Za prosečnog Srbina, svaka naprava koja ima više od dva dumeta,
ON i OFF.
Paročistač japanske proizvodnje odjednom prestao sa radom. Otac i sin gledaju šta će sa njim. Majka leži na kauču, doživela blaži srčani udar.
Otac: - Ne diraj, pokvarićeš to idiote.
Sin: - Daj ćale, bre, samo da ga isključim...
Otac: - Nemoj ti meni ćale, znaš! To je japanska tehnologija. Oni ljudi nisu to pravili tamo da bi se svaka gologuzija u Srbiji na tome učila. Pogledaj koliko dugmića to čudo ima. Kad sam ja lepo govorio da kupimo "Slobodin" usisivač, k'o sav svet. Tvoja majka neće, 'oće Japanca, da čisti na paru. Sad nek' joj ga Japanac 'opravlja, a ti se bolje 'vataj knjige.
Sin: - Završio sam domaći.
Otac: - Onda u podrum po flaše i donesi desetak 'ladnih! Jesi razum'o, nemoj k'o prošli put da ti uvale toplo pivo.
'Ladno pivo ne zna da kupi, a 'oće da popravlja japanske sprave.Sin se vraća iz radnje i slavodobitno saopštava ocu:
- 'Ej, ćale, nestalo struje u kraju, nešto rade na trafou, zbog toga ni ovo čudo od tehnike neće da radi.
Otac: - Normalno, japanska tehnologija, zna se red, neće bez struje, a ne k'o ovi naši, rade i na gurku.
Uravnotežen, Odmeren, Iznivelisan
Alkoholičar sa iskustvom
Jutro rudi nedeljom u podne:
Baka Slavka: Janko sine što si tako beo?
Janko: Sad sam povratio, sinoć sam malo popio!
Baka Slavka: Ej derane moj još se ti nisi izbaždario!
Ortak koji ispaljuje četr'estri puta za jednu istu stvar. Znamo da nas voli, ali je čkicapi u duši i nema svoje JA. Običan neodgovorni pavijan, ali sjajno društvo za neke druge stvari, zato ga i svojatamo. I pošto je naš, nervira nas kad nas jebe kao da mi nismo njegovi. Da se triput prekrstimo dok ga slušamo kako izmišlja razloge za ispalu.
-Ae, znači, pakuj se u auto i idemo na Ibarsku da žderemo, duguješ klopu već metar dana.
-Kurac, ne mogu ni danas, znaš... imam nešto. Moram. Jebiga, ono, obaveze, klasika. Znate da vas ne bih ispalio nikad?
-Ma, da. Ne bi. Jebeš nas k'o tuđe, vekovima. Sajsi kuđo, idemo sami.
Ludak u narodu. Poznaje osnovne računske radnje i iz toga izvodi nebeske zaključke. Ima ih na hiljade, neki su napravili karijeru kao ona krezava plavuša što se pojavljuje u medijima.
- Vidi lika, jedan mu piše na majici.
- Mora da je golman!
- Ne, bre! Satanista je! Pomnoži jedan sa 666! Kontaš?
Kod nas nekako,sve je teže postati alkoholičar, jer da bi u Srbiji bio alkoholičar moraš da se ne trezniš nedeljama, po nekoliko meseci. Što u Evropi smatraju alkoholičarom, to je kod nas običan vikendaš, ili rekreativni alkos.
No, najlakše ih je podeliti po tome kakvi su kad se napiju i po tome koliko često piju.
Prema ponašanju kad se napiju dele se na:
-Volim-vas-sve tip:
Lik koji kad popije ide od osobe do osobe, godine i pol nisu bitne, ionako tada sve voli, ljubi, grli. Često najbolji likovi na pijankama, zagrli te dva minuta ispriča ti kako te je oduvek gotivio al' kako nikad nije imao prave prilike da se druži sa tobom, ako si muško, ako si žensko, kako je zaljubljen u tebe, od pre jedno pet minuta, ili pačića, zavisi, uglavnom, kažeš mu da moraš da ideš i neće se naljutiti.
-Ajde-da-im-jebemo-mamu lik:
Čovek koji kad izađe negde sve ga smara, stoji kod stola pijan, manje od svih ostalih, ili mrtav pijan, ne postoji srednja faza kod ovakvih, brani ekipu, i drži stol da ne padne. Uvek nasrtljivi, najgori likovi za ''pravljenje krugova'', al' opet gotivni kad su sa tobom (nešto ih i ne volim kad su sa drugim ekipama, a ni oni mene).
-Je-l'-moguće-da-me-ostavila lik:
Lik koji uvek ima nekih emocionalnih problema, pa zato i pije sa vama, uvek mrtav pijan nađe da vam se jada, kad je vama do skakanja, njemu kreću prve suze i ''brate moj, jedino tebe volim, ne vredi sve su one kurve, brate moj, je l' možeš ti meni da veruješ da...''.. Jako dosadni likovi, trebali bi malo da se opuste,kad nađu devojku onda je super izlaziti sa njima, dok je nemaju, uvek tuguju za prošlom.
