Poruka na vratima frizera, pekare, menjačnice ili bilo koje druge SZTUR radnje, koja nema nikakvog smisla, ukoliko nije zabeleženo vreme odlaska.
Kao rok trajanja bez datuma proizvodnje.
A kad si otiš'o, pizda ti materina!
Žanr narodne muzike, koji je karakterističan za šire područje zapadne granice Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, tačnije, potez Prijedor-Drvar-Knin. Ova muzika je uglavnom namijenjena stanovnicima ovog područja koji su igrom sudbine (ratni vihor ili klasično "trbuhom za kruhom") bili prinudjeni da napuste svoje rodne krajeve, te im je samo preostalo da se kroz pjesmu prisjećaju savršenog života u davno napuštenim krajevima. Ansambl se uglavnom sastoji od jednog pjevača, koji ima ulogu vođe i 3-4 "medvjeda" čija je glavna uloga da već otpjevani dio teksta ponove što glasnije, i to na takav način da se prosječnom slušaocu, nenaviknutog uha, automatski diže kosa na glavi. Naravno, i ime benda mora biti zvučno, u skladu sa muzikom koju izvode, tipa: Sinovi Manjače, Zmijanjsko krdo, Preldžije, Grmečki baritoni, Basovi Like i slično...Tekstovi uglavnom opisuju daleki i nikad neprežaljeni zavičaj, ljubavničke i boemske osobine stanovnika navedenih krajeva, te pokušaj prilagodjavanja novoj sredini i pokušaj očuvanja narodnih običaja u istoj.
- "Zavičaj je moje blago, u Krajini sve mi drago, nađem lijeka svojoj muci kada krenem Banjaluci."
- "Lupaj Mile za kafanskim stolom, lupaj brate, sve je pod kontrolom."
- "Nije Jovo po notama svir'o, al je žensko u praksi studir'o, zbog curica i tebe kafano, Jovo školu napustio rano."
- "Vjetar duva tarabu, obori, ko da staru majku razgovori? Ja zatvaram, ja zatvaram kafane po Beču, aoj moja kućo na Grmeču."
Niko od nas nije odrastao bez ove čuvene masti koja rešava i najgadnije iritacije i osipe na koži. Najviše se upotrebljava za zaštitu bebine osetljive kože posle izvršene nužde, to jest userivanja u pelene.
Muž: Ženo, mali se ponovo usrao, tri puta.
Žena: Ma ništa ti ne brini, namaži ga Pavlovićevom mašću i ne moraš ni da mu pelene menjaš, a kamoli da ga kupaš.
Izopačeni lik koji s' vremena na vreme nekoga ubije. Nekada intervali između dva ubistva mogu biti i po nekoliko godina. Međutim on je i dalje serijski ubica. Sve je to grozno i izopačeno. Ali, pitam se zašto kad ja s' vremena na vreme položim neki ispit niko ne kaže, vidi ti njega pa on to serijski polaže..
U svoj nezanimljivosti same floskule, zanimljivo je da je od muškarca čuti nećeš. Oni optuženi da razmišljaju kurcem kurcem ne razmišljaju ništa više nego li šačica presudi umaklih manevrista, ali svoje rašlje u potrazi za lučenim tečnostima ne kriju iza paravana sledbeništva Majakovskog, već prosto u gaćama. A i to samo zato što već ispod 20°C nije svejedno. Međutim, njihova novopridošla spoznaja različitosti od berača cveća i čuvača druge polovine žvake/Mozart kugle/sarme u džepu ipak ih utoliko hendikepira, što u uspostavljanju jedinog kriterijuma da partner za razmenu tečnosti tečnost zaista i luči, u sunovrat padaju sva ostala očekivanja od života kojima ga inače sebično uslovljavamo - jer, zaimeboga, spavati je toliko različito od živeti.
Zašto pisači pesama svoju težnju ka nevremenskom i zarobljavanju visokih perceptivnih sintaksi u ispod nokta svojih života iz svakog svog udisaja sele još i u seks, a zašto krkači praseta ispred televizora i razumevači cikličnosti života odbijaju da svoja nadahnuća i svoje snove uključe u ma koju ćeliju tkiva koje između seksa i promišljanja u osami ritmično raste i truli, ostaje na budućima da odgovore. U međuvremenu, okupimo se nad "kako", jer oni koji to ne iskušavaju, ne iskušavaju ga jer znaju šta je i sebi to ne žele, dok ga preostali proživljavaju čitavim duhom, a strahujući od koračanja stranom puta za manjine - te ne pominjući ga. Strana A ili strana B, diskvalifikacija dogme ploče u celosti odjekuje:
da se ljubi ne ume niko.
