Alo bre, novinari glupi, što se bre ložite kada ovo kažu gejštine od holivudskih glumaca, strani sportisti i putopisni blogeri iz neke vukojebine, pa još i u naslov novinskih članaka turate?!?
Ovo je rečenica koju izgovaraju stranci kada prećute kako ih zapravo uopšte ne zanimaju kulturne znamenitosti Srbije nego hoće da kažu kako bi ti jebali ženu, sestru i najbolju drugaricu. Koga bre boli kurac da li se tebi sviđaju Srpkinje, idi jebi one pirgave britanske izrode i sidašice iz predgrađa Pariza, ustatejebem!
Alo bre, stranče raspali, skloni taj pederski šal sa sebe, nego idi slikaj Kališ i turi ga na Instagram, a poseti i neki muzej usput, da ti ne bih lupao šamare levom rukom dok ti sestru guzim. S kesom na glavi. Sestrinoj. Murš!
Razlika u ceni seksualnih usluga koje pružaju novokomponovane pevačice i obične kurve.
Vlade Đurović je košarkaški stručnjak koji je konsultant u svim emisijama. On je večiti pesimista, on je samokritičan, nikada ne trči pred rudu, jednostavno zna da ne postoji savršenstvo. Da naiđe na ribu sa savršenim proporcijama, on bi rekao da je pre tri godine imala karijes na trojci, ali čovek je jednostavno perfekcionista.
- Vlade, prošli smo u drugu fazu i preneli četiri boda. Vaše mišljenje?
- Pa, jesmo mi prošli u drugu fazu, ali postavlja se pitanje kako smo mi to učinili. Ukoliko ponovimo greške iz prethodnih utakmica, crno nam se piše!
..........................................................................................
- Vlade, nakon pobede nad Francuzima, mi smo prvi u grupi i idemo na Finsku u četvrtfinalu.
- Jesmo mi dobili Francuze, ja to ne mogu da osporim, ali Parker nije kao što je nekad bio, a ne igra im ni fenomenalni centar Noa iz Čikago Bulsa. Ne bih ja naše momke dizao u nebesa, Finci su veoma neugodni!
...........................................................................................
- Vlade, ja ne mogu da dođem do daha od uzbuđenja, Srbija je prvak Evropeeeeeeeeeeeeee. Dajte šampanjaaaaaaaaaaaaac!
- Nismo igrali dobro, ali važno je da smo pobedili. Ali ono najvažnije, a to je Svetsko prvenstvo tek predstoji. Nemojte da mi sipate taj šampanjac, ne pijem alkohol.
Bilo je to davno, prošle godine.
Moji drugari i ja smo bili u školi, a onda je škola prestala.
Mi nismo znali šta se dešava, penduza je odjednom pobegla na more, a totošarka je zabila glavu u zemlju kao noj i počela da kopa rudu, a ja nisam znao šta da radim pa sam pitao vozača zašto je škola prestala.
On je rekao da je raspust.
Ja sam uzeo moju klampezu i počeo da se hladim za raspust, to je doživljaj, a onda sam zvao moju devojku i ververicu da dođu da idemo kod penduze na more.
Devojka je rekala da ne može da ide jer pomaže drugu kinezu što ga menja robot koji seksa crnca u trećem razredu da uradi domaći zadatak, ona stalno laže nešto.
Jednom mi je rekla da je promenila presvlaku na njenom brmbrmćino, a u stvari je samo razmaglila letromvizor!
I tog puta je isto tvrdila da jaje na jaje kada se stavi i namaže smrt lepkom, ako penduza kine i pada sneg, onda je jaje koje se okreće mućak, a ono drugo jaje nije mućak ako se ne okrene, ali ako okrene jeste, nema pojma, samo laže lažovica!
Penduza je uzela jaje i mućak u dve ruke i pokušala da kine, ali nije uspela i razbila je mućak o totošarkinu glavu, bilo je mnogo smešno i svi su se smejali, a totošarka se naljutila i pokazala srednji prst. Ovaj pero.
Kada smo krenuli nazad, neki čika je tražio karte, mi smo se smejali jer je on bio kondukter, pa se on naljutio i pobegao da tera totošarku jer mu je rekla da mu ženu seksa crnac koji ima sina robota koji ide u treći razred, a alergičan je na smrt lepak.
Nije je uhvatio i ona se zadihana vratila u kupe i onda smo se svi smejali kako je pobegala, a ja sam je onda ogulio i pojeo.
