Žikica Jovanović Tramvaj.
Nov, kupljen ove godine, tih k'o podmukao prdež i crven ko fudbaler matične mu države. Najgora investicija gradskih vlasti ovog milenijuma!
Od kad su pušteni u rad, stanovnici ulice dr Ivana Ribara se žale kako ne mogu da zaspe bez uspavljujućeg klaparanja na koje su navikli od kad postoji njihovo naselje, dok je par građana iz ulice Jurija Gagarina zakasnilo na posao kada ih nije probudio prvi jutarnji tramvaj.
Penzioneri ga ne podnose, jer sa ekstra redom sedišta sad uvek imaju gde da sednu bez toga da dignu nekoga, a i ako se desi da nema sedišta, ima isuviše malo mesta u prolazu da bi se ceger sa pijace mogao staviti srednjoškolcu na glavu dok se žalopoji o današnjim generacijama.
Pošto je jako svilen, najpažljiviji i najbolji vozači su izabrani da ih voze, što je dovelo do toga da je onaj prvi ispod crte ljubomorno zakucao svoju matoru "dvojku" ravno u vrata onom što je ušao na vezu, i to na sred Tašmajdana.
I ajd' sve to, al' što nema onaj prozor nazad da se nalaktim i izbacim glavu ko ker kad se vraćam s posla - e to je već previše!
Modifikovana verzija poslovice daš mu prst, a on hoće celu šaku.
Najviše korišćena u onom čuvenom trouglu Novi Pazar - Tutin - Sjenica i znači apsolutno isto što i originalna verzija poslovice, jer Šako je ipak popularniji i duže je na sceni pa je samim tim verovatno i bogatiji od nećaka mu Dade, te stoga označava nekoga ko bi trebao da bude srećan sa onim što si mu poklonio, a on je alav i uvek hoće još.
- Brate jel imaš petsto kinti na zajam, treba mi za pljuge do sutra, pa ti vraćam?
- Imam matori, ajmo samo negde da rasitnim soma.
- E pa super, još bolje, daj mi soma.
- Vidi ti alavog. Daš mu Dadu, a on hoće celog Šaku.
- Šta bre?
- Ma nema ništa sada, da naučiš da ne budeš alav.
Osobina devojke najbliže savršenstvu, jer osim bludi možeš s njom i da pričaš, a to znači da je:
1) lepa, jer ne bi je ni startovao da nije
2) pametna, ume da izgovori smislenu rečenicu
3) zanimljiva, jer te ne smara razgovor sa njom
A: jbt, jesi skontao Maju na rođendanu?
B: da, brate... Riba je sjajna, možeš s njom i da pričaš!
Lek za sve strahove i fobije.
Čudovište ispod kreveta:"Mali,sad ću da ti jebem kevu"!
Sisaj kurac,odškrinuta su mi vrata!
O, da, prođe osnovna, prođe srednja škola, a vaš najveći uspjeh u društvu i uopšte životu su petice i žuljevi na guzici od stalnog praćenja časova, dopunskih nastava, učenja kod kuće...
Niste vidjeli ni ž od života, a treba da upišete fakultet, da postanete akademski građani.
Kako pobjeći iz svog tijela i izbrisati prethodne godine života u kojima ste bili praktično biljka u odjeljenju koju niko ne primjećuje, samo se ponekad sjeti da postojite?
Kako pokazati da i vi možete da budete živahni i da budete stoka ponekad?
Lako - upisati fakultet van vašeg grada, van domašaja i kontrole roditelja.
Tu sve počinje.
Nalazite sobu, po mogućnosti u studentskom domu jer ste, jelte, odličan đak, upašćete na budžet. Dobijate cimera ili cimerku i onda kreće ludnica.
Na predavanja se ne ide, jer ste preslušali 12 godina sve moguće profesore i časove koji su održani, ma da, šta će vam to, učićete pred kolokvijum.
