Svojstvo prokletog muškaraca, gde istog krasi pregršt kvaliteta koji će zauvek ostati u senci njegovog prokletstva – malog kurca. Džaba pogled Sem Šeparda, džaba šmek Alan Delona, džaba torzo Spartanca. Centrimetri su nenadoknadivi.
Suprotan pol ga doživljava kao kinder-jaje obloženo vrhunskom čokoladom, gde se nakon uživanja u topljenju iste po ustima, prelazi na otvaranje plastičnog žumanceta u kome se nalazi prdež sumo-rvača iz Ugande koji se zadnjih 6 godina hranio u menzi kazneno-popravnog zavoda.
Ako je napolju dan i ako je tiho i vedro vreme, zagledajte se malo bolje u nebo i gotovo sigurno ćete uspeti da vidite Petra i Mikelanđela kako upiru kažiprstom na prokletog i kako se kikoću.
*...parking ispred random splava na Dunavu...pred sam fajront...*
Prokleti: „Šta radiš mačko? Mogli bi smo da se provozamo malo?“ :naslonjen na kola vrti ključeve oko prsta, žvaće žvaku i provlači ruku kroz kosu: „Taman bi mogli i da „slučajno“ zalutamo u neki obližnji šumarak?“ :namiguje:
Riba (zna za jadac): „Ma nije frka, može. Samo još da nađemo ko će da nas jebe u tom tvom šumarku!“
Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim "Šardoneom" i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta '99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji...
Predugačko, nisam pročitao.
Niti je FK, niti je grad, no je molba dolivaču u vidu kelnera, šankera, druga ili neke četvrte persone koja doliva neki kurac koji piješ da ti čaša ne bi bila prazna.
Alo konobar, valjadolit još vina, greota da čaša bude prazna.
Muška verzija Venerinog brega. Raste sa godinama, kaloričnom ishranom i pivom.
Stomak.
Negde posle tridesete polagano prelazi u kategoriju planine, koja sve više i više baca senku na svog najbližeg komšiju. I na kraju od komšije ostane samo senka onoga što je nekad bio.
Dozlogrdilo vam je brijanje vaših testisa neadekvatnim brijačima? Ne možete više da izdržite sakaćenje kurca raznoraznim jednokratnim žiletima, koji posle dve upotrebe nisu ni za kurac, a kamoli za kurac? Dosta vam je i nedoumice rano ujutru pred jutarnje brijanje lica, oko toga da li ste ovim žiletom strugali kitu sinoć i da li ste nakon toga promenili patronu? Gillette ima rešenje za vas. Najnovija i jedinstvena "Dabl ou" edicija za brijanje testisa.
Šest sečiva od najfinijeg čelika kliziće pronstranstvima vašeg pubične regije, ostavljajući za sobom glatkoću poput dupeta maloletnice, a najfinije mazivo iznad sečiva zaštitiće vas od neželjenih iritacija i bola u kurcu. Posebna ručka u obliku krivog penisa - Krivi stojko™, pomoćiće vam da dohvatite i najzaturenije delove vašeg ponosa. Bez gledanja!
Kupite i naše proizvode Gillette OO gel i OO after šejv, kao jedinstveni paket, nakon čije upotrebe sa ponosom možete jebati kao nikada do sad.
Tajger Vuds - Gillette OO donosi takvu udobnost i glatkoću, ali i adekvatnu zaštitu, da se polno prenosive bolesti eventualne švalerke nikako ne mogu navatati na vašu kurčinu.
Rodžer Federer - Pošto sam nesposoban za bilo šta, osim za tenis, Mirka mi brije jaja novim Gillette OO. Moja jaja su u njenim rukama, a nikada se nisam osećao sigurnije.
Tijeri Anri - Pored brijanja palamarčine, mi fudbaleri moramo imati uredno obrijanog buljsona. Nova zakrivljena ručka vam omogućava da do rča baršunastog bez problema i dosegnete. Preporučujem novi Gillette OO i vama.
Moralni Mont Everest. Čovjek sa predstavom svijeta kao utopije, gdje svako zna svoju ulogu i mjesto. Naivan k'o šiparica , jeb'o bi ga dvadeset puta dok bi on konto da mu vršiš pregled prostate. Dobar kao drug, još bolji kao neprijatelj.
- Znaš onog Marka iz IV-3? Zakin'o sam ga za tri glave. Uvalio mu neki fon bez baterije. Koji bolid, brate. Ošo ja kod njega da mu dam i on se još ponudi da me odbaci kući, moš misliti?
- Pa što njega jebote? Pa taj zavrće vodu dok pere zube, neiskvaren momak do zla Boga.
- E, jeb' ga. Otkud sam znao da je jebeni Mendela?
Glagol koji je jedinstven po tome što može da zameni bilo koji drugi glagol.
Srušio sam se na pod - Blebnuo sam na pod
Spa*ao sam s 4 žene - Blebnuo sam 4 žene
Popio sam 2 piva - Blebnuo sam 2 piva
Pao sam ispit - Blebnuo sam ispit
Pojeo sam 3 palačinke - Blebnuo sam 3 palačinke
Znajte da ste fukare zalutalih srca, neopevana onlajn mafija i zlorabotnici nad slobodom izražavanja. Bezosećajna bagra, sputavači našega kreativnog dela. Da sam malo nevaspitaniji, nazvao bih vas fašistima, ali neću. Nek vam je na čast svaka vaša akcija, a i njutnovska reakcija!
Vi! Vi, nejači što sisate mleko iz dugmeta za brisanje definicija, pa nek vas je stid do centra glaksije i nazad! Nek vas je stid što navlačite pod čaršavom skrivenih namera gnev nas prostih i smrtnih na se! Ni suzom da nas udostojite kad pokopate i groblju na vlast prepustite kucanu reč. Jezgrovitu reč, koncentrisani vrhunac jedne internet-sesije. Setite se Van Goga i njegovog, za života nepriznatog, doprinosa. Zar neće duh neke, od lanaca moderacije otrgnute defke zaživeti kroz par godina, par decenija, par milenijuma? Pomislite li ponekad da, eto, niste dovoljno kulturno, kritički i stručno uzdignuti i opskrbljeni dovoljno jakim leksičkim aparatom da baratate izlivima naše proste, ali i čedne proze?
Pored svega, pozdravljam vas ja. Bez zlih namera, hejtova i vređanja, bez afektivno stisnutih dugmića i klevetničkih sastava. Doći će vreme loših autora, a do tada uživajte u svojoj strahovladi, ali se osvrnite oko sebe ponekad. Možda loš autor vreba iz čamotinje neelokvencije, i spreman je da vas strgne sa rotirajućeg prestola s koga se logujete na grandioznu objedinjenu mrežu.
Kafić u neposrednoj blizini škole gde učenici svraćaju pre početka nastave na pićence.
Kućna žurka smara da ubija. Ozvučenje sa laptopa, muzika nepripremljena sa jutjuba a internet slabo radi. Ljudi bleje... ćutu, pušu i prolaznike gledu. Svi već vagaju između noćnog prevoza i taksija, teške su to muke.
- Brate, aj radimo eskejp, ovde je mrtva priroda.