Definicija je napisana za takmičenje "Rođaka od totošarka škola."
Popišati novu dasku od wc šolje.
Da se zna ko je ovde gazda, ili po mom il' nikako! Ionako imate poljski wc, ko vas jebe, ovaj je moj!
iz kraja, bloka, ulice, sela, predgrađa, štale otkinuli bi KOGA 'OĆEŠ!
Tako počinje većina samouverenih izjava ortaka koji u životu nikad ništa nije uradio što se tiče nekog sportskog dostignuća ali po sopstvenom uverenju i dalje može mnogo bolje od onih koji se time profesionalno bave ceo svoj život. On i njegovi ortaci. Samo da se skupe. Samo.
Al' juče.
- Brate si gled'o fudbal juče!? Levante protiv ovih midžeta iz Katalonije primi 7 komada! Eeej SEDAM KOMADA! Ko sve danas igra fudbal, i to u Primeri! Pa da se skupimo ja i moji ortaci iz bloka pocepali bi te retarde, nemaju pojma, jedva se kreću, ne znaju bre 'de je levo, bruka. Nisu ni za Beogradsku zonu!
- Da, ti si veliki fudbalski znalac koga je samo operacija krajnika sprečila da sa 18 leta nastupi za prvi tim Zvezde. Murš bre, ideš mi na nerve, pa ti i tvoji ortaci već čet'ri meseca ne možete da dobijete ni nas na terminu a igram sa dva lika koji idu na folklor a brani nam ćoman koga malo pa malo nema na golu jer se tripuje da ga traži murija pa se krije u svlačionici. Paljba!
Izraz sa jako širokim poljem upotrebljivosti.
Koristi se da ukaže na relativnost izgovorenog iskaza koji je ipak nekako tačan.
- Mama, tata, znate mog druga Dimu?
- Onog pedera?
- E, da...pa, moram još nešto tu da kažem. Kako bih rekao, on mi nije baš drug.
- Ko bi reko, stalno je kod tebe kad god dođemo. Go. U kuhinji. Seče ananas.
- Tata, ovaj...Dima i ja se volimo.
- Hoćeš da kažeš da te onaj ćosavi rumun od četres kila svako veče rastavlja kao sovjetski tenk?
- U načelu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- U načelu, vaš sin je retardiran.
- Zar ne mislite da su to malo prejake reči?
- Domar ga je uhvatio kako se zadovoljava u kolicima za ugalj u školskoj kotlarnici sa slikom Leonida Brežnjeva.
- Je l Leonid sa ili bez brkova?
- Bez. I ljubi se sa Erihom Honekerom.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Trebalo bi da budete jako pažljivi kada budete saopštavali deci vest. Uprkos njihovom uzrastu vrlo je verovatno da će to teško primiti.
- Mislim da će razumeti ako im saopštim na pravi način. Uvek smo imali jako dobru komunikaciju.
- Mama gde je tata?
- Tata je pogino, zlato.
- Kako to?
- Pa strado. Aj idi igraj se.
- JAKO DOBRU KOMUNIKACIJU?
- U načelu.
Posprdni, ali sa realnom osnovom, naziv za dalmatinski jezik. U reči "cipiripi" svako drugo slovo je "i" pa su paralele jasne, uostalom i ova reklama je najverovatnije nastala kao gargija Dalmatincima.
-Izvini dički, di li bi mi hti pisidit pinkili?
-Nibi.
-Pi zikij?
-Ziti šti sim Srbin pički ti mitirini istiški.
U ljudskoj prirodi, bar u domaćim prilikama, je da stvari dele na dobro i loše, naše i njihove, domaće i kupovno, zvezdu i partizan, istok i zapad, Ameriku i Rusiju, narodno i zabavno, egzit i Guču, selo i grad, lekara i babin lek, četnike i partizane, demokrate i nedemokrate i još zilion drugih stvari oko kojih moraš odlučiti na kojoj si strani.
Takva je stvar i sa vremenom-stižeš na vreme(ili malo ranije) ili kasniš, opet dve strane, nema između jer je i "akademsko kašnjenje" opet kašnjenje makar ga nazvao i "Bogovskim kašnjenjem".
Stalna prepirka i čest povod svađa je činjenica da su neki ljudi organizovani i sve stižu na vreme neretko se odričući raznih zadovoljstava poput zornjaka, obroka pred polazak, šestog špricera u kafani jer žure, razgovora sa tek upoznatom devojkom na ulici, dremke, završavanja misije na igrici, zadnjih 15 minuta utakmice i ostalih čestih razloga kašnjenja da bi stigli na vreme i da ih neko ne bi čekao. Lepo od njih, ali da li je i korisno?
