Vrsta muzike koju kada čujete da se emituje na bilo koje dve srpske radio stanice u isto vreme, odmah znate da se nešto strašno desilo i da je 100% proglašen Dan žalosti.
Osim po zvuku i mirisu, ovo je autobus poznat po tome što se, kada je hladno, automatski prilagođava spoljnim vremenskim prilikama. Kad napolju pada kiša, pada kiša i unutra. Ako je napolju minus deset, i u autobusu je minus deset. Jedina razlika je u tome što unutra duva vetar čak i kad ne duva napolju.
Jedan od odličnih primera veštačke inteligencije. Samo inteligentan program može da bude tvrdoglav. I da sam odlučuje. Ako je rešio da vam ne da da tabelu metnete baš tu, neće i to je. A ako je rešio da ovaj tekst mora da bude uvučen, biće uvučen, i možeš samo da ćutiš. Ostaje ti samo da ga slušaš i da plačeš.
Osvojiće to čudo svet i praviće terminatore, ja vam kažem.
To ti je čo'ek preko 30 godina starosti, naboranog osunčanog lica, sa gustim brkovima i pomalo bradicom.
Stručnjak je za sve vrste obrade metala, varenje i uopšte poslove đe se primenjuje sila veća od 1KW. Voli jagnjetinu, jaretinu na kajmaku, pomalo prasetinu, pivo i rakiju i mnogo voli kučke i priča o njima bez da ih stvarno juri i guzi.
Klasične brke voze golfa keca ili dvojku ili opela ili vw karavane koje liče na mrtvački kovčeg. U sofisticiranijoj varijanti voze kabriolete preko 20 godina starosti i poneki od njih je radio amater ili ribolovac.
Ja, 07h ujutro:
"Brko jes usto?"Brko:
"Jok ti si!"Ja:
"Oćemo na planinu da montiramo stub?"Brko:
"Nije problem. Poneću alat"
Položaj u kome se nalazi pevač na veselju pod šatorom u zenitu najluđeg raspoloženja gostiju. Neophodni uslov za izvođenje je šator sa dobrom metalnom konstrukcijom i mnooogo alkohola. Otprilike negde posle sarme, koja je poslužena po šesti put, iz kraja šatora gde se nalaze od alkohola najobeznanjeniji gosti, začuje se udaranje pesnicama o sto. Escajg i tanjiri zveckaju, lagano i ostali gosti hvataju ritam udaranja i šatorom se prolama sve glasniji uzvik: "Šišmiš, šišmiš!". Pevač okićen kojekakvim novčanicama guta knedle i znoji se, svestan užasa koji ga čeka: prilazi mu 5-6 ljudi, hvataju ga za ruke i noge, okreću naglavačke i podižu do konstrukcije šatora za koju treba da se uhvati nogama i da visi kao šišmiš. Naravno i da završi pesmu koju u tom trenutku peva i da otpeva barem još jednu. Atmosfera dostiže kulminaciju, vino se pije iz flaša, pivske flaše se razbijaju o glave, i nema tog pečenja koje bi nadmašilo trenutni ugođaj svih prisutnih. Sem pevača kome su vene na vratu i čelu debele kao kažiprst.
Na sanskritskom predstavlja večni kružni tok zbivanja, na kome počiva ideja o preporodu bića i nepostojanosti pojava.
Na srpskom predstavlja osobu koja ima osobine psa lutalice, odnosno radoznalo, nekada i dosadno, zavirivanje u tuđa dvorišta, nepostojanost, lajanje(olajavanje) bez ikakvog povoda, često može biti uzrok i prenosioc besnila( svađa i netrpeljivosti među bližnjima).
Izraz je karakterističan za područje Starog Rasa(tamo sam ga ja čuo,što ne isključuje mogućnost da se koristi i u drugim krajevima).
-Kume, nešto sam razmišlj'o, ne mogu da prodam onu njivu, ispod Klika.
-Što bre kume, pa znaš da si mi ti jedina nada, od koga bre da uzmem pare za Radojkinu spremu, ako ne od tebe?!
-Ma prič'o mi Vidoje, veli tuda će džada da prođe, bolje malo pričekaj, uzećeš, veli, lepe parice, ako ne budeš žurio sa prodajom.
-Auuu, bre kume, pa zar onu samsaru slušaš, pa on bi posvađ'o dva oka u glavi.Pa njemu je to duševna 'rana, bre!
Svadbeni funkcioner, ukras svake svadbe.
Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo.
Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.
Veoma čudan zvuk kad vam uđe voda u obuvni predmet (patiku ili cipelu) u toku šetnje po kiši, ili nakon gaženja po nekoj bari ili sl.. važno da je voda tamo gde joj nije mesto i eto "radosti".
Ko ovo nije doživeo, nije ni živeo, a dosadno do zla Boga kad se desi.. žmrć žmrć i cela ulica se okreće.
Pretop je suštinski ostatak svinje, jagnjeta ili ne daj bože pileta. To je masa koja se pri pečenju odvaja od pečenja, a samo Užicani su se potrudili da je skupe. U Beogradu i Novom Sadu, u pečenjarama kažu da to ne skupljaju i da im od toga bolje gori vatra. Na ovo se Užicani mahom krste i zgranjavaju jer je to nama kao kad bi neko bacao i benzin i sve ostale naftne derivate a zadrzao parafin.
