Ponašanje svojstveno osobama koje žele da se što bolje pokažu tokom konverzacije na relaciji kupac-prodavačica.
Iako se prevashodno brinu da ostave dobar utisak, takođe se trude i da prođu bez velikih posledica po svoj novčanik; jer zaboga, oni ne traže sponzorušu već devojku koja će bez mnogo muke da padne na njihove šabanske fore i harizmu.
Prodavačica: Hm... dvolitra Jelena, to je 189 dinara... još nešto?
Klasični šaban: To je to, šećeru. (uzima kesu sa robom, vadi novčanik, izvlači 200 kinti): Evo ga, mala, he-he.
Prodavačica: (uzima Nadeždu, vraća mu 11 din.): Izvoli.
KŠ: (čobanski ritual (trajanje: sekund-dva): pod uglom od nekih 90 stepeni, britkim trzajom ruke izvlači Vuka i stavlja ga u džep, tako da se gvozdenjak otkotrlja bar nekoliko centi dalje)): Lutko, ovo zadrži, zaslužila si.
Prodavačica (u sebi: zaslužio si ti da ti provučem glavu kroz fiskalnu kasu, mamu ti jebem seljačku): Hvala...
Ortak iz kraja koji nema pojma da igra fudbal ali je maksimalno spreman i može da trči dve utakmice napred-nazad.
Šut mu je nikakav, pas igra ne postoji, osim ako ne dodaje nekom igraču na metar od sebe ali jednostavno ga ne možeš proći. Može lopta, ali ti nećeš.
Uvek koristan igrač u ekipi lelemuda koji su dobri tehnički ali ih mrzi da trče.
Gatuzo je uglavnom mali, nabijen i izuzetno prgav. Voli da se svađa a ponekad i da se pobije na terenu.
Kada Gatuza usere neki dobar potez on je srećan kao malo dete i svi na terenu mu tapšu a kada uradi neki potez koji je van pameti i potpuno retardiran, opet svi tapšu i smeju se jer on jednostavno ne zna.
Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
-Si video?
-Jesam.
-Nećeš valjda?
-Jok, ti ćeš.
Kaže se za igrača u kolektivnom sportu, koji predugo zadržava loptu.
Laki:”Batice, šta ste sinoć uradili na fudbalu?”
Srki:“Brate, nerešeno, ali dobro smo i prošli jer je Sale po običaju carinio loptu, sve vreme.“
Pesma koja sa pravom nosi oznaku mita. Njen autor je Zdravko Škender, a postalo je poznata širem auditorijumu kada se pojavila u seriji "Složna braća". Pošto ne može da se nađe ni u jednom kutku čudesne mreže Interneta, a CD-ovi ili kasete Zdravka Škendera se sigurno ne prodaju na kioscima ispred vaše zgrade, došlo je do pitanja da li ova pesma uopšte postoji. Neki kažu da je napisana samo jedna strofa za "Složnu braću", drugi su nudili novčane i materijalne nagrade za ovu pesmu, a treći su čak tražili adresu Zdravka. Iako možda ništa od ovoga nije istina, postoji nada da će se ova pesma negde pojaviti, a do tada ostaju reči ove legendarne pesme:
Moja ljubav ima snagu vala,
jedna suza na moj dlan je pala,
moja Suzi, ti si moja nevera.
Pesma je postala toliko tražena, pa je počela da se koristi i u svakodnevnoj upotrebi.
- Pre ću ja naći Škenderovu Moju ljubav, nego što ćeš ti završiti faks.
Devojka koja se sa godinama, za razliku od ružnog pačeta, ne pretvori u predivnog belog labuda već u zubatu, lajavu kučku.