Ponašanje vam liči na nešto poput psa koji je pušten s lanca posle jako dugo vremena. On trči po dvorištu, lomi se, udara glavom u drvo, skače po kolima, po stolovima, prevrće stolice, juri sve što se kreće, čak i pčele, on je toliko neiživljen da ima energije nalik na Obeliksa koji je upao u kazan sa čarobnim napitkom.
Osnovnu kulturu ste izgubili, valjda je ostala u busu kada ste onoj baki opsovali sve živo kad je krenula da vas pita da li je pored vas slobodno mjesto.
Bravo, uspjeli ste, sada ste jači za nijansu.
Zašto biste persirali starijim od sebe? Pa to je za štrebere neke tamo, ali vi niste to, vi ste super-uber-kul student, čiji su roditelji daleko.
Uglavnom vaš studentski život se svodi na prvu godinu fakulteta gdje ste kul, faca, vi jebete svojom kuloćom, pijete, lomite, ne dajete ispite, u slučaju da ste žensko postajete kurva koja HOĆE DA UŽIVA U ŽIVOTU što obično znači da spava sa svakim bez obzira na mišljenje drugih uz naravno podrazumijevano alkoholisanje i uzimanje lakih droga.
ALI, veliko ALI, sva kuloća pada u vodu dana kada se polažu računi roditeljima, kada treba pogledati u oči ljudima koji rmbače i rintaju da biste vi rončili danima i da biste pokopali njihov ugled, taj dan dobijate novu kožnu ogrlicu i nov, jači lanac kojim ćete biti vezani dok ne osnujete svoju porodicu, gubite povjerenje kao gazda koji ga gubi kada ga pušteno pašče ujede za ruku.
Bravo, uspjeli ste u životu.
Odvratan osjećaj koji mi Srbi posedujemo još od kako smo počeli da se pominjemo u zapisima, od kako je svetska istorija čula za nas i od kako postojimo kao narod. Odvratan osjećaj kojeg se svi stidimo i koji ne pominjemo, osjećaj koji ne želimo da priznamo ni sami sebi.
Dobijemo ga najčešće u sitacijama kad gadno najebemo, nije bitno zbog čega, ali jedina uteha nam je što nismo jedini koji su jebali ježa u leđa. Uvek možemo da se očešemo o nekog drugog i da pomislimo u sebi "uh, dobro je ima neko ko je gore proš'o od mene!"
Naravno to nije lepo i ne zaslužuje reči hvale, ali je valjda to u našem mentalitetu kao naroda koji se uvek međusobno jebavao. Ipak naši stari kažu da smo mi sebi sami najveći dušmani.
- E, u pičku materinu, dobio sam keca iz Matematike, kurac će sad ćale da mi da Pasata i kurac ću da dobijem keš. Ostaću na polaganju i dok svi moji drugovi budu jebali na moru, ja ću morati da učim jebene razlomke i jebene sisteme jednačina. U kurac! I da se nosi u kurac ovaj kreten odvratni koji mi je pomagao na kontrolnom. Služi mi samo da me smara čitav moj jebeni život! I to da mi je neki drug...
- Profesor: Markoviću, evo i tebi jedinica, pravićeš društvo Stefanu u avgustu, pa bolje uči sledeće godine.
- Hvala kurcu da je i ovog kretena ostavio za polaganja, barem znam da nisam jedini koji je najebao. Bog je živ i Niče je... :smeška se:
- Drugarica: Stefane, šta se smeješ koju pičku materinu , ispušio si ga za Pasata ?
Pogledam je, pogleda ona mene. Kapiram da je shvatila da mi je drago jer je i Marković sa mnom na polaganju. Al', šta ću - ne kaže se džabe u narodu "Da komšiji crkne krava, da nam svima prazna štala". Takvi smo mi... Nažalost.