Em što su se odrekli sitnog(ili ne tako sitnog?) zadovoljsta em još moraju nekoga da čekaju. Nekoga ko je rešio da npr izdrka još jednom jer će možda večeras umočiti pa da se ne obruka. Da li je to nagrada za organizovanost i etiku? Jeste, kao što je devojci nagrada da je posle čoko moka zaliješ zlatnim tušem.
Dok iz druge tj suprotne perspektive to izgleda ovako:
Ma bole me jaja da žurim ionako je sranje pre ponoći a i moram da vidim hoće li Gojas doći iz iksa...mogao bih i da promenim gaće jebiga, nisam od prošlog petka a i nešto miriše u kuhinji u pičku materinu. Da nije ona mala na fejsu sada...jebote čim je se setim drka mi se a drkao sam pre pola čuke...moram još jednom, ne vredi...au, ala kasnim jebote, ma boli me kurac, bolje da me čekaju nego da ih čekam!
Kad kresneš neku ribu sa strane dok si u vezi.
- Mora nešto da ti priznam, prevarila sam te.
- Jebiga, dešava se. Možeš lagano da napustiš moje prisustvo.
- A ti se ne ljutiš?
- Ma jok, osigurao sam se na vreme.
Imaginarna sila koja drži sve konce u rukama. Siva eminencija odgovorna za sva dešavanja u državi. Nema ime i prezime, nema lik. Ne pojavljuje se, ne govori, ali su joj djela očigledna. Svi znamo da postoji, sve nas je oštetila barem jednom, ali ako nas upitate da uperimo prstom u nju, nećemo moći to učiniti.
Veza završava školu. Veza zapošljava. Veza ubacuje picopevca preko reda kod doktora. Veza mijenja dotrajale bubrege i cijepa kazne za saobraćajne prekršaje. Veza drži u kućnom pritvoru one koji su za zatvora. Dotična te na listi za dobijanje stana šukne ispod crte. Ne pogađaju je tužne sudbine oštećenih. Beskrupulozno gura svoje pulene naprijed. Upitate li nekog od njih za vezu, odmahnuće glavom i napraviti se lud. Možda čak ni on ne zna ko je veza u stvari. Možda je tetak iz centralnog komiteta samo maska za nešto veće, nehumanije i mističnije. Nešto što seže daleko iznad percepcije prvog ispod crte za dobijanje stana.
-Ajde Mile da konkurišemo za taj stan jebogati. Samo što ti djeca na ormaru ne spavaj u ovom ćumezu.
-Ma nemamo mi šta tu da tražimo. To se dobija preko veze.
Nekad davno, cipele u kojima si došao iz vojske su bile posljednje upozorenje za ženidbu. Dok one traju ima nade da ćeš se oženiti. Kad se na njima pojavi kakva falinka, odlijepi se đon ili šta drugo, to ti je, bato, drugi žuti.
Takvo vrijeme bilo, ženio se čovjek za rana, da se izrode čeljad, skući kuća , uveća imanje, nabave košnice. A ne ko danas, te hoće karijeru, te dobru platu, te stan na gotovo, te mnoge druge pičke materine, nema vojske nisu ni cipele što su bile, a lakše se i oženiti, nema više tih pravila, imaš DUGA TV SAT i BN MUSIC pa šalji poruke dok ne nađeš štogod... Nekad do tridesete pola tuceta djece ispiliš, što svoje što komšijine, patiš se dok ne stasaju,al' da vidiš onda kako kuća cvjeta. Neki se ženili prije vojske, neki poslije. A ovi što su poslije imali su rok. Dok ne poderu te iste cipele, inače ostaše stari momci, a oni mahom završavaju čekajući prilike od zbora do zbora, od kosidbe do kosidbe, i rijetko im važi stara izreka „ko čeka taj dočeka...
-OOOOOOOOOOOOOO DOOOMAĆINEEEEEEEEEEEEE!
-Ne deri se međede, šta si se uživio u filmove Zdravka Šotre, nije niko ovdje gluv, imaš zvono na struzi pa povuci da prostiš! A to si ti sine, 'aj ulazi šta si se okačio na strugu jadan ne bio!
-Đe si dide, šta mi radiš , kako junačko zdravlje?
