Rekreacija i opuštanje su dvije misli sa kojima ribolovac počinje ribarenje. Ipak i za to je potrebna priprema. Počinje rano da se sprema. Prvo sprema štap. Možda ga malo i ispolira. Da bude sjajan i velik i da se presijava na suncu. Obuva najbolje čizme. Miriše se posebnim parfemom kupljenim preko telešopa Chasse and peshe-a. Čitao je da feromoni mogu da privuku ono što traži. Oblači najskuplju opremu. Stavlja veliki sjajni sat, sa lampicom, da bi i u mraku mogao da prati dvije stvari. Svoj rekord u lovljenju, i da se jednoj ribi ne posveti previše. Misli da i druge trebaju da dobiju jednako pažnje. Nakon što završi pripreme, još jednom provjerava svoju štapinu, na koju je izuzetno ponosan. Njega miriše posebnim mirisom, jer je uvjeren da će i to uticat na ' jadne ribice koje nemaju šanse protiv mene' , kako voli da se hvali svojoj ekipici propalih ribara.
Kad je stigao na mjesto akcije, polako izbaca svoje stvari iz kola. Ima običaj da vadi ključ iz džipa i da ga stavlja pored torbe sa alatom. Sonar koji prati kretnje (takođe kupljen preko Chasse and peshe-a ) stavlja na mjesto da svi drugi ribari vide i poljubomore.
Počinje da sprema mamac. Jer ' mamac je najvažniji pri odvajanju ribe' , veli naš junak djeci iz komšiluka kada ga pitaju o tome. Uglavnom je šaren. Ipak nije šarenilo to što privlači, već pažljivo odabrano meso. Naučio je njega djed, da za neke ribe, mora da ima mozak, za neke biceps brachii, za neke nešto treće. Zato je vazda spreman. Ima i biceps i mozak.
Zabaca mamac i čeka. Polako prilazi ribica. Naiđe na jednu koja voli i mozak i biceps. Ali nije laka. Nakon dvosatnog mučenja i odbijanja i nakon dvosatnog mučenja i lovljenja, konačno mu je došla u ruke.
Samozadovoljan i iscrpljen, sada već znojavog štapa, ribar ribici daje jedan poljubac.
Vraća je u vodu. Ona nastavlja da pliva zadovoljna što se ' oslobodila onoga sa smrdljivim štapom' , a on odlazi kući umoran, ali nasmijan. Još jednom je pokazao da je pravi Ribolovac!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
BRW
eee ova je bruka dobra. +++