Neupućeni pretop poistovećuju sa mocom , ali to nije isto. Pretop kad se ohladi postaje cvrsta masa , razdvojena na crno i belo, poput eurokrema. Belo je masno, a crno je masa želatinskog karaktera u kojoj je sadržana esencija pečenja.
dedicated to Ivana_sanjalica
Gledajući Užičanina kao slasno jede pretop, jedna Vojvođanka se zapitala:
"Ne razumem šta to ima između vas Užičana i tih jadnih svinja"
Užičanin je samo zamočio svoj hleb u pretop i setno se nasmešio.
Čudno osećanje koje stvara utisak da si nešto već video iako zapravo to vidiš prvi put.
Čudno osećanje koje stvara utisak da si nešto već video a zapravo to vidiš prvi put.
Omiljeni alat sitnih šanera sedamdesetih, i početkom osamdesetih godina.
Tih godina iole "vredne" krpice, kupovale su se najčešće u Trstu . U gradu su se tek stidljivo pojavljivali prvi komisioni u kojima ste mogli nabaviti neki džins, ili kvalitetnu maju, pa su sitni lopovi bivali prinuđeni da kradu komade garderobe sa štrika. E, tu nastupa mačka. Naime, bitno je bilo samo pronaći štrik sa lepim primercima, tek oprane garderobe, koji nije viši od ,recimo trećeg sprata, nanišaniš majicu koja ti se sviđa, i gađaš je mačkom. Ista se grčevito kandžama drži za majicu(boreći se da ne padne), skidajući na taj način štipaljke, i lepo ti padne pravo u ruke, zajedno sa odabranim ciljem. Vremenom su tako usavršili tu tehniku, da su tačno mogli da pogode veličinu mačke potrebnu za obavljanje navedenih radnji, u zavisnosti od tipa odeće koju su želeli skinuti( deblje mačke su korištene za farmerke, kao i na nižim spratovima, a lakše za finiji tekstil, ili pamuk, kao i na višim spratovima), da su jednim bacanjem, nepogrešivo dolazili do željenog rezultata.
Bahati srpski izraz za opa-cupa ili bum-tras.
1. primer:
Lik ortacima: "Dolazi mi riba večeras, biće rke-koke!"2. primer:
Ja (puštam Prodigy u kolima): "Pa kaže..."
Moja drugarica: "Jao znam ovu stvar, to je ona rke-koke, rke-koke!"
Jeftina fora kojoj pribegavaju Vukajlijaši sa preko 200-300 napisanih definicija, kada se neki n00b, koji je tek skrpio nekih 10-12 definicija pojavi na četu. Onda se kao spontano uhvate u neku spiku s njima, pozdrave se na kraju, eventualno razmene fejsbuk profile i odu svojim putem. Sutradan, kada se ponovo "slučajno" sretnu na četu, (naravno, stariji autor snajperiše i čeka bezbrižnog novajliju-veseljaka da se pojavi), stariji Vukajlijaš uleće sa naizgled usputnim "e, pročitao sam ti sve definicije :DDD".
Novajlija tada proverava svoj skor i shvata da ima čak 10-12 pluseva više nego juče. Odlazi da pročita nove komentare, od kojih su svi od njegovog novog čet-prijatelja i svi izgledaju otprilike ovako:
1. Ahahahahahahahahahahahahahahahahaha
2. :)))
3. Dobra dobra++++++++
4. + k'o vrata
5. Pravo u metu +++++++++++++++
6. +++++++++++++
Tada novajlija, osetivši nečije dobro delo na svojoj koži i ne sluteći ništa, biva preplavljen potrebom da svom novom "drugaru" uzvrati lepim gestom i ukucava red na četu, (kojim takođe ukucava poslednji ekser na sanduku sledećih dva sata svoga vremena):
"hvala puno! odo' ja sad da ocenim tvoje :DDD"
Zatim odlazi na profil dotičnog muljaroša na kojem zapanjeno čita:
Autor: XXXXX
Datum registracije: dok se Zemlja još hladila
Broj definicija: 666
...i polako počinje da proklinje onaj dan kad je uopšte i čuo za Vukajliju.
Ritualno brisanje memorije posle polozenog ispita, ili nekog drugog traumaticnog iskustva, kako bi bili u stanju da izadjemo na kraj sa novih 600 strana jednostavnog, i apsolutno neophodnog teksta.
Neizbezan proces za svakog studenta u Srbiji koji jos nije cuo za bubice, i ne poseduje natprosecan RAM.
Potrebni rekviziti:
- flasa brlje
- par saucesnika (opcionalno)
- lavor (preporucljivo)
- 'de ces?
- Idem da se formatiram.
- Eeee, pa cestitam. Sta si dobio?
Onaj ko je uvek spreman da mi da cigaru, da me saslusa kada mi je tesko, a kada njemu nesto treba nigde me nema.
Čovek koga ne mrzi da vas nazove telefonom i saopšti vam da vam se deca drogiraju, a supružnik švaleriše.
Kada ga pitate ko je on, reci će da vam je prijatelj.
Pored takvih prijatelja ne trebaju vam neprijatelji.
Treba vam identifikator poziva i bejzbol palica.