-Nikako, kako će biti, sve me boli kad radim vazdan, eto nekidan iznio par vreća šljiva iz njive, crko k'o ker, odem onom doktoru, on samo viče nemoj slano, nemoj masno, nemoj piti, nemoj pušiti, pa ko još more raditi na paradajzu danas, serem mu se u zanat njegov. Grozdana, došo mali, daj rakije, pristavi kavu!Ide baba, podvila maramu ispod koljena k'o Rafael Nadal, i to preko trenerke, pruža smežuranu ruku i tu zglob zavijen maramom, nikad nisam shvatio da li joj to stvarno pomaže...
-O đe si janje moje, šta ima, dobro si se sjetio babu obići, neće baba jos dugo, patim se vala k'o Kristos, evo vidi sva sam u zavojima?
-Evo baba došao malo u šljive...
-Ma jebo šljive, dosta mi za pekmeza da imam. De ti babi reci, ima li šta na vintu?
- Pa onako, nađe se.
-Znači nema. Oja jadna sam ti i kukava, neću praunučad dočekati a taki momak, mlad visok, jak, školovan. I ne jebe ništa. CCC.Upetlja se i did...
-Dede ženo ne kukaj, idi tamo vidi kavu, i ponesi pekmeza kad ti šljive ni za šta drugo i ne trebaju, pa ćemo uz čašicu pekmeza proeglenisati. Nego, mali, baba je u pravu, trebaš gledati ženiti se , vakat ti je, nemoj da bude „ sjetila se Prda kuđelje uoči svete neđelje“.
- Znam , dide, ali gdje da ja to dovedem, nemam stan, nemam posao, ni kučeta ni mačeta.
- Sine, ti tačno nisi krug oko lijeske sastavio!Kako bolan nemaš, prebroj stabla i dulume paš vidjeti imaš li, to ti je i previše za početak. Ja nisam imao ništa, samo stare vojne cipele, ali malo pomalo, kljucaj tamo, iskopaj ovamo, odrastoše i djeca i eto, nakupi se imanja.
-Znam dide, ali neće nijedna na selo.
-PA NORMALNO DA NEĆE KAD JE TRAŽIŠ NA KURSU LAMBADE, JEBEM TI SUNCE ŽARENO. Eno Stane Vojinove, nekidan na zboru, mlada, jedra, ma ja bi je sad zaskočio, ne fali joj ništa i ona se školovala pa ostala na selu, sve zna k'o kakvo muško, bistra, šta joj fali, nego ti pamet u glavu i samo metaniši za Stanu.
Eh, evo i rakije, spucamo po koju da potrujemo gujane, i da ideš tresti to šljiva, kad ne treseš ništa drugo.
Koji kurac? Ne, stvarno, koji kurac?! Zašto me zoveš? Da se vidimo? Aj sikter.
Savršeno me ne interesuje kako živiš i čime se baviš. Ne želim da pijemo produženi sa mlekom i koka kolu i pričamo ispričane priče. Čuo sam slučajno sa kim si bila posle mene, mada nisam morao, i pravo da ti kažem zabole me. Ne zanima me ni što imaš uslov za četvrtu godinu, ni moj fakultet me nije interesovao, ni kako je u Turskoj. Balije ko Balije.
Da budemo rijunajted ne pada mi napamet. Dobra si pička al ima vas još. Uostalom i ako nemam devojku drkanje je milina a kurve su ok. Ako mi kažeš da si sada shvatila kako sam bio dobar shvatiću kao uvredu, znači da je neko bio više muško od mene pa ti nije odgovarao. Ili više njih. Ili ceo fudbalski klub sa sve upravom.
Stvarno me ne zanima šta imaš da mi kažeš i nemam šta da ti kažem jer smo bivši. Mada...
-Ej, ćaoooo(ovo poslednje "o" razvučeno ko pljuca posle koka kole)...
-Ćao, ko je?
-Pa jaa sam...
-Da sam prepoznao glas ne bih ni pitao.
-Ma ja sam, Marija.
-Gde si bre, Marija, oči moje. Kaži?
-Što pričaš tako sa mnom, šta ima?
-A kako da pričam? Ima sve, belotina par ekselans 70 jevreja za tebe, još slušaš progresiv?
-Pa, ono, ipak smo bili zajedno... Neću belo, ladno još diluješ...
-Ključna reč je bili. Ladno si još glupa.
-E, kajem se i što sam te zvala!
-I ja se kajem što sam pio Šomijevu radžu pa te muvao onaj dan, opa gargija!
