Najviši stepen pomirenja i opraštanja.
- Ajmo još po jednu! Moramo!
- Ajmo, ajmo! Je l' sad sve u redu?
- Buraz moj, zaboravio sam što smo se uopšte svađali!
- A? Pa rek'o sam da ti nije sestre, stara bi ti bila najveća kurva u gradu.
- Uh krvavu ti nedjelju jebem!!!
Dokaz da ljubav ipak ima granice.
- Sve bi da za nju. Ludo sam je volia.
- To je i drugostupanjski sud utvrdio zabranom prilaska.
Prema narodnom verovanju najefikasniji način kamuflaže.
"...a svrh svega bugar-kabanicu,
i na glavu bugarsku šubaru:
načini se crni Bugarine,
ni braća ga poznati ne mogu;"-----------------------------------
- Ćao, mala, baš si slatka. Odakle si?
- Pa hvala. Iz Letonije sam, ti?
- Iz Srbije.
- Iz Sibira? Čula sam da je tamo jako hladno.
- Ne Sibir, Srbija...
- Jao, ja sam čula da se tamo loše živi i da ste vi svi kriminalci i da bijete žene...
- Čuj mene Srbija, mislio sam Bugarska...
Potpuno nezanimljiva priča. Da postoji fast forward opcija u svakodnevnom životu, veliki broj situacija (pogotovo neprijatnih) bi bio izbegnut.
Vodoinstalater dolazi, pita domaćicu u čemu je problem. Ona mu kaže da nešto curi, da se oseća vlaga. On pada na kolena, savija se i zagleda ispod lavaboa. Domaćica blago uzdiše, prebacuje se sa noge na nogu lagano, dok ih ne raširi toliko da bi joj primabalerina pozavidela. Majstor se zagledao, ali ne u odvod ispod lavaboa, već ispod suknje...
- E, matori! Deder preskoči ovaj uvod, 'oću da gledam kad joj ga surdukne do krajnika iz bulje.
Nova vrsta identiteta. Sa drugim narodima smo se raspičkali, opoziciju nemamo, a Zvezda i Partizan smaraju čim izađeš iz srednje škole. Pošto nam je država obezbedila sve vakcine odjednom, pojavila se prilika za nove podele i takmičenja ko će biti bolji laboratorijski pacov.
A: Tata, zvao me Petar danas da dođem kod njega da se igramo, jel mogu?
B: Ne može sine, njegovi su Fajzerovci, treba bežati od takvih.
Zvuk koji se oseća sa svih strana istim intenzitetom, duh starih vremena koji jecaju jer se više nikada neće vratiti. Prošlost koja stoji na prašnjavom zemljanom putu u starom kaputu, sa odrpanim koferom svoje prošlosti, koja nas sa suzama u očima gleda do kraja života. Niti se vraća niti odlazi, tu je, posmatra nas tim očima rasplakanog deteta i ne da nam mira. A uvek se sažalimo, proradi nam savest i ponovo to radimo, okrećemo se i gledamo uplakanu prošlost. Zarobljena u sećanjima, poznaje samo nas, ali ništa ne može protiv naše volje, nego eto, tu je. Stoji uramljena u našim sećanjima i podseća nas na sve naše greške koje smo napravili i koje tek treba da napravimo.
Prošlost koja je i dalje tu, sva ta sećanja, tu su, baš gde je to i kako je nekada i bilo. Nisu nigde nestali ti ljudi, tu su, samo za nas nevidljivi. Ako nismo pogledali na vreme retrovizor nećemo ih više nikada ni videti, jebeš mu mater.
Huk prošlosti nas razneži, te kolone izbeglica emocija i svega neizgovorenog izleti iz nas kao nezrela ptica iz gnezda, ali za nas prekasno…nismo na vreme bacili karte. Samo smo ih bacili na sto, eto, čisto da se vide, sada kada su bezvredene i kada je igra gotova.
Naša verzija bi bila papučar, al nije to to. Simp je mnogo mnogo gori.