U nekom trenutku, sretnete se na istom pravcu. Malo je više da a malo manje ne, kao i sve druge. Godinama si zaljubljen u nju, ili si je upoznao pre četiri minuta, to ne igra ulogu; poljubac ima sopstvenu dinamiku i vremensku jedinicu. Porineš ka njenom potiljku kroz nju samu, ili pretopiš topli dah u skliz preko usana, a skliz preko usana u izjavu kojoj će uslediti feedback. Ti pomiluješ, ona ugrize i ne puštajući izdahne. Ti je priljubiš uza sebe i udahneš, ona rasprsne grč i razlije ti se po naručju. Dotakneš joj jagodice na prstima svojima i brzo legneš na njeno mesto, odgurujući njen torzo ka nebu u diminuendu. Ti se pridigneš i pomiluješ, ona ugrize. Ti hoćeš regal iz IKEA-e, ona antičku komodu. Ti se odseliš da bi stizao na oba posla, ona ipak shvati da joj ne znači baš toliko kakvi su vrtići i pridruži ti se sa decom. Ti hoćeš u Rusiju, ona iznajmi ceo serijal "House MD" i ostane kod kuće u subotu uveče sa kokicama i psom. Ti umreš, ona te još voli.
"Meeeni je važno da se dečko dobro ljubi, i jebiga, TAKVA sam!"
Ae važi. A ja sam strelac i volim plavo, šta?
Sinonim za konobara. Ali ne lika koji radi u kafiću par meseci/godina. Za takve postoji drugačiji naziv, mali/izvini/kelner/dečko/cole. Ne, Mile nije ni nalik njima. Bio je državni službenik u "zlatno doba" ali jebiga, nije se dovoljno nakupio da može da uživa sada. Drži kafanu, obično zavučenu u nekoj uličici koju trezan ne bi mogao da pogodiš 2 sata, sa sve mapom i koordinatama. Ali zato pijan iz prve ubadaš. Kafana - klasika, poneki pogoreni karirani stolnjak, kafanske čaše™ i ostatak što ovakvim mestima daje dušu.
Omiljeno mesto za izlazak sa ekipom kada ne želiš da se blamiraš na mestima koja vrve od prepucanih klinki i nabeđenih wanna-be mafijaša.
Kako da ne volite Mileta?
Ekipa: Đes Mile, sto godina, šta ima?
Mile: O momci, pa di ste, nije vas bilo, hm, 3 dana? Šta ćemo?
E: Pa ovako, daj po jednu onu tvoju, dok nam seckaš salatu od kiselog kupusa, onda serviraj salatu i ponovi domaće, dok se vino 'ladi meti tamo jedno 10 ćevapa po osobi, malo pomfrita, ciganskog leba, lukca i tebi šta ćeš da piješ i primakni stolicu posle.
M: Eve stiže!
Kinezi koji hodaju Beogradom.
Kad umre Chong Lee, na njegove papire stigne ganc nova replika iz Kine.
Dobroćudan, veseo čovek, rumen, izuzetne fizičke snage i elegantno popunjene pojave. Voli pivu popiti više nego dobiti na lotou, a štipnuti konobaricu više nego imati pola Njujorka. Nikada nije materijalista i karijerista jer dobro zna da materijalizam ubija dušu - zadnji dinar daće na turu pića sa jaranima, ugositiće i pomoći putnika namernika ili nepoznatnu osobu. Većinom je po zanimanju zidar, majstor, moler, mehaničar, često je višestruko talentovana osoba, ali bez kompleksa da se dokazuje i da ponižava druge. Može se reći da je neka vrsta hipija sa ovih prostora. Ne slaže se sa feministkinjama, Novosadjankama i ostalim ženskim osobama prolezbejsko-zmijskog karaktera, kao ni sa zalizanim fensi menadžerčičima i fensi baticama u roze majicama.
Primer čoveka sa naših prostora koji je sto puta bolji od prosečnog Amera ili Švajcarca (iz ličnog iskustva)...
Urbani mit. Funkcioniše po principu vrzinog kola. Pitaš profesora kako se to radi, on ti kaže da odeš u studentsku službu. Studentska služba te ljubazno uputi ka sekretaru odseka. Sekretar kaže da ne zna i da treba da pitaš nekoga u dekanatu. Dekanat kaže da oni nemaju ništa s tim i da je najbolje da pitaš profesora. Na kraju im jebeš mater jer moraš da upišeš ocenu.
Da vam jebem mater.
Običaj koji je skroz promenio svoju namenu. Nekada se studentu stavljala kinta kada položi ispit a danas student stavlja kintu u indeks da bi položio ispit.