-Znam-daj-još-jedno lik:
Lik koga boli tuki za sve vaše probleme, za sva vaša dešavanja, uvek je tu sve da sasluša i da na kraju da jednostavan savet koji u principu tada i rešava sve probleme: ''znam brate, verujem ti,nego ae mi uzmemo po još jedno''.
-Smoriša:
Lik koji je inače zanimljiv, ali to veče, i pored svog tog alkohola jednostavno, nije u elementu, najbolje ga ostaviti po strani te večeri.
Po tome koliko često piju dele se na:
-Cirozaši
Obično su to oni ljudi koji ne izlaze iz flaše, socijalni slučajevi, koje uvek nađeš ispred prodavnice,koji ti ne traži 5 dinara zato što je gladan,nego što mu fali za Jelena ili Lava. Obično jako dobri, ali ih je život nekako izmučio pa sad utehu traže u flaši. Zabradatili, u nekoj staroj odeći, a higijena im je davno zaboravljeni prijatelj.
-Vikendaši:
Mi, obični smrtnici, koji pet dana uz obroke pijemo sokove, idemo na posao/ u školu i onda sa velikim entuzijazmom očekujemo taj dugo očekivani petak-subotu da se oduzmemo k'o vozačka dozvola.
-Alkoholičari u pokušaju:
Oni koji piju samo radnim danima a ne vikendom, jer su skontali da ih ima nekako više pa im je računica jednostavnija, viđaš ih stalno po nekim kafanama za zagrevanje petkom kad kreneš u grad, a ovim danima greju klupu ispred prodavnice,dobri stari likovi iz kraja.
-Alkosi u najavi,:
Oni koji na pauzi na poslu popiju po jednu, pa posle na kafe pauzi još po jednu, kad dođu kući jednu dve, ustvari kad god im se ukaže prilika. Obožavaju velika dešavanja tipa svadbe, ispraćaju.
-Dobro veče, momci,lepa muzika, kako vam se čini, vi nniste pozvani?
-Oo gazda sve je super,na nivou, ma ne znate vi nas, mi smo s mladine strane.
-Dečko ovo je ispraćaj.
Semafor koji pokazuje koliko bi još morao da čekaš na zeleno da nisi prešao na crveno.
Tendencija slabih i nesigurnih ljudi, ili jednostavno ljudi koje nema kuče za šta da ujede, da vade sebi prosek upotrebom drugih ljudi u tu svrhu. Ogleda se u manijakalnoj upotrebi reči ''moj/moja'', odnosno ''naš/naša'' i može se prepoznati na više nivoa:
1. Nivo veze. To je kad se osećaš inferiorno u odnosu na svog partnera. Npr. kad ti je devojka ribidžona i po, a ti nikakav, pa ona okači svoju fotku na neki forum gde svi izbalave na nju, a ti imaš potrebu da dođeš i napišeš ''To je MOJA devojka!'' (u prevodu - ja sam golja, ali mi je devojka pička i po i zato svi mogu da mi ga duvaju). Ili kad imaš potrebu da pri svakom pomenu svog partnera dodaš i ''moj'' - ''MOJ Relja ima sve desetke!'', ''Na MOG Balšu se sve ribe lože jer je tako hot!'' (u prevodu - on je zgodan, a ja ulazim u tridesete i polako se raspadam, ali nema veze - on je i dalje zgodan, pa su ostale ljubomorne na mene).
2. Nivo braka. Isto kao ovo iznad, samo malo drukčije, tj. ozbiljnije:
- Što si napustila fakultet?
- Porodica, obaveze, deca... Ali MOJ Balša je glavni menadžer svoje firme za Balkan! (u prevodu - ja rintam po ceo dan kod kuće, cedim krpe, mužu ne smem da pisnem. Ali ropstvo je okej sve dok je plaćeno).
3. Nivo porodice. To je kad stupe deca na scenu i postanu mali genijalci, pa ljudi njihove uspehe pripisuju sebi: ''MOJA Sintija je pobedila na gradskom iz istorije!'', ''MOJA Sintija je najbolja u razredu'', ''MOJA Sintija govori tri jezika!''
4. Lokalni nivo. To je kad te u tvojoj selendri ujebavaju kako stignu za vreme osnovne i srednje škole, a onda kad odeš odatle i postaneš neko i nešto, uzmu pa te svojataju, jer si ti, je l' te, njihove gore list: ''Deco, iz naše škole su oduvek izlazili najbolji! Evo, NAŠ Mile iz generacije dvehiljadite je postao doktor nauka, bio je i intervju skoro sa njim na TV-u - to je NAŠ uspeh!'' (u prevodu: Nije bitno što Mile nije dobio ni dinar od škole kad je trebalo da se ode na takmičenje i što smo mu stalno gušili kreativnost. Bitno je da je NAŠ!)
