Putovanja koja od 1. do 4. razreda organizuje škola. Uglavnom se roditeljima hotel predstavlja kao odličan sa švedskim stolom, dvokrevetnim sobama, odličnom poslugom...Međutim čim deca kroče u samo mesto (najverovatnije na Taru, Kopaonik i Vrnjačku Banju) znaju da od onog gore navedenog nema ništa. Na većini kreveta su natpisi poput: "Ja sam dete sa planine željan pičke k'o slanine, ili: "Ovde je svršio ______" i slično. Posteljina nedvosmisleno potvrđuje hvalisanje tog perverznjaka. WC šolja je pokvarena tako da vam po WC šolji plutaju govna nekih drugih đaka. Iz raznih cevi dopiru Buba Švabe i ostale štetočine. Za doručak, ručak i večeru sve vam je isto. Kozji sir parče sivog hleba i čaša ubuđalog mleka ili čaja. U disoteci se muzika pušta na mobilni telefon pa niko i ne dolazi. U prodavnici suvenira cene za polomjene čaše i kašike su ogromne tako da imate taman toliko para da po članu porodice kupite jedan suvenir. Odlazak iz te rupe deca komentarišu sa osmehom. Doduše ima i lepih stvari, ali one su u manjini. Kada dođu kući deca roditeljima kažu da im je bilo lepo i da bi voleli i sledeće godine da idu, samo da roditelji ne bi pomislili da su bacili pola svoje plate na sranje od puta.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Malo si preterao sa opisom, suviše je nerealan. x) + svejedno