To su ljudi, biološki fenomeni, beskičmenjaci a sisari, koji svaku ali svaku žensku osobu obožavaju kao da je Boga uvatila za muda, više puta. Nema veze koliko ih žene terale u kurac od konja, oni su tu da budu sluge pokorne i da joj poližu đon kad u gomno ugazi. Što je još gore, ovi ljudi nisu mazohisti, ne loži ih to, nego ih je reddit sakati (i slična sranja sa zapada) potpuno ubedio da su žene neka sveta svemoćna bića, koja su tu da bi ih oni, smrtnici, veličali. Ubedljivo najgora stvar kod ovakvih pojava je do kog jebenog ekstrema oni idu. Ne, oni neće pičke. Oni duboko u svom umu veruju da to ne zaslužuju. Ne, oni ne glume da bi nešto dobili (nudes, ili još bolje, ausvajs), oni su jednostavno pukli. I jezivo je. Ovi likovi su oni koji kupuju nošene gaće, čarape, uloške i tampone (da - korišćene), znoj koji je neka maramica upila, dlake i slično i to za 500+ evra bajo. Šta s tim rade, Bog sveti zna. Verovatno se mole pre spavanja i ujutru kad ustanu, ne znam. Tampon u džep za sreću. I naravno, ovakav sjeban um odgovara droljetinama koje izgledaju kao onaj morž iz filma Tusk a ličnost im je na nivou nadrkanog zamorca pa rade šta hoće s ovim debilima. Ovi ljudi su razlog zašto svaka kučka ima preko 5000 pratilaca na bilo čemu a kvalitet nula. Oni su razlog zašto postoji ovo novo e-girl sranje na internetu. Pored toga što kupuju ono što sam naveo, takođe i PLAĆAJU RIBE DA IGRAJU SA NJIMA LOL/KANTER/ŠTAGOD PO DVESTA EVRA SAT KRSNA SLAVO!!! Ja protiv prostitutki nemam ništa, to su žene koje pošteno zarađuju za leba, al OVO. Jebote mogo bi i ja da prodajem slike levog malog prsta na nozi možda bi i dobio koji dinar. Vrhunac ove zajebancije je kad je neka klošarka sa Instagrama ili odakle već, kojoj je ćale kupio komp, uzela da prodaje vodu iz kade u kojoj se kupala, i svoj URIN. U nekim fensi teglicama, još i etiketu ima kao neki stiker, simbol kvaliteta šta znam. Ovo (bukvalno) govno se prodalo odma. Pa je izbacila novu turu i digla cenu.
Dan ti jebem. Sve je otišlo u sto kuraca.
• Oh draga moja, bukvalno bi dozvolio da mi iglama isteraju oči pa da me onda jebu tri crnca samo da omirišim stolicu na kojoj si sedela pre 6 godina
• Drkam na tvoj dlakavi, znojavi pazuh, poslao sam ti 600e za 10 slika <3
• Neka kurva na internetima: Oh da, simpovi ne postoje, svaka devojka zaslužuje da joj se klanjaju.
Svođenje računa. Strašni sud gde nema vrdanja.
Ovako Milomire, ajde da mi vidimo šta smo imali. Druko si u školi decu koja su ti pomagala, krao si Treće Oko sa kioska, četiri silovanja, dve oružane pljačke, išao si na sahrane i govorio udovicama da ti je pokojnik dužan pare. Slušao si Elitne odrede. Au, jebeno nemam lakšu odluku.
Sveti Petre, brate, sori jebote nemoj tamo.
----------------------------------------------------
Šta je ovo Mile, mnogo kuburim s tebe. Nisu jeli nosorozi i žirafe.
Superlativ umeća devojke vanserijski nadarene za oralni seks. Blajv koji te u retkim momentima buđenja iz ekstaze natera da se osvrneš oko sebe da slučajno ne ugledaš svetla kamere i čitavu Brazzers filmsku ekipu u istoj sobi sa vas dvoje.
- Bgate, kakva je Marijana?
- Nema neku sisu, ali zato puši kao da je gleda bivši kojeg je 10 minuta ranije uhvatila da joj kreše rođenu sestru.
Životari. Preživljava. Nije dobro. Izgazio ga život ko Bajern Barselonu. Ovih dana prečesto korišten izraz, pogotovo u žutoj štampi.
Hamilton prvi po broju naslova u Formuli jedan. Šumaher na aparatima.
Golubovi koji su ranije bili jato, pre nego što je došao stari čika sa mrvicama.
Ljudi funkcionišu na istom principu.
Osoba koja ostavlja odjeću gdje god stigne.
- Pa sine, dokle više? Ostavljaš robu di god stigneš. Svlačiš se ko zmija. Je li ti ja ličim na Esmeraldu?
- Claro que si.
Potencijalni izvor bogatstva. Kod muškarca ruke, kod žene sise.
Pogledajte ove dve ruke... to su dva rudnika zlata!
Na prvi pogled, sve deluje idilično, još jedan plavo-beli frižider sa utisnutim logom poznate industrije zamrznutih proizvoda u lokalnoj radnji na periferiji grada.
Takvi frižideri imaju svoju životnu priču. Ali, za razliku od onih centralnih gradskih sladoledžijskih frizova, on nikada nije imao samo jednu ulogu niti je bio onako upicanjen zajedno sa suncobranom i kantom za omote, u istim plavo-belim bojama industrije. Društvo mu uvek pravi kartonska kutija smokija koja imitira mesto za odlaganje đubreta. On nikad nije zaključan, jer nema ko da ukrade od lokalnih pijanaca što bleje ispred i verno stražare. Cigani se ne računaju, manjak odlazi na otpis. On je i astal na koji se redovno kače pakle cigara, obrisi sa dna pivskih flaša, prašnjavi laktovi umornih fizikalaca kada se vraćaju sa štele dok otvaraju apatinca 0,6. I naravno, u tom frižideru nisu samo sladoledi. Tu se hlade piva, kisele, koka-kole, smrznuto povrće i mešavine, čokolade, napolitanke, a od sladoledžijskih specijaliteta, tu su samo oni najjeftiniji i oni najskuplji. Jer oni jedino i idu. Nema srednje klase u žestokim predgrađima.
