Ono što upotrebljavate kada ne znate tekst pjesme
Drug:(grli te i pjeva) SEĆAŠ LI SE SAANJAAA...
Ti:(počinješ da klimaš glavom,uzimaš pivo,piješ,vraćaš ga na sto)...ZAGRLIIIIIŠ !
Sraman pokušaj da se bude Hajnekenov marketinški tim.
Gadnjikavi,niski ćelavac u tridesetim : EEEeee Pivooou!Konobareee pivooo!
Ostatak gadne,neutrenirane masne družine:Aarrrghhh!
Konobar:Evo ga voppiiii!
Cela gadna,masna neobrijana družina:EEEeee saćemo pijemo vopppiiiii eee!Tekma,Srbija!
Random sisata ful avion pička (drugarici): Eh,eh muški,ihihi
Drugarica random sisate ful avion pičke: Ihihih
Cela gadna,štrokava družina sa još dosta random niskih,debelih muškaraca u pozadini: EEE bole nas kurac,žene eeeee,pivooouuu!
Strah od jednonogog patuljka jermenskog porekla naoružanog veoma oštrim nožem.
Svi smo to osetili bar jednom u životu!
Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.
Zašto si ugazio u baru?
Zbog sira i vojne muzike.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Probuditi nekoga ili ga dozvati već iz hibernacije i stendbaja u koji je upao.
- Aj prodrmaj dedi miša počeo je da hrče, ne čujem TV.
Pored upaljača i novca još jedna stvar koja se gubi na seoskim derbijima u fudbalu.
-Pa š"a radiš bem ti lebac lebov!!
Kamenko Katić je rodjen 1935 godine i uz Zaharija Trnavčevića, rekao bih, najveća TV zvezda onog RTSa. Kamenko je bio prepoznatljiv po vremenskoj prognozi koja tih godina i nije bila surovo tačna kao danas ali se Kamenku verovalo ma šta da kaže. Kasnije je Kamenko od nezameljivog prognozera prešao na repotraže i demonstrairao savršenstvo u istim.
Kamenko je„doktorirao“ vlašku magiju i napravio sijaset emisija o tome kako zbariti muža, prejebati komšije, dozvati pokojnu svastiku a sve u nameri manipulisanja ženom i njenim seksualnim navikama, itd, a sve uz upotrebu posebno cenjenog sastojka vlaške magije: dupeta od buljine (ili bulutina). Reportaže kao takve su bile dobre, mada je tema bila malo iritantna.
Postoji nekoliko „legendi“ o Kamenku, npr. da su pitali babu kad leže da spava a baba će:“Kad čujem Kamenka“. Kamenkovim prilogom je RTS regulisao dužinu dnevnika i nekada nije ni išao jer su ostali preterali.
Zadnja pobeda Kamenka je odbianje ponude Pinka da tamo radi prognozu. Ipak, ko zna, takvim ljudima treba oprostiti Pink.
To je jedan svojevrstan poliglota. Ali, što više jezika zna, to se teže sporazumeti sa njim.
Kultni uzvik na svirkama.
Inace 'Slayer' Americki tres metal bend.
- Sasha Matic!!! Ale ale!!!!
- (solo vokal iz pozadine) SLEEEJEEER!!!
To je pljeskavica sa svim prilozima. I kad se umažete obično je uzmete u levu ruku i udaljite je od sebe, i desnom rukom brišete fleku na majici pokretima gore-dole.
Decija igra sa auticima nekada cesto upraznjavana po dvoristima Beograda, Novog Beograda i Zemuna. Na betonu se kredom nacrta put i na njemu prepreke, tipa minsko polje, mostic, govanca, kruzni tok, veliko govno, pruga ili automenski put. Svaki igrac ima prava da savijenim kaziprstom gurne autic od pozadi tri puta u jednom "krugu". Takodje, izmedju jen dva i tri mozes i da ga "zaneses", t.j. rotiras rukom u zeljnom pravcu, premda se to nekad racuna i kao "igr'o si jednom". Uvek moraju barem 2 tockica da ostanu na stazi, a ako izletis, vracas se do prvog mostica. Ako zagazis na govanca, govno ili prugu - vracas se na start. Pobednik je ko prvi stigne na cilj. Ovakve igre su znale trajati danima, sa i do dvadesetak igraca, ali postojala je uvek mogucnost da padne kisa i izbrise stazu, ili "stariji" dodju da igraju basket na terenu i izgaze je.
Klinac 1: -Vracaj se na zadnji mostic, ispala su ti tri tockica!
Klinac 2: -NIII-SUUUU! Ovaj je na liniji! I nemoj ti da se bunis, ti si zagazio u govance pre tri kruga, pa te nismo terali da se vracas na start!
Stariji lik iz kraja: -E aj klinci paljba, sa' cemo da igramo basket ovde...
Osećaj koji imate kada izvučete ispitno pitanje. Prvi put ga vidite, a imate osećaj da ste ga već videli negde u knjizi.
