Izraz za krupniju, gabaritnu osobu, koji potiče iz Vojvodine, ali je danas skoro potpuno zaboravljen. To je onaj tip pripadnica lepšeg pola koje mogu volu rep da iščupaju. Da su rođene negde u Šumadiji, rekli bi za njih da su se kalile cepajući bukve, al' pošto je izraz poreklom iz Voše, prikladnije bi bilo reći da su ručkale slovački kulen i... pa još neke fizičke poslove karakteristiične za Sever Srbije (ne mogu da se setim nijedne). Ovakvu ženu bi svaki domaćin poželeo, pošto zna sve, i da zamesi pogaču, i da pomuze kravu, da uredi kokošku, ma sve.
A: U gari, vid' onu đuslu preko puta!
B: Uh, uh alaj bi mi dobrodošla jedna onakva na salašu! Pogle' je, može sama organizovati borbe gusana.
A: Ma pravo veliš, bili biste najjači u šoru!
Blago telećim pogledom sa zeru smeška uputiti se ka sedmom nebu, pustiti mozak na pašu i lagano protrljati kraj brčića kroz palac i srednji prst (Ponoviti uzastopno, nekoliko puta).
Ritual, nepisanog pravila, upotrebljava se u zavisnosti od postojeće situacije koja aludira na dominantnu domišljenost za idejom koja je u 97% slučajeva neuspešna ali ipak sa sobom nosi neko postojeće ubeđenje.
Takođe donosi dekrete lične reputacije, koje su u skladu sa postojećom idejom.
- Jes' bio onomad kod one proročice?
- Bio sam. Bolje da nisam...
- Što bolan?
- Ne'š mi verovati... Odem ti ja kod nje, kad ono prepička na vratima... Brutales od Ribe. Noge ko u Šeron, guza ki dormeo, sise ko u Anđe, oči plave ko laguna.. Ma odlepio sam odma.
- I? Pričaj, šta bi dalje...?
- Seli za sto, otvori ona kuglu i poče da priča... Ću dobijem neke silne pare, će mi umre tata, ću zakačim AIDS.. Al' nefermam ja to, piljim joj u sise i šiljim brke...
- Ma dobro.. Nastavi..
- Kaže... Ću pojebem sestru od tetke... Al' ne fermam je i dalje.. Šiljim brke a povremeno i Stojka namaknem na sredu...
- I, dalje, dalje...?
- ..Skočim ti ja ko iz topa, uvatim je za sisu, krnem joj žvaku, šamar po bulji.. Pojebao je dva puta... Potom sam je i oženio.
- Pa šta je tu loše prijatelju?
- Šta je loše? To što sad živim sa sestrom i nemamo dece.
Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.
Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.
Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane Životinje su bolje od ljudi. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u Art Zoni sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?
Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u Durmitor sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u Dafu.
Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.
- Deste ljudi.
- Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević.
- Gospodin Integralni.
- Đole Filgud.
- E aj ne serite vas trojica.
- Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate?
- Ma svratio malo, da vidim šta radite.
- Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno.
- Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš.
- A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu.
- E ovo je greška bila. Odo' ja.
- Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo.
- Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš.
- A jebiga. Zasrao sam.
- Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine.
- Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu.
- Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha
- jebote šta se tebi desilo, nevera.
- I sada bi opet na staro da se vratiš?
- Da.
- Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje.
- Pucaj.
- Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju?
- E sisaj kurac, idem ja.
- Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti.
- Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate?
- Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio.
- Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića.
- Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim?
- Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije.
- Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško.
- Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti.
- Dobro.
- Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još.
- Kad se naduvamo ponovo.
- Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač.
- Pena ti ne treba.
- Afteršejv eventualno.
- Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje.
- Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet.
- Uf bre.
- Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski.
- I diskovi Sergeja Ćetkovića.
- Nemam Sergejeve diskove.
- Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale.
- Imam. Baciću ih.
- Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru.
- Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala.
- Možeš da se tušneš ponekad.
- Ali ne dva puta dnevno.
- Vrati meso u ishranu.
- Alkohol je dobar za živce.
- Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad.
- Prodaj Smarta i kupi auto.
- Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi.
- Stoj dok pišaš.
- Ali oduvek sam stajao dok pišam.
- Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo.
- Jeste.
- Patike za fudbal moraju crne da budu.
- U radnju se ide u pamučnoj trenerci.
- Čivava nije pas.
- Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim.
- U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega.
- Dobro, smislićemo nešto tu već.
- Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom.
- Tribal nije tetovaža.
- Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo.