U svetu profesionalnog klađenja često se dešava da vrlo brzo procuri neka kvalitetna informacija po raznoraznim forumima vezana za ishod određenog meča. I kada gulija nagrne da se loži i trpa uplate na taj meč, kladionice imaju običaj da se "štite" na više načina, a najpoznatiji je onaj da se par ne može singlirati, već da mora da se veže sa još dve utakmice. I kako onaj koji zna kako diše ceo kladioničarski sistem uvek ima keca u rukavu, njemu ta ograničenja ne smetaju mnogo. On zna da kad god zagusti može da se pozove na estonsku ligu. Bilo da vam treba 1,1 konačan ishod, ili 1,35 na 3+, kad god igraju favoriti kod kuće, a u 90% slučajeva i u gostima, sve dolazi po kvoti i kako treba, što bi kockari rekli "k'o nacrtano". Otuda je i nastao odavno po forumima, a i ovako po kladžama izraz da je samo smrt sigurnija od Estonije, jer prema svim statistikama to je liga u kojoj opklada na favorita skoro uopšte ne može da omane. Razne Flore, Levadie, Narve uvek ubedljivo pobede svoje protivnike, a neretki su i dvocifreni rezultati. Mislim da sam baš danas video da je pala neka "desetka".
- Hvala svima koji ste pratili moja proseravanja sa ovog naloga, red je bio da jednim izrazom iz svoje fele napravim skromnu jednu zabavicu povodom penzije. Zacrtani cilj od 300 definicija sam ostvario, od toga 90% slenga i idioma, jer sam sve do danas(a i danas, jebeš ga) smatrao da ovaj sajt služi za beleženje "iskvarenog" govora iz raznih krajeva naše zemlje. Ponosan sam na svoje definicije, ponosan na cifru, ponosan što sam od najboljih sa sajta kupio forice i cake za definisanje i kad mi nije išlo. Mislim da sam sasvim solidno ispekao zanat, ali jednostavno više ne mogu, sve ređe i nezainteresovanije slušam govor, te nema svrhe više da silujem. Od mene dosta. Sasvim. Neko nije ni ovoliko uspeo da uradi za sajt, svakako da nisam najbolji autor, ali jebemu miša nisam ni najgori. Ostajem tu, naravno, samo kao komentator i spemer foruma, a što se definisanja tiče, vraćam se onome što u duši jesam. Seljak, seljačina bez talenta za muziku, ali koji se i dalje, već ceo život trudi da nauči da svira frulu i posadi malo poljoprivrede. Da, definisaću jedino sa Žike Obretkovića. Hvala na pažnji, što se mojih definicija tiče, a vi koji me pratite možete slobodno prestati da to radite.
Upitah lokalnog objektodržaoca palačinkavnog i sendvičnog dijapazona. Srednjoškolski dani nisu nudili previše enigmi i intriga, te se ponadah jednom racionalnom objašnjenju o skoku cene mekike s kremom sa dvadeset na trideset domaćih apoena.
Odgovor se iskobelja kroz prozorče lokala iz maglovite atmosfere oplemenjene isparenjima rumunskih viršli i izađe na svež vazduh među dečurliju sa izrazitim bolom u kurcu i gurbete sa građevine:
-Zato što sam glup ko kurac.
Moj burazer završio fakultet otišo u Ameriku decu napravio vozi nova kola a ja ovde dođem svako jutro pečem palačinke, pretvorio sam se u palačinku, jebu me neka deca, budem dobar hiljadu na dan odem uveče sve spičim na aparate pa sutra opet isto. A u srednjoj sam razbijao matematiku, dodatni časovi, odem u subotu kod profesora, pa mi smo jeli zbirke, to su ruske zbirke.
Tačka na konstatovanje iznenadne mlohavosti polnog uda. Rešio je da bojkotuje apstinenciju svog nositelja na žestokom postu, lišavajući ga bilo kakvog aktivnog migoljenja u boksericama.
Smežurao se poput prestarele holivudske zvezde, ne reagujući na bilo kakav vid erotskog nadražaja, čak ni na kombo geng beng salatu visokobudžetne pornjave u sastavu rasnih crnkinja, latinki, arijevskih bledolikih dojki i brazilskih guzica.