Troslojnoperfeks-omnidispelizacija i najmanjeg daška odstupanja od neozbiljnosti, jer narod smo gorko napaćen i drugo nam ne preostaje do da se zezamo, jedemo drvenim dvobodnim vilicama na dvoru, dolazimo s' posla u 13:00, proklinjemo selektore strane plaćenike, dodolamo nad potrošačkom korpom dok dojimo džep kladioničarskih magnata, šparamo za dobra kola na uštrb dobre hrane i boljih pelena. U tome smo najbolji, i Srbija znači Guča, znači Bilja Krstić, i u svakoj prilici taj put od seljaka mene ka naivnoj i zatečenoj pripadnosti narodu, masi.
I ko si onda ti da se tu ne zezaš i disuješ narod.
- Nisam ljubitelj rasizma, pa ni latentnog.
- E daj, ljudi su došli ovde da se zezaju jebote, ae pali!
Potreba za koitusom koja je jača od bilo kog drugog nagona. Vrhunski seks bez emocija koje ne uključuje čak ni ustaljenu predigru. Veština koju je čovek u stanju da upotrebi sa svakim partnerom, crnim, belim, žutim, plitkoumnim, inteligentnim, neprivlačnim i svrš-privlačnim, svih oblika i veličina, sa kesom na glavi ili bez, u kostimu Jagodice Bobice ili sado mazo fazonu. U parku, vrtiću, autobusu, javnom wc-u, ispod mosta, u pozorištu, na šporetu ili biciklu, u bazenu ili krevetu. Odsustvo svih osećaja osim jednog - pulsiranja u međunožju, koje po intenzitetu nadjačava i otkucaje srca.
Neki ljudi kažu da se to zove "seksualna zavisnost" i da se to leči. Ja na to samo mogu da konstatujem da ne postoji dovoljno velika ustanova za sve.
Jedna od tepačkih ikona 90-ih. Nije bio toliko poznat i forsiran kao Čak Noris ili Stiven Sigal, one je više bio kao npr. Valensija u senci Reala i Barselone. Uglavnom je glumio pritajenog nindžu ili ćutljivog tepača u filmovima B produkcije tipa ''Nindže u svemiru'', ''Otac nindža na službenom putu'', ''Spašavanje redova nindže'', ''Fredi Kruger protiv Nindže'' i u socijalnoj drami koju vredi pomenuti ''Nema zemlje za nindže''. Dok ovo čitate on verovatno radi sklekove na ulici ili se bije sa klošarima za pare.
- 'De si b'te. Daj neki tepački film, Čak Noris, Sigal ovo-ono.
- Nema, svi su već iznajmljeni. Ako hoćeš imam nešto od onog Dudikofa, tepanje neko sa nindžama.
- 'Ajd daj tog.
Periodni sistem elemenata u praksi.
Bakarne žice, aluminijumski saobraćajni znakovi, gvozdene cevi, olovo iz akumulatora...
Ironična konstatacija na račun osobe koja stavlja u prvi plan ili traži zadovoljenje neke svoje želje ili obaveze, u situaciji koja je u globalu daleko važnija i ozbiljnija za sve prisutne, od bilo čije individualne potrebe.
Fotograf sudiji :"Ako biste mogli malo da produžite pauzu između rundi, crkla mi baterija u fotoaparatu, pa samo da skoknem do obližnje trafike..."
Najpoznatija rečenica na francuskom jeziku koju i zakleti neljupci te zemlje poznaju i sanjaju da je izgovore u trenutku kada sretnu kvalitetnu Orleanku spremnu za snošaj. Da li su "vulevu" jedan reč koja prvo opsuje majku pa onda "kuše" poziva na heftanje, a "avekmua" iznosi atribute i veličinu - niko ne zna a nije ni bitno. Čuli su je, zapamtili, usvojili i stavili u keš memoriju, spremnu za opaljivanje u pravom momentu. Jedina prepreka je ona reklama za paštetu, mater joj jeb'o, koja umesto kuše ubacuje "pate". Da l' ćeš je u trenutku žara kada se krv sjuri ka južnom polu, a hormoni navale da ziguju mozak pozvati na parče 'leba i svinjskih iznutrica ili na brzi seks, ne zna se tačno, mada koliko sreće čovek obično ima u tim trenucima, nije teško naslutiti ishod situacije.