- Isčlani se iz svih NVO organizacija.
- Prestani da čupaš obrve.
- Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to.
- Izbriši brojeve telefona svih solarijuma.
- U jebote ljudi koliko toga ima.
- Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu.
- Je l' idemo u pekaru?
- Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.
Zakon fizike koji je gospod Bog nekako prevideo kada je onomad od Adamovog rebra stvarao Evu. A da nije, žene bi danas bile srećnije, a bogami i prema muškarcima predusretljivije. Jeste da bi plastični hirurzi izgubili klijentelu, al' ko ih jebe ionako su prebogati.
U slobodnom prevodu na dinaroidni srpski zakon glasi: "Đe u žene ima mnogo sisa, a malo guzice, samo stisneš i sve dođe na svoje mesto. Važi i obrnuto. Tamo đe ima puno i jednog i drugog, ili pak nema ni jednog ni drugog, tu je doktor Colić. "
Posebna doskočica iz familije "napušim se ja vama svima kurca".
Predstavlja kvazi-spust onome ko je u očigledno boljoj poziciji od Vas, te Vama ostaje da se ovom šaljivom konstatacijom mentalno uzdignete i na taj način porazite istog. Šatro.
- 'Ajde sine kaži tati koliko je tri puta dva?
- Pet.
- Pa kako pet jebem mu oca?
- Lepo ćale tri i dva su pet.
- Imaš tri žene sa po dve sise, koliko ima sisa ukupno?
- Dovoljno ćale, batali me, ne možeš ti biti pametan koliko ja mogu biti glup...
-----------------------------------------------------------------------
- Na šta ti liči soba, stoko? Aaa, šta ovo gamiže, zgnječi ga!
- Opusti se kevo, to je Rastko, ima tri nedelje, a i lepo lovi muve.
- Bože, šta sam ja rodila... Ako ne središ ovaj otpad, nećeš izaći do kraja života iz njega. Kako ja mogu sve da postižem i još te 'lebom 'ranim?
- Kevo, ne mo'š ti da budeš vredna, kol'ko ja mogu da budem lenj. Pazi malo, nagazićeš Matildu!
Bogu hvala, u srpskom jeziku sve što može da se kaže na jedan način, govori se na više njih. Tako i ova floskula, mada nema toliki broj pandana kao "ona stvar", ima isto značenje kao i neke druge, tipa ne može da škodi, od viška ne boli glava...
Lažna skromnost spakovana u tri reči. Dok u sebi izgaramo od želje da nam određeni objekat padne šaka, ponašanje govori drugačije, pokretom i facijalnom ekspresijom odajemo samo bol u genitalijama.
- Sine, aj' dok si obuven, idi do kioska i kupi Drinu bez filtera, ljubi te baba.
- Dokle ćeš bre da pušiš to sranje, baba?
- Sine, od nečega mora da se umre. Ja sam u tvojim godinama pola Donjeg Brijanja popalila, ako me razumeš, hehe i ti ćeš pušiti krndžu, kad sve to proživiš.
- Dobro baba, poštedi me detalja, samo da znaš da mi sutra dolazi Danica, koleginica s faksa, tako da...
- O'š pare?
- Pa nije na odmet, čisto da imam neki alkohol. Voli ona da cugne.
- Tako kaži srce babino. Drž' pare, kupi bar dve boce, ne'š jebati bez toga.
Najpribližnija zamjena za pravu stvar.
Trip svijeta u kojem danas živimo. Jebena Matrica stvari koje nas okružuju i služe da zavaraju naša čula. Zatvor za naš um. Imamo čitavu plejadu stvari koje služe da zaobiđu stvarnost u kojoj osjećamo bol zbog koje znamo da smo još uvjek živi.
Više ne jedemo zdravo, zašto, kada imamo sintetičku Abecedu vitamina u kapsulastom i šumećem obliku. Više ne kušamo, jer imamo sintetičke zaslađivače i aromatore da okusimo sve egzotične ukuse. Više ne mirišemo feromone, zašto kada imamo sintetičke mirise svih opusa da nam uzbude maštu uspavanu sintetičkim seksom iz pornića. Mada više se i ne jebemo, jer imamo sintetičke kurčeve da zadovolje dame podmazane sintetičkim vlažilima, i sintetičke pičke da izmore sintetičku erekciju kurca izazvanu tabletama. Imamo sintetička druženja i sintetičke prijatelje da zadovolje naše potrebe za komunikacijom i siocijalizaciom. Više ne razmišljamo, jer imamo smartfonove i smartkompove da to rade za nas. Više ne odlučujemo, jer imamo sintetičke kutije i ostale medije, da to rade za nas. Više ne živimo...
