Retorička pohvala tradicionalnog tipa kojom se u Crnoj Gori izražava divljenje prema govorniku, čime se njegov rečnik upoređuje sa rečnikom pisca Gorskog vijenca. Od devedesetih godina 20. veka izreka se vezuje za mafijaške i švercerske krugove u Crnoj Gori u kojima se koristi prilikom posete porodičnom gnezdu kriminalca, da se iskaže poštovanje prema unutrašnjem uređenju dotične zgrade, sa pločicama od lažnog mermera po podu, zidovima, na stubovima, u kupatilima i sanitarnim uređajima, čime se stambeni objekat poredi sa Njegoševim mauzolejem na Lovćenu, i mermernom statuom pisca, radom Ivana Meštrovića.
- A viđu mi ove pločice, doveza’ sam ih pravo iz Italiju! A, jel da da lijepo pašu na ovaj bide i đakuzi kadu?
- Ma, svaka ti je ka’ Njegoševa, brate Mitre!
- A one u pretsoblje, ono malo, od 30 kvadrata, na stražnji ulaz?
- Ma i te su ti ka Njegoševe, brate!
Izraz koji se koristi da označi dužinu vašeg zatvorskog staža u statusu poluslobodnjaka, izdržavate kaznu od 7 do 15, ili od 9 do 17, ili od 15 do 24, ili od 22 do 07. Onda ste slobodni da idete svojoj kući i budete muž, otac, sin do sledećeg dana i tako dok god društvu preti opasnost od vašeg bunta, odnosno dok ne napunite 60 i neku (naravno ukoliko vas zdravlje ranije ne sjebe) i odete u penziju.
Naravno da je ova igra sistema s građanima uobličena tako da jednostavno patite ukoliko vam ne odrape kaznu. Devijacija je tolika da se čovek zdušno bori da i za svoju decu obezbedi isti status.
Plate vam naravno vaš rad, ali vreme i sve ono što ste propustili u životu nikad.
Južnjački vs. beogradsko-severnjački rat slengova. Oba izraza odnose se na istu stvar, tj. zavlačenje prsta u bulju sa sve pantalonama i gaćama, a od strane ortaka šaljivdžije, sve sa ciljem da dotična žrtva ispadne manje muževna tj. gej.
Kada bi se sastala dva predstavnika južnjačke i severno-beogradske "škole" slenaga, potegli bi raspravu šta je bolje dobiti u bulju, cajper ili prstenac, pri čemu bi glavna rasprava bila oko toga ko je seljak, a ko retardiran.
Morate se složiti da ovo "cajper" zvuči nekako muževnije.
Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.
Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.
Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.
Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...
Na osnovu dnevne štampe i saopštenja policijskih portparola u Srbiji, uvertira za nanošenje teških telesnih povreda/ubistvo.
Za primer pogledajte stranice crne hronike.
Tip intervjua koji jednom dvaput mesečno objave naše dnevne novine sa nekim uspešnim Srbinom u dijaspori,uglavnom Novosti u duhu svoje deesesovosti.
To su uglavnom ljudi iz Amerike,Australije i druga četnička emigracija ili sportisti koji su negde preko šljakali neki kul posao bili umereno poznati i po merilima običnog čoveka dosta uspešni.
No,da bi intervju dobio na snazi i digao moral izmrcvarenom nam življu konstruiše se C4-Tri kile trotila-Hirošima bombastičan naslov (u obaveznoj formi *kako sam nešto*),malo se žela,spomene se nekih 15 predsednika i premijera koje je junak dijasporac nagovorio na ajvar i ćevape i obavezno mu se doda kul anglicizirana verzija imena.
Milojko Majk Vučelić-Kako sam poslao Amerikance na Mesec
Džo Jovan Ivanović-Kako sam polno opštio sa Džeki Kenedi
Greg Popović-Kako sam nagovorio Tima Dankana da bije decu ako ne jedu ajvar
Ljubota Crazy Eye Sekulić-Kako sam nagovorio Ruzvelta da izvrši iskrcavanje na Normandiju
Marko Pantelić-Kako sam se pošibao sa vodjom navijača Herte kad sam čuo skandiranje protiv saigrača
Šekil O'Nil-Čuo sam da sam možda delom Srbin iz Slavonije.
Prilika da pojedeš ono što drugi nisu hteli da pojedu.
Domaćin: Surovi, uzmi jos jedno parče
Surovi: Uh... hvala ali već sam se prejeo, ne mogu više ni zalogaja...
Domaćin: Pa šta sad ja da radim sa ovim ostatkom slavske sveće?
