Stadij pijanstva u kome vam ispod očiju vise podočnjaci veličine novogodišnjeg balona a pogled mutan ko Morava posle prolećnih poplava.
-E, svaka mu čast ako u ovakvom stanju nađe put do kuće...
-Što, šta mu fali?
-Pa, gledaj ga, suza u oku mu ima 21 grad najmanje, rođenu majku ne bi prepozn'o...
Baciti, sručiti, ugurati nešto negde velikom silinom i najčešće nekontrolisano, uz nadu u preciznost pređašnjih priprema po sistemu "Oooop-sa, pomozi nam Bože sad!"
U novije vreme ima i metaforična značenja povezana najčešće sa "vragolastim" ili bekrijskim temama...
1. "Uuuuu, kako si surduknuo tu kamenčinu sa strmine u reku, izazvaćeš cunami u selu...!"
2."Kako si surduknuo malj biku u čelenku, umalo da i nas pobiješ #%*!!!!, volino!"
3."Slatkišu, kad ti ja surduknem moga mačora, proći će te glavobolja iz momenta...."
Stanovnici omanjeg grada ili malo većeg sela. Gde se otprilike svi "poznaju".
Opština Gornji Milanovac 25000 stanovnika. Grad 15000.
moj otac: "Ja i tvoja mama smo se upoznali preko naše kume. Ja sam bio u vezi sa našom kumom a mama je bila u vezi sa njenim bratom. A strina Jeca se nekad "družila" sa našim kumom, a i jedno vreme sa mnom, pa se posle udala za tvog strica. Dok je tvoj stric nekad bio u vezi sa tvojom ujnom koja se posle udala za tvog ujaka koji se nekad "družio" sa tvojom tetkom, a tvoja tetka se družila i sa...."
ja: "STOP! A onda nije imalo kola da se izadje u Čačak recimo?!"
Definitivan i najsigurniji putokaz do prodavnice ili kafane u kojoj je najjeftinije pivo.
Koncert u Budimpešti, niko ne govori mađarski, društvo željno hladnog piva, a lova uglavnom potrošena za put i ulaznice:
"Ljudi, gde ima najjeftinije pivo?"
"Prati ovog dedu s štrikanim cegerom - zvecka mu ceger!"
Kad neko obavlja fizičku aktivnost, a ti sediš sa strane, ispijaš pivo i pričaš kako to u stvari treba da se radi.
More na koje srpski radnik ne zeli da ide.
-Gde ces na more?
-Kakvo crno more,struju nisam platio za februar!
Kad pričaš nekom baronu neki svoj doživljaj a on posle mesec dana zaboravi od koga je to čuo i ispriča ti tvoju priču samo sa njim kao glavnim likom.
Ono što će svaki dobri i požrtvovani roditelj, kada napravi neko sranje, da uradi, jeste da odgovornost sa sebe odmah prebaci na svoju decu.
„Deca pokvarila nešto“ je prvo što će vrsni pedagog reći majstoru koji je došao da opravi pokvareni kompjuter, TV, šporet, peglu, itd.
Nakon završene opravke, deca se dovode pred majstora i glasno se kritikuju i omalovažavaju dok im genije koji leži u liku njihovog oca(majke) održava moralne pridike.
- Ajde, majstore, čekamo te ceo dan. Pogibosmo.
- Zdravo-živo! Šta je s kompjuterom?
- Ma deca ga nešto rčkala, pa ga prejebala, majke im ga. Ja im vičem ne dirajte, a oni ne slušaju.
- Daj da vidimo(Majstor prilazi, ispituje uređaj i ubrzo otklanja kvar. Roditelj poziva svoje čedo)
- Milojice! Dolazi ovamo! Pogledaj majstora! Više on neće da dolazi da ti popravlja ako pokvariš. Ima on čovek svoje obaveze. Ne smeš ništa da pipaš da opet ne zasereš, je l' da majstore?
- Pa nije baš tako, ne mogu to deca da pokvare, to je pre...
- Ma mogu, kako ne mogu! Ovaj moj, majke mu ga, i metlu može da pokvari. Da nisi pipnuo više! Aj sad mrš u sobu, pizda ti materina! Izvini, majstore, ne znam šta da radim, da l' da bijem il' da ga vezujem.
- Ma dobro...
- Kurac dobro. Žena je kriva, ona ih razmazila, pizda joj materina, sve im uvoljava...
Fraza, obično upućena mlađem sagovorniku, čiji je cilj da istome stavi do znanja da ga smatramo zrelom osobom.
Kad čujete ove reci, znaćete da više niste klinac.
Postali ste čovek.
Ćale, idem na more sa ekipom!
-Sine, pičku si video, vojsku si služio... Radi šta hoćeš.
Aj, zdra'o!
Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
Neke stvari u životu su same po sebi jednostavno toliko čemerne, da u njihovom slučaju one sitnice koje život čine radosnim ne znače apsolutno ništa. Poput devojčice koja se igra međ leševima izginulih vojnika, taj tračak radosti je mrtva kurčina naspram zaslepljujućeg crnila koje je okružuje.
- Ščuo da je Džigiju umrla keva?
- Aha. I to baš sada kad mu uleteo Estudijantes iz dvojke.
- Ma da, k`o baloni na kolicima...