Rabota za koju ćeš da pljuneš nimalo neozbiljnu kintu, ne bi li ti lokalni privatnik sa prištinskom diplomom otklonio nataložene slojeve šita od kafe, krdže i ko zna kojih govana koje si žvakao. Onoliko puta koliko su one ružne strendžerske džuške sa "Orbit" reklama naglasile da ti posle svakog hasa opada jebena peha vrednost, toliko puta je tebe bolelo kurac i zgutao si pljedžu od dvesta pedes grama sa sve lukčinom i alevom posle sedam nagnutih piva.
Kako je ovo sad novo kul vreme, džaba ti sva spika o tome kako voliš da slušaš "Šarla Akrobatu", ako ti se zubi žute ko reprezentativni dres Adriana Mutua, jer paklu Besta dnevno ne mož da okreči 3-4 mazanja čeljusti Kolgejtom. Kada ti se posle navedenog procesa zubi pretvore iz Sung-Linga nazad u arijevca, isforsirana varikina boja tvog već dovoljno iritantnog osmeha, čini da sebi izgledaš krajnje imbecilno.
Brate, mojne se keziš u ogledalo, mož oslepiš.
Spas svakog pubertetlije nakon pronalaska desanke.Sve što je bilo potrebno je da prebacite sto sa kompom ili krevet(zavisno od mesta gde vršite šamaranje majmuna) iza vrata,kako biste bili nanosekundu ispred keve kada vam nenajavljena bane da vam donese naseckane jabuke...
Keva:''Iju,crni sine,pa gde ćeš sa tim stolom? Čekaj bre,ludo dete,ne možeš sam.Što ga pomeraš,ostavi ga tu,vidi kako ti svetlost pada lepo na njega."
X:"Ma pusti me kevo,smara me ovaj raspored,moram malo da promenim,nisam više klinac!''
Ćale:''Ajde bre mali ne zajebavaj i vraćaj taj sto nazad!Mene si našao,smeta ti raspored malo morgen,nego hoće da stavi ovaj sto iza vrata,da kad mu ti uletiš,da može da navuče gaće.E moj ti,pa moja generacija je izmislila drkanje,mene si našao,izrasla ti prva dlaka na jajima,pa misliš da si pametan.Drkanje-u veceu,sto-na svetlost,da ne iskvariš oči kad učiš!'
Omanja rasprava kriminalaca u lokalnom kafiću, čiji je veći i bolji.
-Znači tvrdim! Moj krst je od 23-karatnog zlata i bolji je od tvog!!!
-Kakvi bre zlato, ja sam svoj uzeo na Hilandaru, osvećen sa draguljima!
-Ma zajebite obojica, ja sam svoj platio 2 soma u Rusiji ! Šljaka me odlično! Bez da sam imao kletve ili bušene gume, da kucnem u drvo!
Osobina ljudi "na nivou", koja se manifestuje stavom: "Ja sam kvaziintelektualno govno sa visokim mišljenjem o sebi, ali umem bez blama da progovorim sa primatima van mog kruga". Oni veruju da je dobra.
(Leto. Ibarska magistrala. Atar sela Pičkovac. Nailazi očuvana Jugo Florida sa sredovečnim bledim i proćelavim rek'o-bi-čovek-asistentom nežnih crta u namerno neobavezno kariranoj košulji i somotskim pantalonama na mestu vozača i polusuvim akrepstvom ženskog pola sa odsutnim sisama i Bogom proizvoljnim nosem, takođe srednjih godina, obučenim u letnju haljinu, pleteni šešir r=2m kako gleda u auto-kartu i ne razume ništa. U susret ide traktor sa stajskim đubrivom i pripadajućim Velimirom Ilićem na mestu vozača.)
Asistent: Draga, verujem da ćeš se vremenom snaći na toj hartiji, no jesi li ustanovila gde se, pak, sada nalazimo?
Akrepstvo: Ne, dragi, poslednji put sam imala preciznu sliku našeg kretanja u Gospodar-Jevremovoj. Nije li savetno da pitamo ovoga nailazećeg prevoznika fekalija, takozvanog pisboja?
Asistent: Hja, sva je prilika! Uostalom, i izreka nam veli: "Kartu čitaj, seljaka pitaj!"
Akrepstvo: Samo brzo, dragi. Prema očitoj upotrebi pisboja, ovde higijena svoga stana nema!
Asistent: Divna rima, golubice. Ne brigaj, do maločas smo gotovi, znam ja kako sa tom felom.(Staje paralelno sa Veljom i otvara prozor.)
Asistent: Zdravo-živo, seljače! Je li rodilo seno ove godine?!
Velja: ŠKK?!
Asistent: Jašta će! Nego kažite, prikane, vodi li ovaj drum ka Prolom banji? Da nismo zabasali?
Velja: Ideš pravo, pa ima znak.
Asistent: Pravo? Hvala, kumašine, zadržah Vas, a letina ne čeka, valja Vam žnjeti lukac! Rodnu godinu, druškane, i pozdrav!
Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.
Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.
Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.
I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.
