca, puno pozdrava iz Minhena!
-Slusa li neko u 2016?? Puno pozdrava iz Las Vegasa.
Bole nas kurci.
- Amerika se povukla iz sporazuma o nuklearnom naoružanju!
- Francuska izrazila žaljenje, Italija Izrazila žaljenje, Nemačka izrazila žaljenje.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćale, devojka mi je trudna!
- Izražavam žaljenje, a sad beži ispred tevea, počinje mi Zadruga.
Nepouzdan do zla Boga. Sve hoće i sve može ali kad to treba ostvariti u delo jednostavno sve isčezne i padne u vodu. Svaki vid dogovora s takvim glavama je uzalud bačeno vreme, gde si bio nigde šta si radi ništa.
- Je l idemo ili šta? Počeće utakmica mi ni po tri popili nismo!
- Kako da idemo kad Mićko nije došao? Šta treba posle da se vraćam po njega?
- Pa nije došao jer neće ni da dođe, reče mi njegova majka da je na pecanju...
- A šta on je gde ga vidiš tu ga piši, debil. Koji kurac ga i planiramo. Ajmo!
Rđa od čoveka.
- Komšija, što nisi bio sinoć da izjaviš saučešće, valjalo je neki dinar
staviti na kosti?
- Morao sam da objašnjavam unuku polinome, snalazi se kao reper u Nešvilu.
- Pa, jeste, ti i polinomi, kao kurva i kondilomi. Ne laži, nisam ni ja bio, Bog da mu dušu prosti.
- Bog da mu dušu prosti. Dajte nam, moliću, dve od po 2 dinara.
- Znači i tebe zajebao nešto, ja ima par godina kako sam mu oprostio 500 evra.
- Ukrao mi neke slovenke, usta ga jebem, ravne k'o tvoja Violeta.
- Usta ga jebem, neka mu je laka zemlja.
- Neka mu je laka zemlja.
___________________________________
- Jebote, uhvatim Trošarinca, kako sa mojom mašinicom krati dlake na mudima.
- Nemoj zajebavati?
- Ozbiljno, opičio jedno P, kaže oduševiće mu se Petra, bole ga kurac što sa time bradu kratim.
- P, k'o pizda mu materina glupa, jednom zaboravio da mi uplati tiket, prošao bih za 9 'iljada.
- Ma, zbog takvog se prave sveće od 2 dinara.
Brije, šije, kida, razvaljuje, šuri, vošti, baca u nesves', jebe kevu, samo još bolje od toga. Skoro da savija viljuške.
-Ovako?
-Piksel levo, bukvalno.
-Ovako?
-Kida. Ajde čekaj, podigni gore malo.
-Može?
-Šuri. Aj malo spusti tu marginu, bode oči.
-Ovako?
-Da, objaš.
-Da snimam?
-Snimaj...
-Snimam.
-Čekaj, ajde samo još piksel nalevo.
-Ovako?
-Plete. Snimaj.
Egzistencijalni krik prosečnog građanina Srbije u tesnacu čiji zidovi streme da dodirnu jedan drugoga.
- Kažeš, novi gradonačelnik onaj mali musavi što smo ga ložili da kita raste trljanjem slanine, pa ga jurili kerovi kroz Ribnicu dve 'iljade devete?
- Aha. A jest' bio smešan bežeći onako držeći se za muda, kao oni prašumski gušteri od predatora.
- Joj, što nas ne pobi NATO?1
____________________________________
- Cigare od sutra skuplje 20 dinara.
- Što nas ne pobi NATO?!!
____________________________________
- Pravi primer radne omladine, vidi ga, ljubi ga komšijka.
- Ko, Trle, pa taj ti pozira u radnom odelu ispred kuće svaki dan, troluje komšiluk, a trimer pali kao diverziju samo kad ide da vari u garaži.
- Pih, što nas ne pobi NATO? A koliko ket kod njega, jebe me očni pritisak?
Davno zaboravljeno merilo stanja baterije. Dok sada svi imaju procente, nekada smo sve to merili u crtama.
- Brt ajd pusti onog Panćabija mundijant to bačke?
- Ma ne mogu imam dve crte, će da mi se ugasi telefon.
- Ajd ne seri, sa dve crte može još ceo dan da ti radi.
Totalna sigurica. Pošto je sto posto - siguran događaj, onda je milion posto nešto baš zacementirano pouzdano, zato što je milion mnogo veći od sto.
- Daj pedes evra na zajam, vraćam na vreme živ mi ti!
- Nemam!
- Vraćam do prvog sigurno, milion posto!
- E pa onda u redu, izvoli.
Starletoidna prakljača, noćom fabulozna silikonjara pri poznatom splavu na ušću dveju reka, jutrom razgužena prašinarka koja plaši ribolovce ranoranioce na keju.
Idi u pičku materinu.
- Jel' grize, čiča, a?
- Grize, grize...al' malo suUUU AL' ME PREPADE JEBOTEBOG ODAKLE TI ISPADE SAD?!
- Tu, sa splava...nego...Može pušenje, matori, neam za taksi?
- Eo ti 500 dinara, ćero, i beži dok mi svu ribu iz Save i Dunava nisi poplašila!!
Omiljena radnja nasih pevacica i glumica.
Dok normalne zene radjaju decu, one ostvaruju uloge.
Debilni novinar: Da li imate na umu da vas brak krunisete detetom?