-Baš si seljak. A ja htela da se vidimo...
-Što, da me opet napiješ, smuvaš pa ostaviš?
-Majmune. Kako da te ne ostavim kad si mi deflorisao sestru!
-Pa ja sam to zbog nje, to ume da bude bolno...
-Na mom rođendanu!
-Pa nisi htela u sobu! Imam goste nja nja služim tortu nja nja, jebiga hemija...
-Kakva hemija, gde si u nju mogao da se zaljubiš ima 82 kile ujutru pre doručka?!
-Ma ne ta hemija, MDMA bre, tek izvalio...imam ako oćeš, 20 evra?
-Prekini. Znaš, ni sa kim mi nije bilo kao sa tobom...
-Ne loži me glupačo, ružan sam, mršav i znam da mi je mali.
-Znam ali ima nešto u tebi...
-Ima, holesterol i alkohol. Bar dva promila da jebe rak raka.
-Piješ zbog mene hehe?
-Pijem jer volim. Oš doći da se jebemo ili šta?
-Samo da se depiliram. Istuširaj se za moju ljubav.
-Ni za pokojnu baba Stamenu a ona je najbolju pitu pravila.
-Seljaku. Tu sam za sat vremena.
-Ćao ćao.
Subkultura koja sve više prelazi u seoski mainstream. Pripadnici ovog novog talasa u drvosečizmu sve više postaju idoli omladine po selima. Ljudi koji žele da seku sve i koji žele da seku odmah. Odlikuje ih izgled hipster dizelaša. Znači, treša, najviše vole da ih krasi sportska odeća nike (najčešće crna sa šarenim detaljima). Nogu im čuva addidas terex. Kad za'ladni ski jakna. Kajla, po starom običiju, debela k'o lanac kavkaza i što pravoslavnija. Ali devedesete su ostavili za sobom. Nema više gti golfova dvojki, kojima su vadili dušu razbijeni od radže i koksa. Jer došla je ova jebena demokratija i ne može se više sa dedinim sto maraka iz Nemačke silovati nejač nedelju dana. Probaš vani - ne ide. Nećeš, bre, da te Švaba jebe za 50 jevreja dnevno. Vratiš se u atar, svestan da sebi moraš da obezbediš egzistenciju. Škole nisi školovao nije ti trebalo, jebi ga, takvo vreme bilo. Deda iz Nemačke rikn'o. Počneš da ideš u nadnicu u drva. Šta drugo da radiš? Ništa ne znaš. Posle godinu dana kaljenja po branicima uspeo si da svedeš poroke na minimum i pokupiš fore. Imaš kući ćaletovu rakovicu i stilku. Počinje privatni biznis. U početku ti pomaže ortak, posle par meseci nadješ nekog mučenika da ga kidaš za 20 evra dnevno. Ciganišeš se za svaki dinar. 2 godine i skupio si za duplaka, profi huskvarnu, čekrk i tamića, takoreći ful opremu. Imaš već 3 radnika. Izvlačiš po trideset metra dnevno. Dobar si oko 300 evra svakog dana. Za malo više od godine tu je pasat i kavasaki nindža. E sad si kvalifikovan za novokomponovanog drvoseču. Vraćaju se navike iz mladosti. Svaki dan žurka, a pare se štancuju. Digao si sleng iz šume do nivoa nerazumljivosti smrtnicima. Karaš klinke. Šmrčeš. Ludilo.
- Aaaalo, mačak Meklaude, sedi na baba Rajku (rakovicu 65: prim. autora) i sidji mi po pljuge.
- Evo odma, čika Labude.
...
- Lele, sine, rapsodija bila sinoć, zaprištilo ni da glone ( ?! ). Uleteo sam sa svemirski brod u pratnju.
- Ne seri, Labude.
- Ćerke mi moje Marije. Zakovao sam se u prikolicu, a mrtvak se trese k'o ferdža uz banderu. Meni nije dobro, ja sam dečko bolestan... Osica sine, osica zuuuuu.
- Batali, bre Labude, da me pipaš za uši, koj' ti kurac?!
- To nisam ja, to je osica zuuu. :skenjana tužna faca, posle 5 sekundi opet manično srećna: osicaaa zuuuuu!
- Beži, bre, u pičku materinu! Odo da oštrim lanac.
Čist indijanski sleng. Tako su severnoamerički domoroci nazivali omražene vojnike Unije, zbog njihovih plavih uniformi.
-Deda, deda!
