Neizostavan detalj na autobuskim stanicama, na koji retko kad obraćamo pažnju, do momenta kada ugledamo nekog smarača za koga znamo da će nas psihički uništiti, ukoliko nas primeti.
Tada reklamni plakati postaju jedno vrhunsko, spasonosno štivo u koje "naivno" gledamo, sa ciljem da ne moramo da se okrećemo levo-desno i time rizikujemo susret pogleda sa "brain killer"-om, pritom se moleći Gospodu da i on nas nije primetio...
Stanica kod pošte u Zemunu, 38 stepeni u hladu... Izmrcvaren kao ostatak lavljeg obroka posmatram kako se asfalt "talasa" i sakupljam zadnje atome energije za kolektivni džudo, koji će uslediti pri nailasku autobusa. U jednom momentu ugledao sam NJEGA...
Tok misli:JA (u sebi): - "Ijaooo majko, eno ga Nidža... Okreni se kretenu!!! Samo još treba da nam se susretnu pogledi. Ok, okret za 90 stepeni... dobro, da vidimo šta ovde piše... Aha, interesantno... celivanje lekovitim travama i gljivama sa najviših vrhova Himalaja, Kombuha i Kefir... zanimljivo. Ček' da vidim, šta je ovo... AC/DC trubute band u petak, početak 21h. Možda bih i mogao da..."
NIDŽA: - "Ooooooo 'de si legendoooooo...? Kakav si mi batice, nešto si mi propao, a...?"
JA: - "Eeeeee, 'de si... (što me ne rokne neki snajperista sad)..."
