Obično žensko, ali sve češće i muško oboljenje koje se manifestuje kupovinom muda umesto bubrega, odbacivanjem sopstvenog razuma i verovanju u obećanja.
Ona: Dragi, kasnim jer sam svratila da kupim one ekstra antibakterijske sapune, povoljno na akciji, ali mi otpala štikla... Super lepak ne vredi ništa možemo da ga bacimo. A ti, gde si?
On: Znaš onaj deteržent što smo kupili prvog, e taj, baš taj... Začepio odvodnu cev na mašini, ma gips, sranje, poplavilo kupatilo i sakupljam vodu. I da, ako ne budem kući ne brini idem do zubara. Pa žvaka, da ona protiv karijesa iščupala mi plombu na trojci... sranje... ma ne nerviram se... Kupi koje pakovanje onog soka sa pulpom, e onog prirodnog... imaš na akciji, ljubim te...
Ona: Ljubim i ja tebe, a jel se ne ljutiš da kupim onaj preparat za mršavljenje, još dana je popust. Srce si... cmok...
On: Sve za tebe tebe nizašta, naruči dva pakovanja, i dobijamo gratis masažer protiv ćelavosti...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.