Пшшшшшшшшш...креће рекламни програм.Милиони блештавих боја у твоје лице се сручавају.Умиљати глас спикера ти саопштава најновије погодности које ти пружа Мерикредајзен банка, док на екрану ти њишу куковима најјебозовније пизде и којекакви ми економисти у јебено-испегланим смокинзима.Слушаш о најновијим погодностима за узимање кредита у баш ТОЈ! банци.Слушаш о свим тим одложеним ратама за отплаћивање.У твојој глави се ствара осећај благодети и схватања да је у овој земљи коначно кренуло нешто набоље.А онда погледаш кроз прозор и видиш комшу како баца црну кесу пуну ђубрета којекаквог право испод твог прозора и старце који клошаре ипсред локалног драгстора у одрпаним панталонама.Схваташ да са твојом платом не можеш да тај кредит отплатиш ни за 80 година...збогом памети, збогом лагодни животе...
Само напред млади моји капиталисти и оптимисти...Задужите се првој банци на углу и постаните Рокафелерови робови.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
ne daj boze nikome :)
Sad but true