Ništavilo.
-Čoveče, otiš'o mi kurac na prevremenu invalidsku.
-Ma, opusti se, dođe svakome, opiči ga po alternativnoj pornografiji.
-Prob'o, ništa.
-Proći će, brate, nemoj da se bedačiš.
-Ma, kakvi, ni zori se ne raduje.
-E, onda primi moje iskreno saučešće, ako te ne pozdravlja ujutru to je to, što si pamprčio, pamprčio si.
Čovek, svrstan od strane zajednice u manjinski deo stanovništva zbog njegovih inferiornih govorničkih mogućnosti, i manjka racionalnih objašnjenja zbog čega povremeno urinira po svom filadendronu ili oblepljuje špajz posterima Isidore Bjelice.
Epistemološki, čovek može postati čudan na tri načina:
1) Uticaj roditelja (Najčešće ako roditelji provode vreme hasajući eside i slušajući Pink Flojd, pritom zanemarivši činjenicu da im dete sipa pesak mački u oči)
2) Uticaj okoline (Može varirati od paljenja televizora i audio-vizuelnog iskustva Lee Kiš, do odlaženja u Maksi diskont)
3) Uticaj radnog mesta (Rađenje fejsliftinga Miliću Vukašinoviću, biti zadužen da pročitaš bibliografiju Dobrice Ćosića itd. itd.)
- Brate, nešto si mi čudan ovih dana...
- Ćuti brate, bio popis, morao sam da premerim kuhinju. Otad više ništa nije isto.
Opis osobe koja izgleda kao akter usporenog snimka.
- Požuri jebote, pre 2 sata si krenuo.......
- Bratić, Pužolinu sam poveo, sve ti je jasno. Aj ako ne evoluiraš u neku biljku ili se pak ne spojimo sa Australijom eto nas na kafi do večeras.
Ovaj setni zaključak pun nemoći prvobitno se probio zahvaljujući Ekremu i njegovim hitovima, kao prost JoTubaški komentar koji je osvojio srca svih onih kojima nije prvo palo na pamet da ispod toga napišu "Srbija do Tokija", "Najbolji je/car/kralj" ili neku treću umotvorinu.
Danas se koristi prilikom manje-više šaljivog davanja na značaju raznoraznim idiotlucima koji se sa ovih prostora ili dijaspore medijski plasiraju u samu dijasporu i beli svet uopšte, a čija glupost može biti, u nedostatku drugih razloga za prcanje u mozak, ničim izazvana prepreka na putu Srbije ka evropskim integracijama. I gore.
"Preskurdiciju, odnosno predosećanje budućih događaja zaista nisam imala..."
-Opet će nas bombardovati...(negde u Briselu)
-S dovolením, gospon Jerymič, al' iyebi ga, niste iyoš uwek rečžili status Iyelene Asanowitz, tačniye Misz "Dana Karanfila" v Wraniyu. Wiše sretiye drugi put.
-Ali čika Fi... hoću reći gospodine File, zar ne mislite da je to već preveliko zalaženje u detalje?
-S dovolením, gospon Jerymič, al' ane widels'te vi ono čhudo vo imja oca? Da ne zalazim v izvesznu mladiyu damu i problem "sedm Yegerov"?
-ALI ONA JE IZ BOS...
-Wiše sretiye drugi put, gospon Jerymič!
Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.
Poveren ti je ogroman beli papir, i zadatak da na njemu prikažeš prirodu. Jedna krivina, pa još jedna. Na vrhu dva zeca. Jes' da su veličine k'o taj traktor u podnožju, ali proporcija je za pičkice. Bara, kiša, i u isto vreme ogroman žuti kolut iza brda. Bole te uvo. Čuperci trave, pa šumetina. Linija do linije koje kao treba da budu stabla, i zeleni lampioni za lišće. Reka koja dolazi niotkuda i ide nigde, čisto zarad crtanja dve ribe u njoj. Mostić. Kuća na ge, sa dimom kakav ne izlazi ni iz Kamaza pod punim teretom. Lišće sa nepostojećeg drveta na sred livade opada u aprilu. Gistav Kurbe se prevrće u grobu. Konj, vezan pored kupusa. Hvališ se ostalima, iako se njihovi razlikuju samo po broju spojenih lukova koji treba da budu ptice.