Sjajan način da otkačite rugobu a da pritom ona neće provaliti u narednih 24 sata na šta ste vi tačno mislili.
Jedna od veština koje mi muškarci nikada nećemo savladati.
Koje su pamučne, koje su sintetičke i gde se uopšte kupuju čarape? Ja to ne znam. Sreća je naša, pa smo oduvek imali majke, koje su obavljale umesto nas tu neprijatnu dužnost. Kao klinac smatrao sam da je normalno što ja ne kupujem čarape, jer je logično da to rade odrasli...sve dok mi jedanput, igrom slučaja, čarape nije kupio ćale. E kako ih je izabrao...usmrdele su se 15 minuta nakon što sam ih obuo...pocepale su se posle tri dana (hvala bogu, inače bi ih sam bacio). I tada sam shvatio da muškarci nisu bilološki predodređeni da sami sebi kupuju čarape...upravo zato, evolucija je uredila stvar tako da muškarac teži da zasnuje bračnu zajednicu, kako bi imao pored sebe nekoga ko može da mu kupi dobre pamučne čarape...jer u protivnom, nakon što se odvoji od majke ostao bi bez čarapa...i kako bi onda preživeo...
Kako bi moja majka rekla "nit je muško nit je žensko, ali je definitivno lansirano iz '70". Dakle, to je osoba koja daje enormne pare na krpice iz seknd hendova i ima svoj profil na flickr-u. Devojčice će nosti suknje sa dubokim strukom i majice sa puf rukavima, a dečaci tesne plitke farmerke i još tesnije majice. Za oba pola su zajedničke startas patike i fotoaparat oko vrata. Što se mentalne slike tiče, hipsteri su obično jako needukovani kada su svakodnevne stvari u pitanju, ali poseduju sebi svojstvenu vrstu inteligencije što se najbolje vidi u pokušajima da vas zbune pričom o subatomskom smislu koncepcije svrhe njigovog najnovijeg umetničkog dela. Možete ih sresti u konceptualnim radnjama i kafićima, a noću se muvaju po urbanim beogradskim klubovima koji su u stvari podrumi ili skladišta.
Ženska zimska jakna sa kapuljačom u kojoj vire samo prstići ruku, stopala i eventualno nos. Štiti bubrege od upale, kosti od reume, zadnjicu od pogleda, kosu od isušivanja, polne organe od potencijalnog seksa, jer u njoj žena (ili bar ono što liči na ženu) izgleda kao Diogen u buretu (verovatno, ista i filozofira kao on). Sve u svemu, žena + ta jakna = hodajuća jakna sa unutrašnjom ženom, kojoj uopšte nije hladno ni na -10. Vrlo praktično pomagalo za jutarnji brzinski skok do prodavnice u pidžami.
Neprikosnoveni gospodar kredenca i omiljeno sredstvo za konzumiranje tečnosti. Počevši od činjenice da je u njoj bio slatkiš, preko optimalnog oblika do otpornosti na udarce i trajnosti (zadebljano dno), dobre osobine se samo ređaju. Podjednako je dobra i za vodu, mleko, pivo i špricer.
Jednom rečju - idealan spoj lepog i korisnog...
Pošalica koja se izgovara kada hoćemo da objasnimo da je neko za dlaku izbegao smrtnu opasnost...
- "Đasmine, šta to bi s' Baškima sinoć...?"
- "Pusti budalu, pizda m' materina ciganjska... krao bakar iz kablova na mostu... drknula ga struja..."
- "Jel' živ, majke mu ga blesave...?"
- "Jeste, proš'o sa lakšim opekotinama... malo je falilo da jedemo žito danas..."
Sinonim reči kul, koji je bio vrlo popularan među decom pre desetak godina, zahvaljujući ''Nindža kornjačama'', tačnije Mikelanđelu. A sada i mali i veliki, i mlađi i stariji, koriste jednu reč.
Ja (sa 10 godina, kad bih video nešto ''kul''): VAU, STRAOBALNO!
Moj sestrić (koji sada ima 10 godina, u istoj situaciji): EKSTRA!
Remećenje monotonije relativno mirnog okruženja, u sedećem položaju, na mestima gde se podrazumeva da čovek bude miran i tih ( bioskop, predavanje, kolektivno gledanje filma u nečijoj gajbi, u kolima..).
Bioskop
Maša: Joj, što je tvrdo ovo sedište, u bem ti, nikako da se namestim.
Igor: Mašice moja, sedi mi u krilo, maleno moje, ja ću da trpim i za tebe.Grmalj iza: Nemoj se vrpoljite više, da tebi ne bi slomio krila i mašicu ti lansirao direkt na sedmo nebo!