Estradnjakusa Vrela Donatela: Kruna svakog braka jesu deca, ali ostvarivanje u toj zivotnoj ulozi cu ostaviti za kasnije. Trenutno sam prezauzeta skidanjem masnih ruku sa mog dekoltea i pevanjem na Ibarskoj.
Omiljena radnja naših sportista, naročito fudbalera, bar sudeći po izjavama naših elokventnih trenerskih stručnjaka.
Jedina aktivnost koju više vole da upražnjavaju jeste ostavljanje srca na teren.
- Mala se sjajno branila, ja sam dao sve od sebe, ali nije bilo rezultata. A onda sam joj pokazao svoj... Karakter!
Masonski simbol koji sugeriše prisustvo velikog majstora u unutrašnjosti objekta u izgradnji ili renovaciji.
Konačni samozadovoljni argument u Internet-diskusiji na temu siromaštva. Taj što se žali na deficit paštete u crevu, kako to da ima za Internet da se pišu komentari, a? Prc, šah-mat, gospodine ubogi siromahu. Ili možda bolje: gospodine buržujčino, pun Interneta.
- Proneverio je sto miliona, firma završila u stečaju, oboje smo radili tamo i sada šta ćemo, cepamo drva po kućama, deca beru mušmule, teško je.
- tesko,a za internet se ima,a?
- Od babe smo napravili akses-point i podesili klijent-mod, pa pojačavamo signal iz Kafe Sačma.
Sećanje Vuka Draškovića na početak bombardovanja, na Deveti mart, na pad Krajine, na atentat na Đinđića, na bilo koji važan datum iz novije istorije, šta god da se obeležava, voila, izvlači se Vuk iz plakara staroga da da svoje sećanje, viđenje i sud, da bljucne po koju anegdotu u velikom intervjuu na sedamdeset strana, da nam kaže konačno istinu o svemu. Sigurica novinarska: pozvati Vuka, a Vuk dokon čovek, što da ne, penzioner, šćepan šćekić, žena radi umesto njega, a on kući sprema njoke, pa ima vremena, dok meša Vojislava Mihajlovića na tihoj vatri da drobi o raznim temama, iz prve ruke, kao učesnik svih tih važnih događaja.
Pričanje Vuka sastoji se uglavnom od toga da je on uvek bio mudriji, staloženiji i pametniji od tadašnjih vlastodržaca i savetovao je vrlo mudro i Miloševića i Đinđića i Tita i Dražu, ali oni su bili ludi i malo na svoju ruku pa ga nisu slušali i cap eto što mi najebasmo, a uz to Vuk je ipak nekakav književnik pa zna da složi priču, ubaci neki skeč i neku osrednju publicističku mudrost u rangu Vanje Bulića pa to njegovo trtljanje zaliči na nešto zaokruženo i kao taman jedna kuglica domaćeg rafaela da uz kafu klizne niz grlo prosečnog čitoca nedeljnika Nedeljnik, Vreme, Nin ili Duga, dobro ne Duga.
- Sećam se, taman Spasoje Krunić i ja da sprečimo bombardovanje, našli smi neku četničku vezu do Reganove sestre od tetke udate za majora Muškatirovića, dogovoreno bilo sve, samo da se uđe u Zagreb, ma na jedan telefonski poziv bili smo od toga, kad Sloba, a na NJEN nagovor, pozva me u sred noći i reče: ma ne može to tako Vuče, kaži joj tamo da hoću da i Temišvar bude srpski i oću i izlaz na Egejsko more, pa da pričamo uopšte o pregovorima i ova Reganova tetka, kad to ču, šta će, slegne ramenima, ne veruje i poče da nas maže: ma vi Srbi ste lud narod, ma niste vi ludi, luda sam ja što radim s vama uopšte, te ovo, te ono, te znam ja vas to u kući imam, te ovakvi ste te onakvi, a Spasoje i ja samo ćutimo i gledamo u pod, u šare na tepihu, ja nogom ispravljam one rese eda bi je smekšao malo, bradu gladim, perut joj sa zelenog kompletića tarem i po neku dlaku skinem, i kad završi ona, neprijatna tišina zavlada samo Spasoje cijuknu vazduhom kroz šupalj zub, i ja onda prekinem to i rekoh: eh tetka Regan ne zamerite, al tako vam je to sa Srbima, lud i dobar dvoja kola sa senom teraju, nego da vidimo mi naš poso, ko na košenje zakasni, iz kačice kusa sira, ako me razumeš tetka, namig, namig, daj da se ne zajebavamo, i ona se zamisli pa reče gosn Vuk, shvatam, pa vi ste jedini mudar Srbin koga znam osim Novaka Đokovića i tu ti ja nekako isposlujem da Šipovo pripadne Republici Srpskoj.
Daća u kući pokojnika posle sahrane ili parastosa.
Dragi rođaci i prijatelji našeg milog dede, pozivamo vas da se sad pravo sa groblja uputimo zajedno u kuću žalosti i da na after partiju još jednom pojedemo i popijemo za dušu pokojnika i za zdravlje svih nas.
*
-Je l ideš zgroblja na after?
-De neću? Znaš da gazda Zare uvek ima najbolje pečenje.
- Bolidu, pa ovo je Zaretova sarana, nije on pek'o.
- U, da... Al zato rakiju jeste peko još jesenas. Idemo.