5. Globalni nivo. Kad neko ode trbuhom za kruhom u beli svet, jer je ovde nailazio samo na saplitanja i podsmeh od strane degenerisane mase koja će ga kasnije decenijama veličati:
Tipična Srbenda: Crknite, glupi Ameri! Tesla je bio NAŠ čovek! SRB!
A kad je trebalo da se uloži neki dinar u njega, okretala se glava sve dok nije došao kod ''glupih'' Amera...
Predmet iz zone sumraka.
Ni posle 20 godina svakodnevnog pritiskanja više puta dnevno,nećete znati da li se pali na gore ili na dole.
Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.
Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.
Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.
Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.
Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.
Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.
Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.
Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.
Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.
Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.
Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.
Ne reciklira se samo toalet papir, ne. I fazoni su podložni recikliranju. A kad se pretera u obradi isti je osećaj, nije prijatno, ne nabaci ti osmeh na usta, već te samo iziritira, kao da šmirglom brišeš bulju. Stanje je dodatno pogoršano internetom. Kolutanje očima, koje je ranije bila rezervisana reakcija za fore sa šolja i čestitki, sada je tu na svakom koraku. Hiper-inflacija fazona. Niko aparate da im isključi, samo im stavljaju novu kesicu infuzije na dnevnoj bazi.
- Kad se nalazimo?
- U osam.
- Na kurcu te nosam!
- Brate... Pusti ga da umre.
Babin trip. Poruke prekora, upozorenja, hvaljenje, a nekad i reči koje podsećaju na konvezaciju između babe i TV-a, kojima baba telepatski želi da pomogne svojim junacima.
TV: Špica za seriju: MI amoooooooooor oooooooooooooooo joooooooooo te amooooooooooo mi amoooooooooooor!
Baba: Čekaj! Ne počinji! Nisam pojačala!TV: Romario ulazi u sobu, Hose Migel de La Korunja stoji iza zavese čeka ga nožem.
Baba: Pazi Romario! Čeka te nožom! Okreni se! Joo, kuku ostade Miranda udovica!TV: Rombrerija: "Ali ja ga volim majko, svi srcem, svom dušom, nije greh ako sam mu se podala"!
Baba: Vara te bre gusko jedna s' onom profuknjačom Esprantiosom! O ćurko!TV: Dobro veče poštovani gledaoci ja sam Nataša Jeremić, a vi gledati drugi dnevnik RTS-a.
Baba: Dobro veče.
Ono što svaki carinik poželi da pita turistu iz Srbije kad vidi njegovu sliku u pasošu.
-Kolega jesi l' primetio da Srbi i na slikanje za pasoš dobauljaju zgužvani k'o smrznuto mudo...
-Rakija kolega, rakija!
Hodajući muzej, omot singlice iz 1975. na kojoj još stoji drljavim rukopisom ispisano ime omladinke koju je ćaća svojevremeno vodio na šampite. Grupa Dak, Treći kanal, onaj koga je smorilo danas, a i jebe mu se za sutra. Biti retro u srcu, to je biti buntovnik na svoj način.
Kada svog sedmogodišnjeg sina obučeš za školu u štrikani poluver, uparen sa univerzalkama, pa mu zlobna dečurlija pomere bulju od zajebancije.
Kad te nerviraju ovi novi, pederski crveni dresovi reprezentacije, a plavi su ti bili baš gotivni. Kada tu istu reprezentaciju nećeš da gledaš, jer ne igraju više Piksi i Jugović.
Kad na plus tries navučeš kaubojke, kožne lone i teksas prsluk sa prišivačem Def Leparda, pa uveče te iste kožne lone stružeš gletom sa upaljenih dlakavih nožurdi.
Kad fiksiraš antenu ka Avali, jebe ti se da plaćaš kablovsku. Posle se još čudiš što ne 'vataš TV Politiku.
Kad igraš Fudbal Menadžer 03-04, iako će sad diziđe 2011, pa još uđeš u gejm editor i prebaciš Roberta Karlosa u Partizan.
Kada svojoj ribi tepaš rečju "mikica".
Kad si tol'ko tru retro, pa rođenog ćaleta podsećaš na druga iz vojske, još ti ćale pokaže sliku, a ti i Ivo iz Zaprešića imate istu zurku.
Onda skapiraš da moraš da živiš danas, da se budiš sutra, da te svi gledaju k'o specijalca ne zato što si različit, već zato što si stvarno speca, i da vremensku mašinu ne mož da kupiš ni u Trstu. E onda prikane moj, nisi više tru retro, nego si prs'o ko lajsna.