2147. godina.
Posljednji ljudski mozak bez čipova u sebi, sjedi u svojoj lobanji i tiho umire, jer je izgubio svoju svrhu...
Granice za koje znaš da ne smiješ da pređeš kad pitaš ćaleta da ti da kintu za izlazak.
- E stari, eno, ja pocijep'o ona drva. 'Oće biti kakva para večeras, a? Malo da izađem do grada.
- Biće pare, kad se budeš okupao. Smrdiš na kilometar. Prvo se operi, pa ćemo da pričamo.
- Daj stari, ne zezaj me. Stvarno mi treba neka kinta večeras.
- Dam ti 500. Dosta ti je.
- Daj stari, može li šta više, recimo, Vajfert?
- Hm...
- Ajde, stari. (umilni pogled okicama)
- Hehe, aj dobro, biće Vajfert. Al' nemoj više da me zoveš stari, jesi čuo?
Nije baš gramatički ispravno, ali svakako treba da ti ga otfikare, ako ne voliš svog teču.
Ima svakakvih teča, ali sve njih krase tri crte:
-vole da popiju;
-postave pitanje "Je l' ga šiljiš", iako imaš 20+ godina...
-jebu ti tetku; Ne znam što je ovo toliko bitno, ali ćale kaže da tetku može da ti jebe samo vrlo čudan čovek. A ja volim da poslušam starije. Jebiga, valjda me kaiš tako vaspitao.
Ima još varijacija po pitanju teče, ali složićemo se da su ove tri crte primarne. Opet, najbolja verzija, a to je onaj teča iz Njemačke koji ti dotera Golfa četvorku, sa onim tdi crvenim, al' taj se retko sreće. Valjda zato što je tetka opak baksuz, jebem li ga.
Treba voleti teču.
...opraštam ti reke i ravnice, neke druge stvari, al' neću sitnice...
...Evo mi ga paša! Valjda se setio da mi donese onaj dihtung za glavu...
...Evo mi ga teča! Valjda se setio da mi donese plejstejšn...
...Evo ga ovaj, jebem mu mater... valjda se setio da mi povede i sestru...
-Dobar dan! 'De si, pašo, jeb'o te kurac? Još nisi umro?
-'De si, pašo?! cmok, cmok, cmok
-Evo... išao sam preko Bremena, muda mi se otegla od vožnje. Evo doneo sam vam one drangulije što ste mi tražili... nego, 'de mi je kuronja?
-Eno ga gore, drlji ga na Azijatkinje...
-Ljubi ga teča u vr' kurčića...
-Pašo, on ima dva'es'pet godina, 'lebgajeb'o...
Čačanska urbana legenda o dobrim bekovima koji su potekli iz KK Borac ili KK Železničar, još je Krešo onomad govorio da mu date beka iz Čačka i centra iz lepe naše Dalmacije i tri grabova panja i on će osvojiti prvenstvo Jugoslavije, ali one prave.
Sve je počelo od neumornih neimara koji su pokaraj svete reke Morave, u ovom slučaju zapadne, pazi podvlačim, sagradili halu koja važi za jednu od najnesigurnijih za gostujući tim, uz konstantu represiju čačanskih šutera koji ubacuju loptu u koš kao u kacu. Mnogi su dolazili da umoče ruku u Moravu, čak je i Čovke, slučajno, uzeo Borac za svoju filijalu, da pokuša svog patuljka da umače u Moravu, kao oni Grci u svojim mitovima, ali malo je omanuo, izgleda da je sina držao za ruke dok ga je umakao u vodu i ispade da se njegova igra svodi na trčanje i ništa više. No, kada ni to nije pomoglo on je pokušao da umoči svoju glavu u Moravu, ali ne ide pa ne ide, to je očigledno samo kriminalcu Želimiru uspelo.
Još se priča da je Radmilo Mišović prilikom skok šuta bio 3- 4 sekunde u vazduhu, protivnik pada, a Radmilo sipa ko za ogradu. Kolonada šutera je izgleda redovno umakala ruku u Moravu i trpala na ovim prostorima, čak se govori da su neki tražili pelcer ruke od pojedinaca.
Sin: Jao, pa čime se drogira ovaj mali Tripković, mora da koristi nešto?
Otac: Šta se drogira, pelverašu glupavi, pa on je izdanak čačanske šuterske škole. E moj glupane. pojma ti nemaš.