-Šta je bilo Glupi ovne? Što si tako zadihan?
-Moram da ti se pohvalim! Ubio sam i skalpirao svoju prvu Plavu bluzu!
-Daj da vidim skalp...
-Evo ga. Kul, a? Jesam sad i ja ratnik?
-Pu jebem ti mater ludu! Plave bluze ne postoje već 150 godina, a ti si sjebo poštara što nam donosi penzije u rezervat!
Rutinski. Lagano. Bez znojenja. Bez muke. Pičkin din. Kao ladna voda. Odraditi nešto sa takvom lakoćom da svi koji to gledaju pomisle da su tome kadri i vični dok ne pokušaju pa ne padne stativa. Završiti posao kao iz udžbenika. Školski.
Gospodin Šarenac: Lomi se utakmica, traži se rešenje u napadu, najbolje bi bilo možda da idemo na Krstića i da, evo lopte na niski post, gradi se Krstić, sjajna igra leđima, kaakav okret sada i laki poeni za Krstića! Kapitensko rešavanje sitacije, gde ćeš Kikanoviću ni u zvezdi nisi valjao...
Scena: predgrađe. Zatopljeni filter kamere, usporeni snimak. Mačka pretrčava užareni asfalt. Vintidž Mustang automobil prolazi cestom, u njemu dvojica likova isturenih laktova. Ne pričaju. Kamera lagano pomera fokus na šareno obučene ljude koji sede na pragovima. Oni su znojavi. Svima pantalone spale do pola guzice. Radni dan, a bleje, jebiga, da ne poveruješ kako se lepo živi od otimanja Nikon fotoaparata britanskim turistima kad se zagube u faveli. Nema debelih, nema bobuljičavih, ten im je uniformno kremast. Pozdravljaju klimanjem glave ove u automobilu. Znojavi su.
Prelaz kamere na pendžer mlade deve. Iz radničke porodice je, niža srednja klasa. Obučena je u majicu bez rukava i odsečene teksas pantalonice. Sise precizna trojka. Danas se potrefilo da ne volontira u crkvi kod oca Miguela, ne ide ni da prodaje cveće i ne skuplja pare za siročad iz čileanskog samostana. Ona se smara. Vruće joj je, i vrućina je tera na grešne misli. Steže brojanicu na grudi, moli se za održanje nevinosti katoličkog pičića. Sad dvojka je ipak u opticaju, sevanje u dvojku valjda ne spada pod jurizdikciju šokačkog Isusa. Znojava je.
Kadar na ulicu. Grupa iz kraja dolazi. Nabavili su i jednog Kineza. Tu su bubnjevi, radio kasetaš, gusle i vuvuzele. Bam, tras, decibeli basa lome zvučnike. Tempo ubrzava. Fastforward videa sa 14 na 24 frejmova. Tu je i on. Papi. Nosi maramu ispod šešira. Atlet majicu da istakne biceps, vidi se da je dečko radio na sebi, ali nije nagruvan k'o Dorian Jejts, jok, ne, to je od salse. Latino seksi, crn i mističan. I on je znojav. Oko vrata mu je ogrlica sa žetonom. Ukr’o od Cobeta kaiš sa gigantskom kopčom. Došao je da kobjasni neke stvari, znaš iz geta je, težak mu je život. I on repuje. I dok to radi, mlati rukom u kameru. Pantalone mu spadaju. Sreća pa ne mogu dalje od dubokih zeleno-ljubičastih patika sa ogromnim jezikom. Prelazak na refren, uzvlačenje pantalona. Opet priča u kameru i rukama preti snimatelju.
Oštar kadar nazad na malu. Ona je čula latino ritam, greh je nadvladao, krv je nečista. Kadar ruke koja steže brojanicu. Ah, fleška - Papi je tu! Silazi, trči. Opet 14 frejmova po sekundi. Baba uzela u ruke džoger i zabarikadirala hodnik da joj spreči put da se vidi sa Papijem. I baba je znojava. Gazi babu, baba leže, i baca poslednji pogled na ikonu Svetog Karmelita od Bogote. Babina ruka pada i brojanica ispada iz babine ruke na pod, dole je laminat, jebiga sirotinja. Pogled sa ulice na ulaz zgrade, mala istrčava, njegova bejbi je konačno sa njenim Papijem. Papi će noćas jebati, u oba slota. Dernek se nastavlja. Oh, kako su svi oni tako kul šareni, bezbrižni, puni nade, neispunjenih snova, a opet tako krimi i strastveni. I znojavi.
