Višedecenijski ponosni nosilac XYZ kilograma kome iznenada dolazi iz dvojke u glavu da bi mogao da učini sebe malo prijatnijim za pogledati. Posle 6-12 meseci truda, sve se konačno isplatilo. Kilometri trčanja, plivanja, manje hleba, slatkiša, mesnih prerađevina, hiljade sklekova, hiljade trbušnjaka i konačno je sve svedeno na pristojnu brojku oko stotke.
Međutim, tek tada nastaju problemi, jer je stvoren Frankenštajn. Primerak ljudske vrste kome tridesetak godina nije smetalo da izgleda kao nasukani morž odjednom postaje hodajuća enciklopedija nutricionizma, hemijskih procesa, masti, šećera, baza i kiselina. Neko kome nije bilo strano da u kafani svari porciju i po ćevapa, 6 litara crvenog špricera, i doda koje pivo u klubu posle, sada drži lekcije drugima o štetnosti istih. Doručkuje musli. Zna tačan broj unetih kalorija bolje od neke paćenice kojoj je Keri Bredšo životni uzor. Do prekjuče jednom rukom trpao u usta više čipsa nego što Homer Simpson pojede za celu onu epizodu u svemiru, sad se odjednom gnuša svega toga jer je kancerogeno i ubija. Koka-kola držana pored kreveta preko noći sada se sa gađenjem odbacuje. Majku im globalističku. Od nekoga ko sam slisti "porodični" "Kvatro" dok čovek kaže "Superkalifradžilistikekspijalidoušs", sad je neko ko stidljivo lizne po rumenka na svaki treći veliki verski praznik.
Sve je to u redu, čovek treba da radi na sebi i da izgleda reprezentativno. Ali su pokušaji preobraćanja ostalih u najmanju ruku iritantni. Kao da je Filgudova reinkarnacija progledala drugim očima (Neša Galija stajl), a svi drugi su ovce iz Domanovićevih pripovedaka. A do juče je blejala barabar sa njima.
Jeste, baš tim rečima, bez moljenja. Jeo sam govna, radio sam to i to, jer sam bio slep pored očiju. Kaznite me, da ponovo budem čovek i stanem na svoje noge.
Što bi rekao izvesni vlasotinački zet krajem osamdesetih, kad je još posedovao duhovitost u fragmentima: "To je lepo, Pantiću. I treba da budeš pošten. Al' ne treba ići u krajnos' ".
- Ne valja ti, brate, da piješ toliko pivo sad leti. Posle pišanjem izbacuješ i korisne materije iz organizma i on ostaje bez vode. Dehidriraš.
Filgude, 19.06.2005, žurka kod Tamare Čabarke. Popio si 13 piva i još jedan štok, dve-tri guarana votke, a i neki sok. Sje-ćam se!
- To je bilo davno.
- Mršći, licimuru!- Gde vam je Džoni, rekoste da i on dolazi?
- Da ispuni normu od 12 pretrčanih kilometara, ostalo mu još malo, da se istušira, pa dolazi.
- On se baš primio na to filgudovsko sranje?
- Šta da ti kažem...a bio je kul tip.