Sin: Ma kakve škole stari, daj ne seri, čačanska škola, čuj ti njega? Gde je to?!
(Udarac u predelu potiljka otvorenom šakom)Otac: E moj magarče, a Kićan, a Radmilo više puta najbolji strelac Juge, čačanski Viljem Tel, a Žele Obradović, a Radošević... e moj zelembaću, pa oni su umakali ruku u Moravu.
Sin: Šta su radili, ma daj, ovo stvarno nema smisla... joj opet ovaj Tripković, ma koristi nešto 100%.
Otac: Slušaj magare, bolje bi ti bilo da sam odeš i umočiš ruku u Moravu možda nešto i napraviš, vidi šta radi Savan i ona ja mali mutavi Teodosić kako dade Špancima s pola livade koš. Još je Krešo Ćosić...
Sin: Ma ne opet ta priča...
Jedini zaključak do kog možeš da dođeš posle čitanja vesti ili gledanja nekog klipa o Japancima. O pornićima da ne pričamo. Šta god blesavo i nenormalno da zamisliš, Japanci ne da su već uradili, nego verovatno imaju državno takmičenje u tome.
Treskanje ljudi neonkom u glavu? Pa dobro, bolje i to nego da igraju australijski fudbal ili skvoš. Sankanje balvanom po livadi? Može. Japanci obučeni kao američki brđani? Zašto da ne? Kola kao iz ciganskog luna parka? Ima kume, samo boju da izabereš.
A ako je neko ostao normalan posle atomskih, Fokušima ga je dokusurila.
Položio pismeni ispit ili kolokvijum metodom slučajnog zaokruživanja ponuđenih odgovora.
Uključivanje smarača u vidu šuntavog burazera iz Nemačke, kumovog napaljenog klinca ili sličnog mentalno izazvanog lika u sopstveno društvo. Ne bi ti sam to nikad preduzeo, ali te ekonomsko-finansijski razlozi pritiskaju, a i matorci isto, pa moraš. Posledice su trajne i negativno utiču na tvoj imidž međ’ ortacima.
- E, matorci u selu, hoćeš do nas malo? Da pikamo Fifu, a imamo i neku dedinu kleku, sobaljuje grm.
- Pa, hajde, ali morao bih da povedem i Simeta.
- Onog tvog rođaka što si dovodio pre? Što mi je sestre nudio kitom? I pojeo kevin nov balzam za ispucale kapke?
- Aha... Jebiga, opet mi zapao program inkluzije. Vučem ga ko bukagije ceo vikend.
- Aj čujemo se onda kad te pomiluju.
- Stani sekund samo...
- Ččššš.. Matori, gubi mi se signal
Jedan od najmoćnijih afrodizijaka. Čim ih vidite u momentu vam se javi želja za seksom.
Put Valjevo-Loznica, nešto ispred ponoći na prevoju kod Đačke česme. U susret ide ludak koji nikako da obori svetla.
- Pa, obori ih, bre, jebem li ti majku žalosnu!!!
Ekipa alkosa koja procenjuje poreklo, sastav i kvalitet dobijene rakije.
- Šljiva, dva'es'dva grada...
- Ma ne lupaj, jabuka obična, nema više od dva'es...
- Kad ti kažem da je šljiva, znam ja! Dobro, možda nema dva'es'dva...
- Nemate vas dvojica pojma, to je mešana dunja i kajsija, dva'es'jedan grad. Provereno.
- Ma daj ne lupaj! Čekaj, ko je doneo ovu flašu?
- Dala mi Mara iz frizerskog salona da prospem, jes' k'o da sam ja lud! Evo je ide... Maro!
- Šta je?
- Koja je ono rakija što si mi dala?
- Nije to rakija budalo, to je razblaženi špiritus, ja s tim perem makaze i češljeve!
Koristi se za ctvari u životu na koje mi nemamo uticaj već zavise isključivo od volje drugih.
Pornićar: E, ajde se sad okreni....
Pornićarka: Ee, mojne me u dupe, nisam još nikako..
Pornićar: E, to je već stvar režije
Majstor glumačkog zanata na kojeg ribe ipak ne vlaže.
- Jao, kako mi ličiš na onog poznatog glumca... Na vrh mi jezika... Kako se ono beše zove...
- Bred Pit? Hju Džekmen? Džeremi Ajrons? Klerk Gebl? Džoni Dep? Sergej Trifunović? Dolf Lundgr...
- Neee, setila sam se. Josif Tatić.
- More mrš u pičku materinu (ovo izreći glasom i u maniru Josifa Tatića).