O, majku vam milosnu jebem, zar je problem kupiti običan glicerinski sapun, uniseks antiperspirant, običnu jednobojnu majicu, i neki polovan fen. U vr’ glave 20 evra, mala cena za veliku uslugu neidenja na kurac.
Definicija je napisana za Mizantrophy.
Možda ti igraš kladionicu stalno i bačaš pare, ali poslednja utakmica koju si odgledao nije bila ništa mlađa od 2000. godine kad su nas Holanđani naguzili 6:1 i kad nam je Klajvert nabio četiri komada, a Overmars dva, majku im jebem fašističku....
Nego da se vratimo na tebe, ti si tumor o'đe.
Dakle, zašto se ti bakćeš time uopšte? Zašto bi se pravio da si navijač i da voliš sport, kad je najsportskije od svega što radiš trčanje za autobusom ujutru?
Kad se do skoro pričalo o fudbalu tebe je bolio kurac, odmahivao si rukom i srao po komentarisanju budalaštine u kojoj 22 budale trče za jednom loptom, a gle' čuda, juče je Suarez dao dva gola iz slobodnih udaraca i ti si odmah potrčao da staviš sliku JUL NEVR VOK ALOUN! na svim socijalnim mrežama i danas nam otvaraš glavu kako je Liverpul mašinerija od ekipe i kako ti navijaš za njih već dugi niz godina.
Daj bre, to što je neko dao dva gola iz slobodnog, nije razlog da se navija za taj klub i da nas smaraš kako si ti u stvari stari navijač, idi kući, gledaj malu nevjestu i pušti priču.
I ti...
Nikad te nisam vidio na bilo kojoj utakmici Jugoslavije ili Srbije i Crne gore, a gle' čuda, od 2006. godine si na svakoj sa svojim crvenim obilježjima i pjevaš ružnu himnu, pljujući one za koje sam ja navijao.
Najveći poduhvat reprezentacije ti je pobijedit' Srbiju i ispisat' na fejsbuk da ti dušmani puše kurac. Sad se ližeš sa Šiptarima i Hrvatima, a mrziš one koji su nekad bili prava reprezentacija.
Što više političkih obilježja i parola, što više mržnje prema reprezentaciji Srbije i prema svima što navijaju za nju, to je pravo navijanje.
Za reprezentaciju se ne navija srcem i dušom već mržnjom prema drugoj reprezentaciji i ispolitizovanim usklicima, bravo.
Oh, pobijedila je Crna Gora, super, sad idi kući i grli se sa Ljaverom i Valjbonom i pođite u sobu pa se guzite i izrodite male hibride ka' što ste vi.
Definicija za Mizantrophy.
Misao koja ovjekovječi kraj. Bezuspješan pokušaj. Fejl, rekli bi klinci. Nekad se izgovori naglas. Zvuči kao pravdanje. Kome? Sebi, vjerovatno. Zašto imaš potrebu da se pravdaš sebi? Misliš da se savjest opterećuje tvojim bezuspješnim pokušajima? Misliš da ju je briga da li si dao sve od sebe? Kome se pravdaš stari? Ne ide.
Probao sam. Ne ide.
Želio sam. Ne ide.
Tražio sam. Ne ide.
Pisao sam. Ne ide.
Živio sam. Ne ide.
Idi.
Gdje?
Ne ide mi. Ne ide mi se.
Nekim ljudima će epitaf biti ''ne ide''. Kad bi slova imala dušu, ''ne ide'' bi vrištalo očaj. Dvije riječi koje ubijaju snove. Pet slova koja te predaju jadu. Ravna linija, koja slijedi nakon pokušaja. Ne znam i ne mogu imaju nade. Saznaćeš, moći ćeš. ''Ne ide'' zakiva poslednju čiviju u kovčeg nadanja. ''Ne ide'' ide na kraju. Neće ni krenuti. Viša sila. Dao si sve od sebe.
Jebi ga.
Ne ide draga moja. Ne ide.
Doći će niotkuda, u šarenoj letnjoj haljini, kovrdžave crne kose. Pogledaće ga direktno u oči, i nasmejaće mu se.