"Učitelj'ce, učitelj'ce, nemam svetlo plave više, šta da uzmem za nebo?"
"Možeš oker."
Oh, meni, blagog li muzičkog ugođaja! Sergej miluje svojim talasajućim glasnim žičicama audio-vizuelni kompleks jednog, u srce pogođenog, čoveka. U stvari, ne čoveka, već ljudine, jer ljudina ne brine šta o njoj pričaju, ljudina ne krije da se raspamećuje od bensedina i sveže smiksanih numera Sergejevih kad mu muka srce mori.
Ta žena, žena sa deficijencijom srčanog lokaliteta, što gazi po egu našeg junaka, nastavlja da kidiše na gladne, a neiskusne gospodinčiće. Ta žena ostavlja za sobom uplakane grdosije dimenzija prosečnog terenskog vozila, kiteći ih karakterističnostima pretpubertetske curice koja je upravo odgledala Titanik i nije joj jasno što se Dikaprio ne trlja sa ženama u vodi kako bi se ugrejao i spasao.
Ali, nade ima! Ruke same klikću na jutjubov bukmark, naslov pesme se kuca gotovo refleksno, i pred mučenikom se stvara lik izražajnih jagodica, a dobroćudnih očiju, lik Sergeja Ćetkovića. Taj čovek zna šta je muka, te svoje iskustvo u plođenju mnogih mladih i starih, a dobrodržećih dama bezuslovno transportuje u ganglije povređenoga.
Povređeni ubrzo prestaje da cmizdri, lice gubi odlike brkatog smuđa, a junak je spreman za nov lov. Sergej iscelitelj.
-Molim Vas, dva diska za dušu od Sergeja, jedan ću da slušam, a drugi da slomim kao žrtvenu oblandu.
Licemer nad licemerima.
Osoba koja se pravi da je fina i slatka a ustvari je iskonsko zlo.
Nastupa sa tunjavim glasićem i lažnim osmehom dok potajno radi na tome da vas sjebe.
- Eno je ona rospija Nataša.
- Što tako kažeš? Ona je baš slatka i fina.
- Slatka je k'o šećerna bolest.
- Ma daj, šta ti je ?! Ona je uvek tako nežna i ljubazna prema svima.
- To ti je pica sa dva lica. Meko priča, tvrdo uteruje. Videćeš već ...
Ljudsko biće koje se mnogo loži na Depeche Mode. Sedne za Limundo, pa gleda ima li kakvog komplet kolekcionarskog izdanja diska iz devedes pete, kad ono ima.
O, radosti i punjenja gaća ejakulativnim sokićem! Nije Dipeš Moud samo tamo neki elektronsko-živi bend, to je jedna mala crkva za fanatike. Belosvetski pandan EKV-u, samo bolji.
Pa krne disk u Marantz pojačalo od soma evri i raspali numeru po sobi od devet kvadrata. Merak!
-Dačete za mene i moj muž jedan kompakt od Dipeš Mouda, da možemo da se ližemo a da muzik bije iz tošibe. Nakantali smo u tošibi nove baterije, možeš na pola da pojačaš da ne pucketa. A deca bem im otac samo slušaju Brege.
Psovka iz predkosovskog ciklusa, dakle dok je Kosovo imalo prefiks pokrajna i sufiks Metohija sa sve veznikom, iz okoline Orahovca. Predanje kaže da su šiptarske matorke psovale svoju žensku čeljad i njihove neobrezane ljubavnike, što u senjaku ih zatekoše, baš ovim rečima:
Lilu ti bitlijsku! Što ti teraš moju Filju da ti siše snagu!? Što joj turaš krivak gde ona meće leba!?