Gledaće se tako neko vreme, ona nasmejana, on zbunjen i najzad će joj prići. Zagrliće je. Zagrliće i ona njega. Šapnuće joj “ne mogu” i zabiće joj nož u stomak. Spontanost će za trenutnak poskočiti, i pogledati ga širom otvorenih očiju. Zariće joj još jednom nož na drugo mesto, okrenuti ga u krug i izvaditi. Gledaće ga i dalje, i neće verovati šta joj se dešava. Pašće na kolena. On će zakoračiti unazad i šutnuti je u glavu. Pašće na leđa. Zaskočiće je, uhvatiće nož obema rukama i zariti ga joj u grudi. Spontanost će grcati, staviti ruku nežno na njega u pokušaju da ga zaustavi. Zabiće još jednom. Spontanost će početi da se guši, da plače, da cvili. Držaće mu ruke na ramenima u nadi da će je to spasiti, da ga može odgurnuti. Još 20 puta. Pašće ruka. Nastaće tišina. On će ustati, gledaće spontanost kako leži u bari krvi, uhvatiće je za kosu, podići, i polagano, nožem, iseći će joj glavu. Popeće se na stolicu, baciće tu izobličenu glavu na posmatrače, ispraviti se iznad svih, krvave odeće i reći:
“Khm Khm. Molim za malo pažnje! Ako možete svi za trenutak da dođete ovde! Vi pozadi, molim vas ostavite za trenutak piće i priđite. Po planu smo došli do vrhunca oveog našeg okupljanja. Kao što smo se dogovorili, timovi i pravila ove igre to jest kviza koji ćemo danas igrati ili da tako kažem kvizirati haha, se nalaze na papirima ovde na stolu. Molim vas neka svako uzme po kopiju. Tamo da. Kviz će sadržati tri discipline, lepo objašnjene u tom dokumentu. Malo su komplikovanija pravila tako da pročitajte pažljivo, pa da počnemo… I da, da se našalim malo, nemojte mnogo piti, pošto tako dajete više šansi protivničkim timovima da osvoje bombonjeru, haha. Hvala.”
Nategnućeš još jednom pivo. Koleginica će otići u njenu grupu za kviz. Ti ćeš u svoju. A skroz je bila zanimljiva diskusija. Nezainteresovano ćeš blejati i cirkati pivo ostatak večeri dok koljači pripravnici u tvom timu zdušno bockaju leš i šutiraju glavu spontanosti koju je glavni koljač bacio. Za trenutak će ti se učiniti da je možda zanimljivo da bocneš jednom i ti, ali nećeš iz principa.
Ovaj sadista je onaj čovek koji kaže “Ja već 15 godina letujem sa ženom i decom u Bečićima i volim to. Volim 10 dana da imam sve isplanirano i kada mi je svaki dan isti.” Ovaj sadista je onaj čovek koji se momentalno unervozi kada mu kažeš da imaš iznenađenje za njega. Sa njim je moguć ovakav razgovor:
-Oćeš na pivo večeras?
-Ne mogu večeras imam nešto isplanirano.
-Dobro, može sutra?
-Sutra perem veš, ne mogu.
-Čoveče bre nisam te vido sto godina, ajmo negde na piće. Kad možeš?
(Čačka telefon. Spontanost ga mazi po obrazu. Uzima telefon i udara je po glavi dok ne umre.)
-Mogu u sredu, 17. Maj, od 19-20. Jel ti odgovara da te upišem?
-E baš tad ne mogu, isplanirao sam baš tad da zalivam petunije. Ajde drugi put kad se vidimo.
Drugi put ćeš ga izbegavati.
On nosi braon. Stalno. Eventualno pleteni prsluk preko košulje. On sluša klasičnu muziku. Eventualno džez. Kad hoće da poludi, pusti Bijelo Dugme. On prezire sve što je mlado. On ne voli nepravilne oblike. On ne voli šareno. On se ne kocka. Nikada, ni sa čim. On ne pije. On ne puši. Za njega je trava droga. On ne jede masno, slano, slatko, kiselo, ljuto ili gorko. On će se zgranuti na bezobrazan, rasistički ili generalizujući šaljiv komentar. On uvek čeka zeleno. On priča "da, da, mhm, da" kad mu nešto pričaš. On stoji pravo. Uvek. On trči kao balerina. On je uvek potšišan, obrijan i čist. On se čudno smeje. Veštački...
On mrzi spontanost. Ubio je milion njih. Najstrašnije.
Ako volite da se družite sa spontanošću, izbegavajte ga. Ubiće je.
Ako ne volite, vrlo je verovatno da ste vi ovaj ubica, a da toga niste ni svesni. A nije vam ništa skrivila.Sadisti.
Definicija napisana za Mizantrophy
